U Lanskenet, mali grad u Francuskoj, jednog dana stiže Vijan Roše. Odlučuje da preko puta crkve otvori čokolateriju. Čokolaterija i Vijanine poslastice izazvaće oprečne reakcije meštana... Iz recenzija: „Vijan privlači nepodobne i neprilagođene. Čokolada joj je puna dobrote i utehe. Od njene radnje vodi put ka boljem životu. Čokolada je roman pun vedrine i nade.“ Guardian „Priča o grehu, krivici, radosti i ljubavi, zaslađena drskim čokoladnim delikatesima, koja će vas raznežiti i obodriti.“ Publishers Weekly „Slatko, bogato i opojno poput najfinijeg čokoladnog musa. Pažnja osobama koje su na dijeti: ova bujna proza puna je opisa ukusnih poslastica koje bi mogle da istope i najjaču volju.“ Wall Street Journal „Poslastica kojoj će malo ko odoleti.“ New York Times Book Review

U tami budućnosti, gde celokupno čovečanstvo živi u poslednjem postojećem gradu, samo jedan čovek dovoljno je hrabar da pronikne u tajne univerzuma. Nakon što je istražila svemir i zavladala zvezdama, ljudska vrsta izgubila je okršaj protiv Osvajača i naterana je da se povuče u poslednji bastion čovečanstva – izolovani, visokotehnološki grad Dijaspar. Čovečanstvo, praktično besmrtno zahvaljujući bankama memorije koje omogućuju vaskrsenje, u Dijasparu živi već milenijumima. A onda dolazi do anomalije: novo ljudsko biće je rođeno. Alvin je potpuno jedinstven i nije živeo ranije, ali to nije jedino što ga razlikuje od njegovih sunarodnika. Alvin se ne boji pustoši izvan grada i poseduje neutaživu želju da napusti Dijaspar, otisne se u istraživanje i shvati šta se zapravo desilo sa čovečanstvom nakon što im je uskraćen pristup zvezdama. Napisan daleke 1956. godine, roman Grad i zvezde predstavlja novu verziju Klarkovog prvog romana Ka spuštanju noći, u kojoj je autor revidirao prethodno delo i dopunio ga svim što je u međuvremenu naučio o pisanju. Ova majstorska vizija budućnosti smatra se jednim od njegovih najboljih ostvarenja.

Odlomak: DŽORDAN PRIMIO ME JE U SVOJU KUĆU KAD NISAM IMALA GDE DA ODEM. Ne iskorišćava me, ne povređuje i ne zapostavlja. Sluša me, štiti i primećuje. Osećam njegov pogled dok doručkujemo, a srce mi uzbuđeno lupa kad čujem da se posle posla uparkirava ispred kuće. MORAM TO DA SPREČIM. NE SMEM DA DOZVOLIM DA SE TO DESI. Sestra mi je jednom rekla da dobri muškarci ne postoje, a ako slučajno naletim na nekog, verovatno će već biti zauzet. Samo što Pajk Loson nije zauzet. JA SAM. PAJK PRIMIO SAM JE U SVOJU KUĆU JER SAM HTEO DA POMOGNEM. Kako je vreme prolazilo, postajalo je sve teže. Moram da prestanem da mislim na nju i da zadržavam dah kad god naletim na nju u kući. Ne smem da joj priđem, a ne bih smeo ni da želim. Ne smemo tome da se prepustimo. Njoj je tek devetnaest, a meni trideset osam godina. I otac sam njenog dečka. NAŽALOST, OBOJE SU SE UPRAVO USELILI KOD MENE.

Zbirka poezije. Iz recenzije: ’’Kartica ili keš? Na mostu ili ćupriji? Sve se na kraju plaća - čovek dobije račun. Zbirka nagrađenih i onih drugih pesama, zabeleženim u trenutku, jer je i sam život neponovljiv trenutak. Zbirka, dobro upakovana satiričnim iskricama ali i ponosom života u zavičaju.’’

