Pripovedanje koje intenzivno posreduje pojedinačna iskustva predstavlja prozaistički credo Marka Stojkića, najavljen njegovim prvim romanom pod naslovom Veštice. U Vešticama, prema tome, životne izbore bar triju žena, predstavnica triju generacija, čitalac prati kroz vešto smenjivana poglavlja – u „zadatim” perspektivima, ili prelomljena kroz sveznajući vizir. On je, u stvari, bitan izvor čitalačkog užitka u ovom romanu, tako da Stojkić emulira glas uglađenog analitičara, ironičara, ponekad i skeptika, ali i, po potrebi, liričara koji ne preza od uranjanja u poširok leksički korpus. Još draže mu je, reklo bi se, filtriranje svih ovih raspoloženja kroz glas i delovanje neobičnih (anti)junakinja. Ovo je tek površinski sloj: jezik, tako „upeglan”, a stilski raznolik, od Stojkićevih Veštica pravi pažnje vredan književni otisak ženskog iskustva u našoj stvarnosti.

Pripovedač romana je trinaestogodišnji dečak koji živi u jednom sirotištu u Sibiru u vreme kada je sovjetski režim slabio. U dvorištu škole, pripovedač brani dečaka Vardana, koji predstavlja idealnu metu za siledžije. Potom će Vardana otpratiti kući, u četvrt poznatiju kao „Đavolov kraj“. Tu će sresti i koloniju Jermena koji svaki dan čekaju oslobođenje svojih bližnjih koji su zatočeni zbog optužbi za antisovjetsku zaveru i separatizam. Pripovedač će tu upoznati Vardanovu majku Šamiram, njegovu prelepu sestru Đulizar i starog mudraca Sarvena. Pripovedač odlučuje da postane Vardanov zaštitnik jer Vardan boluje od smrtonosne bolesti... Iz recenzija: „Roman pun ljudskosti koja se danas sve više gubi. Izuzetno dirljivo.“ France-Inter „Neobično topao roman.“ Le Monde „Klasično napisan, roman Prijatelj Jermenin pogađa samu suštinu stvari.“ Le Figaro

Da izazovnost bajke kao literarne vrste nije lako iscrpeti, posebno kada je ona građa za preosmišljavanje, pokazuju nam autorke koje su na predlog dramaturškinje Jadranke Bargh napisale devet pripovedaka čiji su zajednički sadržalac čuveni ženski likovi iz bajki, ali u neortodoksnim situacijama i ulogama. Među koricama ovog izdanja okupljene su, u novom ruhu, junakinje koje poznajemo sa stranica braće Grim, Šarla Peroa i H. K. Andersena. Autorski doprinos Nade Gašić, Julijane Adamović, Nataše Govedić, Vere Vujović, Lade Žigo, Jadranke Pintarić, Jadranke Bargh, Ane Đokić i Aide Bagić ogleda se u neobičnom, iz ugla bajkovne topike i arhetipskih struktura na kojima ona počiva, katkad blasfemičnom delokrugu junakinja. Odatle čitaoca ova zbirka provocira da zauzme novu perspektivu prilikom razmatranja nasleđa bajki u domenu poimanja ženskog iskustva: šta je ono podrazumevalo „nekada davno”, u toj maglovitoj drevnosti, a kako se ono oblikuje u kulturnom nasleđu današnjice? Ukrštaj ovih polazišta je u ostvarenjima devet spisateljica izražen kroz individualizaciju mahom tipskih junakinja, te je kao rezultat dobijena svojevrsna zbirka upečatljivih bajkovnih portreta koja će malo koga ostaviti ravnodušnim. Tekstovi: Nada Gašić, Julijana Adamović, Nataša Govedić, Vera Vujović, Lada Žigo, Jadranka Bargh, Jadranka Pintarić, Ana Đokić, Aida Bagić Predgovor: Anda Bukvić Pažin

PS743 LED sijalica snage 7W(60W), grlo E27, oblik G93 , topla bela boja svetlosti 2700K, jačina svetlosti 806Lm, prosečan radni vek 15.000 radnih sati. Energetski razred A++.

