Ñarodna vlast u BIH 1941-1945 Veselin DjuretićNarodna knjigaInstitut za savremenu istoriju BeogradInstitut za istoriju, Sarajevo1981.Tvrd povezВеселин Ђуретић (Мојановићи, код Подгорице, 17. мај 1933 — Београд, 18. фебруар 2020) био је српски историчар, научни саветник Балканолошког института САНУ и члан Сената Републике Српске.БиографијаЂуретић је био научни саветник Балканолошког института САНУ и аутор значајних радова на тему НОБ-а. Ширу пажњу на свој рад скренуо је 1985. својим двотомним делом Савезници и југословенска ратна драма. У овом делу Ђуретић, између осталог, наводи да је југословенска војска у отаџбини други антифашистички покрет.[1] Књига је примљена негативно међу режимским историчарима, а Ђуретић је искључен из СКЈ „због националне нетрпељивости и шовинизма“.[2]Током 1990-их година Ђуретић је био јаки присталица српске националистичке идеологије, близак Српској радикалној странци. Ђуретић је 1993. изабран за почасног сенатора Републике Српске, а крајем деценије ангажовао се у раду Одбора за истину о Радовану Караџићу.Активно се залагао за очување државног заједништва Србије и Црне Горе у оквиру некадашње Савезне Републике Југославије (1992-2003), а потом и у оквиру Државне заједнице Србије и Црне Горе (2003-2006). Почетком 2001. године, укључио се у рад Одбора за одбрану једнаких права држављана Црне Горе,[3] а почетком 2005. године постао је један од челних људи Покрета за европску државну заједницу Србије и Црне Горе.[4]Управни одбор Удружења књижевника Србије га је 30. марта 2012. предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности.[5]ПризнањаОрден Немањића првог реда,Ордена Светог Саве првог реда,Сретењски орден трећег степенаЗа књигу `Разарање српства у 20. вијеку` добио је признање Српске књижевне задруге, а за књиге `Савезници и југословенска ратна драма` награду `Слободан Јовановић`.ДјелаНеке специфичности совјетске историографије Октобра и совјетског друштва, Београд, (1967)Народна власт у БИХ 1941-1945, Београд, (1981)Влада на беспућу, Београд, (1982)Косово у мрежи политичких манипулација, Њујорк, (1989)Савезници и југословенска ратна драма, I-II, Београд (1985)[6]Разарање Српства у XX веку, Београд, (1992)Употреба Русије и Запада, (Обмане савезника зарад великохрватске политике), Балканолошки институт / ИП „Наука“ Београд (1997)Насиље над Српским устанком, (Опсене народа у име „Русије и комунизма“), Балканолошки институт / ИП „Наука“ Београд (1997)Српска беспућа XX века, Београд, (2006)Рехабилитација ђенерала Михаиловића, Београд, (2012)Једно тумачење нововјековне српске историје у југословенском контексту, Београд, (2017)7/12

Veselin ĐuretićSaveznici i Jugoslovenska ratna dramaKnjiga IITvrdi povezВеселин Ђуретић (Мојановићи, код Подгорице, 17. мај 1933 — Београд, 18. фебруар 2020) био је српски историчар, научни саветник Балканолошког института САНУ и члан Сената Републике Српске.БиографијаЂуретић је био научни саветник Балканолошког института САНУ и аутор значајних радова на тему НОБ-а. Ширу пажњу на свој рад скренуо је 1985. својим двотомним делом Савезници и југословенска ратна драма. У овом делу Ђуретић, између осталог, наводи да је југословенска војска у отаџбини други антифашистички покрет.[1] Књига је примљена негативно међу режимским историчарима, а Ђуретић је искључен из СКЈ „због националне нетрпељивости и шовинизма“.[2]Током 1990-их година Ђуретић је био јаки присталица српске националистичке идеологије, близак Српској радикалној странци. Ђуретић је 1993. изабран за почасног сенатора Републике Српске, а крајем деценије ангажовао се у раду Одбора за истину о Радовану Караџићу.Активно се залагао за очување државног заједништва Србије и Црне Горе у оквиру некадашње Савезне Републике Југославије (1992-2003), а потом и у оквиру Државне заједнице Србије и Црне Горе (2003-2006). Почетком 2001. године, укључио се у рад Одбора за одбрану једнаких права држављана Црне Горе,[3] а почетком 2005. године постао је један од челних људи Покрета за европску државну заједницу Србије и Црне Горе.[4]Управни одбор Удружења књижевника Србије га је 30. марта 2012. предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности.[5]ПризнањаОрден Немањића првог реда,Ордена Светог Саве првог реда,Сретењски орден трећег степенаЗа књигу `Разарање српства у 20. вијеку` добио је признање Српске књижевне задруге, а за књиге `Савезници и југословенска ратна драма` награду `Слободан Јовановић`.ДјелаНеке специфичности совјетске историографије Октобра и совјетског друштва, Београд, (1967)Народна власт у БИХ 1941-1945, Београд, (1981)Влада на беспућу, Београд, (1982)Косово у мрежи политичких манипулација, Њујорк, (1989)Савезници и југословенска ратна драма, I-II, Београд (1985)[6]Разарање Српства у XX веку, Београд, (1992)Употреба Русије и Запада, (Обмане савезника зарад великохрватске политике), Балканолошки институт / ИП „Наука“ Београд (1997)Насиље над Српским устанком, (Опсене народа у име „Русије и комунизма“), Балканолошки институт / ИП „Наука“ Београд (1997)Српска беспућа XX века, Београд, (2006)Рехабилитација ђенерала Михаиловића, Београд, (2012)Једно тумачење нововјековне српске историје у југословенском контексту, Београд, (2017)7/22

NIKAD ROBOM 47 - Kraljević Marko i očeva sablja Izdanje Dečijih Novina od 3. juna 1966. godine na 32 strane. U odličnom stanju, na žalost skraćivan obrez verovatno za potrebe koričenja koje se nije dogodilo, tabačni deo odličan. U maju 1963. počinje da izlazi legendarna edicija Nikad robom. Izdanje je štampano u novosadskom Forumu na 32 stranice, formata 145x205 mm od kojih je 16 stranica bilo u boji. Prodavano je po ceni od 60 dinara (tkzv starih). Na početku je revija izlazila jednom mesečno, a kasnije dvomesečno. Objavljen je čitav niz priča sa temama iz nacionalnih istorija ex-yu republika iz različitih razdoblja, a za čiju realizaciju si bili angažovani autori iz različitih krajeva Jugoslavije. Uz junake Mirka i Slavka Desimira Žižović Buina najviše se ističu kratki serijali Akant Radivoja Bogičevića, Tajanstveni vitez Petra Radičevića, Blažo i Jelica Dobrice Erića i Radivoja Bogičevića, Dabiša Božidara Veselinovića i Hajduk Veljko Živorada Atanackovića. Ivica Bednjanec, jedan od najkvalitetnijih autora objavio je trinaest priča sa tematikom iz hrvatske istorije i 12 priča sa temama iz NOB-a. Živorad Atanacković nacrtao je osamnaest priča iz srpske istorije. Zdravko Sulić u saradnji sa Aleksandrom Bizetićem napravio je trinaest izdanja fotostripa sa tematikom iz NOB-a. Manji broj izdanja nacrtali su i Miodrag Đurđić, Nikola Mitrović Kokan, Brana Jovanović, Mile Topuz, Ljubomir Filipovski, Leo Korelc, Mladen Trnski, Stanislav Spalajković, Slobodan Popović, Hrvoje Radovanović i Ivica Koljanin. Ipak, ostali junaci čiji je prodani tiraž bio od 2.000 do 20.000 primeraka, nisu se mogli meriti sa Mirkom i Slavkom, koji je premašivao prodaju od 35.000 do 50.000 primeraka, i godine 1969. u ediciji dolazi do promjene koncepcije. Počinje se štampati u Skoplju u štampariji „Nova Makedonija, a izdanje se zbog velike popularnosti malih partizanskih kurira Mirka i Slavka transformiše u ediciju Nikad robom Mirko i Slavko, i izlazi 4. aprila 1969. od broja 195 na malom formatu 125x170mm na 64 stranice, plus korice. Komunikacija isključivo preko Kupindo poruka. Kontaktirajte me putem Kupinda ukoliko želite dodatne fotografije ili informacije o stripu. Prodajem isključivo duplikate stripova iz sopstvenih kolekcija. Pogledajte i ostale moje stripove, sigurno ima nešto i za Vas: https://www.kupindo.com/Clan/moshy/SpisakPredmeta

NIKAD ROBOM 49 - Mirko i Slavko: Četvrti obruč Izdanje Dečijih Novina od 17. juna 1966. godine na 32 strane. U odličnom stanju, na žalost skraćivan obrez verovatno za potrebe koričenja koje se nije dogodilo, tabačni deo odličan. U maju 1963. počinje da izlazi legendarna edicija Nikad robom. Izdanje je štampano u novosadskom Forumu na 32 stranice, formata 145x205 mm od kojih je 16 stranica bilo u boji. Prodavano je po ceni od 60 dinara (tkzv starih). Na početku je revija izlazila jednom mesečno, a kasnije dvomesečno. Objavljen je čitav niz priča sa temama iz nacionalnih istorija ex-yu republika iz različitih razdoblja, a za čiju realizaciju si bili angažovani autori iz različitih krajeva Jugoslavije. Uz junake Mirka i Slavka Desimira Žižović Buina najviše se ističu kratki serijali Akant Radivoja Bogičevića, Tajanstveni vitez Petra Radičevića, Blažo i Jelica Dobrice Erića i Radivoja Bogičevića, Dabiša Božidara Veselinovića i Hajduk Veljko Živorada Atanackovića. Ivica Bednjanec, jedan od najkvalitetnijih autora objavio je trinaest priča sa tematikom iz hrvatske istorije i 12 priča sa temama iz NOB-a. Živorad Atanacković nacrtao je osamnaest priča iz srpske istorije. Zdravko Sulić u saradnji sa Aleksandrom Bizetićem napravio je trinaest izdanja fotostripa sa tematikom iz NOB-a. Manji broj izdanja nacrtali su i Miodrag Đurđić, Nikola Mitrović Kokan, Brana Jovanović, Mile Topuz, Ljubomir Filipovski, Leo Korelc, Mladen Trnski, Stanislav Spalajković, Slobodan Popović, Hrvoje Radovanović i Ivica Koljanin. Ipak, ostali junaci čiji je prodani tiraž bio od 2.000 do 20.000 primeraka, nisu se mogli meriti sa Mirkom i Slavkom, koji je premašivao prodaju od 35.000 do 50.000 primeraka, i godine 1969. u ediciji dolazi do promjene koncepcije. Počinje se štampati u Skoplju u štampariji „Nova Makedonija, a izdanje se zbog velike popularnosti malih partizanskih kurira Mirka i Slavka transformiše u ediciju Nikad robom Mirko i Slavko, i izlazi 4. aprila 1969. od broja 195 na malom formatu 125x170mm na 64 stranice, plus korice. Komunikacija isključivo preko Kupindo poruka. Kontaktirajte me putem Kupinda ukoliko želite dodatne fotografije ili informacije o stripu. Prodajem isključivo duplikate stripova iz sopstvenih kolekcija. Pogledajte i ostale moje stripove, sigurno ima nešto i za Vas: https://www.kupindo.com/Clan/moshy/SpisakPredmeta

Polovan katalog, izuzetno očuvan, kao nov. Izdavač: Muzej primenjene umetnosti - Beograd, 2016. god. Broširan povez, 23 cm. 106 str. Kunstdruk, ilustracije pun kolor Radovi ovog umetnika istražuju odnos prostora i vremena u mediju plakata. Pojedinačni plakati na izložbi Plakat događaj prikazuju samostalne „događaje”, koji zajedno predstavljaju „izgled prostora u određenom trenutku“, čime postaju deo šireg opusa radova koji međusobno komuniciraju. Na izložbi Plakat događaj prikazana su i tri istovetna plakata, samo drugačijeg naziva: Eksplozija/mrlja, Mrlja/eksplozija i Eksplozijaaa (1978-2016). Osnovu ovih radova čini plakat Eksplozija/mrlja iz 1978. godine, tj. prikaz mrlje nastale prosipanjem boje na papir, koje je izvedeno na plakatu za alternativnu pozorišnu predstavu (tj. hepening) Grupe „Tijelo/Prostor”, Predstava u dvorištu, (Tuzla, 1978.). Tada realizovan plakat vremenom postaje „nulti plakat” - referentan za neke buduće radove iz opusa Zdravka Mićanovića, omeđenog idejom eksplozije, kao simbolom haosa, koji prethodi ideji „mrlje”, kao simbolom umetničke konzistentnosti. Tokom osamdesetih godina prošlog veka, na Mićanovićevim plakatima motiv mrlje postaje centralni, čime se uvodi detalj koji nije u direktnoj vezi sa temom događaja koji najavljuje, već se može protumačiti kao svojevrsni potpis autora plakata. Nakon dolaska u Beograd, 1992. godine, Zdravko Mićanović počinje sve češće da koristi „kolažno-montažni” postupak u koncipiranju radova. Plakati nastaju umetničkom intervencijom nad elementima dvodimenzionalnog prostora, tj. komponovanjem crteža i fotografija, ili, kasnije, intervencijom na fotografijama nađenih predmeta. Autor koristi postupak montaže da bi predstavio poetiku odnosa koji nastaju ovim spajanjem raznorodnih (ili jednoobraznih) činilaca. Kao završni stadijum istraživanja medija plakata, umetnik se okreće plakatu kao ne-mediju, tj. ka plakatu kao prostoru za izražavanje određenog koncepta koji nije namenjen klasičnoj upotrebi plakata – najavi pomenutog „događaja”. Na taj način, sam plakat postaje „događaj”, a komunikacija sa publikom više nije određena namenom plakata, već semiotičkim sredstvima koja upotrebljava autor plakata, čime posmatrač, plakat, prostor oko njih, i vreme u kojem postoje postaju deo umetničkog hepeninga. Time dolazimo do Mićanovićeve relativizacije pojma plakata koji postaje „plakat događaj”, kaže kustos Slobodan Jovanović u katalgu ove izložbe. Na izložbi u Muzeju primenjene umetnosti izložen je i rekonstruisani rad Plakat događaj, 2016, koji je rađen pre tridesetak godina za jednu kompaniju iz Tuzle. Ranije je plakat bio jednostavan – raznobojni listovi formata A4 lepili su se po zidovima. Sadašnji Plakat događaj sastoji se od 48 blokova koji imaju 48 različito obojenih listića-stikera manjih dimenzija. Posetioci izložbe su pozvani da izvedu akciju na plakatu - cepanjem, crtanjem ili odlepljivanjem pojedinačnih listića. Ovaj hepening je predviđen da traje tokom cele izložbe, ali od posetilaca zavisi da li će ostati neki listić do zatvaranja izložbe, ili će ostati samo podloga na koju su zalepljeni listići. Ceo proces će biti dokumentovan video-zapisom. Na taj način, tri dimenzije prostorija u kojima se odvija izložba prepliću se u četvrtoj, vremenskoj dimenziji.

