Odlomak: Ne može biti čudnovato što filozof, koji nije ni lekar niti se oseća pacijentom, ipak učestvuje u opštoj problematici koja se za zdravstvo postavlja u dobu nauke i tehnike. Zdravlje nije nešto što se može napraviti. Ali, šta je zdravlje uopšte? Da li je ono isto toliko predmet naučnog istraživanja koliko, usled njegovog narušavanja, postaje predmet za čoveka? Vrhovni cilj ipak ostaje da čovek ponovo ozdravi i time zaboravi da je zdrav. Sve ozbiljniji troškovni račun upravo zapovednički traži da se negovanje zdravlja ponovo spozna i posmatra kao opšti zadatak sâmog stanovništva. Tako ni ovde izloženi prilozi ni u kom slučaju nisu usmereni samo na lekare, a niti samo na pacijente, nego uopšte na svakoga ko, kao i svi mi, svojim načinom života treba da brine o svom sopstvenom zdravlju. Briga za sopstveno zdravlje jeste prafenomen čovekovog bivstvovanja.

Istorija istraživanja strasti seže u duboku antiku, tako je još Hipokrat nastojao da objasni strasti u duševnom smislu; Kikeron je izneo stoički katalog strasti; Dekart je strasti objašnjavao kao proizvod čovekovih organa, koji deluje na mozak. Za Hjuma, strasti su neka vrsta mentalne percepcije.

Džon Don je svoje Paradokse i probleme, sva je prilika, sastavio između 1607. i 1610. godine, premda je njihovo pisanje započeo već poslednje decenije še­snaestog veka. To je mnogo slobodniji parnjak Biatanatu, drugom njegovom delu iz sličnog perioda života u kojem polemiše s filosofskom tradicijom i širokom lepezom prošlih i tadašnjih mislilaca. Moglo bi da se kaže da su Paradoksi i problemi, u izvesnom smislu, samo faza u proučavanju razuma koje je Dona zaokupljalo čitavog života.

Knjiga pod ovim naslovom iz ruke nepoznatog „Gospodina iz Filadelfije“, pojavila se 1837. godine, kod izdavača i štampara Merihjua i Gana. To prvo izdanje, štampano u malom oktavo formatu (174×111mm), s pozlatom na prednjoj korici, danas je izuzetna retkost. Godine 1928, Džozef Džekson (koji je i sam bio iz Filadelfije) autorstvo je, veoma ubedljivo, pripisao Edgaru Alanu Pou. Svom privatnom izdanju Filosofije životinjskog magnetizma, Džekson je priključio i esej u prilog Poovom autorstvu. Ovaj esej široko je dostupan na Internetu. Osim toga, poznato je da je Po bio vatreni zagovornik mesmerizma, o kojem je reč u ovoj knjizi. On je i autor tri kratke priče na temu koja ga je ovako zaokupljala: „Činjenice u slučaju gospodina Valdemara“, „Mesmeričko otkrovenje“ i „“Priča o iskrzanim planinama“.

Iz recenzije: ’’Iz bavljenja jezičkim pitanjem u nacionalno-političkim kontekstu proizašla je i nova knjiga profesora Krestića, koja nosi naslov O nazivu jezika u prošlosti Hrvatske. Iza tog jednostavnog naslova krije se složen sadržaj koji govori o suštini srpskog pitanja u Hrvatskoj. Jer, pitanje naziva jezika u neposrednoj je vezi s pitanjem imena naroda, odnosno s pitanjem priznanja srpske nacionalne egzistencije u Trojednici. Profesor Krestić je zato morao da ukaže na ono što predstavlja esencijalni razlog diskriminacije Srba, a to je hrvatsko državno i istorijsko pravo.’’

Scenario: Frančesko Artibani Crtež: Verter Del’Edera

Scenario: Mauro Bozeli Crtež: Luka Rosi Koliko malo znamo o moru. Neizmerno prostranstvo hladne, duboke i tamne vode. Nepregledan svemir naseljen u svojim najudaljenijim pećinama čudnim i zlokobnim bićima. Nepoznati svet koji je u istoriji čovečanstva bio izvor inspiracije umetnicima svih vrsta i koji je iznedrio mitove, legende i sujeverja. Romantični i zlokobni plod ove kontaminacije između stvarnosti i fantazije su pirati, proslavljeni avanturisti koji su uvek plovili morima književnosti i bioskopa, vanvremenski jarmići spremni da izazovu more i vetrove u kolektivnoj mašti.

