Opis Recenzije (0) DIMENZIJE Visina: 1100 mm Dužina: 1200 mm Širina: 200 mm Težina: 3.43 kg SIJALICA Grlo: E27 Sijalica: E27 Isporuka: bez sijalica Max jačina: 3 x 40 W Energetska efikasnost: A++-E MATERIJAL I BOJA Materijal: čelik Boja: crna Materijal: staklo Boja: bela TEHNICKE INFORMACIJE Zaštitna klasa: 2 Radna snaga: 220-240V,50/60Hz Napiši recenziju Ime: Recenzija: Note: HTML nije preveden! Ocena: Loše Dobro Captcha Enter the code in the box below Nastavi

Izdajem luksuzni apartman od 90 kvadrata ...maksimalan broj ljudi za spavanje 5

Specifikacija proizvoda Radni pritisak 6.2 bara Potreban vazduh 600 l/min Max. broj obrtaja 22.000 /min Prihvat 6 mm

Specifikacija proizvoda Tip eksera SKN / 90+ES Dužina eksera 15-50/40MM Radni pritisak 5-7 bara Potreban vazduh 0,66l Masa 1,1kg

Berlin: Union Deutsche Berlagsgesellchaft Tvrd povez str.3939 20x14 cm Edicija je bogato ukrašena ilustracijama i štampana goticom. U vrlo dobrom je stanju.

Specifikacija proizvoda Boja Drvo Materijal or, smrča, jela (27 mm)

Specifikacija proizvoda Boja Crna Materijal Ratan

Specifikacija proizvoda Boja Siva Dimenzije 150 × 90 × 74 cm

Specifikacija proizvoda Boja Siva Materijal Ratan

Specifikacija proizvoda Boja Drvo Materijal bor, smrča, jela (27 mm)

Specifikacija proizvoda Boja Siva

Specifikacija proizvoda Boja Siva Težina 30.5 kg

Specifikacija proizvoda Boja Drvo Materijal bor, smrča, jela (27 mm) Težina 47.5 Kg

Specifikacija proizvoda Boja Drvo Materijal bor, smrča, jela (27 mm)

Specifikacija proizvoda Boja Drvo Materijal bor, smrča, jela (27 mm)

Specifikacija proizvoda Boja Bež Težina 24.3 kg

Specifikacija proizvoda Boja Crna Dimenzije 150 × 90 × 75 cm

Specifikacija proizvoda Boja Braon

SRPSKO SLIKARSTVO XX VEKA Miodrag B. Protić 1970 NOLIT tvrd povez veliki format ivice zaštitnog omota malo pohabane drugih nedostataka nema

