Vijci zatici svornjaci i klinovi - A. J. Beneš Izdavač: Nakladni zavod Hrvatske - Zagreb, 1950. god. Tvrd povez, 28 cm. 110 str. Ilustrovano. -ima zutih tackica po knjizi od starosti ,mlo zasarane korice ,malo i požutele korice Udžbenik za tehničke škole i priručnik za metalnu struku (levi ormaric u hodniku)

For the original novel series, see The Hardy Boys and Nancy Drew. The Hardy Boys/Nancy Drew Mysteries The Hardy Boys Nancy Drew Mysteries dvd cover.jpg Genre Mystery Drama Based on The Hardy Boys by Franklin W. Dixon Nancy Drew by Carolyn Keene Developed by Glen A. Larson Starring Parker Stevenson Shaun Cassidy Pamela Sue Martin Ed Gilbert Edith Atwater Lisa Eilbacher William Schallert Jean Rasey George O`Hanlon Jr. Janet Louise Johnson Jack Kelly Theme music composer Stu Phillips Opening theme `The Hardy Boys/Nancy Drew Mysteries Theme` Country of origin United States Original language English No. of seasons 3 No. of episodes 46 (list of episodes) Production Executive producer Glen A. Larson Producers Joyce Brotman Arlene Sidaris Camera setup Single-camera Running time 44–48 minutes Production companies Glen A. Larson Productions Universal Television Distributor NBCUniversal Television Distribution Release Original network ABC Original release January 30, 1977 – January 14, 1979 The Hardy Boys/Nancy Drew Mysteries (re-titled The Hardy Boys for season three) is an American television mystery series based on the Hardy Boys and Nancy Drew juvenile novels. The series, which ran from January 30, 1977, to January 14, 1979, was produced by Glen A. Larson from Universal Television for ABC.[1] Parker Stevenson and Shaun Cassidy starred as amateur detective brothers Frank and Joe Hardy, respectively, while Pamela Sue Martin (later Janet Louise Johnson) starred as amateur sleuth Nancy Drew. The Hardy Boys/Nancy Drew Mysteries was unusual in that it often dealt with the characters individually; the series alternated between episodes that featured the Hardys and episodes featuring Drew in its first season. As the series progressed, the two storylines crossed over, and the Nancy Drew character was drastically reduced, and then dropped, in favor of the Hardys. Харди дечаци/Мистерије Ненси Дру је америчка телевизијска мистериозна серија заснована на малолетничким романима Харди Бојса и Ненси Дру. Серију, која је трајала од 30. јануара 1977. до 14. јануара 1979. године, продуцирао је Глен А. Ларсон са Универсал Телевисион за АБЦ. odlično očuvana JES.20/12

odlično očuvana kao nova exlibris

ojačan hrbat tvrde korice, veliki format ilustracije Desa Kečerski Mustur

DRŽAVA ili o pravičnosti Platon Imperija Novi Sad 415 str Platonova Država (Πολιτεία, Politeia, oko 380. p.n.e.) predstavlja jedno od najvažnijih dela antičke filozofije, kamen temeljac savremene politikologije, ali isto tako i izvanredno književno dostignuće koje vekovima zaokuplja pažnju kako stručne javnosti, tako i tzv. „običnog” čitaoca. Pojam idealističke filozofije ovim delom dobija svoju definiciju jer Platon pišući o idealnom državnom uređenju, ne govori o već postojećoj državi, već o onoj idealnoj koju bi tek trebalo stvoriti. Bertrand Rasel je prepoznao tri dela Države: Od I−V knjige Sokrat vodi raspravu o pravičnosti. Predstavljena je utopija idealnog društva i način obrazovanja čuvara države (vojnika). U VI i VII knjizi Platon definiše „filozofe” zato što oni predstavljaju idealne vladare takve zajednice. Filozofi moraju postati kraljevi ili kraljevi moraju postati filozofi. Alegorija o pećini predstavlja centralni deo čitave knjige u kome se raspravlja o prirodi našeg obrazovanja i potrebi za njim. Treći stalež čine radnici, seljaci, trgovci i robovi. Od VIII−X knjige raspravlja se o modalitetima najboljeg (i najgoreg) državnog uređenja: timokratiji, oligarhiji, demokratiji, tiraniji. Savremeni čitaoci i teoretičari percipiraju ovo Platonovo delo pre kao teoretsko, negoli praktično uputstvo za dobro upravljanje državom. Čak i 24 veka pošto je napisano, ono nam nedvosmisleno ukazuje na neraskidivu, reklo bi se, prirodnu vezu između političkih ciljeva i njihovog uticaja na svakodnevni život ljudi. K.S.N.

