Zbirka deset uzbudljivih priča poznatog psihoterapeuta Irvina D. Jaloma otkriva misterije, frustracije, patos i humor u srcu terapeutskih seansi. Pripovedajući o dilemama svojih pacijenata, pripovedač nam ne daje samo očaravajući uvid u njihove lične želje i motivacije, već, takođe, otkriva i svoju sopstvenu priču iz ugla terapeuta: svoj pokušaj da izmiri svoje suviše ljudske reakcije sa senzibilitetom koji bi svaki psihijatar trebalo da poseduje. Malo je ko, još od Frojdovog vremena, pokušao da prikaže sa toliko jasnoće i otvorenosti ono što se zbiva između psihoterapeuta i pacijenta iza zatvorenih vrata. Jalom nam u ovom delu nudi romanesknu, no ipak analitičnu i preciznu rekonstrukciju intrigantnog dijaloga između psihijatra i pacijenta.

Najzabavnija knjiga koju ćete pročitati ove godine. Karmelo Duran ne traži mnogo. Njemu samo treba kompjuter prikačen za internet, online supermarket i nekoliko sagovornika sa interneta sa kojma može da se prepire. Ali, sve se menja kada se zbog jedne greške u porudžbini poveže sa Mari Karmen, predstavnicom korisničke podrške u supermarketu. Prodavnica sreće je epistolarni roman sačinjen od više i-mejlova, a njegov neobičan glavni junak je beskrajno simpatično gunđalo koje neočekivano otpočinje specifičnu ljubavnu vezu i od tog trenutka se čitav njegov život menja. Ovo je priča u kojoj učestvuju stvarni ljudi, sa svim njihovim svakodnevnim mislima i osećanjima, komplikovanim odnosima i skrivenim strahovima. Ovo je roman uz koji ćete se smejati, čuditi i duboko se zamisliti. Diskretno protkan analizom i kritikom ljubavnih, porodičnih, prijateljskih i susedskih odnosa, kao i društva, sveta i tekovina modernog doba. Priča o samoći, usamljenosti i otuđenju. Ali i toplo i dirljivo putovanje u dubini ljudske duše i psihe. Jedna od knjiga koja govori više od onoga što je u njemu napisano, roman koji se čita između redova. Rodrigo Munjos Avia rođen je u Madridu 1967. godine. Diplomirao je filozofiju na univerzitetu Complutense u Madridu. Bavi se književnim radom, pisanjem scenarija i interpretacijom dela svojih roditelja, slikara Lusija Munjosa i Amalije Avie. Njegov roman „Psihijatri, psiholozi i drugi bolesnici“ , objavljen 2005. godine, doživeo je veliki uspeh. Sam autor ovo delo smatra posebnim jer je to njegov prvi roman za odrasle. Napisao je brojne knjige namenjene deci. Kao filmski scenarista autor je scenrija za za dugometražne filmove „Rewind“ (1998) i „Animales de companía“(Društvene životinje, 2008). Takođe je uredio i objavio dve knjige „Alfonso Vizán, un pirata de la montana“ (Alfonso Visan, planinski pirat, objavljena 2001. Godine) i „Lucio Munoz, el conejo en la chistera“ (Lusio Munjos, zec iz šešira, 2006). Po romanu „Psihijatri, psiholozi i drugi bolesnici“ 2009. godine snimljen istoimeni film, u režiji Pedra Telećeje. Godine 2008. objavio je zbirku tekstova „El gato de guardia“ (Mačak čuvar), ranije objavljivanih na blog stranici. Dobitnik je mnogobrojnih nagrada: Nagrada Haen (Jaen), Nagrada izdavačke kuće Everest Čitati znači živeti (Leer es Vivir), Druga nagrada Pilar Miro, koju dodeljuje Academia de Televisión (Televizijska akademija) za scenario „Operación salida“ (Operacija uspela), Nagrada Edebe za dečju književnost za roman „Los perfectos“ (2007), Nagrada Edebe za dečju književnost za roman „Mi hermano el genio“ (2010). Bio je u konkurenciji za špansku nacionalnu nagradu za književnost Romulo Gallegos za roman „Vidas terrestres“ ( Životi Zemljana, 2009).

