Visina: 113mm Duzina: 32mm Dubina: 32mm Boja: plava Sijalica: LED 1x 0.1W~ 5lm Materijal: Plastika Sijalica ukljucena u cenu

LED dimer sa RF daljinskim upravljačem sa 14 tastera Omogućava laku i jednostavnu kontrolu jačine svetlosti pomoću daljinskog upravljača Poseduje i 2 dinamička režima za kontrolu priključene LED trake ili module TipDimer Tip kontroleJačina svetlosti, svetlosni efekti FunkcijeDIM UpravljanjePreko daljinskog upravljača (u sklopu), taster Daljinski upravljačRF 14 dugmadi; napajanje 1 kom. CR2025 baterija (u sklopu); domet 15 m (na otvorenom) Međusobna sinhronizacijaNe Ulazni napon12-24V DC Izlazni napon12-24V DC Maksimalna struja na izlazu1CH*6A Maksimalna snaga na izlazu72 W (12V) / 144 W (24V) Materijal kućištaPlastika Radna temperatura-20°C do +60°C IP zaštitaIP20 Masa75 g Dimenzije38x12 mm

Visina: 113mm Duzina: 32mm Dubina: 32mm Boja: crvena Sijalica: LED 1x 0.1W~ 5lm Materijal: Plastika Sijalica ukljucena u cenu

Ova knjiga nam donosi priču Iza­bele Makavoj, žene koja je imala tri ozbiljne veze u životu. Svaki od ta tri muškarca podario joj je dete - i to ćerku. Ona je sama odgajila svoje tri devojčice koje su izrasle u tri veoma različite žene. Sa svakom od svojih ćerki Izabela ima poseban odnos. Ipak, postoji jedna tajna u Izabelinoj prošlosti...

Zbirka priča. Iz recenzije: ’’Držeći se pripovedačkog načela "tesno, a široko", Dragan J. Ristić pokazuje vanredno umeće u rukovanju kratkom formom. Opredelivši se za proznu minijaturu pri predstavljanju prividno običnih, a zapravo tragikomičnih događaja iz svakodnevnog života, autor uspeva da sklopi narativni mozaik od čak sto jednog narativnog zapisa (fragmenta), poentirajući svaki od njih sebi "primerenim" Marfijevim zakonom. Rukopis knjige je ovenčan gradskom književnom nagradom "Slaviša Nikolin Živković" koju dodeljuju Grad Niš i Društvo književnika Niša.’’

“Zadivljujuća simfonija o praškoj književnoj i filozofskoj semiosferi… Jedna od najsavremenijih kulturoloških studija u evropi” Venko Andonovski Gojko Čelebić studirao je starogrčki jezik i književnost na Karlovom univerzitetu, a diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Pragu. Doktorat u oblasti svetske komparatistike, o Miguelu de Cervantesu, i uticaju na slovensku književnost, odbranio je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. On je pre svega romansijer (objavio je 12 romana), zatim pripovedač (11 zbirki pripovedaka), sa još petnaestak knjiga u gotovo svim žanrovima- eseji, naučne proze, drame, scenarija, uključujući četiri pesničke zbirke. U scenskom stvaralaštvu, pored pozorišnih i filmskih režija, za njm je dvadesetak drama, dramatizacija, filmskih scenarija i sl. Autor je dva dugometražna filma. U službenoj karijeri bio je visoki diplomata u Buenos Ajresu, Tokiju, Njujorku, Kairu i Rimu.