URANELA broj 17 - SUPER STRIP BIBLIOTEKA broj 81 Epizoda: ČELIČNA MASKA Izdavač: PLAVI VJESNIK Zagreb Pismo: latinica Povez: meki - broširani Dimenzije: 18 x 13 cm Broj stranica: 130 po stripu B3

Izdavač Phoenix Press Godina izdavanja 2013 Bonelli serijal One Shot Scenario Luigi Simeoni Crtež Luigi Simeoni Naslovna strana Gigi Simeoni Originalni naslov Stria Broj originalne edicije Romanzi A Fumetti: 5 Jezik Srpski Zemlja Italija Tip izdanja Kiosk izdanje Format 160 x 210 mm Povez Meki povez Broj strana 319 Boja Crno-belo b3

„Zamak“ je bio neosvojivo utvrđenje Nemaca… ali, nakon što je pokušaj hemijskog napada pošao po zlu, deluje kao da će birtansku izvidnicu tamo dočekati samo mrtvi. Što upravo i jeste problem… Izdavač: Darkwood Naslovna strana: Aldo Di Gennaro Scenario: Giovanni Gualdoni Crtež: Sergio Gerasi Naslov originala: L’ultima trincea Broj originala: 21 Format: A5 Povez: meki Boja: crno-belo Broj strana: 116

2015.godina PČELICA STRIP MITOLOGIJA Po završetku desetogodišnjeg rata protiv Trojanaca, Odisej i njegovi ljudi se vraćaju kućama. To putovanje će se ispostaviti jednako opasno koliko i sam rat, s obzirom na to da će se susresti sa kiklopima, ljudožderima, izazovnim sirenama i gnevom boga mora Posejdona. Da li je Odiseju i njegovim mornarima suđeno da ih proguta more? Ili će Odisejeva odlučnost, snaga i hrabrost uspeti da ih vrate na Itaku? or.mo.so.

Korina nije kao druge devojke – ona bi ubila za porodicu. Bukvalno, pošto joj je otac bivši plaćenik koji je usled šloga morao da se povuče iz posla, ali namešta da Korina odrađuje „ugovore“ umesto njega. Jer lekovi su skupi, a plaćene ubice nisu poznate po dobrom zdravstvenom osiguranju. A onda im stiže ponuda da odrade četvorostruko ubistvo mafijaških bosova. Riskantno, ali plaćeno dovoljno da se penzionišu i odu na Fidži, kao što su uvek želeli. Poslednji posao pred povlačenje. Šta bi moglo da krene naopako…? mek povez 220 strana Darkwood b2