BEBE VOLE BOJE

KARADJORDJE

Vencanica publik

VEZBALICA PCELICA 3

Borbeni anđeo Alita klasik je u žanru naučne fantastike. Jukito Kiširo je stvorio epopeju u kojoj dovodi u pitanje poimanje ljudskosti. Alita je kiborg koji je sposoban da voli, da se bori i žrtvuje za čovečanstvo više nego oni koji su rođeni kao ljudska bića. Alita redom gazi sve protivnike u motorbolu na putu do trijumfa. Ali mora da oceni i ko će joj biti saveznici u Đašuganovom izazovu. Šta je nepobedivi šampion motorbola spremio za Alitu i njen tim u trci važnijoj od života? U 26. veku Smetlište je mesto u kome svi žive u senci i od otpadaka veličanstvenog lebdećeg Zalema. Ido Daisuke popravlja oštećenog kiborga kome daje ime Alita i postaje mu poput oca. Međutim, kada se otkrije da je Alita majstor zaboravljene borilačke veštine pancerkunsta, postaje jasno da se ispod njene nežne spoljašnjosti krije smrtonosna mašina nastala tokom rata sa kolonijama na Marsu. Jukito Kiširo rođen je 1967. godine u Tokiju. Prvu mangu, Space Oddity, objavio je sa 17 godina u magazinu Weekly Shonen Sunday. Borbeni anđeo Alita je njegov najpoznatiji serijal. Objavljivan je u periodu od 1990. do 1995. godine, a Kiširo je napisao i nacrtao nekoliko spinof serijala koji dodatno zaokružuju priču o Aliti i njenom svetu.

Oštrica besmrtnika je remek-delo Hiroakija Samure, perfektno osmišljena priča koja govori o periodu šogunata Tokugava i vremenu kada je Japan bio na razmeđu feudalnog sistema i modernog doba. Scene borbe Hiroakija Samure spadaju među najlepše oslikane sekvence u istoriji japanskog stripa. Makie je izgubila prvu borbu sa Manđijem. Međutim, dok ronin smatra da devojka nema dovoljno umeća, istina je da su je sputale lične sumnje. Manđi pristaje na novu borbu, ali nije spreman za oluju sečiva koja mu se sprema. Kakva je to neraskidiva veza između Makie i vođe Ito-rjua? Manđi je ronin nad kojim se nadvija prokletstvo. Odgovoran je za smrt stotinu čestitih ljudi i može da se iskupi samo ako ubije hiljadu zlikovaca. Dotad je osuđen na život besmrtnika. Opremljen arsenalom oružja i besmrtnim telom, Manđi otkriva da je najteže breme prokletstva naći cilj za koji se vredi boriti. Hiroaki Samura (1970), japanski manga umetnik, rođen je u Čibi nedaleko od Tokija. Pohađao je umetničku školu, ali je uvek želeo da bude mangaka. Godine 1993. dobija ponudu da u Kodanšinom magazinu Afternoon objavljuje autorski serijal Oštrica besmrtnika, čime stiče svetsku slavu i ističe se narativnim umećem i impresivnim grafičkim prikazima. Pored Oštrice besmrtnika, Samura je crtao i pisao Ohikkoshi, Buraddohārē no Basha, Sakkabasu no Yoru i Bradherley’s Coach.

