Autobiografija Lenija Kravica, muzičara i umetnika. Odlomak: Moj život se sastoji od suprotnosti. „Crno i belo. Judaizam i hrišćanstvo. ’’Džekson 5’’ i ’’Led Cepelin’’. Prihvatio sam svoju dušu Blizanca. Voleo sam te suprotnosti. Jin i jang su se mešali u različitim delovima mog srca i uma, dajući mi ravnotežu i podstičući moju radoznalost i opuštenost.

„Aristotel je mislilac u kome je helenska filozofija dostigla najviši rascvat, jer je ceo helenski svet obuhvatio svojim političkim, i celu prirodu, svojim prirodnjačkim spisima. Aristotel se ne slaže s Platonovom teorijskom osudom dramskog pesništva, i njegov spis O pesničkoj umetnosti, ako se u njemu i ne spominje Platon, nije u stvari drugo nego dopunjavanje i ispravljanje Platonovog shvatanja dramskog stvaralaštva. Na Platonovu osudu umetnosti odgovorio je Aristotel svojim učenjem o katarsi, kao i celom svojom Poetikom, koja se može uzeti kao pritajen protest protiv idealističkog shvatanja njegova učitelja.Ovde su i začeci docnijih ideja o umetnosti kao specijalnoj vrsti mišljenja u slikama. Sve do današnjeg dana zadivljuju nas činjenice koje Aristotel daje u vidu obrazaca analize umetničkih dela.“ Miloš N. Đurić Prevod s originala, predgovor i objašnjenja Miloš N. Đurić

Leksikografska građa ovog rečnika obuhvata aktuelne reči današnjeg književnog i govornog italijanskog jezika. Namenjen je svima koji žele da nauče ovaj blago zvučan jezik, pre svega osnovcima i srednjoškolcima. Ovo izdanje dvojezičnog rečnika usklađeno je sa novim udžbenicima italijanskog jezika kod nas. Lakom učenju jezika doprinosi kratak pregled gramatike, obeležavanje neophodnih naglasaka, pravilnog izgovora, kao i spisak nepravilnih glagola.

"Ko se to usuđuje da me budi iz moje dremke?" zarežao je vuk.To je tata koji čita knjigu svojoj ćerki. Vuk bi obično proždrao ljude očas posla.Ali ovog puta... Ne želi da propusti ni trenutak!Ali baš tada, tata zatvara knjigu."Ne! Ne mogu da ostave stvari ovako! Kako se priča završava?"

Šta zaboga taj dlakavi pauk radi na nozi gospođice Stern?"AAAAAAAAAAAH!"VRIŠTALI SU SVI.I tako ceo razred kreće u fantastičnu avanturu!

OVAMO NARODE!Priđite i budite svedok veličanstvenosti.Nema sumnje, sigurno ste pročitali prethodna tri toma o mom životu. Ali ako niste, ja sam Timi Promašaj, najveći detektiv na svetu. I nalazim se na neodređenom putu koji me vodi preko cele države. Zarobljen. Ali istina o tome kako sam se našao ovde nije bitna. Stvarno. Ne morate baš sve da znate. Zato što u svetu koji je poludeo, gde je dobar postao loš, istina mora biti dezinfikovana radi vaše zaštite.STEFAN PASTIS tvorac je bestselera Njujork tajmsa Timi Promašaj: Bilo je grešaka i Timi Promašaj: Vidi šta si sad uradio, kao i nadaleko hvaljenog stripa Biseri pred svinje, koji se pojavljuje u više od sedam stotina novina i ima svoje posvećene pratioce. Živi u severnoj Kaliforniji.

Radna sveska pred vama sadrži mnoštvo aktivnosti koje će podstaći dete da logički razmišlja i razvije fine grafomotoričke veštine. Dete će povezivati linije, učiti da broji, tražiti sličnosti i razlike, učiti odnose u prostoru, godišnja doba i još mnogo toga.

Reč autora: Ideje me, zapisao je Žid, zanimaju iznad svega. One žive, one se bore, umiru kao ljudi. Tako se esej javlja kao izvanredna reakcija protiv linearnog pripovedanja, što podrazumeva ostvarenu težnju ka sinhronosti poput one na slikarskom platnu. Istovremeno, esej, podrazumevajući erudiciju i specifičan talenat, nudi pravo na izbor, uključujući ravnopravno u igru i samog čitaoca.

