Opis Vrt bogova je poslednja knjiga Krfske trilogije. Kao i prethodna dva toma, i ovaj je zasnovan na uspomenam autora na dane koje je proveo sa porodicom na tom grčkom ostrvu. Pripovedajući nam o svojoj najvećoj strasti, prirodi i životinjskom svetu, Džeralda Darel nas usput zasmejava do suza mnoštvom komičnih anegodta u kojima su karakteri i psihologije članova njegove porodice, maštana i uvrnutih gostiju prikazani s toliko duha, da ne čudi što je mnogima postao omiljeni pisac.

Pravilnik za najbolje metode roditeljstva, knjiga Šta sjajni roditelji rade, zbirka je strategija za prevazilaženje problematičnog dečjeg ponašanja, stvaranje snažnih porodičnih veza i usmeravanje dece kako bi izrasla u srećne, pažljive i odgovorne odrasle osobe.Šta sjajni roditelji rade je mapa svih stvari koje su vam potrebne kao roditelju i kojima ćete se iznova vraćati. Psiholog Erika Rajšer koristi se rezultatima najnovijih istraživanja iz oblasti dečjeg razvoja i kognitivne nauke, a tako dobijena saznanja obogaćuje stvarnim primerima, korisnim savetima i tehnikama koje roditelji odmah mogu primeniti. Pokazaće vam, između ostalog:• Kako da izbegnete uobičajene roditeljske greške;• Kako da borbu za nadmoć pretvorite u saradnju;• Kako da promenite neželjeno ponašanje, poput kukanja i odugovlačenja, bez vike ili grdnje.Šta sjajni roditelji rade zasnovana je na popularnim roditeljskim radionicama na kojima dr Erika Rajšer spaja istraživanje sa primerima iz stvarnog života i dolazi do poznatih, primenljivih i lako razumljivih rešenja.

Iz recenzija: ’’Knjiga kritika i eseja književnog kritičara i istraživača Viktora Škorića Melanholični otpor forme prijatna je pojava i svojevrsno osveženje u savremenoj književnoj kritici: ona okuplja tekstove koji su nastali, sasvim izvesno, ne nekakvim akademskim ili poučitelnim povodima, niti bi se, uopšte uzev, moglo reći da je motivacija za njihov nastanak došla od spolja, već su rezultat čiste inspiracije, nadahnutog samostalnog čitanja i istraživanja. Autor pokazuje autentično bezinteresno zanimanje za određene književne, kulturno-istorijske, pa i filmske fenomene, prilazeći im iz različitih perspektiva: problemske, komparativne, interdisciplinarne, pokazujući da je ubedljivo tumačenje moguće i kada ne poseduje precizan i unapred strogo osmišljen metodološki ili teorijski okvir.’’ Katarina Pantović ’’Potraga za formom čitanja, Škorića vodi ka istraživanju Pavićevih, Kortasarovih, Koenovih, Kišovih (kome posvećuje najviše pažnje) i Pekićevih dela. Škorić u svojim esejima minuciozno prilazi „Problemu Večite Forme”, istražuje „neprekidnu potrebu za promenom forme kojom se sadržaj književnosti podmlađuje i osvežava”, otkriva „eksperimente u formi i formalne inovacije”, kišovski zaključuje da „forma jeste sadržaj”, pronalazi znakovitost između „forme i čovečnosti”, „forme i ljudske sadržine”, „forme mitske svesti i redukcionizma” i dr. Zbog toga što je problem forme centralni pojam ove knjige ona i jeste naslovljena Melanholični otpor forme. Kakav je to otpor formi koji definišu melanholija, odnosno, bezvoljnost? Forma je dominanta. Forma je sve: I forma je opet pobedila! Uprkos simbiotičkom shvatanju egzistencijalista, reći ću: forma nema esencijalni značaj za književno delo – ona je sušta egzistencija.” Srđan V. Tešin

