Zbirka poezije. Iz recenzije: „Moj vetar banatski“ Jelene Milić je knjiga poezije o nežnosti u ljubavi. Svojevrsna oda poetesinom predmetu voljenja. Oda ljubavi koja prožima čitavo njeno krhko biće i zov pesama čekalica koje otpuštaju ljubav i dotiču prstima od najfinijih materijala. Vetar je simbol poetesine ravnice i podneblja gde je nastanjena. Poetesa sa neskrivenim mirom peva o svojoj bezgraničnoj privrženosti zemlji sa koje je potekla. Voli prirodu svakim svojim stihom i voli Njega. Voli ples u kom se pronašla. U svakom momentu je spremna da zapleše sa Vetrom. Muzika koja prožima ovu finu liriku koja teče, dok poeziju Jelene Milić doživljavamo i dotičemo osećajima je – Karuzo. Melodija te prelepe italijanske pesme promiče svakim stihom. Ovu poeziju čitamo u jednom dahu, ne na mahove nego celu i cela je lepa. Setna i lepa. Nataša Bundalo Mikić

Iz recenzija: ’’U novoj knjizi Radovana Vlahovića O FEJSBUK KNJIŽEVNOSTI upoznajemo autorovo viđenje književne virtuelne stvarnosti sagledavajući sve aspekte književnosti i literature koja nam je na taj način otvorena i data „na dlanu“. Tastaturom i mišem plovimo carstvom društvenih mreža prvenstveno Fejsbukom, kroz koje nam naš autor, izvrsni književnik i pregalac u kulturi Radovan Vlahović predočava književnu reč na svojevrstan način i piše o svojim razmišljanjima dajući pogled na situaciju i stanje u savremenom književnom svetu. Autor govori o nasušnoj čovekovoj potrebi da stvara, koristi jezik, piše poeziju i prozu. Postavlja pred nas i daje odgovore na pitanja o prednostima i manama takvog poimanja književnosti, brzine prenosa napisanog, lajkovanja i čitanja pratilaca na Fejsbuk profilima stvaralaca, o pisanju uopšte, o dnevnicima, stvarnosti i fikciji, citiranju i razmišljanju, poetici nesvesnog, selektorima, Fejsbuk pesnicima i o paraleli (paralelnom književnom univerzumu) između aktuelnih pisaca, priznatih i poznatih i piscima iz senke: kako menjaju i kako utiču na književnost. Takođe govori i o svom izdavačkom poduhvatu i umeću, o maloj porodičnoj „kulturnoj fabrici” i o ličnoj velikoj potrebi i strasti za čitanjem i pisanjem/stvaranjem. Radovan Vlahović je idejni tvorac jednog od najvećih i najznačajnijih festivala u Srbiji i Evropi koji je negovao proteklu deceniju i više, pravu pesničku reč: Evropski Fejsbuk pesnički festival.’’ Nataša Bundalo Mikić ’’Rodila sam se po drugi put, tamo na toj bini, pred ljudima koji su slušali moje stihove, na jednom festivalu koji će kasnije izrasti u moju drugu kuću ‒ u sve ono što sam želela i jedva čekala da se svake godine ponovi. Fejsbuk festival spojio je nespojivo, ljudi su putovali satima da bi se konačno, sa valjanim razlogom i legitimnim izgovorom, sreli sa svojim virtuelnim prijateljima. Pretvarali smo stihove u opipljiva druženja, u energiju koja nas je nosila, u reči… Festival je oživeo, dobio svoj oblik i kao takav živeo u nama. Često osporavani kao Fejsbuk pesnici, pod lupom školovanih kritičara koji često teže da stvaralaštvo stave u okvire, zanemarujući pri tom činjenicu da ono tako odumire, disali smo za priliku da otkrijemo sebe, svoj unutrašnji svet i podelimo ga među sobom uvažavajući svaku emociju. Poezija mora imati krila, nadrasti norme opšte poznatog i prihvatljivog, postojati kao entitet izvan ograničenog prostora. Prerasli smo društvenu mrežu i okupirali savremenu književnost kao bujica, kao talas nekog novog digitalnog doba, kao generacija o kojoj će se tek pričati i pisati, kao nepresušna snaga!’’ Ivana Papeš Bogosavljev