Zbirka priča. Iz recenzije: ’’Naslov knjige Ivane Miškove, Bele životinje su veoma često gluve, metafora je unutrašnjeg albinizma – unutrašnje gluvoće i slepila, koji čoveku oduzimaju ravnotežu i uvode ga u veze i okolnosti koje mu nanose štetu i vode ga u propast. Knjiga sadrži jedanaest kratkih priča koje odlikuju apsurdna radnja, ekscentrični likovi i sofisticirani humor. Protagonisti su sanjari sa iskrivljenom percepcijom stvarnosti ili sebe, zarobljeni u iluzijama ili fiksnim idejama koje ih otuđuju od sopstvenog života. Oni istrajavaju u čaurama jer se plaše da se predaju svojim strastima, ne umeju da vole druge i sebe, nesposobni su da se odupru ili otvore okolnostima, nesposobni za saosećanje. Svesni su svojih slabosti, nedostataka i grešaka i očekuju pravičnu kaznu za svoju krivicu u vidu klјuča koji je nestao ispod postave, pada u dvorište, proterivanja iz stana od strane sopstvenog gosta ili silovanja. Posmatramo ih u kritičnim situacijama u koje autor zalazi detalјno, sa osobitim razumevanjem analizirajući njihovu povredu, gubitak ili stid. Simbolična je naslovna priča u kojoj se pojavlјuje trofej belog jelena koji je oko vrata imao gumu, u koju se zaglavio kao mladunče i rastao s njom. Upravo je to iskustvo junaka ovih priča. A Ivana Miškova im uklanja te „gume“ s vrata. Ili barem otvara mogućnost za takvo oslobođenje.’’

Iz recenzije: "Pišući jasno i očaravajuće, doktor i naučnik Šeron Moalem prepliće istraživanja i studije slučaja, oslanjajući se i na iskustva iz života svojih pacijenata – lečenje prevremeno rođenih beba na Odeljenju neonatalne intenzivne nege; regrutovanje starijih osoba za neurogenetičke studije; brigu o HIV pozitivnoj siročadi na Tajlandu. Osim što obrazlaže genetičku superiornost žena, autor poziva i na preispitivanje androcentrizma u medicinskim studijama – pa čak i na to kako se lekovi prepisuju. Revolucionarna ali potpuno ubedljiva, Bolja polovina će nas naterati da iznova sagledamo opstanak naše vrste."

Radnja Nebesa smeštena je u distopijsku budućnost – bivšu prestonicu Finske, grad-državu Helsinki 2058. godine. Društvo je propalo nakon građanskog rata, a vlast je preuzeo nacionalistički pokret pod nazivom Svetlost. Politički disidenti prebegli su na sever. Sve granice su zatvorene, a kontakt sa spoljnim svetom ne postoji, i niko više nema viziju svetlije budućnosti. Umesto toga, Svetlost je svojim građanima podarila Nebesa: virtuelnu stvarnost. Na Nebesima i dalje postoji nekadašnji svet, živopisniji i lepši nego što je ikada zaista bio. Pristup Nebesima omogućen je samo dobrostojećem delu populacije, dok običan svet životari i gladuje u neofašističkom poretku. Akseli radi na univerzitetu i pokušava da otkrije uzrok epidemije apatije. Ljudi jedva da izlaze iz svojih stanova, ne razgovaraju jedni s drugima, a bebe se ne rađaju. Kada Akseliju bude omogućen potpuni pristup Nebesima, virtuelna stvarnost će ga sasvim obuzeti sve dok ne susretne devojku po imenu Ina. Susret je toliko upečatljiv da odlučuju da se sretnu i u stvarnosti. Nakon toga, sve se menja. Ovaj distopijski roman bavi se aktuelnim pitanjima: klimatskim promenama, rastućom nejednakošću unutar socijalne države, pitanjem moći tehnoloških izuma i nacionalističkim pokretima. Roman je dobio sjajne kritike, a 2019. je nagrađen Nagradom Evropske unije za književnost. Takođe je nominovan za književnu nagradu Helmet, koju helsinške biblioteke dodeljuju budućim klasicima. Knjiga je objavljena u okviru projekta “Govorite li ženski? Književnost kao način osnaživanja žena”. Projekat je podržan od strane Kreativne Evrope. Pia Leino rođena je 1977. Skoro dve decenije radila je kao novinarka u finskoj novinskoj agenciji STT. Magistrirala je novinarstvo na Univerzitetu u Tampereu 2004 i dve godine studirala kreativno pisanje na renomiranoj helsinškoj akademiji Kriittinen korkeakoulu. Njen prvi roman, Ružna blagajnica (Ruma kassa, 2016), duhovito se bavi rijaliti programima i pritiscima sa kojima se žene suočavaju. Distopijski književni triler Nebesa (2018), smešten u Finsku 2058. godine, nagrađen je Nagradom Evropske unije za književnost. Autorkin treći roman, Prekovremeni rad (Iliaika, 2020), takođe je smešten u blisku budućnost i bavi se pitanjem koje smo svi jednom postavili sebi: kako biste živeli svoj život da znate kada morate umreti? Njena interesovanja uključuju popularnu kulturu, društvene medije i politiku. Živi sa porodicom u Helsinkiju.