Miroslav Egerić Antologija novije Srpske satireTvrdi povezO autoruМирослав Егерић (Риђевштица, код Крушевца, Краљевина Југославија, 1934 – Нови Сад, Србија, 30. октобар 2016) био је српски књижевни критичар и есејиста, историчар књижевности, дугогодишњи професор Филозофског факултета у Новом Саду.Биографија[1]Учио је гимназију у Врњачкој Бањи и Стопањи, те учитељску школу у Крушевцу. Дипломирао је на Групи за југословенску књижевност и српскохрватски језик на Филозофском факултету у Београду 1960. По дипломирању, Егерић 1961. долази у Нови Сад, где ради у издавачком предузећу „Прогрес“. 1962. примљен је за асистента на Филозофском факултету у Новом Саду, где је 1970. докторирао са тезом „Књижевно и критичко дело Ђорђа Јовановића” (објављено као књига под насловом Реч у времену, Врњачка Бања, 1976). За редовног професора изабран је 1981. и годинама је предавао српску књижевност 20. века и југословенске књижевности.По доласку у Нови Сад приближио се Матици српској и постао је њен члан 1966, члан Управног одбора у два мандата (1969–1973. и 1991–2016), и члан Одбора Одељења за књижевност и језик (1989–2016). У Друштво књижевника Војводине примљен 1965. а био је и члан Управног одбора и председник (1991–1994), као и члан управа Српске књижевне задруге и Српског ПЕН центра. Учествовао је у раду бројних жирија за књижевне награде.Професор Егерић бавио се српском књижевношћу 20. века. Нарочито су запамћена његова предавања о Андрићу и Црњанском, а генерације студената је обучио критичкој мисли. „[Н]аставу је тако организовао што је држао не целовите књижевнотеоријске прегледе него специјалне курсеве о појединим темама и проблемима (на пример: Српска књижевна критика 20. века, Српски роман о рату и револуцији и сл.) или о појединим великим писцима (Иво Андрић, Меша Селимовић, Добрица Ћосић и др.)”[2] Тумачећи и вреднујући дела српске књижевости више од пола века иза себе је оставио значајно књижевно дело у бројним есејистичким књигама и антологијама.Сахрањен је у родном месту Риђевштица, код Крушевца. Комеморација, у заједничкој организацији Матице српске, Филозозфског факултета у Новом Саду и Градске библиотеке у Новом Саду одржана је у Матици српској.[3]9/5

Svetilište - Vilijem Fokner na boku korica kao na slici, inace nekoriscena mom1+

Za kim zvono zvoni - Ernest Hemingvej 2016 g. 496 str Dereta Godina je 1937. i Španski građanski rat je u punom zamahu. Robert Džordan, američki dobrovoljac koji se pridružio gerilskim snagama na strani republikanaca, ima zadatak da minira most u Segoviji. Hemingvej svojim nenadmašnim pripovedačkim talentom opisuje samo tri dana tog brutalnog sukoba, dovoljno da čitalac shvati svu kompleksnost jedne epohe i velika iskušenja kroz koja su morali da prođu oni koji su imali nesreću da u njoj žive. Autorovo lično iskustvo iz borbe protiv fašističkih snaga diktatora Fransiska Franka obojilo je roman intenzivno opisima stradanja, kao i unutrašnjim dilemama i strahovima glavnih junaka. Roman Za kim zvono zvoni i danas se ubraja među najznačajnija antiratna književna dela, a uvodni citat engleskog pesnika Džona Dona poziv je na humanost i mir, glas protiv bezumlja i razaranja. L3

Autor: K. K. Hamfriz Žanr: Istorijski romani Pismo: Latinica Broj strana: 512 Povez: Mek Format: 13x20 cm Godina izdanja: 22. 01 2016. Od pisca bestselera Grad zvani Armagedon. „Izvanredan osećaj za epohu, realistični i odlično izgrađeni likovi i veoma uzbudljiva priča – istorijski roman koji morate pročitati.“ HWA (Udruženje pisaca istorijskih romana) London, 1599. Grad na ivici revolucije... On je poslednja, možda i najveća ljubav kraljice Elizabete – Robert Devero, erl od Eseksa. Vrhunski vitez, smeli vojnik... i čovek kog Džon Louli, najbolji engleski mačevalac, svesrdno izbegava. Jer Džon poznaje i drugačijeg erla – lakomislenog melanholika – i prečesto je boreći se uz njega stavljao život na kocku. Džon želi samo da ga ostave na miru kako bi ponovo osvojio srce voljene žene, zbližio se sa svojim sinom i postavljao scenske borbe u londonskom veličanstvenom novom pozorištu Glob. Da bi to postigao, mora da izbegava i Eseksa i njegovog nemilosrdnog protivnika Roberta Sesila, kao i da ostane na slobodi kako bi pomogao svom najstarijem prijatelju Vilu Šekspiru da dovrši komad koji mu preti uništenjem: Tragediju Hamleta. No Džona uskoro u dvorske spletke uvlači sama Elizabeta. Odaslan u beznadežni rat u Irskoj, Džon je prinuđen da odigra svoju ulogu u smrtonosnoj igri vlasti, politike i pobune. Od uličnih borbi u Sadarku, preko zasede u Irskoj do još veće pretnje u palati, Džon Louli pokušava biti – ili ne biti – čovek koji bi mogao da spasi Englesku. „K. K. Hamfriz je među najboljim piscima istorijskih romana danas.“ l2