Iz recenzije: ’’Poezija i proza koja se nalaze na stranicama ove knjige nisu ni urlik bola, ni vrisak sreće, to je jedan divni šapat nežne duše koja se nadaleko čuje. Njenim rečima se veruje. Odjekuju između violina i bubnjeva...’’

Zbirka ljubavne poezije.

Ovaj rad za svoju osnovu ima analizu dokumenata nemačkog ministarstva spoljnih poslova zaplenjenih od strane saveznika nakon završetka Drugog svetskog rata, koji se odnose na političku i ekonomsku saradnju Hitlerove Nemačke i Staljinovog Sovjetskog saveza (1939-1941). Sasvim razumljivo da je svetska javnost bila zainteresovana za sve nemačke dokumente (depeše, beleške, službena pisma, saopštenja, diplomatske note i memorandume i sl.). Mnogi od njih su bili i od neposrednog pravnog značaja na suđenju nacistima na Međunarodnom vojnom sudu u Nirnbergu 1946. godine. Međutim dokumenti koji su se odnosili isključivo na političke i ekonomske odnose SSSR-a i Trećeg Rajha u vremenu uoči samog početka rata kao i u vremenu kada je rat na zapadnom frontu već uveliko počeo, bili su vrlo delikatna tema s obzirom da je SSSR 1945. godine bio na pobedničkoj strani, da je sa Velikom Britanijom i SAD-om činio sam temelj političke i vojne koalicije protiv sila Osovine. Zato je samo mali deo nemačkih dokumenata iz perioda april 1939 – jun 1941, objavljen 1946. godine, u časopisu „Saint Louis Post Dispatch“ u broju od 22. maja i to samo dva glavna nemačko-sovjetska ugovora (Pakt o nenapadanju od 23. avgusta 1939. i Pakt o granicama i prijateljstvu od 28. septembra 1939.) kao i Tajni Protokol uz prvi pakt. Kod nas je nakon sukoba sa Staljinom i rezolucije Informbiroa kojom se osuđuje KPJ kao “revizionistička i antikomunistička partija” objavljen deo ovih dokumenata iz knjige nemačkog autora Alfreda Zajdla, kako bi se jugoslovenskoj javnosti ukazalo na Staljinovu dvoličnu politiku. Naslov koji je dat Staljin – pomagač Hitlera, belodano svedoči o takvoj nameri izdavača. Zbirku dokumenata je objavilo Društvo novinara NR Hrvatske u Zagrebu, 1951. godine.

Iz recenzije: ’’Ovaj pesnik, preoblikovan u dobrog pripovedača, u svom egzistancijalno-ljubavnom, urbanom romanu Devojka koja je opsedala snove osvetljava nam drevni mit o idealnm polovinama. Granica između sna i jave je pomerena, kao i granica između života i smrti. To pomeranje je izvršeno na više načina posredstvom različitih obrada motiva sna u savremenom trenutku. Sam naslov romana nije jednoznačan. Svi likovi iz ovog romana imaju svoje snove, koji su povezani i sa „drugim svetovima”, ali i različite probleme u vezi sa njima i njihovim ostvarivanjem. Nemojte misliti da je reč o nekakvim fantazmagoričnim predstavama, daleko od toga, reč je o mladima iz savremene ovovremene varošice u provinciji, koji većinom rade poslove koje ne vole, odlaze u različite poroke, traže se, a smisao im biva sve dalji i nepoznatiji. O onima koji su usled ratova stradali, ali ima i uspešnih, i festivalskih dana, dobrog provoda, iskrenih ljubavi i prijateljstava, koja traju čak i posle smrti. U tom miksu veoma je značajan lik Pisca, koji je ovde u ulozi pravednika, koji će, nažalost, zbog svojih ideala stradati i kao njegov svojevrsni antipod Steva Dević, mladić, lokalac, potpuno nehajan, koji svoju istinu traži u provodu u piću, dok Pisac to čini u snovima. Istini za volju, Neđa i Pisac su u svojim životima prethodno sreli idealne polovine, ali ih je smrt razdvojila od njih. Pisac svoju nalazi u snovima, zbog čega i strada, dok je Neđa neočekivano nalazi u realnosti, Eleonoru (Noru) koja boluje od retkog poremećaja koji je poznat kao fenomen „uspavane lepotice”, zbog čega ne biva budna danima, ponekad i mesecima. Šta mislite, ko će sve u ovoj urbanoj sagi stići do cilja i pronaći svoje idealne polovine?’’ Marina Đenadić