Iz recenzije: ’’Da li vam se nekad učinilo da su ljudi tek utvare? I da su te utvare, koje su možda ipak samo unutrašnje projekcije, življe od osobe od krvi i mesa? An je pijanistkinja, Francuskinja koja se preselila u Beč zbog ljubavi prema Tomasu. Četvrt veka kasnije An i Tomas postaju stranci, žive odvojene živote, spavaju u različitim sobama. An počinje da se pita: da li je zajednički život tek opsena, da li je ljubav stvarna, je li povezanost samo iluzija? Postoji li ljubavnica? Kako vreme prolazi i supružnici se sve više udaljavaju, prisustvo ljubavnice-utvare postaje snažnije. Hoće li An uspeti da odagna lelujavu prikazu koja je progoni ili će možda u nepoznatoj seni prepoznati sebe? Ovo je priča o duhovima. O sanjarijama mladosti, sablastima preljube, avetima starenja. Laura Frojdentaler nas promišljeno i bez patetike uvodi u svet nevere, usamljenosti i otuđenja i nagoni da se zapitamo koliko su utvare žive u našim životima.’’

"Tibetska medicina spada u drevne tradicionalne medicinske sisteme i ima viševekovno iskustvo u primeni lekovitih sredstava prirodnog porekla. Ona je bila široko rasprostranjena u zemljama Centralne Azije, na Tibetu, u Mongoliji, u Rusiji. U periodu postojanja tibetske medicine stvorena je opširna literatura u kojoj se pažljivo čuvalo iskustvo prošlih pokoljenja, koje su vremenom dopunjavane novim istraživanjima i dostignućima." "Slično ajurvedskoj literaturi, knjigu tibetske medicine Čžud-ši nije izložio sam autor, već lično Buda Šakjamun, tačnije njegov medicinski ipostas Bhajšadžja-guru (tibetski Sman-bla), koji se s tim ciljem udubio u posmatranje i emanirao iz sebe pet riša, koji predstavljaju njegovu ličnost sa aspekta kao što su jezik, duša, telo, rad i dostojanstvo. Stalno dejstvujuća lica kroz ceo tekst ostaju Bhajšadžja-guru i personifikacija jezika Manosidži (tibetski Yid-las-skzes). Buda ne uzima učešća u procesu izlaganja, on pre svake tantre duboko razmišlja i prestaje posle njenog završetka. Na pitanja odgovaraju Manosidži i ostale četiri riše, koji se pojavljuju iz raznih delova Budinog tela i pričaju po jednu tantru."iskustvo prošlih pokoljenja, koje su vremenom dopunjavane novim istraživanjima i dostignućima." - Mahmut Šehić "Zatim je Učitelj, koji je pobedonosno prošao, iscelitelj, Buda, car vajdurove svetlosti Bhajšadžja-guru, izašao iz prethodne samadhe (koncentracije) i utonuo u medicinsku samadhu, koja se naziva Lav koji govori. Samo što se koncentrisao, iz ušnira se na deset strana sveta rasprostrla svetlost deset hiljada cvetova i očistila tela svih živih bića na deset pravaca od poroka, prisutnih telu. Savladavši sve bolesti vetra, žuči i sluzi, svetlost je utonula u ušnir, i odatle je izašao ovaploćeni Učitelj - riša Vidjadžnjana i seo na nebesa ispred. Ovaploćenje reči - riša Manosidži poklonio se tom Učitelju i načinivši oko njega počasni krug, rekao je ove reči: "O, učitelju, riša Vidjadžnjana, dobro. Skraćeni sadržaj medicinske nauke - Tantru osnova - Ti si već ispričao. Kako da izučimo Tantru objašnjenja? Neka nam iscelitelj Bhajšadžja-guru ispriča". Ovaploćenje tela (Bhajšadžja-guru) - riša Vidjadžnjana reče sledeće: "O, veliki riša Manosidži, evo izlaganja druge tantre - Tantre objašnjenja: Kako čovečije telo - najviše od svih šest vrsta rođenja - održati zdravim, lečiti kada oboli, da bi ono živelo dugo i uspešno obavljalo svetske i religiozne poslove. Ukratko ću ispričati o medicinskoj nauci, ograničavajući sadržaj na četiri korena (oblast): ono što se leči, lečenje, sredstva za lečenje i lekar. Prvo ću ispričati o objektu lečenja. Ono zbog čega se ljudi bave lečenjem jeste telo. A nastala u njemu bolest - jeste to što leče. Neprijatelji bolesti, koji ih leče i isceljuju: način života, ishrana, lekovi i terapije. Govoriću, kako se, koristeći neprijatelje bolesti, može živeti ne bolujući i dugo, a takođe, kako izlečiti bolest koja se pojavi Govoriću o metodima i sredstvima prepoznavanja (identifikacije) bolesti. Zatim o metodima lečenja identifikovane bolesti. Potom o sredstvima za njeno lečenje - upravo o toj trojci. Takođe o lekaru, koji se bavi lečenjem - svega jedanaest grana iznad četiri korena čine kratak sadržaj Tantre objašnjenja." - odlomak