Na zadnjoj korici dole desno, vidi se na slici, vrlo malo okrznuto Autor: Suzan Denard Žanrovi: Tinejdž, Fantastika Pismo: Latinica Broj strana: 392 Povez: Mek Format: 14x20 cm Godina izdanja: 2017. Na kontinentu koji se nalazi na ivici rata, dve veštice drže sudbinu u svojim rukama. Mlade veštice Safija i Izelda imaju naviku da upadaju u nevolje. Nakon sukoba sa moćnim esnafskim starešinom i njegovim nemilosrdnim krv-vešcem, drugarice su primorane da napuste svoj dom. Safi, po svaku cenu, mora da izbegne hvatanje jer ona je retka veštica istine, sa sposobnošću da razlikuje istinu i laž. Mnogi su spremni da ubiju za takav magijski dar, i zato Safi mora da ga skriva- u suprotnom će biti iskorišćen u sukobu između carstava. Na dvoru, Safi slučajno sreće princa Merika i on, protiv svoje volje, postaje njen saveznik. Ali pomoć možda neće usporiti krv-vešca koji im je za petama. Sve što Safi i Izelda žele je sloboda, ali pred njima je opasnost. S nadolazećim ratom, krhkim primirjima i magičnim zarazama koje pustoše zemlju, drugarice će morati da se bore protiv careva i njihovih plaćenika. Jer neki od njih neće prezati ni od čega, ne bi li se dokopali veštice istine. Majstorski ispričana priča koja obiluje političkim intrigama, magijom, monstruoznim scenam borbi, mitskim stvorenjima, legendarnim proročanstvima, vrtoglavim avanturama, pa čak i romasama. Ova knjiga će ostaviti čitaoca da bez daha čeka njen nastavak. - School Library Journal L2

lepo očuvane

ZAGRLI SEBE I SVOJ ŽIVOT - Sanja Trifunović Hiblović Izdavač: GRAFIKA JAKŠIĆ Beograd Godina izdanja: 2018. Povez: broš Broj strana: 280 Pismo: latinica Stanje: dobro