Iz recenzije: ’’Pripovedanje koje intenzivno posreduje pojedinačna iskustva predstavlja prozaistički credo Marka Stojkića, najavljen njegovim prvim romanom pod naslovom Veštice. U Vešticama, prema tome, životne izbore bar triju žena, predstavnica triju generacija, čitalac prati kroz vešto smenjivana poglavlja – u „zadatim” perspektivima, ili prelomljena kroz sveznajući vizir. On je, u stvari, bitan izvor čitalačkog užitka u ovom romanu, tako da Stojkić emulira glas uglađenog analitičara, ironičara, ponekad i skeptika, ali i, po potrebi, liričara koji ne preza od uranjanja u poširok leksički korpus. Još draže mu je, reklo bi se, filtriranje svih ovih raspoloženja kroz glas i delovanje neobičnih (anti)junakinja. Ovo je tek površinski sloj: jezik, tako „upeglan”, a stilski raznolik, od Stojkićevih Veštica pravi pažnje vredan književni otisak ženskog iskustva u našoj stvarnosti.’’

Pre nego što se poduhvatite čitanja ovog malog brevijara, u nameri da izbegne bilo kakav nesporazum, autor nastoji da vam predoči svoju polaznu tačku. Toplo preporučuje onima koji očekuju da će ovde naći spisak marki i prodajnih mesta da nastave da se opskrbljuju časopisima koji su namenjeni za vulgum pecus. Uz to, autor ne preporučuje čitanje ovog delca skorojevićima i ostalim novim bogatašima, kojima Bizmarkova deviza „beati possidentes“ služi kao uzor za umetnost življenja i obrazovanja; japijima sa mobilnim telefonima i kabrioletima, koji imaju potrebu da se uvuku u polumondenske krugove koji, čak i takvi, poprilično prevazilaze njihove intelektualne kapacitete; „sitnom“ i „krupnom“ plemstvu koje poput ustajalog kamambera ne ume više da sačuva distancu. Podrazumeva se da se i adepti B.C.B.G. (bon chic, bon genre – konzervativni šik) stila nalaze na ovom spisku, slični najpatetičnijoj buržoaziji. Ovaj „priručnik“ se obraća eliti, a ne onima koji prate prolaznu modu. Elementarno poznavanje kulture luksuznih proizvoda i jaka ličnost bez sumnje su minimum koji se zahteva u ovom slučaju. Nadamo se stoga da ovaj brevijar neće pasti u neželjene ruke, niti u knjižarsku preraspodelu. Čak i ako ste ubeđeni da želite da pripadate čudesnom svetu snobova, u njemu ne možete unapred steći svoje mesto. Nije li i samom Pigmalionu bila neophodna Afroditina pomoć? I pored toga, upravo vama i samo vama, ova knjiga može da pruži solidnu podršku. Da li se rađamo kao snobovi? Da li za takvo nešto imate predispozicije? Da nije reč o nekoj bolesti ili frustraciji? Šta jede snob? Gde ide u kupovinu? Gde ga možemo sresti i šta nosi u svojim putnim neseserima? Kako je uredio svoj dom u čijem okrilju prima jedino malobrojne bliske osobe? Kakvi su njegovi politički stavovi? Da li je vernik? Da li pati od paranoje ili od egzistencijalističke teskobe? Pitanja se nižu u nedogled. Međutim, svaki snob je neuporediv i jedinstven. Snob je sve video, sve doživeo i čak nema potrebu da se toga seća. Budite uvek izuzetak! Takav je Zakon snobizma! „Nikada ne bi trebalo da činimo bilo šta od onoga što ne bismo mogli ispripovedati nakon večere!“, zabeležio je Oskar Vajld. I pre nego što nastavite sa čitanjem, zapamtite: svaki oblik altruizma od sada vam je zabranjen! Quod licet Iovi, non licet bovi, što će reći, nije sedlo za magarca. Tako je udešen svet.

Odlomak: Kada je tvoja priča postala moja? Moja prerasla u našu? Ovo postao način da sačuvam sećanja na tebe i ispunim obećanje?... Kao potok koji se uliva u reku, teče sa njom pa se odvoji, ušla si u moj život toliko iznenada kao što si ga i napustila.

Odlomak: Ova knjiga je namenjena onima koji prave prve korake u oblasti obrade i analize podataka. Detaljno su opisane biblioteke programskog jezika Pajton koje se koriste u radu sa podacima, kao i interaktivno radno okruženje Džupiter, u kome su rađeni svi primeri.