Poznati istoričar Sajmon Sibag Montefjore odabrao je pisma koja su menjala tok svetskih događaja, govorila o bezvremenim osećanjima ili oslikavala epohu u kojoj su pisana. Neka od pisama su uzvišena i pružaju nadahnuće, druga su odbojna i uznemirujuća. Pojedina su izuzetna književna dela, dok su mnoga surova, gruba i jednostavno besramna. Tu su i ona erotična, kao i lascivna, dok ima i pisama koja su krajnje dirljiva. Ovaj pažljivo promišljeni izbor pisama iz svih krajeva sveta, koja datiraju sve od drevnog doba do XXI veka, prilagođen današnjem čitaocu, obuhvata ljubavna pisma ali i pozive na oslobođenje, objave rata i razmišljanja o životu i smrti. Pisci su različiti: od Elizabete Prve i Katarine Velike, preko Staljina i Pikasa do Mandele, od Fani Berni i Ejde Lavlejs preko Emelin Pankherst do Roze Parks, od Mikelanđela i Mocarta preko Puškina, Balzaka i Oskara Vajlda do Čehova, od Ramzesa Velikog i Avgusta preko Sulejmana Veličanstvenog i Linkolna do Hitlera i Čerčila. Živopisnim i pristupačnim stilom majstora pripovedanja Montefjore pokazuje zbog čega su ova pisma nezaobilazno štivo, kako mogu da razotkriju i osvetle prošlost – i obogate naš današnji život. Sajmon Sibag Montefjore, istoričar i pisac, (1965) studije je završio na univerzitetu u Kembridžu. Njegova knjiga Katarina Velika i Potemkin našla se u užem izboru za nekoliko prestižnih nagrada. Svetski slavu stekao je zahvaljujući knjizi Staljin: Dvor crvenog cara za koju mu je 2004. godine dodeljena britanska nagrada za knjigu godine u žanru istorije. Godine 2007. objavio je i knjigu Mladi Staljin. Montefjore je član Britanskog kraljevskog udruženja pisaca.

Ova knjiga nam donosi priču Iza­bele Makavoj, žene koja je imala tri ozbiljne veze u životu. Svaki od ta tri muškarca podario joj je dete - i to ćerku. Ona je sama odgajila svoje tri devojčice koje su izrasle u tri veoma različite žene. Sa svakom od svojih ćerki Izabela ima poseban odnos. Ipak, postoji jedna tajna u Izabelinoj prošlosti...

Zbirka priča. Iz recenzije: ’’Držeći se pripovedačkog načela "tesno, a široko", Dragan J. Ristić pokazuje vanredno umeće u rukovanju kratkom formom. Opredelivši se za proznu minijaturu pri predstavljanju prividno običnih, a zapravo tragikomičnih događaja iz svakodnevnog života, autor uspeva da sklopi narativni mozaik od čak sto jednog narativnog zapisa (fragmenta), poentirajući svaki od njih sebi "primerenim" Marfijevim zakonom. Rukopis knjige je ovenčan gradskom književnom nagradom "Slaviša Nikolin Živković" koju dodeljuju Grad Niš i Društvo književnika Niša.’’