Svaka od nas mora naučiti da ceni svoj život i svoje sposobnosti isto onoliko koliko su nas učili da cenimo tuđe.Žene se već dugo bore da preuzmu kontrolu nad svojim životima. Lujza L. Hej pokazuje vam kako da postanete snažna i moćna bića. Bez obzira na to kakva vam je prošlost, možete se izdići iznad nje i stići do vrha. Lujza naglašava da su svest o sopstvenoj vrednosti i samopouzdanje najjača oruđa u rukama savremenih žena. Pred ženama našeg doba prostire se ceo svet – mogu se uzdići onoliko koliko veruju u sebe.Osnaživanje žena najvažniji je preduslov za unapređivanje planete. Ako su žene potlačene, svi gube. Kad su žene na dobitku, svi napredujemo.Samopouzdanje i samopoštovanje najveće su dragocenosti svake žene. Ako nemamo te osobine, treba da ih razvijemo. Ako imamo svest o sopstvenoj vrednosti, nećemo trpeti zlostavljanje niti inferioran položaj. Potpadamo pod tuđu dominaciju samo ako verujemo da nismo dovoljno dobre ili da smo bezvredne.Osnaživanje žena ne podrazumeva proterivanje muškaraca. Zlostavljanje muškaraca podjednako je loše kao i zlostavljanje žena. Takvo ponašanje sprečava nas da napredujemo, a mislim da smo dovoljno dugo stagnirale. Ako svaljujemo krivicu na sebe, muškarce ili društvo, nećemo poboljšati svoj položaj, već ćemo ostati bespomoćne. Optuživanje je čin nemoći.

OD ANH DOA HIT KREATORA EMISIJE SMEŠ I EDICIJE ROMANA ČUDAK I HOTDOG!Nelson je štreber. On je van forme i nije kul...potpuno smotan! Ali kada se probudi na svoj deseti rođendan, otkriva da je NINDŽA!Poslednji NINDŽA NA PLANETI!Kako će spasiti svet kad čak i gaće još uvek oblači naopačke?

Vreme je za akciju s Nindža-kornjačama! Trenirajte u Dođou s Donatelom , Leonardom, Mikelanđelom i Rafaelom. A onda gore, na ulice, u borbu sa klanom stopala! Dovršite ove moćne Nindža prizore i igre fenomenalnim nalepnicama!

Predstavljamo specijalnu knjigu za dečake sa više od 1000 nalepnica! Pridružite se piratima, vitezovima i zmajevima i pronađite blago na čarobnom ostrvu. Istražujte morski svet, džungle i zavirite u kuću straha. Pronađite strašila na seoskom imanju i otkrijte darove. Otputujte u svemir i spremite se za druženje sa vanzemaljcima, a potom se vratite u svet dinosaurusa! Pomozite radnicima na ogromnom gradilištu, koji vas nestrpljivo čekaju, da pronađu svoj alat i što pre završe posao. Uživajte u fudbalu i ostalim sportovima! Nalepnice u ruke i krenite u avanturu!

Odlomak: – Ti i ja bismo mogli da se udružimo i razgovaramo o životu; stvorili bismo veliku priču o postojanju. Hoćemo li? – rekao je pisac. – Hoćemo – odgovorio je paleontolog. Iz recenzija: „Zanosno putovanje kroz ljudsko postojanje.“ Sesar Suares, Telva „Dijalog između nauke i književnosti koji otkriva mogućnosti oba puta spoznaje.“ Andres Montes, La Nueva España „Delo koje se začas proguta u prvom čitanju, ali iziskuje vreme da bi se u potpunosti iskoristile sve intelektualne hranljive materije koje sadrži.“ Marta Maldonado, La Razón „Sokratovski dijalog između dva zanimljiva hominida.“ Fernando Dijas de Kihano, El Cultural

Saran Aleksandrijan je jedan od poslednjih učesnika one velike nadrealističke avanture koja je imala nameru da sprovede revoluciju duha, tela i društva. Ta vatra koja se palila i gasila od 1920. do pre nekoliko decenija i danas ima svoju stvaralačko-magijsku moć skrivenu u dubinama, u podsvesti savremenog čoveka kao živi dokaz da se čovek morao buniti i da će se opet pobuniti. Oblik te nove pobune nije nam u ovom trenutku jasan, ali je neophodan kao neugašena nada da čovečanstvo još nije mrtvo. Kao autentični nadrealista, Aleksandrijan se interesuje za najšira pitanja duha – objavio je knjige proze i poezije, knjige o slikarstvu (o nadrealističkom slikarstvu, o Maksu Ernstu, Hansu Belmeru, Viktoru Brauneru, Marselu Dišanu), zatim knjigu o Bretonu, istoriju erotske književnosti, istoriju okultne filozofije, knjigu o odnosu nadrealizma i snova, o ljubavi, kao i ovu knjigu o seksualnoj magiji. Dakle, pisao je o svemu onome što je bilo u osnovi ideja nadrealizma, a što je trebalo da pomeri granice ljudskog saznanja kako bi se čovek oslobodio kao biće, čiji su svetovi dublji i širi od sveta koji je izgradio na temelju čistog razuma i puke praktičnosti. Značaj tog napora nadrealistâ biće nezaobilazan u budućnosti, pod uslovom da čovek ne završi kao totalni i totalitarni tehnolog. Tada mu neće pomoći ni nadrealizam! U ovoj Aleksandrijanovoj knjizi sažeto je sve ono što seksualnost čini jednom od najosnovnijih ljudskih potreba, sa svom svojom lepotom, omamom, ali i ono što nije puko zadovoljavanje čula i strasti, nego i transcendentno, odnosno veza sa onostranim i božanskim. Ovde je seksualnost uzvišena, lepa, pokretačka i stvaralačka. Kao takvoj, Aleksandrijan joj pridaje važno mesto u čovekovom potvrđivanju kao jedinog samorazumevajućeg bića u prirodi, ističući ono što je „božanski erotizam“, a odbacujući „đavolji erotizam“. Ta činjenica i namera je danas veoma važna kada mnoge satanističke, destruktivne vizije, ideje i sekte opsedaju savremenog čoveka, koji se stolećima bori za svoje božansko mestašce u ustrojstvu sveta.