Odlomak: Nedostaje nam Bog. Ničim se ne može uticati da se ne pojavi ta praznina koju otkrivamo jednog dana u mladosti. Alkohol je stvoren da bi se podnela praznina univerzuma, balansiranje planeta, njihovo nepokolebljivo kružno kretanje u prostoru, njihova ravnodušna tišina prema vašem bolu. Čovek koji pije je interplanetarni čovek. On se kreće u interplanetarnom prostoru. Tu on vreba. Alkohol uopšte ne pruža utehu, on ne popunjava psihološki prostor pojedinca, on samo zamenjuje nedostatak Boga. Ne teši čoveka. Naprotiv, alkohol podržava čoveka u njegovom ludilu, prenosi ga u najviše predele gde je on gospodar svoje sudbine. Nijedno ljudsko biće, nijedna žena, nijedna pesma, nikakva muzika, nikakva književnost, nikakvo slikarstvo ne mogu da zamene alkohol u ulozi koju on ima kod čoveka; iluziju najvećeg stvaralaštva. On je tu da je zameni. Pored svega, on predstavlja deo sveta koji bi trebalo da veruje u Boga, a koji više ne veruje u njega.

Iz Predgovora: Ja na tu distancu nisam imao pravo. Vjerujem da će čitaoci razumjeti dah u kojemu se piše, a koji se ubrzavao sa nedostajanjem vazduha i prelivanjem na sve strane iracionalnog i prijetećeg. Bilo je to i vrijeme u kojemu su ruku pod ruku putovale politika i kuga. Nažalost, još uvijek, putovanju nije kraj. Izvjesno, mnogima će se tek otkriti novi horizonti pisanja i zapisivanja, ali jedna epska cjelina uokvirena je i specifičnim događajima i posebnim ljudima pa u mom svijetu, u koji se vraća, makar, privid mira, izgleda kao epoha koja zaslužuje da se istrgne od ostatka svijeta i vijeka. Da, ovdje je riječ i o posebnim ljudima.

Tačan podatak o uvozniku i zemlji porekla je naveden na deklaraciji proizvoda. Koristi se kao prekidač za detekciju prisustva nekog objekta koji reflektuje IR snop svetla Obično se koristi u kuhinjskim elementima, ormarima, fiokama itd. Bez mehaničkih delova, dug vek trajanja Zbog malih dimenzija i samolepljive trake jednostavan za ugradnju Tip kontrole: Uključivanje i isključivanje Funkcije: ON/OFF Upravljanje: Senzor, domet senzora: 3-15 cm Međusobna sinhronizacija: Ne Ulazni napon: 12-24V DC Izlazni napon: 12-24V DC Maksimalna struja na izlazu: 3 A Maksimalna snaga na izlazu: 36 W (12V), 72 W (24V) Materijal kućišta: Metal Radna temperatura: -20°C do +60°C IP zaštita: IP20 Masa: 28 g Dimenzije: 39x31x8 mm, dužina kabla: ulaz: 140 mm, izlaz: 180 mm Nema komentara za ovaj proizvod. Napišite komentar Vaše ime Vaš komentar Napomena: HTML nije podržan! Ocena Loše Dobro Nastavi

RECESSED ROUND DOWN LIGHT R6870 GU10, WHITE 92R6870 Marka Registrujte se za popust Cena: 847 . 73 din sa PDV Količina (kom.) : dostupno Kupi Proveri raspoloživost Tehnički podaci Tip Male spot lampe Model R6870 Nominalni napon 240 V Sijalično grlo GU10 Broj sijalica 1 Uključuje izvor svetlosti Ne Boja svetiljke Bela Oblik Okrugli Montaža Ugradna montaža Ip zaštita IP20 Prečnik otvora za vijak 83 mm Tip materijala Aluminijum/PC Dimenzije (mm) D:90/H:37 Marka ELMARK Garancija