Sadržaj: Poglavlje 1: Osnovi programskog jezika C Poglavlje 2: Uslovne naredbe i logički operatori Poglavlje 3: Ciklusi i bitovni operatori Poglavlje 4: Funkcije i pokazivači Poglavlje 5: Nizovi i matrice Poglavlje 6: Stringovi Poglavlje 7: Strukture i fajlovi Poglavlje 8: Dinamičke strukture podataka Dodatak A: ASCII tabela Dodatak B: Tipovi podataka i konstante Dodatak C: Standardna biblioteka Literatura Indeks

Knjiga, “Kalemljenje voćaka i rasadničarstvo (sa zaštitom)” Sličnih knjiga ima, ali koncepcija knjige “Kalemljenje voćaka i rasadničarstvo (sa zaštitom)” je napisana, po mom dubokom ubeđenju, na način da samim čitanjem knjige naši voćari i potencijalni proizvođači sadnog materijala budu animirani da krenu u posao, koji bi im omogućio pristojan život i egzistenciju u svojim selima. Želeo bih da ova knjiga, poljoprivrednim proizvođačima, učenicima srednjih poljoprivrednih škola, studentima poljoprivrednih fakulteta, stanovništvu koji želi da pokrene ozbiljan posao, posluži kao priručnik za planiranje proizvodnje sadnica voćaka, unapređujući pre svega naše voćarstvo i ostvarujući profit, koji će im omogućiti prosperitet u svojoj domovini, Srbiji. Autor knjige, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije. Naručivanje na tel. br. 064/311-501-7. Cena knjige: 1000,00 RSD+poštarina.