Radnja romana odvija se u planinama Jermenije između 1915. i 1960. godine. Jedan starac sa tek rođenom bebom Harutom beži od genocida u Turskoj. Starac nailazi na jedno oronulo i napušteno selo i rešava da se tu sakrije. I druge izbeglice će u selu pronaći sklonište. Njihov je život jednoličan i ispunjen strahom. Boje se svega. I Turaka, i njihovog otkrivanja, ali se boje i jedni drugih. Harut polako odrasta. Kada u njihovo selo stigne mlada i prelepa devojka Nakšun, Harut se u nju zaljubljuje. Nakšun je trudna jer su je turski vojnici silovali i mučili. Žene u selu su besne na Nakšun jer nosi decu odvratnih Turaka. Zato i smišljaju strašan plan. Čim se porodi, one će joj ubiti bliznakinje...

Radnja novele Paviljon br. 6 se događa na psihijatrijskom odeljenju, odnosno odeljenju za duševne bolesnike jedne gradske bolnice. Glavni likovi su Ivan Gromov, pacijent koji pati od manije gonjenja i dr Andrej Jefimič, lekar koji konformistički ignoriše društvenu nepravdu, ali na kraju i sam duševno oboli i završi na tom istom mestu, sa svojim nekadašnjim pacijentima. Novela pred vama je pre objavljivanja imala dosta problema sa cenzurom tadašnjeg carskog režima, i izazvala je veliku pažnju svojim brutalnim i uznemirujućim prikazom prilika u javnim institucijama, pre svega duševnim bolnicima. Ruski boljševički vođa, Vladimir Lenjin, je kasnije tvrdio da ga je upravo Paviljon br. 6 podstakao da postane revolucionar, odnosno da se nakon čitanja osećao kao i da je sam zatvoren u Paviljonu br. 6. Broj šest u naslovu novele bi trebalo da nam sugeriše na nevažnost tog mesta, beznačajan broj koji nema značenje, a time se naglašava i nevažnost njegovih stanovnika koji su samo brojka u birokratskom sistemu. Novela je bila ekranizovana nekoliko puta, od toga dva puta u bivšoj Jugoslaviji – kao istoimena TV-drama i kao igrani film Paviljon 6, 1978. godine, sa Ljubom Tadićem, Pavlom Vujisićem i Zoranom Radmilovićem u glavnim ulogama.

Iz recenzije: ’’Starogrčki termin za poeziju bio je ποιεῖ (poiei) što znači činiti, stvarati. Međutim, stvaralac i stvaranje su dva termina koja prevazilaze okvire književnosti i umetnosti. Svako ko pravi nešto jeste stvaralac, ali nije svako stvaranje kreativno. Stojanovića zanima, pre svega, umetničko stvaranje, naročito književno, kao kreativna delatnost, a kao takvo ono obuhvata i nauku. Kreativni stvaraoci su i naučnici i umetnici. Sve ono što nosi novinu u sebi možemo smatrati umetničkim ili naučnim delom, a one koji stvaraju takva dela s pravom nazivamo umetnicima i naučnicima. U središtu ove knjige nalazi se pisac, umetnik, u vremenu i kroz vreme; njegov odnos prema svetu, kao i odnos drugih umetnika, pisaca, književnih kritičara i teoretičara prema njemu. U njoj su sadržani pokušaji da se uspostave čvršći standardi u vrednovanju književnih dela. Vrednost svakog pojedinačnog, ili ukupnog, dela nekog stvaraoca služi kao jedina osnova za procenjivanje i utvrđivanje nečijeg mesta u nekoj kulturi ili u širem svetskom prostoru. Stojanović se trudi da pokaže i dokaže da nečiju vrednost nije teško utvrditi ni neposredno posle objavljivanja nečijeg dela ako svoj sud baziramo na četiri osnovna kriterijuma: intelektualnoj moći, estetskoj vrednosti, mudrosti i idejama. Autor ove knjige smatra da nije teško proceniti intelektualnu moć određenog pisca, ispoljenu u nekoj knjizi, estetsku vrednost, mudrost i ideje (koje možemo zanemariti ako analiziramo poeziju). Upotrebljavajući ove kriterijume, a naročito uporednim analizama, relativno lako možemo utvrditi koji su pisci, ili pesnici, intelektualno moćniji, estetski jači, mudriji i kod kojih pisaca je prisutan i elaboriran veći broj važnih ideja. Stojanović postavlja neka nova pitanja i, nudeći odgovore na njih, bori se za uspostavljanje jasnijih i čvršćih književnih standarda, kao i za revalorizaciju srpske književnosti.’’