Iz recenzije: ’’Smrt voljene osobe, raskid veze, propali brak, gubitak posla ili neostvareni snovi, sve su to fenomeni koji nas mogu preplaviti tugom ili gurnuti u očaj. Vodeći nas Putem suza, Horhe Bukaj ukazuje na jedan od najtežih, ali, u isto vreme, i najvažnijih izazova sa kojim se svaki čovek mora suočiti – sa procesom tugovanja. Svojstvenom rečitošću, Bukaj nam predočava da je patnja sastavni deo ljudske sudbine i sugeriše da je moguće preživeti čak i najbolnija iskustva, kao i da su nam ona neophodna za lični razvoj i sazrevanje. Put suza je važan i koristan putokaz koji nam pomaže da se orijentišemo onda kada ne vidimo jasno i mislimo da izlaza nema. Pokazuje nam kako da prevaziđemo tugu a ne zapadnemo u očajanje, kako da na kraju puta, kad bol utihne, prikupimo dobit koju smo stekli u najtežim trenucima iskušenja.’’

Knjiga prikazuje godinu dana života običnih građana stare Grčke. Godina je 248. pre naše ere i cela Grčka željno iščekuje 133. Olimpijske igre. Provedite jednu godinu života u Staroj Grčkoj kroz prizmu jednog odbeglog roba, potom jednog diplomate, nekog atletičara i jedne buduće mlade...

Priča Save Nikolića, poznatog dizajnera koji je u devetoj godini pao na glavu i doživeo težak potres mozga uz kopmletan gubitak pamćenja. Trideset godina kasnije sticajem dramatičnih okolnosti pamćenje počinje postepeno i polako da mu se vraća, sve dok ne napuni devet godina, drugi put.

Zbirka poezije. Iz recenzija: ’’I pre nego što će se zahvaliti porodici „za ljubav, blagodarnost, trpeljivost i bezrezervnu podršku”, Mirjana Štefanicki Antonić otvara enigmu zvezdanog prizivnika. Tu je prološka pesma „Bulka uronjena u sunce”. Bulka je dete sunce u liku oca, oca kao roditelja, oca svetlosti, oca dobrote, oca onog juče i onog danas i sutra. Taj otac bi „od svakog (…) zrna kolač napravio”. Taj sveti kolač duha spušten je na rukopis ove knjige kome se pokorno klanjam na kraju čitanja, kao i kada sam knjigu otvarao.’’ Milijan Despotović ’’Preda mnom je knjiga poezije poznate srpske pjesnikinje i pisca Mirjane Štefanicki. …Ove pjesme su vodilje kroz predjele života koji su ostali u pamćenju pjesnikinji kao svjetionici. Nama čitaocima se te slike naprosto nastanjuju u pamćenje i daju pun doživljaj o umješnosti pjesničkog kazivanja života.’’ Ibrahim Honđo ’’Od izabranih pesama, napravila je svetlosni kaleidoskop poezije koji neprekidno treperi u njoj, jer ona ume da vidi ono što drugi ne umeju, da šumove i zvukove prirode prenese u tonove reči i stvara muziku duše. Predati se pisanju, kako to radi Mirjana Štefanicki je blagoslov kojem ona pobožno služi. Postala je misionar reči, jer reč je vrednost kojoj se poetesa klanja i sa kojom živi još jedan život.’’ Gordana Rusinkov Marković ’’Čitao sam dosta Mirjaninih pjesama i knjiga. Ovdje moram da istaknem kako sam posebno (pro)živio čitanje njenih pjesama koje su nastale u doba njene rane mladosti. Nekih se prisjećam. Čitao sam ih u novosadskoj omladinskoj štampi. Moram reći da su rijetki pjesnici koji su već u ranoj mladosti uspjeli da najave svoj stil i zrelost ozbiljnog pisanja. Mirjana Štefanicki je jedna od njih.’’ Vojin Trivunović