Odabrani radovi i autori : ZRNO SLOBODE – Nebojša Đurđević KIKICE – Gordana Radovanović ČERGARSKA – Gordana Radovanović KIŠA – Gordana Radovanović ZAVEŠTANJE – Gordana Radovanović HAIKU – Gordana Radovanović ZABORAVLJENA MISIJA – Snežana Marko – Musinov ISPOD POVRŠINE – Snežana Marko – Musinov OSLUŠKIVANJE – Snežana Marko – Musinov OPROŠTAJ – Tamara Kuzmanović – Tamkuz PRELJUBA (I RASKID) – Tamara Kuzmanović – Tamkuz NAŠ DOM JE DALEKO – Petar Jovanović MOJ LET SA VAMA – Alma Buljubašić Maglić TEBI MAJKO – Alma Buljubašić Maglić TRAŽILA SAM TE – Vera Bosazzi PROLJEĆE U NAMA – Vera Bosazzi SANJAR – Vera Bosazzi KAD TIŠINA GOVORI – Vera Bosazzi NAIVNO BUDALASTA – Ilinka Marković KAO VETAR – Ilinka Marković SLIKA SELA – Mladomir Knežević FIGURA – Mladomir Knežević TEBE HOĆU – Mladomir Knežević PROLJETNI PROGRAM – Hajro Ikić JESEN – Hajro Ikić GRADSKE MAKAZE – Hajro Ikić HIMNA ZAVIČAJU – Hajro Ikić SINE, PODIGNI RUČNU – Hajro Ikić PISMO DOKTORU – Hajro Ikić I KADA ĆUTIM – Nadica Ilić REVOLUCIJA – Sanda Ristić – Stojanović U SNU – Matija R. Drljača VIRNA – Spomenka Denda Hamović PROLEĆE JEDNE ZIME – Marina Raičević ČUVARI – Marina Raičević CRTEŽI – Emir Bajrović SVJEDOCI – Emir Bajrović NEVINI DJEČAK – Emir Bajrović MATI – Zorana Gavrilović BANATSKE BULKE – Saša Milivojev ZVUK SLOBODE – Saša Milivojev ŠEMA – Gordana Vladisavljević KITIĆI – Gordana Vladisavljević PESNIK – Gordana Vladisavljević NE VERUJ – Gordana Vladisavljević NEKOM – Dragica Beka Savić MERE I DUŽINE – Olivera Šestakov NE DAM JUTRU – Slobodan Cvitković BUDNA SAM – Biljana Hukić SLOM – Zoran Tankosić MAJCI – Zoran Tankosić FANTOM – Zoran Tankosić NEIZBEŽNOST – Verica Milosavljević SVEDOČANSTVO RAJA I PAKLA – Mirjana Đapo ZABRANJENO VOĆE – Jovan Bajc OTVORENO SRCE - Avdulah Ramčilović PUT KROZ ŽIVOT – Avdulah Ramčilović MAJKA – Avdulah Ramčilović U KRILU LASTE – Jasmina Ćirković ZRENJE – Jasmina Ćirković MOJ PESNIK – Jelena Jeka Kočović PRATNJA – Nada Ranković BAKA I DEKA – Nada Ranković RIJEČI – Suada Suljić Sokolović ZMIJA – Tatjana Tomić OPSTOJNOST BAJKE – Tatjana Tomić UČMALOST – Čedna Radinović Lukić Lalić ATLAS U KOŽNOM POVEZU – Milan S. Kosović MALECKA – Tanja Ajtić IGRA – Tanja Ajtić TIŠINA – Tanja Ajtić CRTEŽI – Jelisaveta Popović PERSEFONA – Milan Marjanović MOŽDA JE MJESEC KRIV – Ognjenka Kalajdžić ŽENA I IGRAČKA – Onjenka Kalajdžić USPORI MALO – Ognjenka Kalajdžić MOJA SAMOĆA – Ognjenka Kalajdžić CRTEŽI – Dušan Kostadinov KADA SPAVAM – Slađana Bajčić AKO POKLEKNEM – Svetlana Mitič AMFORA – Nada Panić IZGOVOR – Nada Panić LAHOR – Nada Panić NAR – Nada Panić ODA PROLEĆU – Nada Panić ORHIDEJE – Nada Panić OSTANI – Nada Panić PROZOR – Miloš Marjanović MINUT ĆUTANJA – Miloš Marjanović KAD PROLEĆE KASNI – Miloš Marjanović ŽALOSNI DUD - Miloš Marjanović DEČAK I MORE – Miloš Marjanović SLIKE – Irena Vučković JER– Margita Zmijanović RANA – Margita Zmijanović U KAPIMA KIŠE – Margita Zmijanović SVE MOJE JUČE I SVE MOJE SUTRA – Margita Zmijanović MORE – Margita Zmijanović KAKAV JE OVO DAN – Margita Zmijanović BEŠE SE DESILO – Mirjana Magura POBEĐEN – Gordana Žakić ŽIVOT – Nina Novak Oiseau TRAŽENJE – Nina Novak Oiseau U POTRAZI ZA IZGUBLJENIM VREMENOM – Nina Novak Oiseau BLAGOSLOV NOĆI – Violeta Marić Penić ČOVEK – Mirjana Milačić - Bajić PALAC NA KALENDARU – Mirjana Milačić - Bajić PESMA BEZ REČI – Mirjana Milačić – Bajić KOLAŽI – Marijana Maja Jotić ZVEZDA MALA – Marijana Maja Jotić VUK – Marijana Maja Jotić PLAMEN KAMINA – Milica Opačić SELFI – Milica Opačić MOJA REKA – Plamenka Đogo Vulić MJESEC I JA – Zada Šahdanović STARI NOVČIĆ – Zada Šahdanović LEK – Đorđe Simić IMENA MIRA – Cvija Ašćerić – Mitrović STOTI STIH – Haris Bukarić CRTEŽI – Haris Bukarić DAS U DJECI KRILA – Ensar Bukarić MOJ SVIJET – Ensar Bukarić MOJA PESMA – Mevlida Kecap SADE SATI – Roksanda Kovačević DANAS TE NE VOLIM II – Roksanda Kovačević NENAPISANA PESMA – Roksanda Kovačević ISTINA – Jasmina Valentić TRENA - Jasmina Valentić SLIKA – Vesna Đukanović NEĆU DA TE POKLANJAM – Vesna Đukanović PESMA O RAŠI POPOVU – Čika Peca KIČ – Albina Pramenković ČOVJEK – Sonja Padrov Tešanović DA TE PITAM – Sonja Padrov Tešanović ELEKTRIČNA ENERGIJA – Sonja Padrov Tešanović JEDINICA – Sonja Padrov Tešanović NAREDBA – Sonja Padrov Tešanović PALAC – Sonja Padrov Tešanović TO JE ZATO ŠTO SI MALI – Sonja Padrov Tešanović ZNAŠ TO JE ONO… - Sonja Padrov Tešanović TRAG U STOPAMA – Ramiz Šaćirović PROLJEČNA SNOHVATICA – Ramiz Šaćirović PTICE KOJE KRUŽE – Nevenka Bošnjak – Čolić PRODAVNICA SNOVA – Nebojša Stojoski KARIKATURA – Nikola Dragaš PREKASNO IZGOVORENO SLOVO – Violeta Aleksić ZVEZDO SJAJNA – Violeta Aleksić ČITAČI SNOVA – Gordana M Jovanović FOTOGRAFIJE – Gordana M Jovanović VISOKI DEČANI – Gordana M. Jovanović KRAJ BAJRAKLI DŽAMIJE – Gordana M Jovanović KAD BUDEMO STARI – Kosta Kosovac GLAD – Kosta Kosovac NOĆNOM PEŠAKU – Kosta Kosovac POEZIJA – Kosta Kosovac MIRIS LIPE – Vesna Oborina DA SAM JA - Vesna Oborina DALJINA - Ana Žigić IGRA ZAVOĐENJA – Ramona Žugić RAĐANJE VENERE – Ramona Žugić VIOLINSKI KLJUČEVI – Ružena Kraćica KAPLJICA KIŠE – Svetlana Pantović Žilo MALI – Svetlana Pantović Žilo MALO – Svetlana Pantović Žilo NIŠTA TE NEĆU PITATI – Svetlana Pantović Žilo PLIMA – Svetlana Pantović Žilo MJESTO JEDNO ČUVAM ZA TE – Merima Mustafić NAJLJEPŠA MISAO – Merima Mustafić RIJEČ O NAMJERI – Amina Mustafić DRUGAČIJA ISTINA – Amina Mustafić ON – Ružica Golubović ONA – Ružica Golubović PITAM SE – Ružica Golubović NOĆAS I ZAUVEK - Ružica Golubović CRVENA KOČIJA – Marko Marinković RAMENA – Saša Marinković PREDSKAZANJE – Slavica Klein TI SI NELA DRUGA – Luz EGO - Luz LAŽ – Maja Grčić Sara

Časopis za različite vidove umetničkog izražavanja Izdavač: Savez studenata Univerziteta u Novom Sadu, Novi Sad, 2005. Zaštitni omot, mek povez, ćirilica i latinica, ilustrovano, 18 cm., 450 strana. Zaštitni omot je malo zacepljen kod gornjeg dela hrbata OLIČENJE Šta će biti sa nama - Milan Antunović: U ogledalu - Slobodan Vladušić: Pripitomljeni monster - Zoran Grbić: Laži - Saša Gajić: Jedan mit da vlada svima - O slučaju Tolkin U odajama umetnosti - Dragana Beleslijin: www.pesnickistanujecovek.com - O zbirci pesama Siniše Tucića Nove domovine - Desanka Ostojić - U krvavom srpskom kolu - Razgovor sa Desankom Ostojić povodom romana Glamočko gluvo polje i Džizlija - Kristina Stevanović: Između pera i mača - O romanu Nemanje Rotara Poslednja noć na Levantu - Mirjana Jakšić: Narandža ili Rumenka - Pitanje je sad - O knjizi Nebojše Vasovića Lažni car Šćepan Kiš SLOVESNOST Proza - Milorad Bojović: Snoviđenje - Alen Bešić: Veliki povodanj; Povratak - Maja Solar: Priče - Duško Domanović: Prozor - Bojan Vulin: Komora - Snežana Milosavljević: Oblomov; Beg Poezija - Milan Antunović: Uvela jebozovina - Aleksandra Mirimanov: Hipohondrija je sebično oboljenje - Milijana Milanović: Pesmice Prepev - Ljubica Nestorov: Pesme duše - Pravoslavna poezija ruskih pesnikinja 20. veka IGROSLOV Dramski tekst - Marica Puškaš: Začarani trougao CORONA - Saša Gajić: Muzički festivali - Nosioci kulture ili simulacije kulta SLIKOVIZIJA Filmski scenario - Čarli Kaufman: Večni sjaj čistog uma Priredio i preveo: Milan Antunović Filmski portret - Rober Breson (1907-1999) - Kolin Vesterbek: Jednostavnost i strogost Bresonove umetničke vizije - Živko Popović: Stvarnost kao materijal filma - Rober Breson: O filmu: Beleške o kinematografu - Živko Popović: Biografija i filmografija Robera Bresona Filmski ogled - Marica Puškaš: Antijunaci pod kišom metaka - O stvaralaštvu Frensisa Forda Kopole PEŠČANIK Autoreferencijalnost i metatekstualnost - Pavle Botić: Proljeća Ivana Galeba ili metatekstualnost romanesknog - Nebojša Jovanović: Autoreferencijalnost u poeziji Pindara i Kvinta Horacija Flaka SLOVO - Sava Damjanov: Tradicija; i iskustvo genetske infantilnosti - Razgovor sa Savom Damjanovim - Dragana Beleslijin: O istoriji književnosti i drugim demonima - Pokušaj sagledavanja književno-istorijskog i kritičkog diskursa Save Damjanova - Dragana Bošković: Poezija, seks i haos - o zbirci priča Save Damjanova Povesti različne: lirske, epske, no najviše neizrecive - Sava Damjanov: Remek-Delca - Umesto pogovora, tj. pre jebancije LIKOVNI PRILOZI - Srđan Miljković; Vladan Spiridonov: Ovo i ono STANJE STVARI - Beleške o autorima

31979) SERBIA I KOMENTARI I - III grupa autora, Zadužbina Miloša Crnjanskog Beograd 1989 /1991 / 1993 , za 1988/89 i 1990/91 , 1993/1995 knjiga 1 i 2 , mek povez,ćirilica,475 + 430 + 535 strana, sadržaj knjige 1 za 1988/89 : Miloš Crnjanski: SERBIA I KOMENTARI, Branko Ćopić: 12 decembar 1939, Nikola Pašić: MOJA POLITIČKA ISPOVEST, Slobodan Jovanović: NIKOLA PAŠIĆ. Andrić i Crnjanski, Komentari : Istorijski karakter Srba : Radovan Samardžić Zločin i krivnja : Jovan Rašković Testament Vidosave Crnjanski sadržaj knjige 2 za 1990/91 : KNJIŽEVNI ARHIV: O kraljevima Jovan Dučić Ibich-Aga , traduit par Andre Vaillant - Steven Sremats Neka zapažanja o niškom govoru - Paul Louis Thomas Dopisi iz Londona 1953-1961 - Miloš Crnjanski Vladar kao Hristos : Filip Avgust i Lazar Hrebeljanović : Michael Aubin DOKUMENTI : Srpska Crkva u Drugom svetskom ratu izveštaj Sv. Arhijerejskog Sinoda 1941-1946 Komentari : O istorijskoj sudbini Srba - Radovan Samardžić Srbi turskoga zakona ili Turci srpskoga jezika - Darko Tanasković U senci Velike Britanije : Milan St. Protić Genocid nad Srbima 1941-1945 Nikola Samardžić REČ EKONOMISTA SVEDOČANSTVA: 27 mart sećanja na očiglednosti - Miodrag Pavlović Predanje Dragoslav Mihailović Kako nije došlo do bombardovanja Zagreba 1944 - Svetozar Brkić Čišćenje Beogradskog univerziteta od fašističkih zaostataka sadržaj knjige 3 : Miloš Crnjanski : Serbia Zoran Gluščević ; SERBIA Miloša Crnjanskog Dragana Stojanović : Fuga Crnjanskog Nikola Bertolino : Pitanja o Crnjanskom Vladimir Dimitrijević : Sa Romanom o Londonu Nikola Milošević : Gnostički motivi u Drugoj knjizi Seoba Predrag Palavestra : Crnjanski , povratak u tuđinu Aleksandar Nenadović : Londonsko novinarstvo Miloša Crnjanskog Mihajlo Pantić : Dva lica istog KNJIŽEVNI ARHIV Prepiska : Mladen Leskovac - Miloš Crnjanski Pisma iz 1962 Jedan studentski rad o Crnjanskom ( Dragoslav Mihailović = 1945 - 1995 Kosta Čavoški : Ustavi bez ustavnosti Dragana Gnjatović : Zajedničko finansiranje investicija u socijalističkoj Jugoslaviji Kraj epohe - Predrag Simić Jovan Ćiriliov : Drama jugoslovenskog pozorišta 1945 - 1991 Patrijarh Srpski Pavle : Bez osuda , otvoreno, očinski Svedočenja : Dimitrije Đorđević : Sudbina Srbije posle 1944 Svetozar Koljević : Mali prilog sveopštoj istoriji beščašća Dragoslav Mihailović : Sa Crnjanskim u torbi Dušan Kovačević : Smrt žive žene Sanda Rašković : Zeleni nemir Krke DODATAK Od Berlinskog kongresa do Dejtona POLITIČKE GRANICE JUGOISTOČNE EVROPE 1878 - 1995 Ljubodrag Dimić : Istoriografski pregled 21 Istorijska karta

(konačna verzija) knjiga poezije br. 5 Srđan Simeunović Sendan je objavio deset knjiga poezije, proze, satire, u izdavačkim kućama: „Gutenbergova galaksija“, „Partenon“, „ANP Empirej“, „Dosije“ na Pravnom fakultetu, „Prosveta“, „Prometej“. Pesme i umetnički prilozi su mu objavljivani u dnevnim novinama „Večernjim novostima“, „Borbi“, „Politici“, „Glasu javnosti“, kao i u književnim časopisima: „Književnoj reči“, „Književnim novinama“, „Književnosti“, „Stremljenjima“, „Pesničkim novinama“, „Heretikusu“, „Libero Arsu“, „Umnu“, „Prolomu“, „Sceni Crnjanski“… Sa poezijom i satirom je gostovao na RTS-u, TV Studio B, „Hepi“ televiziji, „Sky Plus-u“, „Kopernikusu“, Televiziji „Pink“, kao i na nekokliko drugih televizija i radio stanica. Poezija u kraćoj ili dužoj formi objavljivana mu je u međunarodnim časopisima:“Poets international“ u Indiji u tri različita broja, u časopisu “Ko“ u Japanu u dva broja, zatim u tri broja “Giny – Poets international“ u Japanu, SAD – “Head Lines“, kao i u “Носорогу“ – Бања Лука, у “Albumu“ – Sarajevo, „Српскoј вили“ – Бијељина,“Karolini Riječkoj“ u Hrvatskoj. Bavi se kantautorskim radom i snimio je dva muzička spota sa svojim pesmama, koja su emitovana na TV „Avali“, TV „Kopernikusu“, „Svet plusu“, „Skaj Plusu“. Autor je pesme solidarnosti „Rodjeni smo jednaki“ koju izvode Leontina, Aleksandra Radović, Jelena Tomašević, Saša Kovačević, Sergej Ćetković. Spot za ovu pesmu je snimila Radio Televizija Srbije, DVD je objavio PGP – RTS. Na You Tube-u ovaj spot ima oko 150.000 ulaza. Takođe je kompozitor i tekstopisac pesme „Nežni cvet bez latice“ koju izvode Bora Đorđević, Ivan – Legende, Jadranka Jovanović, Tanja Bošković, Gorica Popović, Rastko Janković, hor „Kolibri“… Bio je predsednik Književnog salona „Slobodan Marković – Libero Markoni“, kao i urednik njegovog književnog glasila „Libero Ars“. Uređivao je međunarodni časopis za književnost „Album“ – Sarajevo, kao i časopis za izjednačavanje svih u svim sferama života „Pre0KRET“. Uređivao je i vodio radio emisiju „Skriveni meridijan“ i TV emisiju „Rođeni smo jednaki. Sa svojom muzikom, poezijom i satirom gostovao je u mnogim gradovima u Srbiji, Republici Srpskoj, Sloveniji, Crnoj gori. Objavljuje aforizme, misli, kratke priče, eseje u književnim i drugim časopisima: „Nosorog“ – Banja Luka, „Locutio“ – Maribor, „Aforizam“ – Beograd, časopisu Vasila Tolevskog – Skopje, „Umnu“, „Libero Arsu“, „Sceni Crnjanski“, kao i na mnogobrojnim sajtovima. Napisao je i svoj prvi roman. Član je Udruženja književnika Srbije i izvršni direktor Društva Književnika Beograda. Živi i stvara u Beogradu. ✰Izdavač: Prometej, 2013. ✰Povez: broširan, 79 strana, tiraž 500 ✰Nepodvlačena, nema posvetu, nova knjiga, težina 130 grama