“Zadivljujuća simfonija o praškoj književnoj i filozofskoj semiosferi… Jedna od najsavremenijih kulturoloških studija u evropi” Venko Andonovski Gojko Čelebić studirao je starogrčki jezik i književnost na Karlovom univerzitetu, a diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Pragu. Doktorat u oblasti svetske komparatistike, o Miguelu de Cervantesu, i uticaju na slovensku književnost, odbranio je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. On je pre svega romansijer (objavio je 12 romana), zatim pripovedač (11 zbirki pripovedaka), sa još petnaestak knjiga u gotovo svim žanrovima- eseji, naučne proze, drame, scenarija, uključujući četiri pesničke zbirke. U scenskom stvaralaštvu, pored pozorišnih i filmskih režija, za njm je dvadesetak drama, dramatizacija, filmskih scenarija i sl. Autor je dva dugometražna filma. U službenoj karijeri bio je visoki diplomata u Buenos Ajresu, Tokiju, Njujorku, Kairu i Rimu.

Zbirka priča. Iz recenzije: ’’Naslov knjige Ivane Miškove, Bele životinje su veoma često gluve, metafora je unutrašnjeg albinizma – unutrašnje gluvoće i slepila, koji čoveku oduzimaju ravnotežu i uvode ga u veze i okolnosti koje mu nanose štetu i vode ga u propast. Knjiga sadrži jedanaest kratkih priča koje odlikuju apsurdna radnja, ekscentrični likovi i sofisticirani humor. Protagonisti su sanjari sa iskrivljenom percepcijom stvarnosti ili sebe, zarobljeni u iluzijama ili fiksnim idejama koje ih otuđuju od sopstvenog života. Oni istrajavaju u čaurama jer se plaše da se predaju svojim strastima, ne umeju da vole druge i sebe, nesposobni su da se odupru ili otvore okolnostima, nesposobni za saosećanje. Svesni su svojih slabosti, nedostataka i grešaka i očekuju pravičnu kaznu za svoju krivicu u vidu klјuča koji je nestao ispod postave, pada u dvorište, proterivanja iz stana od strane sopstvenog gosta ili silovanja. Posmatramo ih u kritičnim situacijama u koje autor zalazi detalјno, sa osobitim razumevanjem analizirajući njihovu povredu, gubitak ili stid. Simbolična je naslovna priča u kojoj se pojavlјuje trofej belog jelena koji je oko vrata imao gumu, u koju se zaglavio kao mladunče i rastao s njom. Upravo je to iskustvo junaka ovih priča. A Ivana Miškova im uklanja te „gume“ s vrata. Ili barem otvara mogućnost za takvo oslobođenje.’’

Iz recenzije: "Pišući jasno i očaravajuće, doktor i naučnik Šeron Moalem prepliće istraživanja i studije slučaja, oslanjajući se i na iskustva iz života svojih pacijenata – lečenje prevremeno rođenih beba na Odeljenju neonatalne intenzivne nege; regrutovanje starijih osoba za neurogenetičke studije; brigu o HIV pozitivnoj siročadi na Tajlandu. Osim što obrazlaže genetičku superiornost žena, autor poziva i na preispitivanje androcentrizma u medicinskim studijama – pa čak i na to kako se lekovi prepisuju. Revolucionarna ali potpuno ubedljiva, Bolja polovina će nas naterati da iznova sagledamo opstanak naše vrste."