Roman Jedan razoren um vodi nas u Beograd i Srbiju neposredno nakon sukoba na Čukur česmi 1862. godine. Igrom okolnosti dolazi do susreta i upoznavanja glavnih junaka ove priče, patrijarhalno vaspitanih mladića Stevana i Velje, koji neodoljivo liče jedan na drugog. Кako tu neobičnu fizičku sličnost sve više prepoznaje i njihova okolina, koja ih neretko i zamenjuje, oni postaju nerazdvojni prijatelji, gotovo pobratimi. Uvođenje motiva ljubavnog trougla, na kojem je izgrađen sam zaplet priče, postepeno razara njihovo prijateljstvo, a Velju, psihički labilnijeg junaka, opčinjenog Кantom i njegovom filozofskom postavkom sveta i svemira, naposletku dovodi do paranoičnog straha i psihoze. Preispitivanje pozicija ljubavi i prijateljstva junacima će, isto kao i devojci u koju su obojica zaljubljeni, doneti različitu sudbinu.

„Filozofija je, od najranijih vremena, postavljala veće zahteve, a postigla je manje rezultate, nego bilo koja druga oblast znanja…Verujem da je sada došlo vreme da se ovakvo nezadovoljavajuće stanje stvari privede kraju”. Bertrand Rasel „Ove eseje možemo samo da pohvalimo. Retko se događa da neki čovek velikog znanja zađe u filozofsku arenu i da raspravlja sa tolikom misaonom jasnoćom, i povrh svega s tolikom naklonošću, gledišta koja kritikuje.” The Oxford Magazine

Ono od čega će naša civilizacija uvenuti je uglavnom zanemarivanje. Tragedija je u tome što je civilizacija postala globalna, a takav će biti i njen pad. Endrju vrlo jasno i sažeto iznosi svoju argumentaciju: Mi smo u padu, jer je napredak u zastoju, dolazi do stagnacije, politika ne funkcioniše, a čak nam ni razum nije dostupan za pomoć. Endrju mudro daje lokalne primere, a dolazi do globalnih uvida.

“Zbirka Beogradski akvarel Ljubice Кubure je kolaž bajkovitih priča. U njima ima nepobeđenog šmeka i širine duha koje baštine čuvari nesrušenih zidina. Tako skupljene te priče čine da ovaj grad bude posebniji, topliji i nežniji nego što danas jeste. Jer ženski akvarel nikad nije od mramora, kamena i željeza. Ljubica piše na onaj isti način kako su svojevremeno opšte divljenje izazivale ulicama, kejovima, scenama i oblacima „lepe žene prolazeći kroz grad“: Beba Lončar, Olivera Кata-rina, Nikica Marinović, Ljubica Otašević, Milena Dravić, Milja Vujanović, Neda Arnerić, Lola Novaković, Vera Čukić, Vesna Vulović, Biljana Ristić, Ana Leković, Maja de Rado, Margita Stefanović, Tanja Bošković, Sonja Savić… One prolaze a razgovori prestaju, vreme gubi smisao i sunce nikad ne zalazi. Gospođica Кubura jeste u pravu da „uspomene loše idu uz Džonija Štulića“, ali ako se odreknemo uspomena, akvarelnih i poučnih priča, onda nam ostaje – šta?” – Petar Peca Popović U zbirci Beogradski akvarel, koja obuhvata priče o autentičnim i običnim ljudima iz Beograda, pronalazimo „slike” sa velikom paletom likova – od tinejdžera koji se prvi put upoznaju sa osećanjem ljubavi, sa ljudima u srednjim godinama, sa onima na važnim životnim prekretnicama, kao i sa ljudskim sudbinama koje se pred našim očima gase. To su fragmentarni isečci ljudskih sudbina, jedan trenutak istrgnut iz života pojedinca i zanavek zapisan.