Opis ljudi govore Rastko Petrović knjiga je nova

Zbirka poezije. Iz recenzije: ’’U drugoj pesničkoj knjizi Rezervat odbeglih ptica, vešto uvezujući fragmente ranih iskustava i porodičnog nasleđa sa uvidima zrele političke samosvesti, Ognjen Aksentijević oblikuje svoj pesnički svet unutar dva važna idejna i ideološka okvira. Prvi se tiče evokacije iskustva ratnih devedesetih, koje postaje podloga za opštija razmatranja fenomena rata i njegovih posledica, dok je drugi zasnovan na ekološkoj svesti lirskog subjekta, čije je geopolitičke uslovljenosti potpuno svestan. Autor im pristupa originalno i jezički inventivno, gradeći u mreži geografskih i intimnih toponima antiutopijsku sliku poznatog sveta koji ubrzano nestaje.’’

Iz recenzije: „Bespuće je najbolje delo Veljka Milićevića i smatra se prvim modernim romanom u srpskoj književnosti kako po temi tako i po strukturi i izrazu. Bespuće je roman o povratku intelektualca Gavra Đakovića u zavičaj. Glavni junak postaje stranac među svojima, ravnodušan i nepoznat čovek u nekad poznatoj sredini, što samo pojačava krizu u koju je zapao i ubrzava njegov konačni slom."

Zbirka poezije. Iz recenzije: „Treća zbirka pesama Natalije Jovanović nastaje na tragu autorkine poznate poetike, na jednom polu zaokupljene stvarnošću, na drugom sublimisanim strahovima i nesigurnostima koje svakodnevica produkuje. Na momente gorka, cinična i nemoćna pred sopstvenom zbiljom, ova poezija zaokuplja najpre svojim – kao retko kad u savremenoj poeziji – uspelim humorom, eliptičnim i direktnim stihom. Iza intimnog obračuna junakinje sa svetom nazire se želja za iskakanjem iz šina – napuštanje i narušavanje sveta koji je svakome dat.“ Ognjen Aksentijević

Podnaslov dela glasi: O književnom delu Danka Stojnića.

Zbirka poezije. Iz recenzije: ’’Pesnički prvenac Marije Vujošević sabira jezički komunikativnu poeziju svedenog i ritmičnog izraza, a u tematskom pogledu prati genezu motiva ženskosti kroz različita kolektivna i individualna iskustva koja autorka nenametljivo, ali precizno mapira na intimnoj ruti svoje lirske junakinje. Porodično iskustvo, patrijarhat, rodne uloge i stereotipi, biološka i kulturološka uslovljenost – tačke su na kojima se junakinja ove poezije zaustavlja, prikupljajući pesničke ožiljke u nespretnoj igri makazama. Na tom putu sazrevanja javljaju se i drugi junaci njene mladosti, koje istovremeno čitamo i kao arhetipske figure i kao različite nivoe sopstva i sadržaje ličnosti nestabilnih međusobnih granica.’’ Srđan Gagić

Jedna lepa knjiga za decu, prati zanimljivog patuljka koji živi u rupi u zidu sobe jedne, male devojčice, Laure. Gospodin Oliver, patuljak, ima sto osamdeset i pet godina, veruje da je biti prijatelj najlepše zanimanje, zato je sklopio vredno prijateljstvo sa Laurom. Uživa da sa njom razgovara, da pišu sastave i da sviraju flautu.

Reč izdavača: ’’Gospodar Vrana je novela koja otvara našu ediciju „Fantastika za u džep“ sa tematikom iz oblasti epske fantastike. Surovi svet stanovnika planine Razdor izmučen je večnim ratovima. Lagrenjani, gospodari Kamenog grada, decenijama ratuju s narodom Vrana. Priča prati šta se događa kada sudbina reši da se poigra s neprijateljima i dovede ih na isto mesto, u takozvano Utočište. Može li postojati sklonište i za one čiji su telo i duša izmučeni večnim sukobima? Lišen svega, jedan ratni zapovednik pokušava da konačno nađe mir i nadu, vagajući mogu li neprijatelji ikada postati prijatelji i postoji li čast u ratovanju…’’

Zbirka kratkih priča.