Ñarodna vlast u BIH 1941-1945 Veselin Djuretić Narodna knjiga Institut za savremenu istoriju Beograd Institut za istoriju, Sarajevo 1981. Tvrd povez Веселин Ђуретић (Мојановићи, код Подгорице, 17. мај 1933 — Београд, 18. фебруар 2020) био је српски историчар, научни саветник Балканолошког института САНУ и члан Сената Републике Српске. Биографија Ђуретић је био научни саветник Балканолошког института САНУ и аутор значајних радова на тему НОБ-а. Ширу пажњу на свој рад скренуо је 1985. својим двотомним делом Савезници и југословенска ратна драма. У овом делу Ђуретић, између осталог, наводи да је југословенска војска у отаџбини други антифашистички покрет.[1] Књига је примљена негативно међу режимским историчарима, а Ђуретић је искључен из СКЈ „због националне нетрпељивости и шовинизма“.[2] Током 1990-их година Ђуретић је био јаки присталица српске националистичке идеологије, близак Српској радикалној странци. Ђуретић је 1993. изабран за почасног сенатора Републике Српске, а крајем деценије ангажовао се у раду Одбора за истину о Радовану Караџићу. Активно се залагао за очување државног заједништва Србије и Црне Горе у оквиру некадашње Савезне Републике Југославије (1992-2003), а потом и у оквиру Државне заједнице Србије и Црне Горе (2003-2006). Почетком 2001. године, укључио се у рад Одбора за одбрану једнаких права држављана Црне Горе,[3] а почетком 2005. године постао је један од челних људи Покрета за европску државну заједницу Србије и Црне Горе.[4] Управни одбор Удружења књижевника Србије га је 30. марта 2012. предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности.[5] Признања Орден Немањића првог реда, Ордена Светог Саве првог реда, Сретењски орден трећег степена За књигу `Разарање српства у 20. вијеку` добио је признање Српске књижевне задруге, а за књиге `Савезници и југословенска ратна драма` награду `Слободан Јовановић`. Дјела Неке специфичности совјетске историографије Октобра и совјетског друштва, Београд, (1967) Народна власт у БИХ 1941-1945, Београд, (1981) Влада на беспућу, Београд, (1982) Косово у мрежи политичких манипулација, Њујорк, (1989) Савезници и југословенска ратна драма, I-II, Београд (1985)[6] Разарање Српства у XX веку, Београд, (1992) Употреба Русије и Запада, (Обмане савезника зарад великохрватске политике), Балканолошки институт / ИП „Наука“ Београд (1997) Насиље над Српским устанком, (Опсене народа у име „Русије и комунизма“), Балканолошки институт / ИП „Наука“ Београд (1997) Српска беспућа XX века, Београд, (2006) Рехабилитација ђенерала Михаиловића, Београд, (2012) Једно тумачење нововјековне српске историје у југословенском контексту, Београд, (2017)

Novo! Izdavač: Istorijski arhiv - Kikinda, 2004. god. Tvrd povez sa zaštitnim omotom, 25 cm. 176 str. Ilustrovano, kunstdruk Tekstom, slikom i crtežom, Biserka Ilijašev usmerava pažnju budućeg čitaoca knjige na vrata, dveri, kapije, ulaze u kuće koje Kikindu čine gradom i krase je od vremena nastanka do savremenog doba. Okom stručnjaka, istraživača, znalca, a istovremeno zaljubljenika u urbanističko-arhitektonske teme i problematiku, Biserka Ilijašev je fokusirala pažnju na onaj, srećom još sačuvan fond bogate graditeljske baštine različitih stilskih karakteristika i epoha koje čine osobenost i identitet lokalnog prostora građanske Kikinde i njenih veza sa sredoevropskim okruženjem. Knjiga Biserke Ilijašev koju srdačno preporučujem za publikovanje i očekujem u izlozima knjižara, na policama biblioteka, na stolovima arhitekata i u kućama ne samo Kikinđana, nije samo građa, nije samo inventar kikindskih „ dragulja“. To je dokument o celinu i celovitosti umetničkog i kultu-rološkog značenja i veze građene sredine sa detaljima i fragmentima koji tu celinu i celovitost čine. To je daleko više od građe o tradiciji zanatstva, arhitekture i bogatstva Kikinde i njenih građana u prošlom dobu. To je osnovi i oslonac, obrazloženje i motiv poziva za pažnju prema baštini za njeno čuvanje kao vrednosti po sebi velike, stalne i moguće inspiracije, pouke za savremene graditelje. Knjigu, naravno, prate svi elementi potrebnog stručnog aparata, sa rezimeom na engleskom jeziku. recenzent knjige SLOBODAN JOVANOVIĆ, dipl, inž arhitekture, Novi Sad Autor nesvakidašnje knjige, dipl. inž. Biserka Ilijašev, četiri decenije emocionalno i profesionalno u damarima gradogradnje piše: „ svakodnevno še-tam ulicama KIKINDE. Svaki put kada njima prođem otkrivam nešto novo. Često zastajem pred ulazima kuća, kapijama i ajnfortima… “U mnoštvu znakova određenih značenja, ulazna vrata su primarna pouka i svedoče o domaćinu. Znači i „kikindski arhitektonski dragulji“ kazuju o gradu i građanima, ukusu investitora, obaveštenosti graditelja, znalaštvu i veštini majstora – rukotvorca, ugledanju na „Evropu“ ili prestonicu. Autor poseduje bitnu osobinu uljuđenog čoveka. Ima „naviku gledanja“. Knjiga „kikindskih dragulja“, koju iskreno preporučujem za štampanje, sazdana je tako da obnavlja „kulturu gledanja“. Zaista su zanimljivi primeri fotografisani, nacrtani i pažnji preporučeni. Nedvojbeno jesu svedočanstva svoga vremena, znalački odabrana. Meni lično, posebno su impresivne „radne skice sa terena“. One su slikovit način ukazivanja na to da se eksponati jedinstvene galerije moraju znati pažljivo i predano gledati odnosno spoznati. Zaista, koleginica Ilijašev, svesrdno, znalački složila je jedinstven „vremeplov“ kroz istoriju lica grada. Usmerava pažnju na dragulje poput dekorativnih fragmenata oblikovanih u drvetu, staklu, gvožđu i mesingu. Načinila je dragocen „nezaborav“ , maltene u zadnji čas. recenzent knjige BELA DURANCI, istoričar umetnosti, Subotica Biserkini biseri, slike odsjaja duše grada ravnice. Kapije skrivaju avlije, jorgovane, muškatle, mir, čamotinju, propadanje. Ajnforti mirišu na dunje, hladovinu i odjeke večernjeg zvona. Crtežima su izvezene impresije, ambijenti, atmosfera, melanholija, sećanja, vraćanja, trajanja... od kapija do avlija, od fajronta do ajnforta u svitanja rana i sećanja u suton dana. Grad u nama i mi u gradu. KOSTA KOSTIĆ arhitekta urbanista, Beograd

Detalji predmeta Stanje Polovno Наслов Centar film : 1966-1996 / [urednici Slobodan Vukšić, Dragan Milosavljević] Врста грађе књига Језик српски, енглески Година 1997 Издавање и производња Beograd : Centar film ; Kragujevac : Prizma, 1997 (Kragujevac : Prizma) Физички опис 134 str, [32] str. s tablama ; 24 cm. Други аутори - особа Милојевић, Ђорђе Милосављевић, Драган Вукшић, Слободан ISBN 86-7084-013-8 (broš.) Centar film (prvobitno Servis FRZ, pa Centar FRZ SR Srbije) je preduzeće za proizvodnju filmova, distribuciju filmskog i TV programa.[1] Sadržaj/Садржај 1 Istorija 2 Koprodukcije 3 Rukovodioci 4 Produkcija filmova (od 1978. kao Centar film) 5 Izvori 6 Spoljašnje veze Istorija Centar film je pokrenut maja 1966. godine prvobitno kao Servis filmskih radnih zajednica. Početkom 70-ih godina promenilo je naziv u Centar Filmskih radnih zajednica SR Srbije, a konačan naziv Centar film dobili su 1978. godine. Od prvobitnog servisa filmskih radnih zajednica izrastao je u ugledno preduzeće koje je svojom organizacijom rada, proizvedenim filmovima i osvojenim nagradama steklo ozbiljan ugled u zemlji i inostranstvu. Centar film je predstavljao susretište mnogobrojnih autora različitih generacija i različitih stvaralačkih opredeljenja. Sa Centar filmom su sarađivali istaknuti filmski autori, a neki od njih su: Žika Mitrović (Nož, Brat doktora Homera, Operacija Beograd, Ubistvo na podmukao i svirep način i iz niskih pobuda) Miomir Stamenković (Vuk sa Prokletija, SB zatvara krug, Devojački most, Neka druga žena, Opasni trag, Lager Niš) Zdravko Randić (Opklada, Tragovi crne devojke, Leptirov oblak) Živojin Pavlović(Kad budem mrtav i beo, Buđenje pacova, Zaseda, Crveno klasje, Hajka, Dezerter) Puriša Đorđević (Kiša, Pavle Pavlović, Skerco) Dragovan Jovanović (Devojka sa Kosmaja, Protiv Kinga) Soja Jovanović (Pusti snovi, Silom otac) Žorž Skrigin (Koraci kroz magle) Predrag Golubović (Crveni udar, Sezona mira u Parizu, Progon) itd. Centar film je pružao svesrdnu podršku u to vreme većem broju mladih filmskih autora koji su upravo sedamdesetih i osamdesetih godina stekli punu umetničku afirmaciju u produkciji Centar filma. Ovde se mogu spomenuti dela sledećih autora: Goran Paskaljević (Čuvar plaže u zimskom periodu, Pas koji je voleo vozove, Zemaljski dani teku, Poseban tretman, Suton, Varljivo leto 68) Goran Marković (Specijalno vaspitanje, Nacionalna klasa, Tajvanska kanasta, Sabirni centar) Srđan Karanović (Miris poljskog cveća, Petrijin venac, Nešto između, Za sada bez dobrog naslova, Virdžina) Slobodan Šijan (Ko to tamo peva, Maratonci trče počasni krug, Davitelj protiv davitelja), itd. Filmska dela Centar filma predstavljaju bogatsvo, raznovrsnost i ona su dela od trajne i nezaobilazne vrednosti za celokupnu eks-jugoslovensku i srpsku kinematografiju. Koprodukcije Centar film je ostvario koproducije filmova krajem 70 ih i početkom 80 ih godina sa velikim filmskim i tv kućama širom bivše Jugoslavije. Tu su: Jadran film Zagreb (Atentat u Sarajevu, Seljačka buna 1573, Za sreću je potrebno troje, Rani snijeg u Minhenu) TV Zagreb (Ritam zločina, Treći ključ) Zagreb film (San o ruži) Viba film Ljubljana (Oksigen, Begunac, Crveno klasje), Autorski studio Ljubljana (Poslednja stanica)) Filmski studio Skoplje (Ukleti smo, Irina) Sutjeska film Sarajevo (Sutjeska, Partizanska eskadrila) TV Sarajevo (Žena s krajolikom, Ovo malo duše, Stanica običnih vozova) Forum Sarajevo (Od zlata jabuka) Rukovodioci Centar film je osnovao poznati scenarista i glumac Dušan Perković (1927-2000) koji je inače predstavljao glavnog organizatora proizvodnje i distribucije filmova koje je uradio Centar film u svojoj kuhinji. Uspio je da angažuje slobodne filmske radnike koji su rukovodili realizacijom filmova tokom 70 i 80 godina poput Slobodana Roganovića, Radivoja Popovića, Aleksandra Radulovića, Boška Savića, Nikole Popovića, Milana Žmukića (1922-1996) i Đorđa Milojevića (1939-2001). Filmovi u produkciji Centar filma su imali veliku gledanost u bivšoj Jugoslaviji a i u Evropi po čemu svedoče brojne nagrade koje su njihovi filmovi dobijali u inostranstvu. Centar film je privatizovan tokom 2000—ih godina i tad prelazi u društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO) i danas se na čelu kompanije nalazi Jadranka Blanuša-Vučković. U poslednje vreme se dosta bave produkcijom dokumentarnih filmova (u okviru serijala Ličnosti i događaji snimljen je do sada 51 film o životu poznatih srpskih vojskovođa i glumaca), izdavanjem knjiga iz oblasti kinematografije, uvozom i plasmanom filmskog i tv programa. Produkcija filmova (od 1978. kao Centar film) Filmografija God. Naziv Uloga 1970.-te 1978. Boško Buha film i tv serija 1978. Paviljon 6 1979. Lične stvari 1979. Usijanje 1979. Nacionalna klasa 1979. Poslednja trka 1979. Zemaljski dani teku 1979. Partizanska eskadrila 1980.-te 1980. Dani od snova 1980. Petrijin venac film i tv serija 1980. Poseban tretman 1980. Ko to tamo peva 1981. Ritam zločina 1981. Pad Italije 1981. Erogena zona 1981. Sezona mira u Parizu 1981. Neka druga žena 1982. Suton 1982. Progon 1982. Idemo dalje film i tv serija 1983. Poslednja oaza dokumentarni film 1983. Treći ključ 1983. Nešto između film i tv serija 1983. Igmanski marš 1984. Rani snijeg u Minhenu 1984. Čudo neviđeno 1984. O pokojniku sve najlepše 1984. Varljivo leto 68 1984. Davitelj protiv davitelja 1984. Opasni trag 1985. Tajvanska kanasta 1985. Za sreću je potrebno troje 1986. San o ruži 1986. Lepota poroka 1986. Od zlata jabuka 1987. Svet koji nestaje dokumentarni film 1987. Kraljeva završnica 1987. U ime naroda 1987. Oficir s ružom 1987. Lager Niš 1988. Za sada bez dobrog naslova 1988. Drugi čovek 1988. Suncokreti 1989. Boj na Kosovu 1989. Sabirni centar 1989. Žena s krajolikom TV drama 1990.-te 1990. Stanica običnih vozova TV drama 1990. Ambasador je ubijen u Stokholmu dokumentarni film 1991. Ovo malo duše TV drama 1991 Virdžina 1992. Jevreji dolaze 1992. Dezerter 1993. Tri karte za Holivud 1994. Skerco 1996. Vek filma u Srbiji dokumentarni film 1996. Stevan Mokranjac dokumentarni film 1996. Nikola Pašić dokumentarni film 1996. 160 godina teatra Joakim Vujić dokumentarni film 1997. Vojvoda Živojin Mišić dokumentarni film 1997. Mija Aleksić 1922-1995 dokumentarni film 1997. Pavle Vujisić 1922-1988 dokumentarni film 1998. Zoran Radmilović 1933-1985 dokumentarni film 1998. Milivoje Živanović 1900-1976 dokumentarni film 2000.-te 2003. Bora Todorović dokumentarni film 2003. Ružica Sokić dokumentarni film 2006. Nikola Simić dokumentarni film 2010. Bogdan Diklić dokumentarni film 2013. Zmaj i Dunav dokumentarni film Izvori „Centar film Beograd”. Arhivirano iz originala 2017-06-28. Pristupljeno 2017-07-04. Spoljašnje veze Centar film na Internet Movie Database ((en)) [sakrij]vru Jugoslavenska kinematografija Filmovi Igrani (partizanski) Kratki Dokumentarni Animirani Yugoslavia film clapperboard.svg Biografije Glumci Glumice Režiseri Scenaristi Producenti Kritičari Akademije Beograd Ljubljana Novi Sad Sarajevo Skopje Zagreb Organizacije Hrvatski filmski savez Udruženje filmskih radnika BiH Udruženje filmskih umetnika Srbije Kompanije Avala Film Bosna film Centar film Centar FRZ Croatia film Dunav film Jadran film Lovćen film Sinema dizajn Triglav film Zagreb film Festivali Animafest FEST Filmski susreti Festival jugoslavenskog filma u Puli Nagrade Nagrada Pavle Vuisić Zlatna arena Po republikama Bosna i Hercegovina Crna Gora Hrvatska Makedonija Slovenija Srbija Kategorije: Nastanci 1978.Jugoslavenske filmske kompanijeSrpska kinematografija Напомене Tekst na srp. i engl. jeziku Tiraž 1.000 Godišnjica jednog verovanja u budućnost / Đorđe Milojević ; Anniversary of faith in the future / Đorđe Milojević: str. 7-10, 73-76. Предметне одреднице Филм, играни -- Србија -- 1966-1996 Филм, документарни -- Србија -- 1966-1996 УДК 791.43(497.11)"1966/1996" 791.43-92(497.11)"1966/1996"