Zevs, Ariel, Titani, Hermes… često čujemo ove reči i imena. Ali, odakle ona dolaze? Kakva je istorija iza njih? Upoznajte grčku mitologiju! Legende o drevnoj Grčkoj vekovima su privlačile publiku. One su inspirisale velika dela umetnosti i književnosti. Mitske priče o bitkama među olimpijskim bogovima, kralju Midi i njegovom zlatnom dodiru, ljubavi između Eho i Narcisa i neverovatnim mukama Herkula su klasici za sva vremena. Zbirka kratkih priča, napisana jezikom lakim za čitanje i razumevanje. Najmlađim čitaocima, ova knjiga će biti idealan uvod u grčku mitologiju.

Zbirka poezije. Iz recenzije: ’’Anin rukovet pesama predstavlja jednog mladog stvaraoca kome je senzibilitet primeran iznad svega. Tanane niti slikovitog govora odražavaju ljubav koja se spaja sa prirodom. Svaka je pesma deo za sebe, jedan zaokruženi svet lelujavih pokreta i nemira koji ne ostavljaju nikoga ravnodušnim, posebno mlade; u žudnji za idejama slobodne ljubavi da se zakorači u jedan lepši svet budućnosti. Poezija R. Blagojevića je planetarna, granitna i mikelanđelovska. Za mnoge je nerazumljiva, ali toj poeziji je vreme uvek sigurno... Kritičari književnosti primećuju da Blagojević polako ostavlja zemaljsku poeziju i prihvata nebesku, što je vidljivo i u zbirci „Nebesko granje". Put je predalek, ali dostižan.’’ Radisav Čolaković

Lafkadio Hern je svakako jedan od retkih Evropljana koji je upijao mirise, predele i običaje starog Japana i jedan od onih koje su Japanci zaista prihvatili kao svog prijatelja. Njegova pronicljivost, ali i ljubav prema novoj domovini omogućili su mu da dopre do same duše starog Japana, a njegova poetičnost, kao i predivan, jasan stil omogućili su mu da taj čarobni svet, koji je još za vreme njegovog života počeo polako da se menja i nestaje, pretoči u priče i eseje. Ipak, s obzirom da je Hern bio među prvima koji je Zapadu ponudio opis Japana perioda Meiđi, ali i pre nego što je ova zemlja otpočela industrijalizaciju, njegova dela, pored književne, imaju i veliku istorijsku vrednost, pa su svakako nezaobilazno štivo za svakog ljubitelja japanskih običaja, tradicije, kulture, istorije i misli.

Iscrpna studija kulture i civilizacije čovečanstva, Pouke iz istorije, rezultat su čitavog životnog veka istraživanja istoričara koji su nosioci Pulicerove nagrade – Vila i Arijel Djurant. U ovoj detaljnoj, a pristupačnoj zbirci filozofije i društvenog napretka, Djurantovi nas vode na putovanje kroz istoriju, istražujući kakve je mogućnosti i ograničenja čovečanstvo imalo tokom vremena. Suočavajući velike živote, ideje i postignuća sa ciklusima ratova i osvajanja, Djurantovi se bave temama istorije koje natkriljuju naše vreme, dajući i našem dobu značenje.

Lafkadio Hern je svakako jedan od retkih Evropljana koji je upijao mirise, predele i običaje starog Japana i jedan od onih koje su Japanci zaista prihvatili kao svog prijatelja. Njegova pronicljivost, ali i ljubav prema novoj domovini omogućili su mu da dopre do same duše starog Japana, a njegova poetičnost, kao i predivan, jasan stil omogućili su mu da taj čarobni svet, koji je još za vreme njegovog života počeo polako da se menja i nestaje, pretoči u priče i eseje. Ipak, s obzirom da je Hern bio među prvima koji je Zapadu ponudio opis Japana perioda Meiđi, ali i pre nego što je ova zemlja otpočela industrijalizaciju, njegova dela, pored književne, imaju i veliku istorijsku vrednost, pa su svakako nezaobilazno štivo za svakog ljubitelja japanskih običaja, tradicije, kulture, istorije i misli. Iz sadržaja: – Teškoće – Neobičnost i šarm – Drevni kult – Kućna religija – Japanska porodica – Kult zajednice – Razvoj šintoizma