Priče Pavla Aleksića su kratke, izbrušene i prepune neke tihe tuge. U njima kao da je vrijeme stalo, a likovi ostali da se snalaze u tom otuđenom svijetu bez budućnosti. Njegove priče govore o nemogućnosti da čovjek nađe mjesto za sebe, o nemogućnosti dva bića da ostvare komunikaciju, o nemogućnosti da ostanemo i još većoj nemogućnosti da se vratimo. One govore o Americi, o Srbiji i onom beskonačnom prostoru koji se stvara kad čovjek nije ni ovdje ni tamo. Pavle Aleksić je rođen 1993. u Beogradu, gdje je i završio srednju školu i započeo studije. Sa devetnaest godina odlazi u Ameriku, gdje i danas živi bez stalne adrese i radi u barovima, od mjesta do mjesta. Laureat je nagrade Đura Đukanov sa zbirkom „Tamo je more“, čije su izabrane priče izdate u okviru zbirke „Hartvorm“.

Erotika Lu Salome je filozofska i psihološka studija o značaju erotskog u našim životima i o erotskom nagonu kao ujedinjujućoj sili koja čini osnovu čovečnosti. U ovom važnom eseju, Lu Andreas Salome daje pronicljiva zapažanja o polu, rodu, umetnosti i religiji koja ga i danas čine savremenim i relevantnim kao i onda kada je nastao – pre više od sto godina. „Po svom najdubljem unutrašnjem smislu, ljubavni čin je – a svaka je ljubav svojevrsni stvaralački čin – stvaralački ushit prouzrokovan voljenim bićem, ali ne iz ljubavi već zbog same ljubavi. Zato se po svome biću erotsko mora bez sumnje shvatiti – baš kao duhovno stvaralačko – kao stanje s prekidima, koje dolazi i koje se povlači, i čiji intenzitet ili punoća sreće ne može da iskaže ništa o njegovom verovatnom trajanju u pojedinačnom slučaj.“ Lu Andreas Salome (1861–1937) je bila psihoanalitičarka i esejistkinja, cenjena intelektualka poznata po bliskim prijateljstvima sa velikim umetnicima i misliocima s kraja devetnaestog i početka dvadesetog veka, kao što su Rihard Vagner, Sigmund Frojd, Rajner Marija Rilke i Fridrih Niče.Njena najpoznatija dela su: eseji Figure žena kod Ibzena (1892) i Fridrih Niče u svojim delima (1894), kao i prepiska sa Ničeom i Rilkeom.

Iz recenzije: „Mi smo oni koji su došli pre nas i otići ćemo sa svima koji su bili sa nama." Jednog zimskog jutra Lars izlazi iz stana i zatiče mladu šiparicu usnulu u njegovom automobilu. On je pisac u šezdesetim godinama, i nekoliko sati kasnije upušta se u putovanje sa devojkom, ostavljajući za sobom dugogodišnji brak i nedovršen roman „Oplakivanje Elijasa Groa". Ovo je druga knjiga trilogije Žoaoa Torda, sa sasvim drugačijom strukturom u odnosu na prethodne piščeve knjige, kojom se autorova spisateljska veština dodatno izbrusila i dosegla zreliji nivo. Priča nosi jak emocionalni naboj koji nikada ne napušta Tordova dela: primorani da napustimo svoju zonu komfora, nalazimo se pred likovima u rvanju sa izuzetno moćnim unutrašnjim konfliktima i ne ostajemo ravnodušni na strepnje koje ih prate.

Podnaslov dela glasi: 100 najboljih tekstova srpskog hip hopa.

Uz pomoć ove knjige naučićete kako da se izborite sa besom i impulsivnšću prilikom vaspitanja dece.

Iz recenzije: ’’Smrt voljene osobe, raskid veze, propali brak, gubitak posla ili neostvareni snovi, sve su to fenomeni koji nas mogu preplaviti tugom ili gurnuti u očaj. Vodeći nas Putem suza, Horhe Bukaj ukazuje na jedan od najtežih, ali, u isto vreme, i najvažnijih izazova sa kojim se svaki čovek mora suočiti – sa procesom tugovanja. Svojstvenom rečitošću, Bukaj nam predočava da je patnja sastavni deo ljudske sudbine i sugeriše da je moguće preživeti čak i najbolnija iskustva, kao i da su nam ona neophodna za lični razvoj i sazrevanje. Put suza je važan i koristan putokaz koji nam pomaže da se orijentišemo onda kada ne vidimo jasno i mislimo da izlaza nema. Pokazuje nam kako da prevaziđemo tugu a ne zapadnemo u očajanje, kako da na kraju puta, kad bol utihne, prikupimo dobit koju smo stekli u najtežim trenucima iskušenja.’’