U Karbidu se pripoveda o grupi ljudi iz jednog pograničnog ukrajinskog mesta Medvedovo, u trouglu između Ukrajine, Slovačke i Mađarske, koji planiraju da, svako iz svojih razloga, prokopaju tunel do Mađarske i da tako na neočekivan način povežu Ukrajinu i Evropsku uniju. Jedni junaci romana Karbid učestvuju u tom poduhvatu zato što veruju u ideju Evropske unije i smatraju da bi rešenje za Ukrajinu bilo da ona uđe u Evropsku uniju. Drugi, međutim, u tom tunelu vide mogućnost za još masovniji i sigurniji šverc robe i šverc migranata iz različitih zemalja Istoka. Zasnovan na realnim događajima, beskrajno duhovit, roman Andrija Ljubke u modelu društvenog romana i političke satire preispituje neke od ključnih savremenih tema. Pripovedajući o najrazličitijim načinima prelaženja granica, Karbid Andrija Ljubke prevazilazi granice pripovedačke mašte, političke satire i političke korektnosti. Podnaslov Karbida istovremeno je i najbolje objašnjenje ovog neobičnog, provokativnog i uzbudljivog romana: „Neverovatni tragikomični doživljaji jednog dobrog i plemenitog čoveka i čitave bande lupeža koji su se provlačili preko granice zemljom, nebom i vodom, i bili toliko pohlepni da su oterali junaka čak u podzemno carstvo senki.“ „Uspeh Karbida bio je veoma neočekivan za mene. Dok sam pisao ovaj roman, nisam sebi postavljao nikakve konkretne ciljeve, jednostavno sam hteo da Zakarpatje opišem kao fenomen, pribegavajući sopstvenim zapažanjima i iskustvima koja su me proganjala. Međutim, ispostavilo se da je sadržaj ovog romana veoma razumljiv i ljudima koji samo površno znaju Zakarpatje i Ukrajinu. Zašto? Upravo zbog fenomena šverca. Slažem se da fenomen šverca utiče na formiranje odgovarajućih društvenih i kulturnih navika. Neko će, možda, pomisliti da je ova tema malo neprijatna. Ali moram da naglasim: šverc je kao seks – u njemu učestvuju dve strane.“ Andrij Ljubka Andrij Ljubka (1987), ukrajinski pesnik, prozni pisac i esejist. Završio je Vojnu školu u Mukačevu, ukrajinsku filologiju na Univerzitetu u Užgorodu i balkanske studije na Univerzitetu u Varšavi. Knjige pesama: Osam meseci šizofrenije (2007), Terorizam (2009) i 40 dolara i napojnica (2012). Knjige priča: Ubica (2012) i Soba za tugu (2016). Knjige eseja: Spavati sa ženama (2014), Nostalgija (2017) i U potrazi za varvarima (putopisni eseji o Balkanu; 2019). Romani: Karbid (2015), Vaš pogled, Ćo-Ćo-san (2018) i Mali ukrajinski roman (2020). Roman Karbid uvršćen je među pet najboljih ukrajinskih knjiga godine po izboru BBC Ukrajine, dok je poljsko izdanje romana bilo u najužem izboru za srednjoevropsku nagradu „Angelus“ (2017). Dobitnik je nagrada „Debi“ (2007) i „Kijevski lovor“ (2011), kao i nagrade fondacije Kovaljev (SAD) i nagrade Ševelov za najbolju knjigu eseja objavljenu u Ukrajini (2017). Prevođen je na engleski, nemački, poljski, slovenački i srpski jezik.

Opis 1984 Dzordz Orvel knjiga je nova

Kada se Stelin život u jednom danu potpuno preokrene i izgubi posao, kuću i verenika, Stela rešava da napusti Stokholm. S obzirom da nema kuda, Stela će se neočekivano naći u Laholmu, malenom gradiću smeštenom na jugu Švedske. Ona samo želi mir kako bi mogla da se oporavi i nastavi dalje sa svojim životom. Međutim, gradska devojka koja obožava Lubutenove štikle i brendiranu odeću suočiće se sa jednom ludom kozom, grupom mrzovoljnih tinejdžera i nadobudnim ekološkim farmerom koji ume da se ljubi. Odjednom će se Stela uplitati u živote meštana, ali šta sama Stela želi od svog života? Iz recenzija: „Simona Arnstet je rođena da piše romantične priče. Izvanredno je opisala istinsku privlačnost između dvoje ljudi. Nije nam dovoljno Samo još malo, već još mnogo ovakvih ljubavnih priča.“ Lottens Bokblogg „ZALJUBLJENA sam u romane Simone Arnstet.“ Marijana Kiz „Romantika, iščekivanje i humor u ovom romanu idu ruku pod ruku sa vrućim ljubavnim scenama.“ Familie Journalen

Naslov romana ima svoju simoliku: mušarac i žena sreću se tri puta - u zoru, u holu hotela, u različitim dobima svog života, u momentima koji su ključni za oboje i u kojima će jedno u drugom naći spas. Svaki od ta tri susreta biće istovremeno njihov prvi, poslednji i jedini susret. To je moguće jer žive u jednom vremenu koje ne postoji u svakodnevnom iskustvu, „vremenu koje nam književnost ponekad dočara, i to je jedna od njenih privilegija“.