Kao na slikama, ima površinske blede fleke na prednjoj korici, ne ometa korišćenje, unutra lepo očuvano Sadržaj Specula, speculi; Jurgis Baltrusaitis- Pitagorino ogledalo; Geza Rohajm- Ogledala i vladari; Jelena Galović- Astečko ogledalo; Tihomiir R.Đorđević- Smrt i zao pogled; Gustav F.Hartlau- Magično očge+ledalo u slikarstvu; Gustav Rene Hoke- Magija ogledala/Manirizam; Radmila Mihailović- Srpski ikonostas XVIIIveka i ogledalo; Žilber Lasko- Poduke ogledala; Marko Nedeljković- Viđenje i zagonetka; Bruno Ernst- Ešerovo čarobno ogledalo; Žan Ruse- Odblesci u vodi; Beata Thomka- Stupanje u ogledalo; Saša Hadžitančić `S ove i s one strane iskustvenog `; Radoman Kordić- Ko me vidi; Milan Popović- Transfer ikontratansfer u terapiji narcističnih pacijenata; Kolja MIćević-Taj nemi savetnik; Petar Brečić- Jedan okvir za zrcalo; Luj Maren- on, ja; Dževad Karahasap- Smrt, jezik i ogledalo; Horhe Luis Borhes- Ogledala; Mioddrag Pavlović- Carigrad u zori; Fernando Arabal- Ogledala; Ante Armanini- Ogledalo u šumi; Vlada Urošević- Vlada u ogledalu; Vladan Radovanović- Vežbe; Judita Šalgo- Po/dela; Žarko Rošulj- Metamorfoze; Žak Sternberg- Ogledalo; Anais Nin- Devojačko ogledalo; Milenko Pajić- Svet ogledalasamo pet novčića; Sveta Lukić- Didroov dijalog; Dušan Milovanović- Od tardicionalizma do odsustva kriterijuma; Žarko Trebješanin-Nemoćno osporavanje; Svetozar Koljević- Hodočašće Atanasija Svilara; Milan Damljanović- Umetnik o umetnosti; DSimon Simonović- O umetnosti Ernesta Bloha; Simon Jovanoić- Kultura Renesanse Euđenija Garena; Miodrag Lazarov- Pashu; Radovi,tekstovi Džona kejdža; Siman Simonović- Estetika dimenzija Herberta Markuzea; Simon Jovanović- Eseji Pavla Stefanovića; Milosav Mirković- Moji savremenici Josipa Vidmara; Dobrivoje Stanojević- Vreme našeg zemnog života Stanoja Makragića; Sirene bez posla Božidara Milidragovića; Nigde nikog Aleksandra Ristovića; Miodrag Jauković- Orden Stepana Ćuića; Nada Popović/Perišić- Bel tempo Bore Ćosića; Delo je jedan od najznačajnijih srpskih i jugoslovenskih književnih časopisa. Izlazio je jednom mesečno, od 1955.[1] do 1992. godine. Prvi urednik bio je Antonije Isaković, a kasnije su se smenjivali neki od najpoznatijih srpskih književnika tog vremena: Oskar Davičo, Muharem Pervić, Milosav Buca Mirković, Jovica Aćin i Slobodan Blagojević. Bio je to avangardni časopis i u vreme socijalističkog režima u SFRJ često cenzurisan.[2] Istorija[uredi | uredi izvor] Časopis Delo počeo je da izlazi 1955. godine, u atmosferi znatno liberalnijeg duha nego što bi se to moglo očekivati u tadašnjem socijalističkom režimu. Dah promena okrenut zapadu strujao je celom beogradskom umetničkom scenom, pa taj avangardni trend prati i Delo. Već prvi broj, koji otvara Vasko Popa ciklusom „Igre”, predstavlja sliku njegove buduće programske koncepcije okrenute mlađim autorima, sklonijim modernijem duhu.[2] Uredništvo i saradnici[uredi | uredi izvor] Prvi je na mestu glavnog urednika Dela bio Antonije Isaković[1], a kasnije su se na mestu urednika smenjivali neki od najvećih srpskih pisaca tog vremena: od br. 1 (1961) Oskar Davičo, od br. 11 (1961) Muharem Pervić, od br. 5/6 (1980) Jovica Aćin i od br. 1 (1980) Slobodan Blagojević[3] Delo je imalo i impozantnu listu saradnika, a provokativnost je bila osnovna odlika svih njegovih urednika.[2] Antonije Isaković Antonije Isaković Oskar Davičo Oskar Davičo Muharem Pervić Muharem Pervić Jovica Aćin Jovica Aćin Sadržaj časopisa[uredi | uredi izvor] U Delu se, pre svega, negovala beletristika. U vreme Antonija Isakovića, kao odgovornog urednika, primetan je primat proze, romana i pripovetke nad poezijom, dok je kasnije slučaj bio obrnut. Žanr koji je ovaj časopis posebno negovao je esej, a književna kritika bila je zastupljena u obliku tekuće i retrospektivne. Delo nije zanemarivalo ni ostale vidove stvaralaštva. U njemu se pisalo o pozorištu, filmu i likovnoj umetnosti, a dozirana pažnja posvećivana je i takozvanoj društvenoj sferi, često u polemičnom tonu. Poseban pečat Delu dala su njegova dva poslednja urednika, Jovica Aćin i Slobodan Blagojević. Univerzalne, a opet skrajnute teme, koje pokreću njih dvojica kod prvog su više težile erotskom, alternativnom i mističkom, dok su kod drugog sagledane kroz filozofski aspekt i naglašavanje marginalizovanih pojava, poput homoseksualnosti i ženskog pitanja.[2] Cenzura[uredi | uredi izvor] Časopis Delo često je bio na meti cenzora. Brojne sudske i personalne zabrane nisu bile slučajne. Najveća cenzura sprovedena nad ovim časopisom vezana je za 1968. godinu, u vreme kada je urednik bio Muharem Pervić. Veliki broj naručenih tekstova u vezi sa aktuelnim društvenim zbivanjima tada su potpisali autori poput Ljubomira Tadića, Simona Simonovića, Nikole Miloševića i drugih. Drugi slučaj zabrane odnosi se na „Leto moskovsko”, Mihajla Mihajlova, koji je zbog toga bio policijski isleđivan i na kraju zatvoren, dok je treći primer posebno zanimljiv, jer cenzuru broja izaziva kritički tekst na temu ondašnjeg društva, a napisao ga je Milorad Vučelić.[2]

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta Predraga Vranesevica! Prisutan je i CD na kraju knjige. Ulaz Slobodan Zivko Popovic Ira Prodanov Krajisnik Knjiga Ulaz slobodan posvećena muzici koju je Peđa Vranešević uradio za preko stotinu pozorišnih predstava važan je iskorak u borbi protiv zaborava, koji inače hronično podriva temelje našeg samopoštovanja Saša Rakezić Čak i u nekim razvijenijim zemljama dešava se da daroviti pojedinci svojim delom utiču na širu kulturnu scenu, da `ozrače` prostor u kojem deluju. Na taj način, upečatljivost individualne pojave ponekad liči na čitavu malu instituciju, koja često prevazilazi birokratsku skučenost onih `istinskih` institucija. Jedan od takvih slučajeva je Peđa Vranešević, čovek-scena, koji je – samostalno ili u saradnji sa bratom Mladenom – stvorio ogroman opus filmske, televizijske i pozorišne muzike, jednako kao i muzike za bend Laboratorija zvuka braće Vranešević, koji je osamdesetih godina nastupao na velikim koncertnim podijumima u Jugoslaviji (iako su zahvaljujući svom kolažno-vodviljskom pristupu definitivno bili nešto drukčije od tadašnjeg mejnstrima). Teatralnost njihovog scenskog nastupa imala je elemente cirkusa, sa koloritnim ličnostima kao što su Vilmoš Kauboj ili (bodi-bilder) Petar Čelik, koji su zajedno sa muzičarima nastupali na bini tokom koncerta. Kao svestrana ličnost, Peđa Vranešević se bavio još mnogim drugim aktivnostima – arhitekta po obrazovanju, bio je čak neko vreme zaposlen u Urbanističkom zavodu Novog Sada, ali je upamćen i kao multimedijalni umetnik, aktivan u grupi KOD (1971–1972), koja je bila važna za ranu novosadsku (i jugoslovensku) scenu konceptualne umetnosti. Neko vreme tokom sedamdesetih bio je i filmski kritičar u listu `Indeks`, kao i urednik filmskog programa na Tribini mladih, a počev od ranih devedesetih bio je muzički urednik na TV Novi Sad. Zahvaljujući prepoznatljivom stilu, a reklo bi se i humoru, generacije su odrastale uz, recimo, muziku špice za TV seriju `Poletarac` (koja se nekako organski uklapala uz animacije Dušana Petričića), a numere Laboratorije bile su pop sočinjenija koja su se prilično frekventno vrtela po medijima, što je često zamagljivalo `ezoteričnu` prirodu čoveka koji je u velikoj meri sve to pokrenuo. Predrag i Bata Vranešević ostavili su velikog traga u našoj filmskoj muzici – kritika je reagovala (a festivalski žiriji nagrađivali) na ovu vrstu njihove delatnosti. Njihov impresivan opus obuhvata čak 20 igranih filmova, 57 dokumentarnih, 66 animiranih, 12 kratkih igranih, 11 televizijskih filmova, 18 televizijskih serija itd. Međutim, obimna produkcija muzike Peđe Vraneševića nastala za pozorište (preko stotinu predstava!) potpuno je drugačiji slučaj – iako je publika često bila u stanju da prepozna kompozitora muzičkih numera (iako nisu pročitali afišu ili plakat na kojem je pisalo ime autora muzike), ta muzika je živela koliko i postavka jedne pozorišne predstave. Razume se da, u nekim predstavama, muzika nije ni trebalo da bude nešto drugo nego zvučna kulisa, pa publika nije ni bila naročito ponukana da u muzici koja potcrtava dramaturgiju predstave prepoznaje nekakav individualni izraz. Važnost kompozitorovog rada je iz ovih razloga ponekad bila nepravedno relativizovana. Zato je hvale vredan pokušaj da se ova vrsta aktivnosti Peđe Vraneševića dokumentuje u knjizi, čiji su autori Živko Popović i Ira Prodanov Krajišnik, a izdavač Akademija umetnosti u Novom Sadu. Pored toga što je sarađivao sa značajnim jugoslovenskim rediteljima i pozorišnim kućama, što je već po sebi dovoljno da upiše njegovo ime u anale ovdašnjeg teatra, Vranešević je takođe i sam autor nekoliko projekata koji žanrovski lebde između toliko raznolikih autorovih interesovanja. Da podsetimo, Vranešević je, zajedno sa Želimirom Žilnikom, autor prve naše rok opere, pod nazivom Fabrike radnicima, nastale 1971. godine, a koja je pretpremijeru doživela tek osamdesetih, i to u Fabrici vagona Goša u Smederevskoj Palanci. Žilnik i Vranešević su zajednički potpisali i Gastarbajtersku operu, koja je najpre pripremljena za izvedbu a zatim odbijena od strane prestižnog minhenskog Kamerspil teatra, da bi 1977. bila postavljena u novosadskom Srpskom narodnom pozorištu. Od značaja je i muzičko-scenski performans Peđe Vraneševića Uzjahati konje Svetog Marka, koji je 1984. godine bio čak pet puta uzastopce izveden u ICA (Institut za savremenu umetnost) u Londonu. Konačno, godine 2011. je Vranešević u Beogradu i Novom Sadu izveo svoju Slet operu Nema zemlja, koja je referisala na autorovu prethodnu saradnju sa Želimirom Žilnikom, ali je osvežena novim dizajnom i muzičkom obradom. Svi ovi projekti su po prvi put dokumentovani na jednom mestu upravo u knjizi Ulaz slobodan, koja je time obogatila istoriografiju našeg teatra ali i popularne muzike (uz sva moguća hibridna prožimanja koja karakterišu neuhvatljiv Vraneševićev opus). Knjiga beleži i brojne aspekte saradnje ovog autora sa pozorišnim rediteljima (Dejan Mijač, Branislav Mićunović, Dušan Jovanović, Vida Ognjenović i ko sve ne…), a posebnu zanimljivost čine anegdote sa rada na predstavama, često zabeležene kroz britke i duhovite Vraneševićeve reminiscencije. Pored svega, tu je i DVD sa muzikom i vizuelnim materijalima iz predstava, što ovaj poduhvat čini važnim iskorakom u borbi protiv zaborava, koji – valjda ćemo se složiti? – hronično podriva temelje našeg samopoštovanja. Predrag Peđa Vranešević (Novi Sad, 27. maj 1946 — Novi Sad, 6. februar 2022)[1][2] bio je srpski muzičar, konceptualni umetnik i arhitekta. Zajedno sa bratom Mladenom 1978. godine pokrenuo je sastav Laboratorija zvuka koji je funkcionisao do 1996. godine.[3] Preminuo je 6. februara 2022. godine posle duge i teške bolesti. Živeo je u Novom Sadu.[4] Muzička karijera Muzikom je počeo da se bavi kao student. U Beogradu je oformio grupu The Best Nothing, ali njihova muzika nije zabeležena. Bend je nastupio na prvoj Gitarijadi u Beogradu 1966. godine i privukao pažnju medija. Po povratku u Novi Sad 1970. i 1971. bio je aktivan kao konceptualni umetnik u okviru kolektiva nazvanog KOD, kojem je pripadao i drug iz detinjstva, Slobodan Tišma. KOD su se zalagali za kritički odnos prema tadašnjoj društvenoj stvarnosti i umetnosti, zbog čega su imali problema sa lokalnim moćnicima iz sfere kulture. Dva člana grupe KOD (Miroslav Mandić i Slavko Bogdanović) osuđena su na 9, odnosno 8 meseci zatvora zbog svojih tekstova.[5] Zajedno sa bratom Mladenom je između 1969. i 1973. delovao u bendu Med, koji je predstavljao začetak ideje koja je vodila ka Laboratoriji zvuka.[5] Prvi singl Laboratorije zvuka `(Ljubite bez razlike supruge i svastike) Dok vam je još vreme` bio je lansiran na Opatijskom festivalu 1978.[5] Laboratorija zvuka je osamdesetih godina objavila tri albuma i jedan u devedesetim. Pod imenom Laboratorija XXI pojavio se i materijal nazvan `Slet opera Nema zemlja`, kao rimejk rok opere na kojoj su sedamdesetih radili Peđa Vranešević i Želimir Žilnik.[5] 1990. godine zaposlio se kao muzički urednik u Radio televiziji Novi Sad.[6] Braća Vranešević su napisali i u svom studiju snimili muziku i songove za 20 igranih filmova, 57 dokumentarnih, 66 animiranih, 12 kratkih igranih, 11 televizijskih filmova, 18 televizijskih serija, niz kratkih televizijskih formi i nekoliko autorskih filmskih i video radova.[5] Napisao je muziku i za više pozorišnih predstava.