„Filozofija je, od najranijih vremena, postavljala veće zahteve, a postigla je manje rezultate, nego bilo koja druga oblast znanja…Verujem da je sada došlo vreme da se ovakvo nezadovoljavajuće stanje stvari privede kraju”. Bertrand Rasel „Ove eseje možemo samo da pohvalimo. Retko se događa da neki čovek velikog znanja zađe u filozofsku arenu i da raspravlja sa tolikom misaonom jasnoćom, i povrh svega s tolikom naklonošću, gledišta koja kritikuje.” The Oxford Magazine

Odlomak: Mrlja napravljena prilikom ocene ustavnosti i zakonitosti tzv. Briselskog sporazuma (2013) oduzela je Ustavnom sudu devet desetina njegovog dostojanstva. Poslednju desetinu uzeće mu štampanje ove knjižice. Pasivnost Ustavnog suda jasno ukazuje na prihvatanje postojanja jednog poretka koji je iznad i van ustavnog poretka, a koji se predstavlja (ili nameće) kao originaran. Ovakvo stanje podriva Ustav i ujedno vodi rastakanju celokupnog pravnog sistema. Sporazum iz Vašingtona je otvorio – i u tome je njegovo fokalno značenje – svojevrstan sukob između političke vlasti i pravnog poretka. Izoštren pogled otkriva i da svaki protivustavni akt (u ovom slučaju „Ekonomska normalizacija“) sadrži u sebi i početnu tačku delegitimizacije političke vlasti.-

Iz recenzije: ’’U ovoj detaljnoj i inspirativnoj studiji, Andre Žid pokušava da susretne Dostojevskog na izvoru ideja. Njegova predavanja o slavnom piscu ne bave se samo analizom književnih dela, već i važnim događajima koji su oblikovali njegovu dušu i inspirisali ga da stvori neke od najkompleksnijih likova svetske književnosti. Govoreći o životu i delu Dostojevskog, Žid osvetljava ono u čoveku i svetu što je stvorilo pisca. A to je, nesumnjivo, neutaživ apetit za čitanjem i bezgranično čovekoljublje.’’

Ugradna lampa za sijalicu Ola-D00 GU10 75mm 2012550 je ugradna lampa za spuštene plafone, jednostavnog dizajna, prečnika 75mm. Ugradna lampa za sijalicu Ola-D00 GU10 75mm 2012550 je izrađena od aluminijuma i akrila, neutralne bele boje. Ugradna lampa za sijalicu Ola-D00 GU10 75mm 2012550 je predviđena za unutrašnje osvetljenje. Lampa ima jedno sijalično grlo tipa GU10, za led sijalicu.

Ugradna lampa za sijalicu Ola-D11 GU10 75mm 2012560 je lampa za ugradnju u spušteni plafon. Ugradna lampa za sijalicu Ola-D11 GU10 75mm 2012560 je crne boje, pa će se lako uklopiti u moderno uređenje enterijere. Ugradna lampa za sijalicu Ola-D11 GU10 75mm 2012560 je izrađena od kombinacije aluminijuma i akrila, širine 75mm. Lampa ima jedno sijalično grlo tipa GU10 za LED sijalice.