očuvana knjiga

Autor: Ramiz Šaćirović Žanr: Priče Pismo: Latinica Broj strana: 149 Povez: Mek Format: 20 cm Godina izdanja: 2017. Nova knjiga Ramiza Šaćirovića, Vasika, sadrži 16 novih pripovjedaka koje nose biljeg fascinirajuće prošlosti Koštampolja, njegovih ljudi, zaboravljenih običaja i kulture. Pregršt ovih vrlo uzbudljivih priča povezuju i svjedoče vjekove, a nastale su kao produkt bogate interpretativne memorije autora. Tematski, hronološki, intertekstualno i svojim ehom, zalaze u neponovljivi ambijent običaja i kulture naučnoistraživačke i jednog književno zaobiđenog prostora.Većim dijelom su nastale na prostoru koji je pisac omeđio svojim življenjem, koji mu je omogućio uranjanje u složenu psihološku strukturu ljudi svoga podneblja. Uostalom, čitav koštampoljski kraj obiluje čudnovatim i neponovljivim pričama u kojima je utkan magični realizam pripovjedačke fantastike koja je pred nama. Višestrano zanimljiv narativni tok Ramizovog omniscentnog pripovjedanja, upotpunjujuje vrlo dinamičan, često i ironičan, dijaloški tok koji doprinosi lakšem shvatanju konteksta priča i apsurdnosti mnogih događaja. Sasvim drugačije prenošenje, doslikavanje i prepričavanje pomenutih događaja, doprinosi autentičnosti same percepcije povezivanja vremena, prošlosti i današnjice. Uočljivo je da se suština priča zasniva na ljudskoj tragediji, nedorečenosti i nerazumijevanju iz kojih se zameću česti konflikti i mržnja kao glavni generator stradalništva. Mnoge priče (Konopac, Pucanj u rano jutro, Bijela smrt) nose univerzalnu tragiku zle sudbine življenja na prostoru koji mnogi vide kao utopijski ili distopijski mizanscen na posnoj i nerodnoj zemlji, u kojoj priča Konopac i Ipak, sreća u kući vuku tragiku duboke patrijarhalne dekadencije: Redale su se djevojčice, sve po godinu, dvije godine između njih. Šest ih izrodi Sevda. Kako se koja rodi, Ćamil sve drugačiji, sve goropadniji, neljubazniji prema Sevdi... Nemati muško dijete u našim krajevima je velika manjkavost, velika šteta, jer nema ko da produži lozu, jer će se utuliti ognjište. I u narodu pođoše pričanja. Često je i Ćamil slušao ogovaranja... – Ako ne rodi sina, otera je, nemo da ostaneš bres muškog deteta, – čula je jednog dana iza kuće svekrvu kako nagovara sina... (Konopac, 31). Naizgled vrlo poznat i prepričavan, slučaj nemogućnosti rađanja muškog djeteta i tragičan završetak nesretne Sevde, majke šest djevojaka, ima veliki dokumentarni i psihološki značaj, jer služi kao pouka i primjer potrebe zazdravljenja nekih dekadentnih naslaga naše patrijarhalne prošlosti. Zagonetni i mistički sadržaj priče Sudbine trpi naslage mitoloških strahova od moćne povratničke snage koju za sobom povlači prokletstvo učinjenog, u narodu poznatijeg “učin-doček”. Uprkos vrlo dinamičnom toku i zanimljivom načinu iznošenja, neke od priča predstavljaju izvjestan piščev zaokret od savremene tragedije, životnih strahova i permanentnog provirivanja iza sebe (Kresivo). Buran i srećan kraj je dokaz nevjerovatne ljudske snage i njegove česte nepobjedivosti pred silama prirode. Većina likova u pričama su žene ukotvljene u vrlo krut patrijarhalni obruč naše prošlosti koja umnogome podsjeća na ovo današnje. Izmirene sa tragičnom sudbinom i bespogovornim preuzimanjem dužnosti žene, supruge, snahe i domaćice, bivaju u braku suočene sa brojnim iskušenjima i nerazumijevanjem kakvo donose određene situacije patrijarhalnog načina življenja. Širu predstavu o personalnoj kulturi pojedinca u šaljivom svijetu našeg okruženja možemo uočiti u priči: Granica nasred sobe. Narator u njoj veoma zanimljivim pripovjedačkim tonom ironizira stanje savremenih ljubavnih (ne)prilika dvoje novih učitelja u selu. Vasika zbog svog naziva i značenja u iseljeničkoj prošlosti Sandžaklija zauzima dominantnu poziciju. Težnja za ostvarenje sandžačkog sna o “pusto tursko”, nas dovodi do njene ekselencije Vasike (tur. vesika) koja se u životu ovdašnjih bošnjaka decenijama unazad vrlo dramatično doživljavala. Vasika je ostavila neizbrisive životne trauma na brojne muhadžirske porodice koje su se (nakon II svjetskog rata) iz Sandžaka odselile u Tursku. Slučaj je nalagao da se po Vasiku, između 1953. i 1964. god. moralo iseljavati u Makedoniju jer se do toga vremena iz Srbije nije mogao dobiti otpust iz državljanstva. O njoj su savremenici pisali na ovaj način: “Vasika je riječ koja se danas najviše čuje među muslimanima jednog dijela Sandžaka i o kojoj se raspravlja na svakom koraku, na svakom mjestu, među svim ovdašnjim gađanima sela i grada. Jedni pitaju: Je li ti došla vasika. Drugi: Jesi li je podigao, treći: imaš li ti vasiku? itd. Ova riječ se čuje i kod mališana, samo što oni većinom slučajeva misle da je to neko prijevozno serdstvo. A to sam zaključio otuda što je u prošloj godini za vrijeme školskog raspusta. Bila moja djevojčica kod rođaka mi u drugoj varoši, te su je braća poželjela. Jedan od njih će reći: “žašto joj ne pošalješ vasiku da dođe”, dok drugi, još manji pita: “hoćemo li mi kada pođemo za Tursku, sa poštom ili na vasiku. Ustvari vasika je građansko pismo, koje šalju turski podanici svojim prijateljima i rođacima, da bi ga sa ostalim dokumentima priključili uz molbu za otpust iz državljanstva. Dobija se na taj način što turski podanici kod svojih mjesnih vlasti garantuju da njihov prijatelj, koji treba da se seli iz Jugoslavije neće pasti na teret države, nego da će ga oni izdržavati za izvjesno vrijeme – ako to bude trebalo. Ova mu vlast tu izjavu ovjeri i preko svog konzulata u našoj zemlji pošalje.” (J. Memić, Vasika, u: GVIS Sarajevo, 1959, 267.) Teško je opisati muke i halove koje su u nedavnoj prošlosti bošnjačkim iseljenicima zadavali problem oko Vasike. Bilo je i onih koje su neodpečaćene ostale u kućnim fijokama. Oni koji su slušajući raznolike priče permanentno odustajali od nje i teškoća koje donosi muhadžirski (iseljenički) način življenja. Vasika je jedna od priča u ovoj knjizi. Hiljade doživljenih i neispričanih priča su otišle zajedno sa raseljenim sandžačkim narodom. Teško suočavanje sa bolnim osjećanjem napuštanja zavičaja zatrpalo je neke davno zapamćene priče u kojima je. Osim toga, obrada svakodnevne životne tematike, koja zbog sličnosti problema u prošlosti podsjeća na ovu današnju, obezbjeđuje besmrtnost ovog pripovjedanja. Ramiz svojim stvaralačkim narativom podsjeća da ubuduće Koštampolje moramo posmatrati kao rasadnik leksičke i običajne kulture, zbog činjenice da se ovakvom selekcijom postiže primarni cilj pisanja. Ramiz je tragač ljudskih sudbina i nesreća čija životna dinamika upotpunjava ambijent jednog davno doživljenog vremena. Sve u svemu, danas ozbiljna književno-teorijska kritika, Ramiza Šaćirovića mora vidjeti kao autentičnog predstavnika bošnjačke književnosti i pripovjedača raskošne tematske raznovrsnosti i snage koji u svijet naše književne i stvaralačke kulture unosi nepoznati i dobro oslikani svijet Pešteri i njegovog okruženja, čije se sudbine i tragika prepliću sa onima kakve vidimo u književnostima drugih naroda. RamizovaVasika je ova knjiga. Bez pasoša i bez dozvole boravka, ona će putovati našim svijetom i stići u mnoge muhadžirske krajeve. U domove koje Ramiz nije uspio posjetiti i zapisati još koju priču naših muhadžira. Zajedno sa ovim pričama koje će ostati u narodu onakve kakve su se zadržale u Ramizovom sjećanju. Ostaje mu da još poruči: “Knjigo moja, pređi na drugoga!” Redžep Škrijelj po.st.des.1