fali nekoliko strana kod Elijara u jednoj knjizi stoga niža cena inače dobro očuvano kao na slikama (uslikano gde fale strane) jako retko u ponudi Hanifa Kapidžić Osmangić HRESTOMATIJA SRPSKOG NADREALIZMA Poezija i tekstovi Teorija i kritika 1. Marginalije 2. Čeljusti dijalektike 3. Sada i ovde... Napomena, Bibliografske bilješke i objašnjenja, Indeks imena, Latinica, Šiven povez, 335 str 1970; Tvrd povez; I. Svedočanstva bez mere: 1. Gde spava zamišljeni pingvin (Dedinac, Ristić, Vučo, Aragon, Reverdy, Matić, Breton) 2. Tri zlatne vlasi đavolove... 3. Samo peva tajni plamen - Budilnik (Matić, Vučo, Davičo, Ristić, Breton, Char, Crevel, Eluard, Peret, Koča Popović, Tzara... Pogovor, Bibliografske beleške i objašnjenja, Indeks imena, Latinica, Šiven povez, 339 str. Hanifa Kapidžić-Osmanagić, redovni član Odjeljenja humanističkih nauka ANUBiH, rođena je 30. novembra 1935. godine u Sarajevu, gdje se i školovala. Odsjek za francuski jezik i književnost Filozofskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu završila je 1958. godine, kada je i izabrana za asistenta za francusku književnost. Nakon uzastopnih izbora u zvanje docenta i vanrednog profesora, za redovnog profesora za savremenu francusku književnost izabrana je 1975. godine. Školske godine od 1960. do 1963. provela je Kapidžić-Osmanagić na dužnosti lektora za srpskohrvatski jezik na Faculté des Lettres Univerziteta u Dijonu, Francuska, gdje je juna 1963. odbranila (mention très honorable) doktorsku disertaciju pod naslovom Le surréalisme serbe dans ses rapports avec le surréalisme français. U toku univerzitetske karijere Kapidžić-Osmanagić obavljala je dužnosti šefa Katedre za francusku književnost, predsjednika Vijeća Odsjeka za romanistiku, kao i dekana Filozofskog fakulteta u Sarajevu (1973–1975) i prorektora Univerziteta u Sarajevu (1985–1988). U ratu 1992–1995. nastavila je svoje univerzitetske dužnosti u opkoljenom Sarajevu. Na poziv francuske strane, a uz pomoć francuskih snaga UNPROFOR-a privremeno je izašla iz sarajevskog obruča i u seriji predavanja svjedočila o situaciji u gradu u Francuskoj, Švicarskoj, Španiji. Istom prilikom održala je ciklus predavanja o nadrealizmu (Le surréalisme contre le nationalisme) na prestižnoj École Normale Supérieure rue d’Ulm u Parizu, na kojoj je u okviru tromjesečnih predavanja nastavila sa gostovanjem pridruženog profesora u naredne tri godine (1995, 1996, 1997). Na slavistici Univerziteta Paris IV Sorbona održala je, kao professeur associé, šestomjesečnu nastavu iz književnosti s bivših jugoslovenskih prostora 1997. godine. Saradnju s tim Univerzitetom i povremena gostovanja nastavila je sljedećih godina. Profesor Hanifa Kapidžić-Osmanagić bavi se književnošću 20-og vijeka s produžecima u 21. vijek, u prvom redu francuskom i komparativnom, književnostima u Bosni i Hercegovini i široj regiji, kao i teorijom književnosti. Kontinuirano tretira nadrealizam, egzistencijalizam, strukturalizam, poststrukturalizam, žensko pisanje u modernizmu i u postmodernoj književnosti. Hanifa Kapidžić Osmanagić objavila je sljedeće knjige studija i studijskih eseja: Srpski nadrealizam i njegovi odnosi sa francuskim nadrealizmom (Sarajevo 1966); Le surréalisme serbe dans ses rapports avec le surréalisme français (Pariz 1968); Hrestomatija srpskog nadrealizma. Poezija i tekstovi. (Sarajevo 1970); Hrestomatija srpskog nadrealizma. Teorija i kritika (Sarajevo 1970); Suočenja. Od nadrealizma do strukture (književni eseji) (Sarajevo 1976); Suočenja II. Portreti i prigode (Sarajevo 1981); Suočenja III. Ristić, Begić, Davičo, Krleža... (Sarajevo 1986); Pjesnici lirske apstrakcije. Poezija 1945–1980. (Sarajevo 1992. Edicija uništena u ratu 1992–1995); Pjesnici lirske apstrakcije. Poezija 1945–1980. (Gračanica 1999); Sarajevo, Sarajevo... Suočenja IV (Sarajevo 1998); U brzake vremena. Suočenja V. (Sarajevo 2003); Strukturalizam. Poststrukturalizam. Lévi-Straus. Barthes. Foucault. Derrida. J. Kristeva. Lacan. Deleuze. Guattari i dr: tekstovi u knjizi Suvremena tumačenja književnosti (sa Z. Lešić, M. Katnić-Bakaršić, T. Kulenović, Sarajevo 2006); Ogledi o Hélène Cixous. Ka poetici idiomatičke razlike. (Sarajevo 2011). Hanifa Kapidžić-Osmanagić priredila je knjigu poezije Vaska Pope, dvije knjige Marka Ristića, Djela Midhata Begića u šest tomova, sve s iscrpnim popratnim studijama. Znatan broj njenih studija i eseja objavljivanih u književnoj periodici još nije uvršten u zasebne knjige. Kapidžić-Osmanagić je dugogodišnji glavni urednik časopisa za književnu i umjetničku kritiku Novi Izraz. Bila je predsjednik PEN Centra BiH od 1997. do 2001. godine. Hanifa Kapidžić-Osmanagić dobitnica je brojnih društvenih i profesionalnih priznanja za svoj rad. Dobila je Šestoaprilsku nagradu grada Sarajeva, Dvadesetsedmojulsku nagradu Bosne i Hercegovine, univerzitetska priznanja i plakete. Nagrada Sloboda IPC Sarajevo je iz 2007. godine. Pripala joj je i nagrada Izdavačkog preduzeća “Svjetlost” za esej godine, objavljen u časopisu Izraz. 1993. godine dobila je Fund for Free Expression Award USA. 2007. godine Predsjednik Republike Francuske odlikovao je prof. Hanifu Kapidžić- Osmanagić Ordenom akademskih palmi (Chevalier des palmes académiques). Professor emeritus od 2005. godine, Kapidžić-Osmanagić i dalje drži nastavu na magistarskom studiju Filozofskog fakulteta u Sarajevu. Oktobra 1995. godine Hanifa Kapidžić-Osmanagić izabrana je za dopisnog člana ANUBiH. Pristupno predavanje održala je o “Grozdaninom kikotu” Hamze Hume. Redovni član ANUBiH je od 2005. godine. Jezgro grupe su sačinjavali: Marko Ristić, Dušan Matić, Aleksandar Vučo, Oskar Davičo, Đorđe Kostić, Stevan Živadinović - Vane Bor, Radojica Živanović Noe, Đorđe Jovanović, Koča Popović, Milan Dedinac, Mladen Dimitrijević (pseudonim Dimitrija Dedinca), Petar Popović i Branko Milovanović. „Pošto su konstatovali da među svima njima u načelu postoji, mimo svih individualnih razlika, izvesna duhovna saglasnost, i da ih jedna stalna izdvojenost deli od svega što se oko njih nameće kao duhovni život, potpisani su smatrali da su im nametnuti, u datim okolnostima, jedno preciznije isticanje onoga što im je zajedničko i jedan disciplinovaniji kolektivni aktivitet, radi koga svaki od njih pristaje da žrtvuje psihološku stranu svoga „ja“. Oni su rešeni da, i u nepredvidljivim dialektičkim momentima ovog aktiviteta, učine i održe konstantnim i nesvodljivim, kretnje svog neprestanog ideološkog i moralnog definisanja. Ova prva zajednička publikacija predstavlja samo jedan vidljiv momenat u obeležavanju tog neophodnog definisanja.“ Potpisnici: Aleksandar Vučo, Oskar Davičo, Milan Dedinac, Mladen Dimitrijević, Vane Živadinović – Bor, Živanović – Noe, Đorđe Jovanović, Đorđe Kostić, Dušan Matić, Branko Milovanović, Koča Popović, Petar Popović, Marko Ristić. Časopis Nemoguće-L′impossible, Beograd 1930. Prednadrealistički period, od 1922. godine, obeležen je individualnim radom srpskih nadrealista. Na osnovu neformalnog ali ipak zajedničkog rada na časopisima Putevi i Svedočanstva i kroz individualni rad iskristalisala se potreba formalizacije zajedničkog rada. Đorđe Jovanović, koji je sa Đorđem Kostićem i Oskarom Davičom saradnik u časopisu Tragovi, predlaže Dušanu Matiću pokretanje časopisa, u kome bi se ispoljio zajednički aktivitet. Osnivački sastanak održan je 30. novembra 1929. godine u zgradi u ulici Zmaj Jovinoj 1 (Kneginje Ljubice 1), u kojoj je na prvom spratu stanovao Aleksandar Vučo, a u jednom periodu dva sprata iznad njega Marko Ristić. Na sastanku u Vučovom stanu se razgovaralo o formiranju nadrealističke grupe i pokretanju zajedničke publikacije. Prema svedočenju učesnika, bili su prisutni Aleksandar Vučo, Đorđe Kostić, Marko Ristić, Oskar Davičo, Dušan Matić i Đorđe Jovanović, a saglasnost sa osnivanjem grupe dali su Koča Popović i Milan Dedinac, koji su se tada nalazili u Parizu. Jezgro grupe su sačinjavali: Marko Ristić, Dušan Matić, Aleksandar Vučo, Oskar Davičo, Đorđe Kostić, Stevan Živadinović - Vane Bor, Radojica Živanović Noe, Đorđe Jovanović, Koča Popović, Milan Dedinac, Mladen Dimitrijević (pseudonim Dimitrija Dedinca), Petar Popović i Branko Milovanović. Takođe su i neke od supruga nadrealista učestvovale u nadrealističkim aktivnostima, na primer Ševa (Jelica) Ristić i Lula Vučo. Nikola Vučo je blizak nadrealističkom pokretu, i mada nije bio potpisnik manifesta, u nadrealističkim publikacijama su objavljeni njegovi radovi. Grupi prilaze Salmon Moni de Buli, Risto Ratković i Slobodan Kušić, ali su se posle nekog vremena odvojili. Slobodan Kušić učestvuje u jednom primeru kolektivnog automatskog pisanja „Sedam minuta genijalnosti ili čari automatizma“. Međutim, 8. marta 1930. šalje pismo upućeno Marku Ristiću, Dušanu Matiću, Aleksandru Vučo, Vanetu Živadinoviću, Đorđu Jovanoviću, u kome piše o svom razmimoilaženju sa stavovima grupe. Takođe, Ljubivoje Jocić, iako je pozitivno odgovorio na postavljena pitanja ankete, odustaje od učešća u nadrealističkim aktivnostima. Osim pripadnika, izvan grupe je nekoliko autora bliskih pokretu, kao što su Rade Stojanović, Vladimir Habunek, Rastko Petrović i drugi. Izdavanjem prvog časopisa nadrealističke orijentacije Nemoguće-L′impossible izdatog 1930. godine, donet je manifest pokreta i grupa dobija svoju publikaciju. Posle objavljivanja deklaracija Pozicija nadrealizma, grupu napušta Dimitrije Dedinac, koji se ne slaže sa tekstom deklaracije, u kojoj se nadrealisti opredeljuju za socijalističku revoluciju. Časopis Nadrealizam danas i ovde prestaje da izlazi posle trećeg broja 1932. godine, i time prestaju kolektivne aktivnosti srpskih nadrealista. Oskar Davičo, Đorđe Jovanović i Koča Popović su uhapšeni, Monny de Boully se seli u Pariz, Radojica Živanović Noe 1934. godine prelazi u novoosnovanu umetničku grupu Život, tako da formalno grupa prestaje da postoji, ali ostali nadrealisti individualno deluju i u narednim godinama. srpski i francuski nadrealizam avangarda

`Časopis za popularizaciju nauke nije imao čitatelje, nego posvećenike. S razlogom: zaista se futurističkim čini tekst “Kompjuterski telefon”, objavljen u decembru 1978. godine. U uvodniku prvog broja, objavljenog 1. aprila 1972. godine, urednik kao razlog pokretanja časopisa Galaksija navodi da “štampa univerzalnog tipa i pored svih nastojanja ne može dovoljno da širu javnost održava u toku zbivanja na dinamičnoj sceni nauke, kako domaće tako i svjetske. Svjesni te činjenice i kako bi učinili sevap (baš tako piše, hiljadama onih koji bi željeli da imaju svoje specifično štivo iz nauke, pokrenut je časopis Galaksija”. Časopis je trajao skoro trideset godina, a ugašen je 1. maja 2001.` U biti, Galaksija nije bila usko specijalizirani časopis za mali broj čitalaca koje je zanimao progres nauke u tadašnjoj Jugoslaviji i svijetu, ali nije bio ni za široke narodne mase. Bila je namijenjena onima koji su željeli čitati o nečemu izvan politike, sporta, estrade i sličnih opštih tema. Rubrike časopisa uključivale su širok spektar tema, od arhitekture, preko medicine, pa do nanotehnologije. Neizostavan sadržaj bili su prevodi kratkih naučnofantastičnih priča renomiranih svjetskih autora kao što su Arthur C. Clarke(1917.-2008.), Clifford D. Simak (1904.-1988.) i drugi. Časopis je u više navrata mijenjao podnaslov. U prvom broju, ispod glavnog naslova, pisalo je Časopis za vazduhoplovstvo, astronautiku i istraživanje budućnosti, a od broja 21 podnaslov je promijenjen u Časopis za popularizaciju nauke, što i najpreciznije definira ovu tiskovinu...` Iz sadržaja: Strip: Galaksija za početnike Astronautika: Eksplozija evropskog kosmičkog prvenca `Arijane V`, Spejs Šatl, Ruska kosmička stanica `Mir` Vazduhoplovstvo: Avion slobodnih krila, Kako postati pilot Slobodan Jovanović, najboli stilista na srpskom jeziku Ornitologija: Carska Bara Elektronska fotografija Ronjenje Astronomija: Habl u porodilištu zvezda Marko Polo, putnik u sobi Zagonetni nestanak nuklearne podmornice `Trešer` 1.deo Ocena: 4+. Vidi slike. Skladište: Magazini 22 Težina: 120 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.08.2019. godine. do 100 gr - 82 dinara 101-250 gr - 92 dinara 251-500 gr – 120 dinara 501-1000gr - 130 dinara 1001-2000 gr - 158 dinara 2001-3000 gr - 176 dinara 3001-4000 gr - 185 dinara 4001-5000 gr - 199 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Nova, nekorišćena Istinom protiv revizije Narodnooslobodilačke borbe u Jugoslaviji 1941-1945: zbornik radova Beograd 2009. Tvrd povez, ilustrovano, 393 strane. Sadržaj: Petar Matić - Dule / Uvodna reč PRVI DEO Svetozar Oro / UVODNI REFERAT Branko Mamula / O RUKOVODEĆOJ ULOZI VRHOVNOG ŠTABA NOV, POJ I NKOJ S JOSIPOM BROZOM TITOM NA ČELU Prof dr Slavko Mrkić / JOSIP BROZ TITO O POLITIČKOM KARAKTERU NARODNOOSLOBODILAČKOG RATA 1941-1945 Akademik Mijat Šuković / AVNOJ - ISTORIJSKA TEKOVINA I VRIJEDNOST SVIH NARODA I DRŽAVA NA JUGOSLOVENSKOM PROSTORU Milisav Bojić / SKICA O PRVOJ PROLETERSKOJ NOU BRIGADI Svetko Grbić / NARODNOOSLOBODILAČKA BORBA BRANI SE ISTINOM Dr Zlatko Rendulić / PROTIV REVIZIJE SAVEZNIČKE POMOĆI NARODNOOSLOBODILAČKOJ VOJSCI JUGOSLAVIJE DRUGI DEO Đuro V. Rodić / RAVNOGORSKI POKRET DRAŽE MIHAILOVIĆA 1941-1945 U NORMAMA MEĐUNARODNOG I SRPSKOG KRIVIČNOG PRAVA Dr Branko Latas / RAVNOGORSKO ČETNIŠTVO Prof. dr Miodrag Zečević / REHABILITOVANJE NEČASNE ISTORIJE SRPSKOG NARODA Jovan Radovanović / DRAŽA MIHAILOVIĆ, SLOBODAN JOVANOVIĆ I MILAN NEDIĆ U KRIVOM OGLEDALU Rade Vukosav / DA SE I OVO NE ZABORAVI Mr. sc. Ivan Fumić / FALSIFIKATI U POVIJESNOJ ZNANOSTI O NARODNOOSLOBODILAČKOJ BORBI U HRVATSKOJ Franc Godeša / ODNOS PREMA NARODNOOSLOBODILAČKOJ BORBI U NOVOJ SLOVENAČKOJ DRŽAVI Vlada Milosavljević / ISTINOM PROTIV REVIZIJE NOB U JUGOSLAVIJI Miloš Lukinović / NARODNOOSLOBODILAČKA BORBA U BEOGRADU DANAS Prof. dr Mladenko Colić / REVIZIJA ISTORIJE NOB U JUGOSLAVIJI SVOĐENJEM NOP NA POKRET A NOR NA GRAĐANSKI RAT Prof. dr Mladenko Colić / RAD I REZULTATI KOMISIJA ZA UTVRĐIVANJE ZLOČINA OKUPATORA I NJIHOVIH POMAGAČA U JUGOSLAVIJI 1941-1945 GODINE Prof. dr Mladenko Colić / SUĐENJE SLUGAMA OKUPATORA I RATNIM ZLOČINCIMA TREĆI DEO Dr. Miroljub Vasić / NARODNOOSLOBODILAČKI RAT 1941-45. GODINE U UDŽBENICIMA ISTORIJE U SRBIJI Nikola Pejnović / `SAVEZNICI I JUGOSLOVENSKA RATNA DRAMA” VESELINA ĐURETIĆA Ivan Fumić / STVARNOST I STVARANJE MITA O HRVATSKIM SVEĆENICIMA U DRUGOM SVJETSKOM RATU Goran Babić / NAKNADNI HITLEROVI RATOVI ZA POBJEDU Branko Kosić / KAKO SE U NEKIM KNJIGAMA OSPORAVA ISTINA O TITU Prof. dr. Gojko Jakovčev / ANTIKOMUNIZAM SAVJETA PARLAMENTARNE SKUPŠTINE EVROPE ČETVRTI DEO Budimir Gajić / ISTINOM PROTIV REVIZIJE PARTIZANSKE PESME U NOB I MUZIČKOM STVARALAŠTVU U JUGOSLAVIJI POSLE 1991. GODINE Ljiljana Cetinić / MEMORIJALNI CENTAR JOSIP BROZ TITO POSLE 1991-2008. GODINE Nina Udovički / ISTINOM PROTIV REVIZIJE ISTINE O ŠPANSKIM BORCIMA JUGOSLAVIJE Prof. dr Dejan Kosanović / UPOTREBA I ZLOUPOTREBA FILMA KAO ISTORIJSKOG DOKUMENTA PRILOZI OSNOVNE INFORMACIJE O `SABRANIM DJELIMA` JOSIPA BROZA TITA Napomena Redakcije / Skraćeni predgovor cjelokupnom izdanju `Sabranih djela” Josipa Broza Tita Prof. dr Mladenko Colić / Osnovne informacije o `Zborniku dokumenata i podataka O NOR-u jugoslovenskih naroda” Beleška o autorima