Iz recenzije: „Zahtevan poduhvat koji se mogao pokazati veoma rizičnim da Majlis Besri nije gotovo prirodno pronašla pravu ravnotežu između ’fikcije’ i stvarnosti, tako da čitalac ostaje bez daha od početka do kraja ovog romana, ne dosađujući se ni u jednom trenutku. A to je dokaz da je autorka umela da zapazi beskrajne detalje jednog kraja života koji je neizbežan, ali ipak nije neskladan. Skidamo kapu!“ Žan-Lik Favr, ActuaLitté

Iz recenzije: ’’Delo Svete Marije (Skopcove) Dostojevski i današnjica nije suvoparni rad eksperta za rusku književnost, nego lično viđenje suštine stvaralaštva slavnog pisca. Ono što je ova pesnikinja i svetiteljka naših dana prepoznala kao samu srž dela Dostojevskog, prikazala je sažeto i jezikom koji ne zamara čitaoca. Naprotiv. Knjiga se čita zaista u jednom dahu. I na kraju svaki čitalac zažali što tekst nije duži.’’

Odlomak: Pogled mu se susrete sa profesorovim. Kraljević se iza okruglih naočara smeškao, držeći pred ustima viljušku sa nabodenom kriškom paradajza. Prineo ju je zubima i snažno zagrizao. Momiru se učini da čuje tiho krckanje, kao da paradajz u sebi ima sitne kosti. „Ima gorih i opasnijih stvari od službi. Rade ti o glavi.“ Kraljević se kažiprstom kucnu po slepoočnici. „U glavi. Nisi ni svestan toga.“

Zbirka priča.

Reč izdavača: ’’Novo izdanje hilandarskog putopisa našeg proslavljenog književnika Miodraga Pavlovića sadrži tekst njegove knjige Otvaraju se hilandarske dveri, ali i dva značajna priloga. Prvi je dragoceni esej Vladete Jerotića, Pavlovićevog dugogodišnjeg prijatelja ali i saputnika, Svetogorski dani i noći: Kako sam video i jednom zajedno sa Miodragom Pavlovićem doživeo svetogorske dane i noći; a drugi je ogled o Pavlovićevom putopisnom zapisu dr Vladimira Živanovića – Doživotni iskušenik.’’

Odlomak: Većina ljudi ceo život provede kao putnik koji je ušao u prvi autobus koji se pojavio na stanici i ne pogledavši koje je krajnje odredište tog autobusa. Puštaju da prevoznik drži konce njihovog života u svojim rukama i određuje gde će autobus napraviti pauzu, gde će putnik smeti da izađe iz autobusa i koliko će smeti da se tamo zadrži. Putnik najčešće ne zna ni gde je ni zašto je tu. A što je najgore, veruje da tako mora da bude, da je to jedino moguće. Nikad se i ne zapita kako je vozač uspeo da bude vozač, kako je stekao pravo da određuje da li će voziti desno ili levo, da li će juriti ili voziti polako, kada će i gde stati. A istina je da smo svi rođeni da budemo samo i jedino vozači autobusa svog života. Tako treba i tako mora, ukoliko želimo da znamo da smo stvarno živeli. Vaši potencijali su ogromni. Ali i prepreke za njihovo ostvarivanje mogu biti velike i brojne. Da biste ih prevladali morate ih prvo pronaći. U tome će vam pomoći ova knjiga. Kad otkrijete i uklonite prepreke učinićete da vaša sudbine bude uspeh sada.

Reč izdavača: ’’Prošlo je dva veka od rođenja i četrnaest decenija od smrti Fjodora Mihajloviča Dostojevskog, a sve njegove vizije su se ostvarile: kristalni dvorac je tu, Veliki Inkvizitor ureduje svetom i sprema se na obračun sa Hristom, mikrob zla iz Raskoljnikovljevog sna vlada svetom. I tako se, opet i opet, pokazuje – ako pisac nije vizionar, on nije veliki pisac. Ovo je knjiga o velikom hrišćanskom piscu i vizionaru Dostojevskom.’’

Zbirka poezije.