Iz recenzije: „Sabrane drame Marije Karaklajić, dobitnice Nagrade „Borislav Mihajlović Mihiz“. Od špijunskog sentimentalnog trilera smeštenog u vreme pred Drugi svetski rat, o čemu čitamo u drami „Fausse attaque, mal parer“, antimilitarističke drame kakav je „Mlečni zub zemlje“, preko najpoznatije drame ove autorke, Lice od stakla, u kojoj se prepliću teme nasilja i ljubavi, do postdramskih tekstova „Kuća s tri ruke“ i „Pars hostilis“. Pisane sugestivnim stilom i jezikom, drame Marije Karakljić izvode pred nas i klasične i moderne motive. Na ovoj pozorinici pojavljuju se izbliza sva zamisliva ljudska lica suočena s dramom egzistencije kako u istoriji, tako i u uskomešanoj ljudskoj psihologiji."

Iz Predgovora oca Evdokimova: O životu Konstantina Velikog je do sada objavljeno više studija. Međutim u srpskoj literaturi nema mnogo podataka o njegovoj majci, koja je suštinski opredelila njegov stav prema hrišćanstvu, a time i kompletnu istoriju našeg društva. Autorka, doktor pisama, želela je da učini pravdu ovoj premalo poznatoj velikoj dami sa bajkovitom sudbinom i vrlo skromnog porekla. Da bi to učinila, Elen Iver- Žali pozvala se na mnoštvo izvora, kako istorijskih, tako i izvedenih iz tradicije Istočne crkve ili iz različitih legendi i običaja, kao i iz numizmatike i umetnosti. Autor pokazuje sve što Crkva duguje svetoj Jeleni i daje značajan doprinos poznavanju kasne antike u drugoj polovini III veka i početkom IV veka. Carica je bila snažna veza katolika i pravoslavaca, između istoka i zapada, i tako doprinela jedinstvu univerzalne Crkve.

Iz recenzije: ’’Istočni Belfast. Žarko, suvo leto 2014. Temperaturu podižu i Svetsko prvenstvo u fudbalu i požari koji bukte po gradu kao stihijska najava tradicionalnih vatri uoči parade 12. jula. Ko ih podmeće? Mitsko biće ili psihopata? Vatrogasce i policajce na ulicama mladići gađaju čime stignu. U pozadini je živo sećanje na nasilje u nedavnom periodu Nevolja. I žive navike da se problemi rešavaju nasiljem. U Belfastu, kao i na mnogim drugim mestima, strane sveta pre svega označavaju verske, političke, kulturne i navijačke podele. Iako i Džonatan Mari i Sami Egnju, glavni junaci Palikuća, žive u istočnom Belfastu, verovatnoća da se njihovi putevi ukrste je mala jer ih deli nevidljiva, ali teško prekoračiva linija klase i obrazovanja: jedan je neurotični izdanak visoke srednje klase, a drugi preobraženi član porodice neobrazovanih nasilnika. Zahvaljujući drami roditeljstva, koja im je zajednička, oni se ipak sreću i otvaraju jedan drugom. Realnost, imaginacija i mit prepliću se u romanu Džen Karson na takav način da je teško povući granice među njima, a smešno je često u susedstvu tragičnog. Kao što biva u životu.’’

Iz recenzije: „Robert Merl (Robert Merle, 1908-2004) francuski pisac, dobitnik prestižne Gonkurove nagrade. Svojim specifičnim načinom pripovedanja i sjajnim osećajem kako za psihološko stanje čoveka koji je u smrt oterao dva i po miliona ljudi tako i za detalje koji oduzimaju dah, vodi čitaoca kroz neverovatnu tragičnost jedne epohe. Psihologija čoveka koji je smrt sveo na brojeve pokazuje svu nečovečnost nacizma što je u to vreme nametnuto kao opšteprihvatljiva norma."