Detalji predmeta Stanje Polovno Часопис “Техника” је наш водећи научно - стручни часопис из области техничких наука и струка који, у издању Савеза инжењера и техничара, континуирано излази 76 година. У часопису се објављују радови сврстани по областима: Нови материјали; Наше грађевинарство; Рударство, геологија и металургија; Машинство; Електротехника; Саобраћај; Менаџмент; Квалитет - ИМС, стандардизација и метрологија, као и сталне рубрике: прегледи књига и часописа, прикази научних и стручних скупова у земљи и иностранству, информације о техничким новостима као и пропагандне поруке домаћих и иностраних организација. Сви објављени радови обавезно пролазе кроз стручну рецензију Редакционих одбора у чијем саставу се налазе најеминентнији стручњаци из наведених области: професори универзитета из земље и иностранства, доктори наука запослени у институтима и развојним центрима, као и бројни стручњаци из привреде, чиме је обезбеђен висок научни и стручни ниво радова. Објављени радови се реферишу у угледним светским рефералним часописима: Geotechnicаl Abstrаcts, Metаls Abstrаcts, Chemicаl Abstrаcts, Electricаl аnd Electronics Abstrаcts, Science Abstrаcts, Ergonomics Abstrаcts и рефералним журналима VINITI-а. Такође се обрађују за иностране базе података: INSPEC, METADE (M. I., UK), CASEARCH (CA, USA). Министарство науке и заштите животне средине сврстало је часопис “Техника” у прву категорију водећих 10 часописа ове врсте у земљи. УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР ЧАСОПИСА "ТЕХНИКА" ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ЧАСОПИСА Проф. др НЕБОЈША БОЈОВИЋ, Саобраћајни факултет Универзитета у Београду УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР ЧАСОПИСА Сепарат "Нови материјали" - проф. др ДРАГАН УСКОКОВИЋ, Институт техничких наука САНУ Сепарат "Наше грађевинарство" - проф. др БРАНКО БОЖИЋ, Грађевински факултет Универзитета у Београду Сепарат "Рударство, геологија и металургија" - проф. др ДРАГАН ИГЊАТОВИЋ Рударско геолошки факултет Универзитета у Београду Сепарат "Машинство" - проф. др БОШКО РАШУО, Машински факултет Универзитета у Београду Сепарат "Електротехника" - проф. др МИЛО ТОМАШЕВИЋ Електротехнички факултет Универзитета у Београду Сепарат "Саобраћај" - проф. др ЈАДРАНКА ЈОВИЋ, Саобраћајни факултет Универзитета у Београду Сепарат "Менаџмент" - проф. др ВУЈАДИН ВЕШОВИЋ, Инжењерска академија Србије Сепарат "Квалитет - ИМС стандардизација и метрологија" - мр ЗОРАН ПЕНДИЋ, СИТС БРОЈ 5/2012 година LXVII No. 5 ISSN 0040-2176 UDC: 62(062.2)(497.1) Обавештење за ауторе Поштовани аутори, молимо Вас, да уколико током израде својих радова користите и материјал публикован у часопису "Техника", приликом навођења референци наведете само назив часописа, а не и назив сепарата у часопису у оквиру кога је рад који цитирате публикован. Значи потребно је навести само "Техника", а никако "Техника - Нови материјали" или "Техника-Наше грађевинарство" и сл. Будући да категорисање часописа зависи између осталог и од цитираности, а да се при изради библиометријских података за часописе не узимају у разматрање цитати у којима је поред назива часописа наведен и назив сепарата, приморани смо да Вам скренемо пажњу на ово. Хвала унапред на разумевању. Редакција часописа "Техника" НОВИ МАТЕРИЈАЛИ 1. СМИЉА МАРКОВИЋ, АНА СТАНКОВИЋ, ЉИЉАНА ВЕСЕЛИНОВИЋ, ЗОРАН СТОЈАНОВЋ, ДРАГАН УСКОКОВИЋ Креирање морфологије и величине честица ZnO прахова НАШЕ ГРАЂЕВИНАРСТВО 2. БРАНКО БОЖИЋ, ДРАГАНА МИЛИЋЕВИЋ Процена вредности непокретности и њена улога у одрживом развоју тржишта непокретности у Републици Србији 3. ДРАГОЉУБ ГРБИЋ Прилог приближној методи деформације 4. МИЛАН ПЕТРОВИЋ, ДУШАН ПРОДАНОВЋ, МИЛОШ СТАНИЋ, НЕМАЊА БРАНИСАВЉЕВИЋ Могућности за прорачун протока на кишној канализационој црпној станици – пример КЦС Нова 1, Нови Београд РУДАРСТВО, ГЕОЛОГИЈА И МЕТАЛУРГИЈА 5. ЗОРАН ВАДУВЕСКОВИЋ, МИЛАН ЖИВКОВИЋ, НЕНАД ВУШОВИЋ, ДЕЈАН СТЕВАНОВИЋ, МИРЈАНА ЈОВАНОВИЋ Дугорочно планирање експлоатације на површинском копу „Церово“ код Бора 6. АЛЕКСАНДРА ИВАНОВИЋ, СИЛВАНА ДИМИТРИЈЕВИЋ, ВЕСНА МАРЈАНОВИЋ, НИКОЛА ВУКОВИЋ Испитивање утицаја јона бакра на карактеристике сребрног праха добијеног електролитичким таложењем из нитратног раствора МАШИНСТВО 7. МАРКО ЕКМЕЏИЋ, БОШКО РАШУО Србија и ЦЕРН – загрљај моћног дива 8. МИЛОШ ЉУБОМИРОВИЋ Израда дијаграма нападног момента редукцијом сила у ослоне тачке 9. АЛЕКСАНДРА ЈОВАНОВИЋ, МИРКО ЈОВАНОВИЋ Формирање математичког модела погодности одржавања пнеуматских дигиталних система аутоматског управљања ЕЛЕКТРОТЕХНИКА 10. МИЛКА ПОТРЕБИЋ, ДЕЈАН ТОШИЋ Микроталасни резонатор са квази-концентрисаним компонентама 11. МАРКО ШУШИЋ, АЛЕКСАНДАР ЋОСИЋ, ДУШКО КАТИЋ Интегрисани приступ планирању и праћењу трајекторија мобилних робота у простору непокретних препрека 12. МИЛОЈЕ КОСТИЋ Прорачун и анализа додатних губитака у гвожђу асинхроних мотора 13. СТАНКО СТАНКОВ Конфигурација фотонапонске електране САОБРАЋАЈ 14. ЈЕЛЕНА ПОПОВИЋ Утицај паркирања на капацитет раскрсница 15. ЛАЗАР ЋИРАКОВИЋ, СМИЉАН ВУКАНОВИЋ Новине у Америчком приручнику за капацитет (HCM) 2010. година за сигналисане раскрснице 16. МИРЗА ПОЗДЕР Модел предикције буке заснован на саобраћајним истраживањима МЕНАЏМЕНТ 17. СПАСЕНИЈА ОЖЕГОВИЋ, ДРАГАНА ШАРАЦ, МОМЧИЛО КУЈАЧИЋ Организациони аспект управљања кључним купцима у поштанском саобраћају 18. ВИДАК ЛАБОВИЋ Односи с јавношћу у функцији управљања и рада локалне управе 19. ЉИЈАНА СТОШИЋ, ПЕТРОНИЈЕ ЈЕВТИЋ Вештина организовања профитабилног рада 20. ПАНТО ПЕШИЋ Модел управљања процесом финансирања развоја малих и средњих предузећа КВАЛИТЕТ ИМС, СТАНДАРДИЗАЦИЈА И МЕТРОЛОГИЈА 21. ЂУРЂЕ МИЛАНОВИЋ, ВЈЕКОСЛАВ САЈФЕРТ, СЛОБОДАН ОБРАДОВИЋ, СРЂАН МИЛАНОВИЋ, ЗОРАН ЛАТИНОВИЋ Intensity and Dose Radiation Distribution in Plan-parallel Square Cross Section UV Reactor for Angular Wall Reflection Coefficient Dependence 22. ДАНИЈЕЛА ВУКОВИЋ Образовање за све – Примена стандарда УН и ЕУ у образовању ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом у сиситему Републике Србије 23. МИЛОШ ВОРКАПИЋ, МАРКО СТАРЧЕВИЋ, ДРАГАН ЋОЋКАЛО, СИНИША МИНИЋ Анализа производње мале серије са развојем нове технологије

Naslov Kovertirana književnost : lepa pisma srpskih pisaca / priredio Radovan Popović Vrsta građe pisma Jezik srpski Godina 2008 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Zrenjanin : Agora, 2008 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 336 str. : slike autora ; 23 cm Drugi autori - osoba Popović, Radovan, 1938- = Popović, Radovan, 1938- Durbešić, Vojmir Marković-Cincar, Aleksandar Babić-Andrić, Milica Milisavac, Živan Petrović, Veljko Dobrović, Olga = Dobrović, Olga Stojković, Živorad, 1922-1998 = Stojković, Živorad, 1922-1998 Jagić, Vatroslav, 1838-1923 = Jagić, Vatroslav, 1838-1923 Korablev, Vasiliй Nikolaevič, 1873-1936 = Korablev, Vasilij Nikolaevič, 1873-1936 Veselinović, Janko, 1862-1905 = Veselinović, Janko, 1862-1905 Kašanin, Milan, 1895-1981 = Kašanin, Milan, 1895-1981 Šantić, Aleksa, 1868-1924 = Šantić, Aleksa, 1868-1924 Grčić, Jovan Milenko, 1846-1875 = Grčić, Jovan Milenko, 1846-1875 Đorđević, Jovan Dimitrijević, Miša Popović, Đorđe Karadžić, Dimitrije Obrenović, Mihailo Popović, Vuk Marić, Svetislav Konjović, Petar Tesla, Nikola Kočić, Jovan Kočić, Milka Tokin, Milan Cvijanović, Svetislav Petrović, Svetislav Milićević, Živko Vujić, Jerotije Savić, Milan Gavrilović, Milan Obrenović, Miloš Nušić, Margita Tišma, Sonja Kovačević, Božidar Manojlović, Todor Kovačević, Ljubomir Šević, Milan Frankl, Ludvig August Hristić, Jovan Turinski, Živojin Zbirka ǂBiblioteka ǂPogled preko svega ; ǂknj. ǂ4 Sadržaj Uvodna napomena (5). Ivo Andrić (7-20): Ivo Andrić - Vojmiru Durbešiću (7-17); Ivo Andrić - Aleksandru Cincar Markoviću (17); Ivo Andrić - Milici Babić Andrić (18-19); Ivo Andrić - Živanu Milisavcu (19-20). Miroslav Antić (21-22): Miroslav Antić - Veljku Petroviću (21-22). Milan Bogdanović (23-24): Milan Bogdanović - Olgi Dobrović (23-24). Milutin Bojić (25-29): Milutin Bojić - bratu Radivoju (25-29). Miodrag Bulatović (30-40): Miodrag Bulatović - Borislavu Pekiću (30-31); Miodrag Bulatović - Živoradu Stojkoviću (31-33); Miodrag Bulatović - Borislavu Pekiću (33-40). Stanislav Vinaver (41-45): Stanislav Vinaver - Svetislavu Stefanoviću (41-45). Dragiša Vitošević (46-50): Dragiša Vitošević - Živanu Milisavcu (46-50). Svetislav Vulović (51-55): Svetislav Vulović - Vatroslavu Jagiću (51-55). Milovan Glišić (56-70): Milovan Glišić - Konzistoriji eparhije beogradske (56-68); Milovan Glišić - Vasiliju Korabljovu (68-70). Oskar Davičo (71): Oskar Davičo - Danilu Kišu (71). Vladan Desnica (72-74): Vladan Desnica - Ivi Andriću (72); Vladan Desnica - Živanu Milisavcu (73-74). Radoje Domanović (75-77): Radoje Domanović - Janku Veselinoviću i Borisavu Stankoviću (75-77). Rade Drainac (78-82): Rade Drainac (pravo ime Radojko Jovanović) - pisma ženi (78-82). Jovan Dučić (83-86): Jovan Dučić - Milanu Kašaninu (83-84); Jovan Dučić - Aleksi Šantiću (84-86). Milovan Đilas (87-90): Milovan Đilas - Živoradu Stojkoviću (87-90). Vojislav Ilić (91-92): Vojislav Ilić - Jovanu Grčiću (91-92). Antonije Isaković (93-95): Antonije Isaković - Živoradu Stojkoviću (93-95). Jovan Jovanović Zmaj (96-100): J. J. Zmaj - Lazi Kostiću (96-98); J. J. Zmaj - Jovanu Đorđeviću (99); J. J. Zmaj - Miši Dimitrijeviću (99-100). Slobodan Jovanović (101-102): Slobodan Jovanović - Jovanu Dučiću (101-102). Đura Jakšić (103-106): Đura Jakšić - Đorđu Popoviću (103-104); Đura Jakšić - Ministarstvu prosvete (105); Đura Jakšić - Državnoj štampariji (105-106). Vuk Karadžić (107-111): Vuk Karadžić - Dimitriju Karadžiću (107); Vuk Karadžić - Mihailu Obrenoviću (108-110); Vuk Karadžić - Vuku Popoviću (110-111); Vuk Karadžić - Vračarskom policajnom odeljenju (111). Milan Kašanin (112-126): Milan Kašanin - Svetislavu Mariću (112-117); Milan Kašanin - Petru Konjoviću (118-120); Milan Kašanin - Svetislavu Mariću (121-125); Milan Kašanin - Isidori Sekulić (125-126). Danilo Kiš (127-128): Danilo Kiš - Borislavu Pekiću (127-128). Laza Kostić (129-135): Laza Kostić - Nikoli Tesli (129-132); Laza Kostić - Svetislavu Stefanoviću (132-135). Petar Kočić (136-138): Petar Kočić - ocu Jovanu (136-137); Petar Kočić - supruzi Milki (137-138). Mladen Leskovac (139-144): Mladen Leskovac - Milanu Tokinu (139-142); Mladen Leskovac - Živoradu Stojkoviću (143-144). Desanka Maksimović (145-149): Desanka Maksimović - Svetislavu Cvijanoviću (145); Desanka Maksimović - Svetislavu Petroviću (146); Desanka Maksimović - Živku Milićeviću (146-147); Desanka Maksimović - Mladenu Leskovcu (147); Desanka Maksimović - Živanu Milisavcu (147-148); Desanka Maksimović - Jerotiju Vujiću (148-149). Sreten Marić (150-151): Sreten Marić - Živoradu Stojkoviću (150-151). Danica Marković (152-153): Danica Marković Tatić - Milanu Saviću (152-153); Danica Marković - Milanu Gavriloviću (153). Simo Matavulj (154-155): Simo Matavulj - Jovanu Grčiću (154-155). Dušan Matić (156-159): Dušan Matić - Marku Ristiću (156-159). Nikola Milošević (160-162): Nikola Milošević - Milošu Crnjanskom (160-162). Borislav Mihajlović Mihiz (163-171): Borislav Mihajlović Mihiz - Živoradu Stojkoviću (163-169); Borislav Mihajlović Mihiz - Borislavu Pekiću (169-171). Momčilo Nastasijević (172-174): Momčilo Nastasijević - redakciji lista Pravda (172-174). Ljubomir P. Nenadović (175-178): Ljubomir Nenadović - Milošu Obrenoviću (175-177); Ljubomir P. Nenadović - Jovanu Grčiću (177-178). Branislav Nušić (179-192): Pismo kćerki Margiti-Giti (179-192). Sima Pandurović (193-194): Sima Pandurović - Božidaru Kovačeviću (193-194). Borislav Pekić (195-209): Borislav Pekić - Miodragu Bulatoviću (195-198); Borislav Pekić - Borislavu Mihizu (198-202); Borislav Pekić - Miodragu Bulatoviću (203-204); Borislav Pekić - Borislavu Mihajloviću Mihizu (205-209). Boško Petrović (210): Boško Petrović - Živoradu Stojkoviću (210). Veljko Petrović (211-222): Veljko Petrović - Svetislavu Stefanoviću (211-213); Veljko Petrović - Milanu Saviću (213-214); Veljko Petrović - Mladenu Leskovcu (214-221); Veljko Petrović - Živanu Milisavcu (221-222). Rastko Petrović (223-239): Rastko Petrović - Milanu Rakiću (223-231); Rastko Petrović - Marku Ristiću (231-239). Mića Popović (240-248): Miodrag Mića Popović - Živoradu Stojkoviću (240-248). Branko Radičević - Ljubomiru Nenadoviću (249). Milan Rakić (250-251): Milan Rakić - Ljubomiru Kovačeviću (250-251). Marko Ristić (252-256): Marko Ristić - Ivi Andriću (252-253); Marko Ristić - Olgi Dobrović (253-256). Anica Savić-Rebac (257-260): Anica Savić - Milanu Kašaninu (257-260). Isidora Sekulić (261-272): Isidora Sekulić - Mladenu Leskovcu (261-272); Isidora Sekulić - Milanu Kašaninu (272). Pero Slijepčević (273-276): Pero Slijepčević - Milanu Kašaninu (273-276). Jovan Skerlić - pisma sestrama (277-278); Jovan Skerlić - pismo ocu (279-280); Jovan Skerlić - pismo sestrama (280-281). Vasa Stajić (282-285): Vasa Stajić - Milošu Crnjanskim (282-285). Borisav Stanković (286-289): Borisav Stanković - Radoju Domanoviću (286-289); Borisav Stanković - redakciji Politike (289). Svetislav Stefanović (290-296): Svetislav Stefanović - Milanu Saviću (290-295). Svetislav Stefanović - Milanu Ševiću (295-296); Svetislav Stefanović - Lazi Kostiću (296). Milica Stojadinović Srpkinja (297-301): [Milica Stojadinović Srpkinja - Ludvigu Augustu Franklu] (297-298); Milica Stojadinović Srpkinja - Vuku Karadžiću (298-301). Aleksandar Tišma (302-306): Aleksandar Tišma - Sonji Tišmi (302-305): Aleksandar Tišma - Todoru Manojloviću (306). Kosta Trifković (307-309): Kosta Trifković - J. J. Zmaju (307-309). Pavle Ugrinov (310-315): Pavle Ugrinov - Jovanu Hristiću (310-313); Pavle Ugrinov - Živojinu Turinskom (314-315). Miloš Crnjanski (316-328): Miloš Crnjanski - Marku Ristiću (316-321); Miloš Crnjanski - Milanu Kašaninu (321-322); Miloš Crnjanski - Politici (322-323); Miloš Crnjanski - Marku Ristiću (323-325); Miloš Crnjanski - Ivi Andriću (325); Miloš Crnjanski - Milanu Tokinu (326-327); Miloš Crnjanski - Živanu Milisavcu (327-328). Izvori (329-333). Beleška o priređivaču (324). (karton) Napomene Tiraž 500 Napomene i objašnjenja u beleškama uz tekst Beleška o priređivaču: str. 334 Izvori: str. 329-333. Srpski pisci bez šminke Ova knjiga nastoji da pokaže, da pruži informaciju o srpskoj epistolarnoj, kovertiranoj književnosti u poslednja dva veka – od Vuka Karadžlča pa do ,Miodraga Bulatovića i Borislava Pekića. Ta pisma nam dočaravaju segmente iz života pisaca; njihova raspoloženja, izvesne životne činjenice, opservacije o svetu u kojem žive, strasti, ljubavi i mržnje, intrige, ushićenja, blaženstva duše… Srpska epistolarna književnost u protekla dva veka pokazuje izuzetno leksičko bogatstvo ali i `prozirnost duše“, što rekao Žid, i to one bez ulepšavanja. Svako pismo u ovoj knjizi otkriva, na neki način, karakter pismopisca i čini zanimljiv detalj iz piščeve biografije – otkriva ga… MG78