60588) POSLEDNJI DVOBOJ , Erik Džeger , Vulkan Beograd 2021 Usred razarajućeg Stogodišnjeg rata između Francuske i Engleske, normanski vitez Žan de Karuž, koji tek što se vraća iz borbe u Škotskoj, suočava se kod kuće sa još jednom smrtonosnom pretnjom. Njegova supruga Margerita optužila je štitonošu Žaka le Grija za silovanje. Našavši se u pat-poziciji, sud odlučuje o suđenju borbom između njih dvojice, što takođe dovodi do toga da Margeritina sudbina visi o koncu. Ako njen muž izgubi u dvoboju, ona će biti ubijena kao lažni optuživač. Dok neprijateljske trupe haraju zemljom, a pobuna i kuga dovode u pitanje živote svih ostalih, De Karuž i Le Gri sastaju se potpuno oklopljeni na jednom zidom ograđenom polju u Parizu. Žestok dvoboj koji je potom usledio bio je poslednji koji je Pariski parlament odobrio. Odvijao se pred masovnom publikom, među kojom je bio i osamnaestogodišnji kralj Šarl VI, a ishod je bio taj da su oba borca ranjena – ali samo jedan od njih smrtno. Bazirana na opsežnom istraživanju u Normandiji i u Parizu, knjiga Poslednji dvoboj oživljava raznobojno, turbulentno doba, u kojem su tri nezaboravna lika bila uhvaćena u fatalni trougao zločina, skandala i osvete. Poslednji dvoboj je istovremeno dirljiva ljudska drama, impresivna i istinita krimi-priča, kao i delo zadivljujuća istorijske intrige sa temama koje snažno odjekuju vekovima kasnije. očuvano, mek povez, format 14,5 x 20,5 cm , latinica, 239 strana