Јован Дучић: ЛИРИКА прво издање Издање аутора, Питсбург, 1943.год. Меки повез, 55 страна, ћирилица. Очувано као на фотографијама. примедба аутора: ОВА КЊИГА ЈЕ ШТАМПАНА У ОГРАНИЧЕНОМ БРОЈУ ПРИМЕРАКА ДА СЕ РУКОПИС НЕ БИ ЗАТУРИО ПРИЛИКОМ ДАНАШЊЕГ РАТА. ОВЕ ДОСАД НЕШТАМПАНЕ ПЕСМЕ СПАДАЈУ У ЦИКЛУС `ВЕЧЕРЊЕ ПЕСМЕ` У I. КЊИЗИ `САБРАНИХ ДЕЛА`. РЕЂЕ У ПОНУДИ `Јован Дучић (Требиње, 15. фебруар 1874 — Гери, Индијана, САД, 7. април 1943) био је српски и југословенски песник, писац, дипломата и академик. У дипломатији је успешно службовао преко три деценије у неколико градова. Он је први југословенски дипломата са титулом амбасадора. Један је од најзначајнијих песника српског модернизма и најзначајнији лиричар. Био је и један од оснивача Народне одбране, националне невладине организације у Краљевини Србији. Прву збирку песама Дучић је објавио у Мостару 1901. године у издању мостарске „Зоре”, затим другу у Београду 1908. године у издању Српске књижевне задруге. Писао је доста и у прози: неколико литерарних есеја и студија о писцима, Благо цара Радована и песничка писма из Швајцарске, Грчке и Шпаније. О години рођења постоје спорови и нејасноће. Перо Слијепчевић наводи да је Дучић рођен, највероватније, 1872. године у Требињу. Већи број истраживача тврди да је рођен 1874. Светозар Ћоровић у својим сећањима наводи (према М. Милошевићу, Рани Дучић) да је Дучићева година рођења 1872. године. Датум рођења би могао да буде 15. јун или 15. јул. САНУ као датум рођења наводи 5/17. фебруар 1871. Према скорије пронађеним документима сматра се да је рођен 15. фебруара 1874. Дучићев отац Андрија био је трговац. Погинуо је у Херцеговачком устанку 1875. године, а сахрањен у Дубровнику. Мајка Јованка је умрла 1900. године. Поред Јована и Милене имала је двоје деце из првог брака са Шћепаном Глоговцем (Ристу и Соку). Основну школу учио је у месту рођења. Када се породица преселила у Мостар, уписује трговачку школу. Учитељску школу похађа у Сарајеву 1890—1891. године и Сомбору где матурира 1893. Учитељевао је кратко време по разним местима, између осталог у Бијељини, одакле су га аустроугарске власти протерале због патриотских песама „Отаџбина“ („Не трза те ужас б’једе, нит’ те трза ужас рана/Мирно спаваш, мила мајко, тешким санком успавана“) и „Ој Босно“. Због њих Дучић бива стављен под истрагу, а затим, у мају 1894. године, власти га протерују из града. Одмах након прогонства, Дучић је имао проблема да оствари нову учитељску службу, па се запошљава у манастирској школи у Житомислићу. Као учитељ ради у Мостару од 1895. до 1899. Члан је друштва Гусле. У друштву са Шантићем створио је књижевни круг и покренуо часопис Зора. Последње године боравка у Мостару, заједно са пријатељем и писцем Светозаром Ћоровићем, ухапшен је и отпуштен са посла. Исте године одлази на студије у Женеву, на Филозофско-социолошки факултет. Провео је скоро десет година на страни, највише у Женеви и Паризу. За то време одржава везе са пријатељима писцима из Мостара, упознаје Скерлића у Паризу, сарађује са многим листовима и часописима (Летопис, Зора, Српски књижевни гласник). На женевском универзитету је свршио права и потом се вратио у Србију. Године 1907. у Министарству иностраних дела Србије добија службу писара. Од 1910. је у дипломатској служби. Те године постављен је за аташеа у посланству у Цариграду, а исте године прелази на исти положај у Софији. Од 1912. до 1927. службује као секретар, аташе, а потом као отправник послова у посланствима у Риму, Атини, Мадриду и Каиру (1926—1927), као и делегат у Женеви у Друштву народа. Потом је привремено пензионисан. Две године касније враћен је на место отправника послова посланства у Каиру. Биран је за дописног члана Српске краљевске академије, а за редовног члана изабран је 1931. Следеће године постављен је за посланика у Будимпешти. Од 1933. до 1941. прво је посланик у Риму, потом у Букурешту, где је 1939. године постављен за првог југословенског дипломату у рангу амбасадора, а до распада Југославије посланик је у Мадриду. У доба инвазије и касније окупације Југославије 1941. године Јован Дучић је био опуномоћени посланик краљевине Југославије у Мадриду. Пошто је Шпанија признала НДХ, тиме прекинувши дипломатске односе с Југославијом, у јуну 1941. Дучић се повукао у неутралну Португалију, у Лисабон одакле је, у августу исте године отишао у САД у град Гери, Индијана, где је живео његов рођак Михајло. Од тада до своје смрти две године касније, водио је организацију у Илиноис , која je представљала српску дијаспору у Америци. За то време писао је песме, политичке брошуре и новинске чланке погођен развојем ситуације у Југославији и страдањем српског народа, осуђивао је геноцид над Србима који је вршила хрватска усташка влада. Свечано амбасадорско одело Јована Дучића, Музеј Херцеговине у Требињу Умро је 7. априла 1943. у Герију. Његови посмртни остаци пренесени су исте године у порту српског православног манастира Светог Саве у Либертивилу, САД. Његова жеља је била да га сахране у његовом родном Требињу. Ова последња жеља Јована Дучића испуњена је 22. октобра 2000 када је поново сахрањен у Херцеговачкој Грачаници. Прву збирку песама објавио је у Мостару 1901. у издању мостарске Зоре, затим другу у Београду 1908. у издању Српске књижевне задруге, као и две књиге у сопственом издању, стихови и песме у прози – Плаве легенде и Песме. Писао је доста и у прози: неколико литерарних есеја и студија о писцима, Благо цара Радована и песничка писма из Швајцарске, Грчке, Шпаније итд. Биран је за дописног члана Српске краљевске академије, а за редовног члана изабран је 1931. године.

stara kutija mislim da je predratna solidno očuvana nije pokidana

Sportski volan Rallyman precnik 330 mm, debljina 29mm legura aluminijuma oblozena tvrdom gumom masa volana 850 grama masa prirubnice 440 grama precnik srednjeg otvora 65 mm hub (prirubnica , glava ) : visina 81mm precnik donji, prema osovini volana 70mm precnik konusa dole 22mm gore 19 mmm sitno nazubljen hub (prirubnica ) gornji precnik 90 mm prirubnica pricvrcsena srafovima: 6 srafova 6mm imbus 4mm razmak izmedju rupa 37mm , popreko 73 mm