Radnja Nebesa smeštena je u distopijsku budućnost – bivšu prestonicu Finske, grad-državu Helsinki 2058. godine. Društvo je propalo nakon građanskog rata, a vlast je preuzeo nacionalistički pokret pod nazivom Svetlost. Politički disidenti prebegli su na sever. Sve granice su zatvorene, a kontakt sa spoljnim svetom ne postoji, i niko više nema viziju svetlije budućnosti. Umesto toga, Svetlost je svojim građanima podarila Nebesa: virtuelnu stvarnost. Na Nebesima i dalje postoji nekadašnji svet, živopisniji i lepši nego što je ikada zaista bio. Pristup Nebesima omogućen je samo dobrostojećem delu populacije, dok običan svet životari i gladuje u neofašističkom poretku. Akseli radi na univerzitetu i pokušava da otkrije uzrok epidemije apatije. Ljudi jedva da izlaze iz svojih stanova, ne razgovaraju jedni s drugima, a bebe se ne rađaju. Kada Akseliju bude omogućen potpuni pristup Nebesima, virtuelna stvarnost će ga sasvim obuzeti sve dok ne susretne devojku po imenu Ina. Susret je toliko upečatljiv da odlučuju da se sretnu i u stvarnosti. Nakon toga, sve se menja. Ovaj distopijski roman bavi se aktuelnim pitanjima: klimatskim promenama, rastućom nejednakošću unutar socijalne države, pitanjem moći tehnoloških izuma i nacionalističkim pokretima. Roman je dobio sjajne kritike, a 2019. je nagrađen Nagradom Evropske unije za književnost. Takođe je nominovan za književnu nagradu Helmet, koju helsinške biblioteke dodeljuju budućim klasicima. Knjiga je objavljena u okviru projekta “Govorite li ženski? Književnost kao način osnaživanja žena”. Projekat je podržan od strane Kreativne Evrope. Pia Leino rođena je 1977. Skoro dve decenije radila je kao novinarka u finskoj novinskoj agenciji STT. Magistrirala je novinarstvo na Univerzitetu u Tampereu 2004 i dve godine studirala kreativno pisanje na renomiranoj helsinškoj akademiji Kriittinen korkeakoulu. Njen prvi roman, Ružna blagajnica (Ruma kassa, 2016), duhovito se bavi rijaliti programima i pritiscima sa kojima se žene suočavaju. Distopijski književni triler Nebesa (2018), smešten u Finsku 2058. godine, nagrađen je Nagradom Evropske unije za književnost. Autorkin treći roman, Prekovremeni rad (Iliaika, 2020), takođe je smešten u blisku budućnost i bavi se pitanjem koje smo svi jednom postavili sebi: kako biste živeli svoj život da znate kada morate umreti? Njena interesovanja uključuju popularnu kulturu, društvene medije i politiku. Živi sa porodicom u Helsinkiju.

Iz recenzije: ’’Da li vam se nekad učinilo da su ljudi tek utvare? I da su te utvare, koje su možda ipak samo unutrašnje projekcije, življe od osobe od krvi i mesa? An je pijanistkinja, Francuskinja koja se preselila u Beč zbog ljubavi prema Tomasu. Četvrt veka kasnije An i Tomas postaju stranci, žive odvojene živote, spavaju u različitim sobama. An počinje da se pita: da li je zajednički život tek opsena, da li je ljubav stvarna, je li povezanost samo iluzija? Postoji li ljubavnica? Kako vreme prolazi i supružnici se sve više udaljavaju, prisustvo ljubavnice-utvare postaje snažnije. Hoće li An uspeti da odagna lelujavu prikazu koja je progoni ili će možda u nepoznatoj seni prepoznati sebe? Ovo je priča o duhovima. O sanjarijama mladosti, sablastima preljube, avetima starenja. Laura Frojdentaler nas promišljeno i bez patetike uvodi u svet nevere, usamljenosti i otuđenja i nagoni da se zapitamo koliko su utvare žive u našim životima.’’