Tokijski osvetnici je priča o prijateljstvu, ljubavi i požrtvovanosti. U surovim obračunima bandi na ulicama Tokija vlada samo jedno pravilo – čuvaj svoje bližnje! Osanai je sve iznenadio otvorenim izazovom. Počinje sukob koji je Takemići svim silama želeo da spreči – borba između Tomana i Mebijusa. Ulog je Drakenov život, a sa njim i budućnost Tokio manđi bande. Takemići je uspeo da se približi vođama Tokio manđi bande, ali ne shvata šta će ih toliko izmeniti da se jednog dana pretvore u kriminalnu organizaciju. Osećanja koja gaji prema Hinati sve su jača, kao i rešenost da joj sačuva život. U bonus priči saznajte kako su se upoznali Draken i Miki. Ken Vakui je japanski manga umetnik. U mladosti je bio član ulične bande, ali je okrenuo leđa takvom životu i posvetio se radu na stripu. Debitovao je 2005. godine u Kodanšinom Separate volume young magazinu pričom Shinjuku Host, a iste godine je u Weekly Young magazinu istog izdavača pokrenuo serijal Shinjuku Swan. Svetsku slavu stekao je serijalom Tokijski osvetnici, koji objavljuje u Weekly Shonen magazinu Kodanše od 2017. godine.

Borbeni anđeo Alita klasik je u žanru naučne fantastike. Jukito Kiširo je stvorio epopeju u kojoj dovodi u pitanje poimanje ljudskosti. Alita je kiborg koji je sposoban da voli, da se bori i žrtvuje za čovečanstvo više nego oni koji su rođeni kao ljudska bića. Hjugo ne odustaje od namere da dosegne lebdeći Zalem, ubeđen da ga tamo čeka bolji život. Čak ni Alitina ljubav ne može da ga zadrži u Smetlištu. Ali na tom usponu čekaju ga smrtonosne zamke. U 26. veku Smetlište je mesto u kome svi žive u senci i od otpadaka veličanstvenog lebdećeg Zalema. Ido Daisuke popravlja oštećenog kiborga kome daje ime Alita i postaje mu poput oca. Međutim, kada se otkrije da je Alita majstor zaboravljene borilačke veštine pancerkunsta, postaje jasno da se ispod njene nežne spoljašnjosti krije smrtonosna mašina nastala tokom rata sa kolonijama na Marsu. Jukito Kiširo rođen je 1967. godine u Tokiju. Prvu mangu, Space Oddity, objavio je sa 17 godina u magazinu Weekly Shonen Sunday. Borbeni anđeo Alita je njegov najpoznatiji serijal. Objavljivan je u periodu od 1990. do 1995. godine, a Kiširo je napisao i nacrtao nekoliko spinof serijala koji dodatno zaokružuju priču o Aliti i njenom svetu.

ARÈI I DORA – ZAJEDNO POBEÐUJU

ARÈI I DORA SPASAVAJU NAPUŠ.

ARÈI I DORA U RATU SA MAÈKAMA

Šta je to „Zapad“? Ovu reč srećemo svuda, od istorijskih knjiga do televizijskog dnevnika, ali ona ima toliko značenja da je često nejasna i može da nas zbuni. Je li to geografska oblast? Kad se kaže Zapad da li se misli na Evropu? Ili na Ameriku? Možda i na jedno i na drugo? Ili su to sve bogate zemlje sveta zajedno? Da li je to ekonomski sistem? Oblik društvenog uređenja? Moral? Neka religija, način života, stanje duha? Treba li se radovati tome što postoji Zapad, ili za to nema razloga? Gde je danas Zapad? Na nekim delovima planete? Ili je zauzeo celu planetu i postao „globalan“? Da bi se prevazišle ove zbunjujuće predstave i maglovite ideje koje su ponekad izvor sukoba i nasilja, treba rasvetiliti ova pitanja. To je cilj ovog dela.

Zašto se ljudi danas tako često razvode? Kako mogu da se rastave, da se više ne vole, a ponekad i da mrze jedno drugo, ako su ranije toliko toga delili i zajedno začeli decu? Tinejdžeri otvoreno postavljaju pitanja na koja odrasli često nemaju odgovor. Za mlade je razvod problem bar koliko i za same roditelje, i njegove posledice ne treba umanjivati. Nisu li upravo tinejdžeri neposredno na udaru promena koje nisu uvek najprijatnije – selidbe, promene škola, uklapanje u novu porodičnu organizaciju? Kako im pomoći da izgrade svoju ličnost i steknu poverenje u okolinu a da ostanu verni sebi i da se ne osećaju razapeto između dva doma i dva različita sveta? Oslanjajući se na sopstveno iskustvo autori nastoje da ublaže dramatičnost bolne situacije i izdvajaju važne teme o kojima svako dete razmišlja u trenutku kada mu se roditelji razvode.