2017 g 132 str 21 cm Knjiga ,,Kletva` predstavlja zbirku pripovedaka u kojoj je autor želeo da dočara ambijent Koštampolja i njegovih žitelja. Podlogu za priče našao je u okupljanjima gorštaka na kojima su se organizovale igre, naročito igra ,,fildžana`, (traženje prstena ispod osam šolja) a pobeda je za obe ekipe bila čašćavanje kuvanim krompirom, sokom, rasolom, jabukama i veseljem za pobednika i trpljenjem pogrda za pobeđenog. Sve te igre odraslih dešavale su se za vreme dugih zimskih dana, a danas je malo takvih igra i veselja ostalo, jer je moderna životna situacija isterala tu vrstu društvenosti iz naših domova. Priče su pokušaj da se te igre dočaraju i približe savremenom čitaocu, kako bi upoznao duh, veselje i radost koje su one sa sobom nosile. po.st.des.1

Autor: Mića Popović Žanr: Autobiografije i biografije Pismo: Ćirilica Broj strana: 131 Povez: Tvrd Format: 20 cm Godina izdanja: 2016. Ratni dnevnik iz zatvora, zajedno sa u sebe inkorporiranom pričom Sveti Antun, među koricama knjige pojavljuje se premijerno,sedamdeset godina posle nastanka. Uz njega, takođe prvi put, javnost može da vidi i do sada nepoznate autorove crteže iz istog vremena. „Čovek se nalazi u zatvoru i seća se upravo završenog rata. U pauzama saslušanja i zatvorskih (fizičkih) poslova, on vodi dnevnik. Bio je vojnik i učestvovao je u borbama… Miodrag Mića Popović u zimu 1945/46. beleži događaje i zapažanja, ali se istovremeno seća i ratnih dešavanja koja su se odigrala godinu dana ranije. U okviru tih uspomena posebno, izdvojeno mesto zauzima priča Sveti Antun. Skoro da bi se moglo reći da se radi o maloj, zasebnoj, autobiografskoj noveli. (Uz obavezno mladalačko preterivanje, Borislav Mihajlović Mihiz ovo štivo proglasio je najboljom ratnom prozom.) … Kako je pisac bio i ostao prvenstveno slikar, izdavač je došao do logične ideje da se tekst obogati likovnim prilozima, nastalim u istom periodu kada i tekst. S obzirom na godine nastanka, takvih radova nije preostalo mnogo, pa se podrazumeva da crteži u knjizi služe najviše kao ilustracija vremena i slikarskih početaka Miće Popovića… Vrednost ovog rada ne iscrpljuje se samo u književnom značaju. Dnevnik Miće Popovića može da posluži i kao dragoceni dodatak istoriografskoj građi za period kraja Drugog svetskog rata i prvih posleratnih godina.“ Jovan Popović Iz Uvodne reči p.s.d.1

Đinđuva Duše Goran Prelić Beograd 2019g./206 str. Mek povez p.s.d.1

Frederik Pol – Kapija, Kentaur, 1980, 266 str potpis i vidljivi znaci koriscenja.

Izdavač:Novo delo, Beograd Tvrd povez 124 strane