"Tibetska medicina spada u drevne tradicionalne medicinske sisteme i ima viševekovno iskustvo u primeni lekovitih sredstava prirodnog porekla. Ona je bila široko rasprostranjena u zemljama Centralne Azije, na Tibetu, u Mongoliji, u Rusiji. U periodu postojanja tibetske medicine stvorena je opširna literatura u kojoj se pažljivo čuvalo iskustvo prošlih pokoljenja, koje su vremenom dopunjavane novim istraživanjima i dostignućima." "Slično ajurvedskoj literaturi, knjigu tibetske medicine Čžud-ši nije izložio sam autor, već lično Buda Šakjamun, tačnije njegov medicinski ipostas Bhajšadžja-guru (tibetski Sman-bla), koji se s tim ciljem udubio u posmatranje i emanirao iz sebe pet riša, koji predstavljaju njegovu ličnost sa aspekta kao što su jezik, duša, telo, rad i dostojanstvo. Stalno dejstvujuća lica kroz ceo tekst ostaju Bhajšadžja-guru i personifikacija jezika Manosidži (tibetski Yid-las-skzes). Buda ne uzima učešća u procesu izlaganja, on pre svake tantre duboko razmišlja i prestaje posle njenog završetka. Na pitanja odgovaraju Manosidži i ostale četiri riše, koji se pojavljuju iz raznih delova Budinog tela i pričaju po jednu tantru."iskustvo prošlih pokoljenja, koje su vremenom dopunjavane novim istraživanjima i dostignućima." - Mahmut Šehić "Zatim je Učitelj, koji je pobedonosno prošao, iscelitelj, Buda, car vajdurove svetlosti Bhajšadžja-guru, izašao iz prethodne samadhe (koncentracije) i utonuo u medicinsku samadhu, koja se naziva Lav koji govori. Samo što se koncentrisao, iz ušnira se na deset strana sveta rasprostrla svetlost deset hiljada cvetova i očistila tela svih živih bića na deset pravaca od poroka, prisutnih telu. Savladavši sve bolesti vetra, žuči i sluzi, svetlost je utonula u ušnir, i odatle je izašao ovaploćeni Učitelj - riša Vidjadžnjana i seo na nebesa ispred. Ovaploćenje reči - riša Manosidži poklonio se tom Učitelju i načinivši oko njega počasni krug, rekao je ove reči: "O, učitelju, riša Vidjadžnjana, dobro. Skraćeni sadržaj medicinske nauke - Tantru osnova - Ti si već ispričao. Kako da izučimo Tantru objašnjenja? Neka nam iscelitelj Bhajšadžja-guru ispriča". Ovaploćenje tela (Bhajšadžja-guru) - riša Vidjadžnjana reče sledeće: "O, veliki riša Manosidži, evo izlaganja druge tantre - Tantre objašnjenja: Kako čovečije telo - najviše od svih šest vrsta rođenja - održati zdravim, lečiti kada oboli, da bi ono živelo dugo i uspešno obavljalo svetske i religiozne poslove. Ukratko ću ispričati o medicinskoj nauci, ograničavajući sadržaj na četiri korena (oblast): ono što se leči, lečenje, sredstva za lečenje i lekar. Prvo ću ispričati o objektu lečenja. Ono zbog čega se ljudi bave lečenjem jeste telo. A nastala u njemu bolest - jeste to što leče. Neprijatelji bolesti, koji ih leče i isceljuju: način života, ishrana, lekovi i terapije. Govoriću, kako se, koristeći neprijatelje bolesti, može živeti ne bolujući i dugo, a takođe, kako izlečiti bolest koja se pojavi Govoriću o metodima i sredstvima prepoznavanja (identifikacije) bolesti. Zatim o metodima lečenja identifikovane bolesti. Potom o sredstvima za njeno lečenje - upravo o toj trojci. Takođe o lekaru, koji se bavi lečenjem - svega jedanaest grana iznad četiri korena čine kratak sadržaj Tantre objašnjenja." - odlomak

Sadržaj: Poglavlje 1: Osnovi programskog jezika C Poglavlje 2: Uslovne naredbe i logički operatori Poglavlje 3: Ciklusi i bitovni operatori Poglavlje 4: Funkcije i pokazivači Poglavlje 5: Nizovi i matrice Poglavlje 6: Stringovi Poglavlje 7: Strukture i fajlovi Poglavlje 8: Dinamičke strukture podataka Dodatak A: ASCII tabela Dodatak B: Tipovi podataka i konstante Dodatak C: Standardna biblioteka Literatura Indeks