Zbirka poezije. Iz recenzije: ’’U četvrtoj zbirci pesama Arkam gori Aleksandar Petrović Babić izlazi „iz trećeg lica / kao iz tesnog / spandeksa / antiheroja“ i započinje šetnju kroz razrušenu Republiku Arkam. Autor oslikava stripovsku psihomitologiju bića čija je jedina nada da ga „kao kontrabandu“ bilo ko izvede iz te države koja se „deli / na sve sitnije / komade hleba“. Arkam gori jeste poezija degradirane zajednice koja se udaljava od arhetipskog Čoveka dok tipsko postaje primitivno, a mitsko: infantilno mitomansko. Ko nije spreman da čita podeljenu stvarnost, ni sebe u njoj, nije spreman za ovu antiavanturu. Ko zaplovi, saznaće šta u drugoj realnosti radi Bob Dilan, a šta u ovoj, zaboga, radimo svi mi.’’

“Poema Crni čovek prvi put je objavljena u časopisu “Novi mir”, u januaru 1926. godine, ubrzo poslije Jesenjinove smrti. Postojalo je nekoliko verzija ove poeme, Jesenjin je dugo radio na njoj, a kažu da je ona koju je pjesnik recitovao svojim prijateljima bila mnogo “teža”, tragičnija, od konačne koja je objavljena. Maksim Gorki piše da je duboko potresen plakao kada mu je ovaj recitovao jednu od prvih verzija Crnog čoveka. Poslije Jesenjinove smrti, kada je objavljena poema Crni čovek, oglasili su se mnogi kritičari i napadi na Jesenjina su bili nemilosrdni. Optužnica se zvala “jesenjština”. U njoj je sabrano sve što je u to vrijeme, sa stanovišta politike i ideologije, označavano kao dekadencija i tuđe sovjetskom društvu. Smatrano je naročito opasnim za mladi naraštaj. Dogmatičari su u Jesenjinovoj poeziji našli “dokaze”: dekadenciju, individualizam (a tada se slavio kolektivizam), pijanstvo, besposlica, nevjerica u svakodnevicu i njeno javno nipodaštavanje, klonuće duše… “U ovom životu nije novo mreti”… Jedinka, slaba da sve to izbjegne, brzo se prikloni skitnji, alkoholu, izgredu, rezignaciji, pa život nije ništa… (…) (…) Kad je uz “Crnog čoveka” počela da se pominje i riječ ludilo, Jesenjinovi prijatelji nastojali su da šire objasne pojam dvojnika u umjetničkom stvaranju. Dokazivali su da “Crni čovek” nije ni Jesenjinovo buncanje ni halucinacija, kako su pojedinci pisali, nego prototip crnog čovjeka koji postoji u djelima velikih pisaca, i prije i poslije Puškinovog “Mocarta i Salijera”. Pominju se Šekspir, Servantes, Lope de Vega, Edgar Alan Po, Čehov, Gogolj… U zaštitu Jesenjina ustao je i Maksim Gorki. Gorki piše belgijskom književniku Francu Elensu 1926.godine: “Kad biste vi znali, dragi moj, kakve je čudesne, iskrene i dirljive pjesme napisao pred smrt, kako je veličanstvena njegova poema ’Crni čovek’ koja se upravo pojavila iz štampe. Mi smo izgubili velikog ruskog pjesnika”. Gorki je pronicljivom analizom “Crnog čoveka” uočio među prvima visoke umjetničke i filozofske odlike poeme, što i današnja ruska književna kritika uzima kao najveće vrijednosti ovog Jesenjinovog remek-djela. U Jesenjinovoj drami Gorki je vidio duboko poučnu socijalnu dramu. I Vladimir Majakovski je stao u odbranu Jesenjina. On piše: “Pojavile su se pjesme, članci i uspomene, čak i drame. Po mom mišljenju, 99% onoga što je napisano o Jesenjinu prosto je besmislica, ili štetna besmislica”.” (izvor: Ljuba Vukmanović – Tragom Jesenjina)

Knjiga dnevničkih zapisa i priča nastalih sa putovanja koja je pisac preduzeo kasnih četrdesetih i tokom pedesetih godina prošlog stoleća. Odlomak: Niko ne bi trebalo da prođe kroz život a da bar jednom ne iskusi zdravu, čak i dosadnu samoću u divljini, da ne zavisi isključivo sam od sebe i tako nauči svoju istinsku i skrivenu snagu. Da nauči, na primer, da jede kada je gladan i da spava kada je pospan. Iz recenzije: „Knjiga koja se čita svim čulima.“ Sunday Times