Evo jedne knjižice koja će sigurno oduševiti mlade. Ne samo zato što im jasno govori o stanju planete – što je tema o kojoj se još ne govori u školi, a nema je ni u štampi ni na televiziji – već pre svega zato što se neophodna revolucija misli tiče upravo njih. Zagrevanje naše planete i nestanak naſte iz rezervi koje su pri kraju sve će promeniti: način stanovanja, transport, ishranu, zanimanja, način života i potrošnje. Ako se ništa ne učini, stručnjaci kažu da nas prvo očekuje ekološka, a zatim i društvena katastrofa. Sasvim je jasno, međutim, da to može biti i sjajna prilika da se oslobode mašta i kreativnost, da svako dobro razmisli o smislu svog budućeg zanimanja. Hoće li današnji roditelji, „zavisnici od naſte“, imati decu koja mogu bolje da sagledaju budućnost i budu mudrija? Ova knjiga može tome da doprinese.

Tokijski osvetnici je priča o prijateljstvu, ljubavi i požrtvovanosti. U surovim obračunima bandi na ulicama Tokija vlada samo jedno pravilo – čuvaj svoje bližnje! Takemići Hanagaki je mladić bez ambicije, koji je navikao da se svima izvinjava. Jednog dana saznaje da je njegova devojka iz srednje škole žrtva obračuna Tokio manđi bande, kriminalne organizacije koja teroriše grad. Istog dana Takemići otkriva da može da skače kroz vreme 12 godina u prošlost, te dobija priliku da izmeni sudbinu ljudi koje voli. Međutim, da bi to učinio, mora da se suprotstavi jačima od sebe. Kijomasa drži sečivo dok Draken leži u lokvi krvi. Drakenov život je u Takemićijevim rukama. Ako umre, Mikijevo srce će potonuti u tamu koja će progutati Tokio manđi bandu i sve do kojih je Takemićiju stalo. Ken Vakui je japanski manga umetnik. U mladosti je bio član ulične bande, ali je okrenuo leđa takvom životu i posvetio se radu na stripu. Debitovao je 2005. godine u Kodanšinom Separate volume young magazinu pričom Shinjuku Host, a iste godine je u Weekly Young magazinu istog izdavača pokrenuo serijal Shinjuku Swan. Svetsku slavu stekao je serijalom Tokijski osvetnici, koji objavljuje u Weekly Shonen magazinu Kodanše od 2017. godine.

Oštrica besmrtnika je remek-delo Hiroakija Samure, perfektno osmišljena priča koja govori o periodu šogunata Tokugava i vremenu kada je Japan bio na razmeđu feudalnog sistema i modernog doba. Scene borbe Hiroakija Samure spadaju među najlepše oslikane sekvence u istoriji japanskog stripa. Susret sa Anocuom uzdrmao je Rin do srži. Da bi je oraspoložio, Manđi je vodi na festival. Međutim, susret sa prodavcem maski Arajom Kavakamijem vratiće joj sećanja na noć kada je izgubila roditelje. Manđi je ronin nad kojim se nadvija prokletstvo. Odgovoran je za smrt stotinu čestitih ljudi i može da se iskupi samo ako ubije hiljadu zlikovaca. Dotad je osuđen na život besmrtnika. Opremljen arsenalom oružja i besmrtnim telom, Manđi otkriva da je najteže breme prokletstva naći cilj za koji se vredi boriti. Hiroaki Samura (1970), japanski manga umetnik, rođen je u Čibi nedaleko od Tokija. Pohađao je umetničku školu, ali je uvek želeo da bude mangaka. Godine 1993. dobija ponudu da u Kodanšinom magazinu Afternoon objavljuje autorski serijal Oštrica besmrtnika, čime stiče svetsku slavu i ističe se narativnim umećem i impresivnim grafičkim prikazima. Pored Oštrice besmrtnika, Samura je crtao i pisao Ohikkoshi, Buraddohārē no Basha, Sakkabasu no Yoru i Bradherley’s Coach.