Knjiga, “Kalemljenje voćaka i rasadničarstvo (sa zaštitom)” Sličnih knjiga ima, ali koncepcija knjige “Kalemljenje voćaka i rasadničarstvo (sa zaštitom)” je napisana, po mom dubokom ubeđenju, na način da samim čitanjem knjige naši voćari i potencijalni proizvođači sadnog materijala budu animirani da krenu u posao, koji bi im omogućio pristojan život i egzistenciju u svojim selima. Želeo bih da ova knjiga, poljoprivrednim proizvođačima, učenicima srednjih poljoprivrednih škola, studentima poljoprivrednih fakulteta, stanovništvu koji želi da pokrene ozbiljan posao, posluži kao priručnik za planiranje proizvodnje sadnica voćaka, unapređujući pre svega naše voćarstvo i ostvarujući profit, koji će im omogućiti prosperitet u svojoj domovini, Srbiji. Autor knjige, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije. Naručivanje na tel. br. 064/311-501-7. Cena knjige: 1000,00 RSD+poštarina.

U Karbidu se pripoveda o grupi ljudi iz jednog pograničnog ukrajinskog mesta Medvedovo, u trouglu između Ukrajine, Slovačke i Mađarske, koji planiraju da, svako iz svojih razloga, prokopaju tunel do Mađarske i da tako na neočekivan način povežu Ukrajinu i Evropsku uniju. Jedni junaci romana Karbid učestvuju u tom poduhvatu zato što veruju u ideju Evropske unije i smatraju da bi rešenje za Ukrajinu bilo da ona uđe u Evropsku uniju. Drugi, međutim, u tom tunelu vide mogućnost za još masovniji i sigurniji šverc robe i šverc migranata iz različitih zemalja Istoka. Zasnovan na realnim događajima, beskrajno duhovit, roman Andrija Ljubke u modelu društvenog romana i političke satire preispituje neke od ključnih savremenih tema. Pripovedajući o najrazličitijim načinima prelaženja granica, Karbid Andrija Ljubke prevazilazi granice pripovedačke mašte, političke satire i političke korektnosti. Podnaslov Karbida istovremeno je i najbolje objašnjenje ovog neobičnog, provokativnog i uzbudljivog romana: „Neverovatni tragikomični doživljaji jednog dobrog i plemenitog čoveka i čitave bande lupeža koji su se provlačili preko granice zemljom, nebom i vodom, i bili toliko pohlepni da su oterali junaka čak u podzemno carstvo senki.“ „Uspeh Karbida bio je veoma neočekivan za mene. Dok sam pisao ovaj roman, nisam sebi postavljao nikakve konkretne ciljeve, jednostavno sam hteo da Zakarpatje opišem kao fenomen, pribegavajući sopstvenim zapažanjima i iskustvima koja su me proganjala. Međutim, ispostavilo se da je sadržaj ovog romana veoma razumljiv i ljudima koji samo površno znaju Zakarpatje i Ukrajinu. Zašto? Upravo zbog fenomena šverca. Slažem se da fenomen šverca utiče na formiranje odgovarajućih društvenih i kulturnih navika. Neko će, možda, pomisliti da je ova tema malo neprijatna. Ali moram da naglasim: šverc je kao seks – u njemu učestvuju dve strane.“ Andrij Ljubka Andrij Ljubka (1987), ukrajinski pesnik, prozni pisac i esejist. Završio je Vojnu školu u Mukačevu, ukrajinsku filologiju na Univerzitetu u Užgorodu i balkanske studije na Univerzitetu u Varšavi. Knjige pesama: Osam meseci šizofrenije (2007), Terorizam (2009) i 40 dolara i napojnica (2012). Knjige priča: Ubica (2012) i Soba za tugu (2016). Knjige eseja: Spavati sa ženama (2014), Nostalgija (2017) i U potrazi za varvarima (putopisni eseji o Balkanu; 2019). Romani: Karbid (2015), Vaš pogled, Ćo-Ćo-san (2018) i Mali ukrajinski roman (2020). Roman Karbid uvršćen je među pet najboljih ukrajinskih knjiga godine po izboru BBC Ukrajine, dok je poljsko izdanje romana bilo u najužem izboru za srednjoevropsku nagradu „Angelus“ (2017). Dobitnik je nagrada „Debi“ (2007) i „Kijevski lovor“ (2011), kao i nagrade fondacije Kovaljev (SAD) i nagrade Ševelov za najbolju knjigu eseja objavljenu u Ukrajini (2017). Prevođen je na engleski, nemački, poljski, slovenački i srpski jezik.