Zbirku čine priče koje su pristigle na konkurs za Nagradu “Leposava Mijušković” za najbolju kratku kvir priču. U uži izbor za nagradu ušle su priče “Ulica Pipacs” Bojana Krivokapića, “Svedoci” Vere Kurtić, “Sve naše što ste imali” Nemanje Ilića, “Obećanje” Milana Živanovića, a pobedu je odnela priča “Niko više ne ide u raj” Sare Sarić.

Pet priča iz bliske budućnosti. Najčitaniji savremeni skandinavski pisac. Dobro došli na Ostrvo pacova, u postpandemijsku Ameriku, gde imućni na vrhovima nebodera čekaju na evakuaciju dok se oni manje srećni bore po ulicama za opstanak. U Brisaču naučnik koji istražuje večni život u poslednjem trenutku aktivira brisač sećanja pomoću kog može da zaboravi sve, jer je sećanje opasno. Cvrčci pripovedaju o dva najbolja prijatelja koji se na putu za trke s bikovima u Pamploni zaljubljuju u istu devojku. Protivotrov prati otuđenog sina koji planira posetu ocu na farmi zmija u Africi. Na kraju, u epskom i opakom Crnom skakaču srećemo psihologa Lukasa Majera, za kog se ispostavlja da je profesionalni ubica u službi međunarodnih korporacija. Poigravajući se žanrovima, Ju Nesbe ispituje šta je to što pokreće i određuje sudbinu čoveka kao pojedinca, ali i jedinke u društvu – ima li mesta za ljubav, saosećanje i pravdu čak i u ekstremnim uslovima borbe za opstanak? Ju Nesbe je jedan od najpopularnijih svetskih pisaca kriminalističkih romana. Oklopno srce, Solomonovo slovo, Policija, Sin i Žeđ, poslednji roman iz serijala o Hariju Huleu, bestseleri su Sandej tajmsa. Njegove knjige su prevedene na pedeset jezika i prodate u više od trideset tri miliona primeraka u svetu.

Posle dvadesetak godina provedenih u Švajcarskoj, u malom mestu Rajnfeldenu blizu Bazela, Dobrila i Gojko i njihov sin Mate vratili su se u domovinu, u Beograd. Kupili su stan od četrdeset kvadrata na Konjarniku, uselili su se i tu mirno žive. Jedna soba, kuhinja sa trpezarijom i kupatilo. Dobrila i Gojko primaju švajcarsku penziju, ne rade ništa, ni Mate ne radi ništa, u Bazelu je završio srednju školu, nije želeo da se odvaja od roditelja, nije bilo razloga, tek je napunio trideset godina… Priča o ovoj prosečnoj, a ipak neobičnoj i zabavnoj porodici zapravo je duhovit uvid u srpske i balkanske prilike posle raspada, ratova, tranzicije i prilagođavanja na novu epohu koja je potom nastupila. Otac porodice promenio je u Švajcarskoj ime u Fric i tako su ovi Valjarevićevi povratnici, često sa crnim humorom i ironijom, prihvatili nove navike, nove prijatelje i nove okolnosti koje su po dolasku u domovinu zatekli. U Beogradu će se u jeku pandemije korone družiti sa Kinezom Lijem i njegovom porodicom, jednim malim detetom, profesorom filozofije u penziji, komšinicom frizerkom i mnogim pitoresknim likovima koji ovu prvoklasnu urbanu prozu obogaćuju svojim zgodama i dijalozima. Dok „ne rade ništa“ u svom stančiću na Konjarniku, njihovi brojni komentari na aktuelne događaje, političke prilike i odnose sa susedima u regionu poprimaju odlike groteske i gorke istine o apsurdima koji ispunjavaju naš svakodnevni život. „Majstor neizgovorenog, svega onog što se prećutkuje i sakriva, a zapravo izbija kroz svaki gest, svaku radnju, ma koliko ona sitna i nebitna bila, Valjarević je pisac koji ’kopa’ po našoj podsvesti i, koristeći svedeni jezik svakodnevice, progovara o suštinskim stvarima.“ – Vladimir Arsenić

Odlomak: Neki ljudi su sazdani tako da moraju težim putem jer na lakšem su jeftina zadovoljstva koja ih ne usrećuju, besomučno ih troše i iscrpljuju.