Zbirka poezije. Iz recenzija: ’’Na sceni postavljenoj motivima gradilišta, u atmosferi udaranja čekića ili brujanja šlajferica Malme je i intiman glas čoveka koji preispituje sopstveno postojanje, pokušava da pobedi sebe u talasima euforije i depresije, odustajanja i novorođene želje da se postane bolji i drugi. Malme je daleko, ali da li je to dovoljno „Da se obriše sećanje na sebe”?’’ Radomir Lazović ’’U eri postkapitalizma, kada se svaki smisao, svaki pokušaj uspostavljanja vertikale gubi, i za posljedicu ima potpuni gubitak sigurnosti, Stevan Tatalović nam kroz trideset i devet pjesama koje čine zbirku Malme, daje preciznu, vjernu i potresnu sliku stvarnosti. Tatalovićev jezik je oslobođen ukrasa, potrebe za uljepšavanjem. Niz slika, poredanih jedna uz drugu, uzmeniravajući kolaž, govori sasvim dovoljno. Čak i ono što ne želimo znati. Upravo zato je važno da je čitamo.’’ Senka Marić

Zbirka priča. Iz recenzije: ’’Kroz sedam priča u „Sazrevanju modrica“, pruža nam se uvid u sedam potpuno različitih životnih situacija, ali i književnih žanrova i vrsta naratora. Žanrovska raznolikost i veština u poigravanju formom i karakterima junaka u svakoj od priča čine ovu zbirku nezaobilaznim štivom za one koji od proze traže više od površnog zaokupljivanja mašte i koji književnost vide kao odraz društva.’’

Iz recenzije: „Junakinja poeme Šećer, led i varikina gotovo da se nalazi u neprobojnom mehuru odakle posmatra svet koji joj se čini istovremeno vrlo bliskim, i nepodnošljivo stranim. Lirska, nekad i začudna imaginacija oživljava i pulsira u pokušajima da se opiše svet koji se razume u slikama, u stanjima i asocijacijama. Otud nekad i hermetičnost u izrazu, otud mnoštvo lične simbolike u fragmentima jedne lirske priče koja se razlistava u ljubavnu, porodičnu, bračnu, u priču o detinjstvu i svakodnevici. Godišnja doba se smenjuju, roditelji umiru, deca rastu; ciklus je zaokružen. U nepomućenom i bespomoćnom stanju melanholije, neophodne su nam belina i nevinost, čistota i transparentnost elemenata iz naslova knjige da bismo preživeli.“ Katarina Pantović

Zbirka priča.

Zbirka meditativne proze.

Reč izdavača: ’’Krug se zatvorio. Devet priča iz zaostavštine Đorđa Lebovića, koje se prvi put objavljuju, kao da zamenjuju nikad nenapisana dva završna poglavlja njegovog romana Semper idem. Jezik logoraša i autentičan opis logorske golgote u ovim pričama uvek su uzdignuti na nivo humora, naizgled nesvojstvenog predvorju smrti i pozornici zločina. Likovi se po pravilu oslovljavaju nadimcima, dijalozi nose radnju, ali i taj dramaturški naboj začinjen je često crnohumornom šalom: „U logoru, u nedostatku hleba, humor je bio jedina moguća opcija da se zavara glad i da se preživi.“ Ipak, iako „ljudi ne vole kad neko priča o patnji koja je njih mimoišla“, pisac je opisima umiranja, razbacanih leševa, logoraša pretvorenih u žive kosture usled gladi, žeđi, bolesti, mraza i iscrpljenosti, na dramatičan i potresan način odao poštu svojim umrlim sapatnicima, često prerano sazrelim vršnjacima iz dečjih baraka, prenoseći njihove reči i snove o slobodi, jer ih nada u izbavljenje do poslednjeg časa nije napuštala. U dodatku „Iz piščeve beležnice“ Lebović u nizu kratkih fragmenata secira lik i delo Hitlera i pojavu nacizma, njegove metode, ideologiju, propagandu i istorijske reperkusije, pa i balkanski prostor bremenit nacionalizmom i mržnjom. Kao i svojim proslavljenim romanom Semper idem, dramama Nebeski odred, Haleluja, Traganje po pepelu, Viktorija i drugim, ovom svojom zbirkom autentičnih i uznemirujućih logorskih priča Lebović je, kao niko pre ni posle njega u savremenoj srpskoj književnosti, ostavio neizbrisivo umetničko svedočanstvo o krvavom nasleđu XX veka, neumorno opominjući svoje čitaoce na različite pojavne oblike i večno vraćanje zla.’’