Opis 1984 Dzordz Orvel knjiga je nova

Kada se Stelin život u jednom danu potpuno preokrene i izgubi posao, kuću i verenika, Stela rešava da napusti Stokholm. S obzirom da nema kuda, Stela će se neočekivano naći u Laholmu, malenom gradiću smeštenom na jugu Švedske. Ona samo želi mir kako bi mogla da se oporavi i nastavi dalje sa svojim životom. Međutim, gradska devojka koja obožava Lubutenove štikle i brendiranu odeću suočiće se sa jednom ludom kozom, grupom mrzovoljnih tinejdžera i nadobudnim ekološkim farmerom koji ume da se ljubi. Odjednom će se Stela uplitati u živote meštana, ali šta sama Stela želi od svog života? Iz recenzija: „Simona Arnstet je rođena da piše romantične priče. Izvanredno je opisala istinsku privlačnost između dvoje ljudi. Nije nam dovoljno Samo još malo, već još mnogo ovakvih ljubavnih priča.“ Lottens Bokblogg „ZALJUBLJENA sam u romane Simone Arnstet.“ Marijana Kiz „Romantika, iščekivanje i humor u ovom romanu idu ruku pod ruku sa vrućim ljubavnim scenama.“ Familie Journalen

Naslov romana ima svoju simoliku: mušarac i žena sreću se tri puta - u zoru, u holu hotela, u različitim dobima svog života, u momentima koji su ključni za oboje i u kojima će jedno u drugom naći spas. Svaki od ta tri susreta biće istovremeno njihov prvi, poslednji i jedini susret. To je moguće jer žive u jednom vremenu koje ne postoji u svakodnevnom iskustvu, „vremenu koje nam književnost ponekad dočara, i to je jedna od njenih privilegija“.

Iz recenzije: „Sabrane drame Marije Karaklajić, dobitnice Nagrade „Borislav Mihajlović Mihiz“. Od špijunskog sentimentalnog trilera smeštenog u vreme pred Drugi svetski rat, o čemu čitamo u drami „Fausse attaque, mal parer“, antimilitarističke drame kakav je „Mlečni zub zemlje“, preko najpoznatije drame ove autorke, Lice od stakla, u kojoj se prepliću teme nasilja i ljubavi, do postdramskih tekstova „Kuća s tri ruke“ i „Pars hostilis“. Pisane sugestivnim stilom i jezikom, drame Marije Karakljić izvode pred nas i klasične i moderne motive. Na ovoj pozorinici pojavljuju se izbliza sva zamisliva ljudska lica suočena s dramom egzistencije kako u istoriji, tako i u uskomešanoj ljudskoj psihologiji."

Iz Predgovora oca Evdokimova: O životu Konstantina Velikog je do sada objavljeno više studija. Međutim u srpskoj literaturi nema mnogo podataka o njegovoj majci, koja je suštinski opredelila njegov stav prema hrišćanstvu, a time i kompletnu istoriju našeg društva. Autorka, doktor pisama, želela je da učini pravdu ovoj premalo poznatoj velikoj dami sa bajkovitom sudbinom i vrlo skromnog porekla. Da bi to učinila, Elen Iver- Žali pozvala se na mnoštvo izvora, kako istorijskih, tako i izvedenih iz tradicije Istočne crkve ili iz različitih legendi i običaja, kao i iz numizmatike i umetnosti. Autor pokazuje sve što Crkva duguje svetoj Jeleni i daje značajan doprinos poznavanju kasne antike u drugoj polovini III veka i početkom IV veka. Carica je bila snažna veza katolika i pravoslavaca, između istoka i zapada, i tako doprinela jedinstvu univerzalne Crkve.