Detalji predmeta Stanje Polovno Odlično očuvano, Časopis Škole za istoriju i teoriju umetnosti, 4 knjige / 5 brojeva vrlo dobro očuvano Centar za savremenu umetnost Škola Prelom 1 - iz sadržaja: NELAGODNOST U IDEOLOGIJI Rastko Močnik Altiserova teza Šta da se radi? Intervju sa Borisom Budenom Vesna Madžoski Kako sam postala Srbin, ili: Od pirata do originala Slobodan Karamanić AAOM – nova "moralka" Vladimir Marković Od Ljotića dva putića: "Novi društveni pokret" u Srbiji krajem devedesetih i slika njegove ideologije Mark Terkisidis Globalna kultura u Nemačkoj, ili: Kako obespravljene žene i kriminalci spašavaju hibriditet Darinka Pop-Mitić i Svebor Midžić Video-igre i kasni kapitalizam Ziaudin Sardar Postmoderna budućnost orjentalizma En MekKlintok Imperija mekih sapuna: robni rasizam i imperijalni advertajzing Milan Rakita Ponovo neotkirveni Balkan, ili: Kako izbeći nove balkanizacije Balkana Kaja Silverman Izgubljeni objekti, prevareni subjekti Franset Pakto Ogledalo, ogledalce... Ivana Blagojević Crno se teže prlja Rajna Luis Looking Good: lezbejski pogled i modna fotografija PSIHO< > POLITIKA Slavoj Žižek Prema politici istine: povratak Lenjina Slavoj Žižek Postmodernost kao mit modernosti Slavoj Žižek Ponovo zadobijeni izbori Slavoj Žižek Bez seksa molim, mi smo postljudi ČITANJE SLIKE Mieke Bal i Norman Brajson Semiotika i istorija umetnosti (I deo) Jelena Vesić Smrt Bogorodice Luj Maren Ka teoriji čitanja u likovnim umetnostima: Pusenova slika Pastiri u Arkadiji Poklon čitaocima: originalni umetnički rad Rolan Bart Fotografska poruka Rolan Bart Treće značenje Siniša Mitrović Odnos studiuma i punctuma u teoriji fotografije Rolana Barta Branislav Dimitrijević Blow Up Dejan Sretenović Retorika slike, filozofija palanke (u 10 pogleda) Rolan Bart Didro, Breht, Ejzenštajn sergej Prelom 2-3 / sadržaj AKCIDENT: Dejan Sretenović "Oh, God, Open All Doors for Me" Silven Lazaris Težina reči: rat i mir Alen Badju Filozofska razmišljanja o nedavnim događajima Branimir Stojanović Teror apstrakcije Rastko Močnik Ideološki mehanizmi borbe "protiv terorizma" i reprodukcija kapitalizma NELAGODNOST U IDEOLOGIJI: Ernesto Laklau Uvod u post-marksističku analizu Ernesto Laklau Zašto su prazni označitelji važni za politiku? PASAŽ Todor Kuljić Prevladavanje prošlosti: načela pristupa Nebojša Jovanović Srbija protiv Srbije Vesna Madžoski Grenxa: gorčina stršljenove žaoke Darinka Pop-Mitić Šta se zgodi kad se ljubav rodi Milan Rakita Kuda idu ljudi kao ja Svebor Midžić Izbori se za izbor, narod bira a ne NATO ili: valjda ste izabrali Branislav Dimitrijević "Ovo je savremena umetnost": Turbo folk kao radikalni performans IDEOLOGIJA NELAGODNOSTI Nebojša Milikić Odakle si brale? TRAUMA I OPORAVAK Renata Salecl Fantazmatska struktura rata: slučaj Bosne Renata Salecl Zašto bi netko umislio da je žrtva holokausta: trauma i industrija svedočenja Autoritet i opsceno liderstvo u kasnom kapitalizmu Intervju sa Renatom Salecl ČITANJE SLIKE Mieke Bal i Norman Brajson Semiotika i istorija umetnosti II Žorž Didi-Iberman Ono što vidimo, ono što nas gleda Istorija umetnosti i simptom: suočavanje Intervju sa Žoržom Didi-Ibermanom Jelena Krivokapić Žorž Didi-Iberman i antropologija vizuelnog Viktor Burgin Didro, Bart, "Vrtoglavica" Viktor Burgin Bartova diskrecija Dragana Kitanović Moja priča, moja (ukradena) istorija: Nebo nad Berlinom Marvin D'Lugo Ljubavnici: istorija kao kulturni stil u španskom filmu KONVERZACIJA Branislav Dimitrijević Suspended Adolescence Aleksandra Sekulić Odbrana od zaštite Slobodan Karamanić Posttraumatska omladina i konzervacija pojedinačnim iskustvom Dušan Grlja (De)generacija u protestu Milan Rakita Conversation Piece Vesna Jovanović Šesta glava mike bal / laklo Prelom 4 sadržaj NELAGODNOST U IDEOLOGIJI Fidel Kastro Ne budite glupi gospodine W. Vladimir Marković Beleške za istraživanje ideologije savremenog fašizma Alen Badju, Silven Lazaris, Nataša Mišel Šta da se misli? Šta da se radi? Rastko Močnik Od nacije do identiteta IDEOLOGIJA NELAGODNOSTI Zoran Naskovski Ko to tamo peva? Ivana Momčilović Da li je (t)urbo-folk tigar (od papira)? PAMFLET: Za pobedu palestinske revolucije! Za pobedu palestinske revolucije: uvod O ratu u Libanu (1976) i ulozi kineske revizionističke teorije o tri sveta Izraelska naseljenička vojna okupacija Libana: pobeda ili poraz palestinskog naroda? Palestina na liniji fronta ČITANJE SLIKE Fredrik Džejmson Totalitet kao zavera Majkl Volš Džejmson i globalna estetika Pavle Levi O filmskoj formi i međuetničkim odnosima u post-jugoslovenskom filmu Nevena Daković Veliko drugo Under/cover/ed: Slika zapada u savremenom srpskom filmu Nebojša Jovanović Things to Do in Bosnia When You’re Dead Anri Žiro Potrošnja društvene promene: The United Colors of Beneton FIRST WE TAKE MANHATTAN: 3 intervjua iz Njujorka Američki efekat Intervju sa Lawrenceom Rinderom Kako je osvojen Istok Intervju sa Michele Maccarone Pisati o umetnosti znači ubiti je Intervju sa Ali Subotnick alen alan badju badiju PRELOM broj 5. Časopis za savremenu umetnost i teoriju Izdavač: Centar za savremenu umetnost, Beograd 2003. Mek povez, 252 stranice, ilustrovano, 23x16cm Tiraž: 600 Vrlo dobro očuvano NELAGODNOST U IDEOLOGIJI Luj Altiser Teorija i politička praksa Georg Gros i Viland Hercfeld `Umetnost je u opasnosti` Dijego Rivera Revolucionarni duh u modernoj umetnosti Alen Badju Dvadeseti vek: pitanje metode SJEĆAŠ LI SE PARTIZANA Branimir Stojanović Politika partizana Boris Buden Još o komunističkim krvolocima, ili zašto smo se ono rastali Vladimir Marković Beleška o situaciji nedostatka odgovarajućeg terora Zadatak narodno-oslobodilačkih partizanskih odreda Statut proleterskih narodnooslobodilačkih udarnih brigada Proglas AVNOJ-a narodima Jugoslavije Deklaracija Drugog zasedanja AVNOJ-a Obrazloženje presude izdajniku i ratnom zločincu Draži Mihailoviću SLOVENSKA IZKUŠNJA Nina Marolt, Gal Kirn, Andrej Pavlišič O pokretu za globalnu pravdu u Sloveniji Gal Kirn i Ana Jereb O `pritiscima` na raspravu, ili o kampaniji za NATO Gal Kirn Recenzija zbornika Ne NATO - mir nam dajte, ili kritika slovenačkog stupanja u NATO i NATO saveza uopšte ČITANJE SLIKE Boris Grojs O novom Jelena Stojanović Potlač: razstručavanje kao lucidnost ili priželjkivani kraj političke ekonomije Branislav Dimitrijević Neke uvodne napomene o radu Gorana Đorđevića u periodu 1974-1985, a posebno u vezi sa njegovim delovanjem u okviru beogradskog Studentskog kulturnog centra Ko je `Goran Đorđević`? intervju sa Goranom Đorđevićem Džek Smit: Čika Udica i Sveta beba Usranko umetnosti intervju sa Džekom Smitom Džoan Hokins Teorija, ekonomija i moć u Ferarinom filmu The Addiction Vesna Madžoski The Ring - Ispit muške zrelosti ili horor oko vrata Ana Janković Američka lepota ili američko pitanje Stefan Delorm Od Klinaca do Ken Parka, razvojna strast jednog reditelja: Lari Klark, Teenage Man Žan-Mark Lalan Kako je reditelj pravilno reformulisao definiciju autora - Gas Van Sent: nulta pozicija Aleksandra Sekulić Low-Fi Video: Bildungsroman Dragana Kitanović Fanstvo, taj prokleti deo ideologije potrošnje Nik Zed Teorija ksenomorfoze ksenomorfoza

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - корпоративно тело Međunarodni naučni skup Nauka i savremeni univerzitet (3 ; 2013 ; Niš) Наслов Тематски зборник радова [са трећег међународног научног скупа Наука и савремени универзитет, 2013]. [Tом 3], Савремене парадигме у науци и научној фантастици / [главни и одговорни уредник Бојана Димитријевић] Остали наслови Nauka i savremeni univerzitet Врста грађе зборник радова на конференцији Језик српски, енглески, руски, бугарски Година 2014 Издавање и производња Ниш : Филозофски факултет, 2014 (Ниш : Scero Print) Физички опис 610 стр. : илустр. ; 24 cm Други аутори - особа Димитријевић, Бојана, 1961- = Dimitrijević, Bojana, 1961- Збирка ǂБиблиотека ǂНаучни скупови / [Филозофски факултет, Ниш] ; ǂтом ǂ3 ISBN 978-86-7379-348-1 (broš.) Напомене Radovi na više jezika Tekst ćir. i lat. Tiraž 200 Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija uz svaki rad Rezimei na engl., rus. ili franc. jeziku uz svaki rad. Предметне одреднице Наука -- Социолошки аспект -- Зборници Наука -- Високошколско образовање -- Зборници Jelisaveta Todorović, Ivana Simić TRADICIONALNO SHVATANJE RODNIH ULOGA I KOMUNIKACIJA U PORODICI ................................................................................................................ Љубиша Златановић ЦРТЕ ЛИЧНОСТИ КАО ПРЕДИКТОРИ УСПЕХА У СПОРТУ ........................... Мариана Няголова КЪМ ИСТОРИЯТА НА БЪЛГАРСКАТА ПСИХОЛОГИЯ ПО ВРЕМЕ НА БАЛКАНСКИТЕ ВОЙНИ И НА ПЪРВАТА СВЕТОВНА ВОЙНА (1912 г. – 1918 г.) ......................................................................................................... Milanko D. Čabarkapa, Mirosava Đurišić-Bojanović Psihosocijalni izvori stresa u globalno promenjenom radnom okruženju I ZAHTEVI ZA PROMENAMA U SISTEMU OBRAZOVANJA .......................................................................................................... Мирјана Станковић Ђорђевић ЛАВ ВИГОТСКИ: СОЦИЈАЛНА КОНСТРУКЦИЈА ПАРАДИГМЕ ОБРАЗОВНЕ ИНКЛУЗИЈЕ ........................................................................................ Nebojša M. Milićević, Miroslav Živković FAKTORI DIVERGENTNE PRODUKCIJE U VISOKOŠKOLSKOM OBRAZOVANJU .......................................................................................................... Biljana Pejić, Bojana Škorc PREFERENCIJA I ASOCIJATIVNO ZNAČENJE BOJA KOD STUDENATA UMETNIČKIH I NEUMETNIČKIH FAKULTETA .................................................... Bojana Škorc, Vesna Ognjenović, Biljana Pejić PROCENA SOCIJALNIH ODNOSA IZMEĐU ADOLESCENATA I ODRASLIH U OBRAZOVANJU ...................................................................................................... Snežana Vidanović, Aleksandra Stojilković IZRAŽENOST OPŠTE KREATIVNOSTI I NJENIH ASPEKATA KOD GIMNAZIJALACA S OBZIROM NA NJIHOV ODNOS PREMA UMETNOSTI .... Владимир П. Петровић ЦЕНТРАЛНИ БАЛКАН У РИМСКИМ ИТИНЕРАРИМА ...................................... Александар М. Петровић НАУЧНИ ДИСКУРС И ЈЕЗИК РАЗУМЕВАЊА СТВАРИ ............................................ Goran Ružić O NAJVIŠIM NAČELIMA ANALITIČKOG I SINTETIČKOG SAZNANJA A PRIORI ...................................................................................................................... 9 22 33 48 63 75 87 100 113 127 141 154 САДРЖАЈ САВРЕМЕНЕ ПАРАДИГМЕ У НАУЦИ И НАУЧНОЈ ФАНТАСТИЦИ Ivan Nikolić MANHAJMOVA ’SOCIOLOGIJA ZNANJA’ ‒ DOKUMENTOVANJE WELTANSCHAUUNG-a ............................................................................................... Марица Цвјетковић, Мирјана Јефтовић ВЈЕРУЈУ ЛИ РОДИТЕЉИ У МОЋ И КОРИСТ ОД РАНОГ УЧЕЊА? ................. Milan Z. Jovanović „KONAČNI ARGUMENT U PRILOG NAUČNOM REALIZMU“ I ANTIREALISTIČKO OBJAŠNJENJE USPEHA NAUKE ...................................... Оливера Р. Крупеж НОРМИРАЊЕ БАЗИЧНИХ ЗНАЊА, УМЕЋА И РЕЗУЛТАТА УЧЕЊА .............. Тања Русимовић, Бранка Миленковић УПОТРЕБА ХЕНДАУТА У РЕАЛИЗАЦИЈИ АКАДЕМСКОГ ДИСКУРСА ...... Srboljub S. Dimitrijević „KAKO I ZAŠTO ŽELIMO DA ZNAMO SVE“ ......................................................... Srđan Vukadinović NAUKA I SAVREMENI UNIVERZITET KAO UTEMELJIVAČI DRUŠTVA ZNANJA .................................................................................................... Svetlana J. Čičević, Aleksandar V. Trifunović, Milkica M. Nešić KAKO STUDENTI OPAŽAJU ULOGU UNIVERZITETA U EKONOMIJI ZNANJA .... Мирослав Ћурчић ЗАСТАРЕЛА ТЕЛА И ОРФАНОГЕНЕТСКИ ИДЕНТИТЕТ У ПОСТХУМАНИСТИЧКИМ СВЕТОВИМА ГРЕГA ИГАНА ................................. Ненад Ђ. Благојевић НЕМОЋ РАЗОЧАРАНОГ УЧИТЕЉА ....................................................................... Сава Стаменковић БУДУЋНОСТ ПОЛА – ВЕНЕРА ПЛУС ИКС ТЕОДОРА СТЕРЏЕНА .................. Татјана Самарџија Грек МЕСИЈАНСТВО НАУКЕ У ЈЕДНОМ РОМАНУ МИШЕЛА ВЕЛБЕКА: ЉУБАВ, СМРТ, САМОЋА ........................................................................................ Зоран С. Николић ТРАНСХУМАНИЗАМ, БИОЕТИКА И КИБОРГКРАТИЈА .................................... Aleksandra Mirić GRAĐEVINE PROŠLOSTI U SLUŽBI PRENOSA ZNANJA ................................... Ана Сарвановић ОБРАЗОВАЊЕ У ПОСТКОЛОНИЈАЛНОМ ДИСКУРСУ ...................................... Александр В. Безручко СОЧЕТАНИЕ РЕМЕСЛА И ТВОРЧЕСТВА В ПОДГОТОВКЕ СОВРЕМЕННЫХ РЕЖИССЕРОВ ЭКРАННЫХ ИСКУССТВ ............................... 162 171 186 198 212 224 233 246 266 279 289 300 320 333 345 357 Бисера С. Јевтић, Марина Ивановић НАСИЉЕ У ЛАВИРИНТУ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ ...................................................... Brane Mikanović KONCEPTUALIZACIJA VASPITANJA I OBRAZOVANJA U PROCESU GLOBALIZACIJE ........................................................................................................ Danijela Manić POČETNA OBUKA I STRUČNO USAVRŠAVANJE CLIL NASTAVNIKA ............. Данијела Стојановић КОНТИНУИРАНА ПРОВЕРА ЗНАЊА У САВРЕМЕНОМ ВИСОКОШКОЛСКОМ МУЗИЧКОМ ОБРАЗОВАЊУ КАО ПРЕДИКТИВНА УСПЕШНОСТ СТУДЕНАТА ...................................................... Драгана Љубисављевић ЗНАЧАЈ САМОСТАЛНОГ УЧЕЊА .......................................................................... Jelena Maksimović, Jelena Osmanović METODOLOŠKO OBRAZOVANJE BUDUĆIH PEDAGOGA ZA REFLEKSIVNU PRAKSU ........................................................................................... Марија М. Јовановић СРЕДЊЕ ОБРАЗОВАЊЕ У УСЛОВИМА ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ .............................. Мирјана М. Марковић ТЕЛЕВИЗИЈА У ВАСПИТАЊУ И ОБРАЗОВАЊУ, РЕЗУЛТАТ НАУЧНО-ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА И ГЛОБАЛНИХ ДРУШТВЕНИХ ПРОМЕНА ...................................................................................... Надія Левицька ГУМАНІТАРНІ ДИСЦИПЛІНИ В ТЕХНІЧНИХ ВИЩИХ НАВЧАЛЬНИХ ЗАКЛАХ У КОНТЕКСТІ ГЛОБАЛІЗАЦІЇ ............................................................... Ольга Коцюбанская САМОИДЕНТИФИКАЦИЯ КУЛЬТУРЫ В СИСТЕМЕ НАЦИОНАЛЬНОГО ОБРАЗОВАНИЯ (В КОНТЕКСТЕ ВЗАИМООТНОШЕНИЙ ГЛОБАЛИЗАЦИИ И МАССОВОЙ КУЛЬТУРЫ) ..................................................................................... Rozalina Popova-Koskarova GLOBALISATION INFLUENCES ON EDUCATIONAL GOALS ........................... Слободан Кодела, Драгана Тодоровић СРПСКИ МУЗИЧКИ ИДЕНТИТЕТ ‒ КОНТИНУИРАНИ СПОЈ ТРАДИЦИЈЕ И САВРЕМЕНОСТИ ........................................................................... Соња Цветковић АКАДЕМСКО УМЕТНИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ И ГЛОБАЛНЕ ОБРАЗОВНЕ ТЕНДЕНЦИЈЕ – МУЛТИПЕРСПЕКТИВАН ПРИСТУП КАО ПЛАТФОРМА ЗА (РЕ)МАПИРАЊЕ ИСТОРИЈЕ МУЗИКЕ ............................................................ Сузана В. Марковић Крстић, Лела Р. Милошевић Радуловић ВАСПИТАЊЕ И ОБРАЗОВАЊЕ У ФУНКЦИЈИ БЕЗБЕДНОГ КОРИШЋЕЊА НОВИХ ТЕХНОЛОГИЈА У ПРОЦЕСУ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ ................................. 370 385 398 409 423 437 451 467 478 487 497 503 510 525 Татјана В. Михајловић ПЕДАГОШКЕ ИМПЛИКАЦИЈЕ АНТИЧКИХ ИДЕЈА У САВРЕМЕНОЈ ШКОЛИ ................................................................................................................................... Зорица Ч. Станисављевић Петровић ПРОМЕНЕ У ШКОЛИ У СВЕТЛУ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ ......................................... Биљана М. Сладоје-Бошњак КОНСТРУКЦИЈА И МЈЕРНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ СКАЛЕ ЗА МЈЕРЕЊЕ МЕТАКОГНИТИВНИХ СТРАТЕГИЈА У УЧЕЊУ ................................................. Marina Matejević, Jelisaveta Todorović KULTURA KAO DIMENZIJA KOMPETENTNOG RODITELJSTVA .................... Zorica B. Marković, Dušan Lj. Todorović PREFERIRANI STILOVI SLEDBENIŠTVA SRPSKIH MENADŽERA ................... 547 560 573 589 597