U ovom književnom dragulju Andrej Makin otkriva nezaboravnu epizodu iz svoje rane mladosti. Trinaestogodišnji pripovedač živi u sirotištu u Sibiru u doba slabljenja sovjetskog režima. U školskom dvorištu brani Vardana, koji je zbog svoje prostodušnosti, zrelosti i krhkosti savršena meta siledžija. Ispratiće Vardana kući, u kvart poznat kao „Đavolov kraj“, u kojem žive nekadašnji zatvorenici, ostareli pustolovi, zalutali beskućnici koji su „u čitavoj svojoj biografiji imali samo geografiju svojih lutanja“. Tamo ga dočekuje mala i neupadljiva kolonija Jermena, koje spaja zajednička sudbina: nastanili su se u tom kraju u nadi da će dočekati oslobođenje iz zatvora svojih bližnjih, optuženih za antisovjetsku zaveru i separatizam. Iz tog miljea se izdvajaju upečatljivi likovi: Vardanova majka Šamiram, njegova sestra Đulizar za kojom mnogi čeznu, lepa poput kavkaske princeze, i stari mudrac Sarven. Narator postaje zaštitnik mladom Jermeninu Vardanu, koji pati od smrtonosne bolesti. I sam narator će se naći u velikoj neprilici, tokom epizode kopanja tunela zarad dečje igre, za koju su režimski ljudi posumnjali da predstavlja pomoć pokušaju bekstva iz zatvora. U svetlosti dvostruke čežnje – Jermena za njihovom rodnom zemljom i pripovedača za prijateljem iz mladosti – ovaj roman odzvanja snagom velikog klasika. Andrej Makin, član Francuske akademije, rođen je u Krasnojarsku u Sibiru 1957. godine. Krajem osamdesetih nastanjuje se u Francuskoj. Autor je veoma značajnog i mnogo puta nagrađivanog književnog opusa: dobitnik je Gonkurove nagrade, Gonkurove nagrade gimnazijalaca i Nagrade Mediči za roman Francusko zaveštanje 1995, Velike nagrade RTL – Lire za Muziku jednog života 2001, dodeljeno mu je priznanje „Princ Pjer od Monaka“ za celokupno delo 2005, potom je 2013. dobio i nagradu „Kazanova“ za roman Voljena žena, a 2014. i Svetsku nagradu „Čino del Duka“ takođe za celokupno stvaralaštvo. Nekoliko dela objavio je i pod pseudonimom Gabrijel Osmond.

Iz recenzije: ’’Profesor dr Branislav Branko Lalović (1928–1988), zapaženi nuklearni fizičar Instituta „Boris Kidrič“ u Vinči, započeo je sedamdesetih godina prošlog veka značajna istraživanja o alternativnim izvorima energije. Nakon vrlo uspešnih eksperimenata postao je jedan od najpoznatijih stručnjaka na polju sunčeve energije. Ekološki korifej i solarista svetskog renomea, omiljeni profesor na tri univerziteta u Srbiji, pionir solarne arhitekture koji je uvrstio SFRJ u sam vrh svetske nauke, domaću i međunarodnu javnost prvo je zasenio svojim genijalnim delima, a zatim naprasno napustio ovaj svet pre vremena, ne želeći do poslednjeg trenutka da poveruje da je – možda – ubijen. Ovo je priča o sudbini naučnog velikana u našem društvu i dilemama o upotrebi solarne i nuklearne energije koje su aktuelne i danas. Ratnik sunca je autentično svedočanstvo o čoveku koji je otvorio dotad nepoznata vrata nauke i tehnike, ali naše društvo nije imalo dovoljno znanja i hrabrosti da zakorači kroz njih.’’

Zbirka poezije. Iz recenzija: ’’Istrajavati u lepoti sopstvenog bića je put koji retki uspevaju sačuvati i ne samo sačuvati već njim i hodati bezuslovno i bez obzira na sve realne tegobnosti ovog sveta.’’ Neđo Ćićo Stojanović, književnik ’’Snaga Sašinih metafora i drugih stilskih figura uopšte nije ženstvena. Ona je slična planinskom potoku čijoj svežini i snazi je teško odoleti.’’ Oliver Janković, književnik ’’Njena poezija se po prirodi stvari sama izjednačava sa životom, što znači da je sve pisano iz srca i duše onako kako uistinu jeste, bez ikakvog dodatnog artističkog doterivanja ili ulepšavanja.’’ dr Milutin Đuričković

Zbirka poezije.