Priča o jeziku, razapeta između ćutanja i vriska ~ Kad su ljudi pošli po Knjigu debitantsko je ostvarenje iz 1993. godine, kojim poljska nobelovka stupa na literarnu scenu. Prepoznata kao prozaistkinja koja, tragajući za vlastitim narativom, iskoračuje iz dominantnih književnih tokova devedesetih godina, u prvencu koji je osvojio nagradu Poljskog udruženja književnih izdavača Olga Tokarčuk počinje da ispreda tematske motive i utvrđuje stilske odlike koji će se razvijati u kasnijim njenim delima. Ovim romanom, čije je prvo srpsko izdanje objavljeno 2001. godine pod naslovom U potrazi za Knjigom, autorka se obratila masovnoj publici, krijumčareći u njemu sadržaj za elitističkog čitaoca i nagoveštavajući da istini možemo da se približimo samo onda kada smo u pokretu, što je misao koja ima i religijsko-metafizički, ali i društveni karakter. U burnoj epohi XVII veka, na tragu duhovne istorije koja obiluje tajanstvenim simbolima i slikama, dok Evropu potresaju promene i moralne krize, grupa nesvakidašnjih putnika, pasioniranih proučavalaca filozofije i kabale, astrologije i hrišćanske mistike, negde na francusko-španskoj granici kreće put Pirineja. Oni tragaju za istinom sadržanom u Knjizi, koja treba da otvori vrata intuitivnom znanju i univerzalnoj harmoniji, paraboli druge stvarnosti, u kojoj će svaki čovek moći da dohvati svetlosno uže. ~ Knjiga ‒ slamanje transcendentnog ćutanja – otkrivenje punog smisla, koji kod Tokarčukove dobija materijalnu dimenziju: paginaciju, fakturu papira, font i korice. Traže je Knjigotražitelji ili Bratstvo – grupa uticajnih građana od kojih svako drugačije zamišlja taj odgovor, jer drugačije postavlja pitanja. Jedni ga formulišu u okvirima medicinske nauke, drugi su poklonici kabale, treći su umetnici. Svako sadrži česticu istine, svako je „blizu“. Mnoštvo ljudskih odgovora u opoziciji je prema totalnoj istini Knjige. Olga Tokarčuk, glasnogovornica koegzistencije različitih diskursa i neophodnosti negovanja razlika, kao da staje na stranu tih „različitih ljudskih jezika“ i „spornih graničnih područja“. Katažina Kantner

Odlomak: „Izazovan, intrigantan, katkad veoma hermetičan, a katkad izuzetno lako čitljiv, avangardni pesnički opus Rastka Petrovića postoji kao momenat srpske književne istorije koji poziva da mu se nanovo vraćamo, nanovo ga doživljavamo, tumačimo i razumevamo kao bezvremenu i nadvremenu kategoriju saznanja i iskustva. Prevodeći poetiku Rastkovih avangardnih pesama u ravan koja dopušta prepoznavanje njenih istina u nama samima i u životu, ukazali smo na to da su njegove stvaralačke namere bile uvek prevashodno oblikovane samim principima umetnosti, a da nerazumevanje na koje je nailazio nije bilo opravdano književnim argumentima, već predrasudama, skučenim ličnim pogledima i ciljevima dalekim svakoj umetnosti.“ Andrea Beata Bicok Iz recenzije: „Kroz knjigu Avangardna poezija Rastka Petrovića približavamo se liku i delu pesnika, njegovom poimanju umetnosti, naročito poezije, načinu na koje je oblikovao svoju poetiku i negovao je kroz vreme. Autorka nam hronološki predstavlja avangardnu poeziju Rastka Petrovića kroz poetičke oslonce koje je odabrao na početku stvaralaštva i razvijao ih do maksimuma. Dala nam je tumačenja avangarde poezije Rastka Petrovića koja omogućavaju njen dubok doživljaj, čak i ako čitalac nije pobliže upoznat sa njom. Vrednost ove knjige ogleda se i u tome što je ona donela jednu vrstu prevrednovanja relevantnijih kritičkih sudova koji postoje o Rastku Petroviću, i to ponajviše zasnovanu na tumačenju same Rastkove poezije, oslanjajući se na njene elemente koji nedvosmisleno ukazuju na avangardnost i vrednost u tom okviru. Istovremeno, takav pristup poeziji Rastka Petrovića i njeno tumačenje odista može da potvrdi i njene kvalitete kojima se ona može svrstati u ravan sa poznatom evropskom avangardnom poezijom, što je za srpsku književnost od velikog značaja. Jedan deo knjige Avangardna poezija Rastka Petrovića posvećen je zasebno razmatranju Otkrovenja, dela koje je Rastka i proslavilo i koštalo ga slave istovremeno. Pišući o toj zbirci, Andrea Beata Bicok najpotpunije postiže svoju nameru zadatu na početku, a to je, kako je rekla, da pesniku „podigne spomenik“ koji bi značio krajnje i konačno priznanje.“ Jelena Milošev