Ilija Petrović : NEODGOVORNA PISMA , Izdavač autor Novi Sad 2020, str. 400. Sadržaj na slici. Očuvanost 4-; ima autorovu posvetu. Илија Петровић (Косор, код Подгорице, 6. септембар 1938) српски је историчар и публициста. Бави се српском историјом новијега времена. Животопис Основну школу је похађао на Ублима (код Подгорице) и Пашићеву (Змајеву), нижу гимназију са малом матуром у Змајеву, а велику матуру положио је у Новом Саду, у Другој вишој мешовитој гимназији `Јован Јовановић Змај` (јуна 1956). Студирајући ванредно, дипломирао је на Филозофском факултету у Новом Саду, на групи за историју (јануара 1967).”[1] Његов је брат др Драгољуб Петровић, лингвист, а братанац је познати српски теолошки јавни говорник Мирољуб Петровић.[2] „Цео радни век (1956-2000, од приправника до директора и саветника) провео у ПТТ саобраћају, за чије је образовне потребе израдио два уџбеника из међународног поштанског саобраћаја. Својим саопштењима учествовао на већем броју стручних скупова у оквиру Заједнице ЈПТТ, а неколико текстова објављено му је у стручном часопису ПТТ саобраћај у Београду. Један од покретача, власника и уредника новосадске Самоуправе, првих приватних новина у Србији постброзовске ере (1986-1990). Године 1989, још увек у условима једнопартијског система, члан Иницијативног одбора за формирање Савеза радикалних демократа у Новом Саду, прве изванкомунистичке политичке странке у Србији новијег времена. Главни и одговорни уредник Српске Земље, гласила Српског националног вијећа Славоније, Барање и Западног Срема (1991-1992). Од 1994. објавио четрдесетак књига, а за разне стручне часописе написао приближно толико дужих или краћих текстова, углавном са тематиком из српске историје с почетка и краја XX века; за Енциклопедију Новог Сада написао стотинак прилога: о личностима значајним за националну и културну историју Новог Сада, о српским добровољцима у ослободилачким ратовима 1912-1918, о ПТТ саобраћају, о планинарима; сарадник у првој књизи Српског биографског речника (А-Б); открио један забрањени Зборник Матице српске за друштвене науке (из 1959); на светло дана изнео забрањену књигу `Хрвати у светлости историске истине`, Београд 1944, потписану “презименом” Псуњски, дешифровао овај псеудоним и научној и стручној јавности представио њеног аутора Велишу Раичевића (Трепча, код Андријевице, 1903 - Београд, 1972). Како је то запажено у неким рецензијама или приказима његових књига, у обради појединих тема, користећи се расположивом литературом и објављеним историјским изворима, као и консултовањем познате архивске и релевантне музеолошке грађе, он на себи својствен начин, необичном методологијом и композицијом, успева да зађе у тамну страну оних делова наше новије историје за које се сматрало да су без затамњења. Настојање да од још увек живих учесника неког догађаја сазна појединости које нису забележене а без којих би слика тих догађаја била непотпуна, представља га не само као вредног истраживача, већ и као крајње савесног историчара. Снагом аргумената, поштовањем чињеница, он увек успева да заокружи целину из које се јасно могу сагледати историјски токови на српским народносним подручјима. У његовим књигама, увек болно оштрим али и увек веома инспиративним, лако се уочавају грешке и промашаји националне политике, у којима он налази одговор на питање како је дошло до страдања и пропадања српског народа, а у нашем времену, данас, и до нестајања истог тог народа и његове државе. За будуће истраживаче и тумаче новије српске историје, његове књиге представљаће незаобилазно штиво. Своје радове он објављује у уверењу да ће то подстаћи “историчаре од каријере” да се најзад “умешају у свој посао” и пред преосталим Србима бар истакну смислена питања пре него што их стихијски одговори на српско питање не учине заувек бесмисленим. Његови радови писани су јасним језиком, тако да откривеним историјским истинама увек могу задовољити радозналост бројних читалаца, док је истовремено један део тог читалишта изненађен чињеницама које су годинама или деценијама скриване. Један од уредника његових књига написао је да му је свака реченица, “ма колико била дуга, јасна, прецизна, умивена и лишена сваке двосмислености. Ако би му неко приговорио због нечега што је написао, он се никад неће моћи `вадити` на грешку у формулацији, на недореченост или на недовољну прецизност у изразу”. Без намере да његов језички израз карактерише “оним оценама које се изричу уз дело великих српских интелектуалаца, какви су, на пример, Слободан Јовановић или Радован Самарџић” тај ће уредник написати да се “већ из онога што је речено, види да он у свом стилском исказу непогрешиво следи линију тог најфинијег српског интелектуалног соја. Многе деонице његових текстова имају релевантне карактеристике књижевног дискурса”. А један од рецензената његових књига записао је да их одликује “андрићевски књижевни израз”. На дан кад је отишао у пензију, 31. марта 2000. године, у Главној пошти у Новом Саду нашао се у продаји пригодни коверат са његовим ликом, а истога дана, у истој тој пошти био је у редовној употреби и пригодни поштански жиг са његовим ликом; тек неколиким личностима у Другој и Трећој Југославији припало је овакво признање за живота

Autor - osoba Koljević, Svetozar, 1930-2016 = Koljević, Svetozar, 1930-2016 Naslov Trijumf inteligencije : ogledi o novijem anglosaksonskom romanu / Svetozar Koljević Vrsta građe dr.knjiž.oblici Jezik srpski Godina 1963 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1963 (Beograd : `Slobodan Jović`) Fizički opis 242 str. ; 22 cm (Broš.) Predmetne odrednice Lorens, Dejvid Herbert, 1885-1930 Haksli, Oldos, 1894-1963 Džejms, Henri, 1843-1916 Eliot, Tomas Sterns, 1888-1965 Džojs, Džejms, 1882-1941 Fokner, Vilijam, 1897-1962 Brejn, Džon, - Vilson, Angus, - Keri, Džojs, 1888-1957 Engleski roman -- 19-20. v. Svetozar Koljević, rođen 1930. godine u Banjoj Luci, studirao je englesku književnost u Zagrebu, Beogradu i Kembridžu. Predavao je englesku književnost na Filozofskom fakultetu u Sarajevu (1958–1992) i Novom Sadu (1992–1995). Radio je kao gostujući profesor na univerzitetima u Blumingtonu (Indijana, SAD, 1963–1964), Oksfordu (1975–1976), Berkliju (1981), Londonu (1987) i Seulu (univerzitet Hankuk, 1995). Posle odlaska u penziju 1995. predavao je englesku književnost na filozofskim fakultetima u Nikšiću, Banjoj Luci, Srpskom Sarajevu i Beogradu. Pisao je o engleskoj književnosti i evropskom romanu (Trijumf inteligencije, Beograd, 1963; Humor i mit, Beograd, 1968; „Engleska književnost dvadesetog veka”, Engleska književnost 3, ur. Veselin Kostić, Beograd, 1984, 1991; Hirovi romana, Sarajevo, 1988; Engleski pesnici dvadesetog veka, Beograd, 2002; Engleski romansijeri dvadesetog veka, Beograd, 2003). Obrađivao je i teme iz područja jugoslovenskih književnosti (Naš junački ep, Beograd, 1974; Putevi reči, Sarajevo, 1978; Pripovetke Ive Andrića, Beograd, 1983; Viđenja i snoviđenja, Sarajevo, 1986; Pripovetka 1945–1980, Biblioteka „Istorija književnosti BiH”, Sarajevo, 1991; Postanje epa, Novi Sad, 1998; Njegoš u engleskoj i američkoj kulturi, Podgorica, 1999; Vječna zublja, 230 Beograd, 2005; Vavilonski izazovi, Novi Sad, 2007; Odjeci reči, Beograd, 2009), a objavio je i jednu zbirku putopisa (Po belom svetu, Novi Sad, 1997). Na engleskom jeziku objavio je izbor i prevod jugoslovenskih pripovedaka (Yugoslav Short Stories, World‘s Classics, Oxford, 1966), studiju o našoj narodnoj poeziji (The Epic in the Making, Clarendon Press, Oxford, 1980), kao i nekoliko članaka, uglavnom o našoj narodnoj poeziji i, posebno, o odnosu između umetničkog i narodnog stvaranja, u univerzitetskim publikacijama u Oksfordu, Tibingenu, Dablinu, Upsali, Stokholmu, Notingemu, Mineapolisu (Minesota, SAD), Helsinkiju, Londonu, Seulu, Kolumbusu (Ohajo, SAD) i Njujorku. Dobitnik je Šestoaprilske nagrade grada Sarajeva (1969) za knjigu Humor i mit, nagrade izdavačkog preduzeća Svjetlost za knjigu Putevi reči (1979), BIGZ-ove nagrade za najbolji prevod objavljen u BIGZ-u 1986/1987. godine (S. Ruždi, Deca ponoći – prevod u saradnji sa Zoranom Mutićem), nagrade za životno delo Društva književnika Vojvodine (2002), Povelje Književni vijenac Kozare za „ukupan doprinos srpskoj književnosti i kulturi” (Prijedor, 2005), nagrade Laza Kostić „za esejistiku i nauku o književnosti” za knjigu Vječna zublja (Novi Sad, 2006), Vukove nagrade „za izuzetan doprinos razvoju kulture u Republici Srbiji i svesrpskom kulturnom prostoru” (Beograd, 2006), nagrade Laza Kostić „za esejistiku i nauku o književnosti” za knjigu Vječna zublja (Novi Sad, 2006), kao i nagrade Đorđe Jovanović za „esej i kritiku” za knjigu Vavilonski izazovi (Beograd, 2008). Redovni je član Srpske akademije nauka i umetnosti, kao i član van radnog sastava Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske. Od 1992. godine živi u Novom Sadu. MG129

Toma Zivanovic - Sistem sinteticke pravne filozofije Predavanje na pariskom i beogradskom pravnom fakultetu I - Nauka o sintetickoj pravnoj filozofiji Napredak, Beograd, 1921. Mek povez, nedostaju korice i dobar deo rikne, 99 strana. Ipak, kada se prekorici, bice ovo sasvim dobar primerak. Posveta i potpis autora. Toma Živanović (Paraćin, 6/18. februar 1884 — Beograd, 31. mart 1971) bio je profesor Pravnog fakulteta u Beogradu[1] teoretičar Krivičnog prava, i pravni filozof[1] poznat po uvođenju tripartitnog sistema u krivičnom pravu (krivično delo - krivica - kazna), i doprineo objektivatizaciji krivičnog prava. Biografija Akademik Toma Živanović rođen je 1884. godine u Paraćinu od oca Stevana zanatlije i majke Stanije domaćice. Osnovnu školu i nižu gimnaziju je završio u Paraćinu. Dalje školovanje je nastavio u Beogradu. Pravni fakultet je završio 1906. u Beogradu. Po završenim studijama na Pravnom fakultetu u Beogradu, Toma Živanović odlazi na stručno usavršavanje u Pariz gde se rađa njegova teorija uzročnosti, koja je od tada do danas opšte prihvaćena u krivičnopravnoj teoriji i praksi.1907. godine je prava i kriminalističku školu završio u Parizu. 1908. godine je doktorirao u Parizu na pravu[1]. 1909. godine je postao docent na Pravnom fakultetu u Beogradu. Toma Živanović je 1922. godine izabran za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije, a 1926. godine za redovnog člana iste akademije. Na istoj sednici 1926. godine za dopisnog člana izabran je Ivo Andrić, a nešto prije Milutin Milanković. redovni profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu je od 1920. godine, gde predaje materijalno krivično pravo[1]. U to vreme su predavali Slobodan Jovanović, Đorđe Tasić, Mihailo Ilić i drugi. U vreme rata fakultet nije radio, a u zgradi se nalazila nemačka komanda. Više profesora je oterano na robiju u Banjički logor, a dva, Mihailo Ilić i Đorđe Tasić su streljani 1944. godine. Posle Drugog svetskog rata Tomi Živanoviću je bilo zabranjeno da predaje na Pravnom fakultetu u Beogradu.[traži se izvor] Dela i trag Toma Živanović je bio u potpunosti posvećen nauci, pored krivičnog prava bavio se i pravnom filozofijom. Njegova važnija dela su: Sistem sintetičke pravne filozofije Osnovi krivičnog prava (srpskog) Osnovi krivičnog prava Kraljevine Jugoslavije Osnovi vojničkog prava O istupima Napisao je veliki broj članaka na srpskom i stranim jezicima. Primera radi navodimo da postoji više teorija o pojmu kriminologije, koje usko definišu kriminologiju kao nauku o kazni. Međutim privaćena je njegova tripartitna teorija po kojoj je kriminologija nauka koja se bavi sveobuhvatnim proučavanjem zločina i izvršioca koristeći pri tome saznanja iz drugih nauka. Ova teorija je prihvaćena kako kod nas,[kako?] tako i u naučnim krugovima Italije, Francuske, Kanade i drugim zemalja. Izuzetno plodan rad Tome Živanovića, koji je značajno unapredio ne samo pravnu nauku već i kompletnu pravničku strukturu opšte je priznat i visoko vrednovan u svetu. Amfiteatar IV na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu nosi njegovo ime.[2]

Posle dugogodišnjih istraživanja kulturne i urbane istorije Beograda, Mirko Magarašević (1946) izlazi pred čitaoce sa prvom knjigom eseja o Beogradu i Beograđanima o kojima svedoči kao rođeni Beograđanin sa dubljim korenima i saznanjima od davnine do danas. Neopoziv je Magaraševićev stav da beogradsko kulturno nasleđe – od Evlije Čelebije, Dositeja Obradovića i Sterije do doktora Vladana Đorđevića, Isidore Sekulić, Miloša Crnjanskog i današnje, stalno promenljive slike Beograda – ostaje trajan ključ razumevanja uspona i zastoja sudbine celine srpskog duha i bića. Duh i dah Beograda je trideset četvrto objavljeno književno delo ovog autora i kliničkog oftalmologa. * Кnjiga Mirka Magaraševića Duh i dah Beograda predstavlja izuzetno inspirativno štivo i nudi mnoštvo mogućnosti da se povodom nje razmišlja i govori o Beogradu i Beograđanima. U srpskoj književnosti, kao što se zna, postoje dve tradicije lepog pisanja. Jednu, stariju, oličava Slobodan Jovanović. Drugu, ne mnogo mlađu, oličavaju Isidora Sekulić i Milan Кašanin, inače dve intelektualne i književne pojave koje Mirko Magarašević posebno uvažava. Po svom osobenom stilu, Magarašević pripada ovoj drugoj tradiciji. On piše primamljivo, vrlo probranim rečnikom, sa mnogo duhovitih stilskih obrta i reskih poenti. Takvim pisanjem on stvara izuzetnu atmosferu. Mirko Magarašević voli i priziva onaj Beograd u kome se „poštovala reč, namera i misao”, a sa sumnjom posmatra posledice čiji su uzroci razbaštinili i reč, i nameru, i misao. Predrag Protić Mirko Magarašević, pesnik, esejista, književni kritičar, putopisac, pokretač književnih inicijativa i prevodilac, do sada je objavio 14 knjiga pesama i 7 knjiga eseja (Znaci duha podneblja, 1979; Hadrijan Margerite Jursenar, 1988; Svetlosti književnosti, 1991; Pesnik Dositej, 1992; Pesničko pamćenje, 1993; Evropski pesnici, 2010. i biografsku studiju u formi portretnih eseja o Jovanu Hristiću Jovan Hristić, izbliza, 2010). Pokrenuo je 1995. Udruženje „Isidora Sekulić“ i u skladu s tom delatnošću uređuje književni časopis Isidorijana. Stalnu rubriku društveno-moralističkih eseja pod naslovom „Vruće teme“ piše po pozivu za beogradski Književni list. Do sada izabrao i priredio: Pesme T. S. Eliota, 1977; Tajne feniksa (eseje) D. H. Lorensa, 1977; Priče i novele A. P. Čehova u više izdanja 1977–1986; Izabrane pesme Desanke Maksimović, 1987; Vizije Beograda, 2007 (sa B. Strugarom), kao i izbor putopisa Jovana Dučića Sa Mediterana, 2009. Prevodio i/ili tumačio poeziju Homera, Dantea, Šekspira, Bodlera, Laforga, V. B. Jejtsa, T. S. Eliota, Ezre Paunda, D. H. Lorensa, Konstantina Kavafija, Sen-Džon Persa, A. Rouzenberga, V. H. Odna, S. Spendera, B. Pasternaka, R. S. Tomasa, Oktavija Paza, Zbignjeva Herberta, Česlava Miloša, Robera Martoa, Teda Hjuza i B. Patena. Baveći se srpskom poezijom, do sada je detaljnije pisao o Dositeju Obradoviću, Steriji, Branku Radičeviću, Lazi Kostiću, Momčilu Nastasijeviću, Tinu Ujeviću, Stanislavu Vinaveru, Desanki Maksimović, M. Pavloviću, J. Hristiću, LJ. Simoviću, M. Danojliću… i priprema Antologiju srpske urbane poezije. Vodi decenijsku Anketu o srpskoj poeziji i kritici poezije od 1970. do danas.