Podnaslov dela glasi: Stagnacija, nostalgija i zašto je svaka godina najgora do sada. Iz recenzije: „Ono od čega će naša civilizacija uvenuti je uglavnom zanemarivanje. Tragedija je u tome što je civilizacija postala globalna, a takav će biti i njen pad. Endrju vrlo jasno i sažeto iznosi svoju argumentaciju: Mi smo u padu, jer je napredak u zastoju, dolazi do stagnacije, politika ne funkcioniše, a čak nam ni razum nije dostupan za pomoć. Endrju mudro daje lokalne primere, a dolazi do globalnih uvida."

Zbirka poezije. Reč autorke: Htela sam da Hana bude uobličena poput dečje knjige, da forma bude u suprotnosti sa sadržajem o kome pišem, i zato što su mnogi te teme smatrali dečjim ili problemima odrastanja. To me zasmejavalo, Hanu sam koristila da bih postala neko ko bih volela da budem, ili ko sam se bojala da budem, ili ko bih bila oduševljena da budem. . .

Iz recenzije: ’’Poverenje svojih sugrađana Svift je stekao ličnim plemenitim gestovima. Za njegovom vladavinom ostali su zapisi da je trećinu svog godišnjeg prihoda davao gradskoj sirotinji, da je uvek pešačio ne bi li uštedeo novčić za kočijaša i dao ga prosjaku, da je za večerom pio pivo umesto vina i razliku u novcu čuvao za neku od starih sluškinja... U jednom se, ipak, nikad nije promenio, a čemu se tragovi mogu naslutiti i u Uputstvima posluzi: dok je po njemu ljudski rod najpre odlikovala iskvarenost i pohlepa, ljudsko biće mu nikad nije bilo daleko od srca. U tome se, rečju, ogledao Sviftov humanizam.’’

Odlomak: Mrlja napravljena prilikom ocene ustavnosti i zakonitosti tzv. Briselskog sporazuma (2013) oduzela je Ustavnom sudu devet desetina njegovog dostojanstva. Poslednju desetinu uzeće mu štampanje ove knjižice. Pasivnost Ustavnog suda jasno ukazuje na prihvatanje postojanja jednog poretka koji je iznad i van ustavnog poretka, a koji se predstavlja (ili nameće) kao originaran. Ovakvo stanje podriva Ustav i ujedno vodi rastakanju celokupnog pravnog sistema. Sporazum iz Vašingtona je otvorio – i u tome je njegovo fokalno značenje – svojevrstan sukob između političke vlasti i pravnog poretka. Izoštren pogled otkriva i da svaki protivustavni akt (u ovom slučaju „Ekonomska normalizacija“) sadrži u sebi i početnu tačku delegitimizacije političke vlasti.-

Iz recenzije: ’’U ovoj detaljnoj i inspirativnoj studiji, Andre Žid pokušava da susretne Dostojevskog na izvoru ideja. Njegova predavanja o slavnom piscu ne bave se samo analizom književnih dela, već i važnim događajima koji su oblikovali njegovu dušu i inspirisali ga da stvori neke od najkompleksnijih likova svetske književnosti. Govoreći o životu i delu Dostojevskog, Žid osvetljava ono u čoveku i svetu što je stvorilo pisca. A to je, nesumnjivo, neutaživ apetit za čitanjem i bezgranično čovekoljublje.’’

Ugradna lampa za sijalicu Ola-D00 GU10 75mm 2012550 je ugradna lampa za spuštene plafone, jednostavnog dizajna, prečnika 75mm. Ugradna lampa za sijalicu Ola-D00 GU10 75mm 2012550 je izrađena od aluminijuma i akrila, neutralne bele boje. Ugradna lampa za sijalicu Ola-D00 GU10 75mm 2012550 je predviđena za unutrašnje osvetljenje. Lampa ima jedno sijalično grlo tipa GU10, za led sijalicu.