Već više od dvesta godina pojam ideologije luta evropskim intelektualnim i političkim prostorom kao mišljenje drugog; kao mišljenje o mišljenju drugog, doprinoseći tako, umnožavanju stare matrice podvajanja na istinito i lažno, normalno i patološko, naše i njihovo, jasno i obmanjujuće, svesno i nesvesno. Iako su prvobitna značenja ovog pojma trebala da se zadrže u veoma uskim i preciznim okvirima nauke o idejama, umnožavanje različitih značenja prelivalo se na politiku isto koliko i na nauku, tehnologiju, ekonomiju, umetnost, religiju, kulturu i svakodnevni život. Tako umnožena i različita, značenja pojma ideologije više ne mogu da ponude koherentni smisao ni u odnosu na političko delanje niti u odnosu na naše promišljanje sopstvenih ideja o društvenoj stvarnosti. Nakon svih dosadašnjih pokušaja da se pojmu ideologije, iz veoma različitih teorijskih i političkih pozicija, pripišu jasnija značenja, opravdano se može postaviti pitanje ima li danas još uvek opravdanja pisati o ideologiji, o tom fluidnom i zbunjujućem pojmu? Sa kojim to empirijskim činjenicama, pokazateljima, važenjima raspolažemo kada govorimo o ideologiji? Da li je ona osuđena na večiti život u teorijskom i apstraktnom prostoru; kao jedan nedorečeni koncept o mišljenju jedne epohe i jedne geografije – evropske? Da li je ovde reč o jednom pojmu koji se odnosi prema jednoj neposredno slabo vidljivoj paradigmi čitavog razdoblja koje stoji u znaku moderne i kao paradigmi čiji govor nikada nije zadobio formu konkretnog odnošenja prema nečemu empirijski jasnom; kao govoru koji je zadobio neki oblik partikularne konkretnosti u političkom, naučnom, umetničkom ili svakodnevnom diskursu. Zar se ideologija ili ideološko ne mogu pronaći u svakoj od ovih sfera, u politici, religiji, nauci, umetnosti, svakodnevici, tehnologiji? Ona može biti manje ili više vidljiva ili prisutna u svim ovim relativno autonomnim konkretnostima. Ali, čini se da već dugo vremena postoji umor od brojnih pokušaja da se ideologija jasnije konceptualizuje i da se ponudi sistematizacija ideja o ideologiji – jedna društvena istorija ideja ideologije. Postoji njena vremenska i značenjska trošnost. Ta trošnost je zasigurno i izraz nemoći da se pronađe jasnije institucionalno jezgro ideologije; njeno autonomno polje vršenja izdiferenciranih praksi – nešto samo i jedino ideološko.

amera autora ove knjige je da pokaže kako u stvarnosti, u slučaju audio-vizuelne kombinacije, jedna percepcija utiče na drugu i pritom je menja: ne „vidimo” svi istu stvar kada istovremeno slušamo i ne „čujemo” isto kada istovremeno gledamo. Ova knjiga je istovremeno i teorijsko i praktično štivo. Pošto opiše i iskaže audio-vizuelni odnos kao sporazum, ona predlaže određeni način posmatranja i analize, koji je zasnovan na dugogodišnjem pedagoškom iskustvu i koji se može primeniti na filmove, na televizijske emisije, na video snimke… Glavni predmet ove knjige je film, ali ona u odvojenom poglavlju razmatra i posebne slučajeve televizije, videa, spotova.

Knjiga Zilot, autora bestselera NebognegoBog, donosi očaravajuću, izazovnu i detaljno potkrepljenu biografiju Isusa iz Nazareta, koja dovodi u pitanje davno ukorenjene pretpostavke o njemu.Pre dve hiljade godina, putujući jevrejski propovednik i čudotvorac lutao je Galilejom, okupio je pristalice kako bi ustanovio ono što je nazivao „carstvo Gospodnje“. Revolucionarni pokret koji je osnovao predstavljao je toliku pretnju za vlast da je ubrzo bio uhvaćen, mučen i pogubljen kao državni neprijatelj. Nekoliko decenija nakon takve strašne smrti sledbenici ga proglašavaju za Boga. Provlačeći kroz sito i rešeto viševekovno stvaranje mita koje je usledilo, Reza Aslan rasvetljava jedan od najuticajnijih i najzagonetnijih likova u istoriji, proučavajući Isusa u kontekstu te burne ere u kojoj je živeo: prvi vek u Palestini, doba koje je potresala apokaliptična groznica. Bezbroj jevrejskih proroka, propovednika i samozvanih mesija tumarali su kroz Svetu zemlju, navodno prenoseći Božije poruke. Bilo je to vreme ziloterije – uzavrelog nacionalizma koji je predstavljao otpor rimskoj okupaciji, svetoj dužnost koja se nameće svim Jevrejima. A retke su figure predstavljale bolji primer ovog principa nego što je to slučaj s harizmatičnim Galilejcem koji je prkosio carskim vlastima jednako kao i njihovim saveznicima u jevrejskoj religijskoj hijerarhiji. Nastojeći da uravnoteži lik Isusa iz jevanđelja i suprotstavi ga istorijskim izvorima, Aslan opisuje čoveka punog uverenja i strasti, ali i punog protivrečnosti; on je mirotvorac koji podstiče pristalice da se naoružaju mačevima; on je isterivač đavola i iscelitelj koji je učenike podučio da njegov identitet čuvaju kao tajnu; i na kraju, buntovni „Kralj Jevreja“, čije obećanje o oslobođenju od Rima nije ispunjeno u toku njegovog kratkotrajnog života. Aslan istražuje zašto je rana hrišćanska crkva izabrala da širi sliku Isusa kao smirenog duhovnog učitelja umesto kao politički osvešćenog revolucionara. Takođe, bavi se zagonetkom kako je Isus shvatao samog sebe, što je misterija svih posledičnih tvrdnji o njegovom božanskom poreklu. Zilot otvara novu perspektivu o jednoj od najvećih ikada ispričanih priča, uprkos tome što potvrđuje radikalnu i promenljivu prirodu Isusa iz Nazareta, njegovog života i misije. Rezultat toga je umno provokativna, elegantno napisana biografija s odlikama romana brzog tempa: to je jedinstven i sjajan portret jednog čoveka, vremena i rađanja religi­je.

Koliko medijski, toliko i društveni fenomen, televizijske serije su u poslednjih desetak godina napravile pravi bum na našim ekranima. Iako drugorazrednog značaja, one sve češće postaju najprivlačniji deo televizijskog programa. Televizijske serije, koje oduševljeno prati publika svih klasa i uzrasta, postale su važan deo našeg kulturnog identiteta. Televizijske serije – budućnost filma? teži da objasni ovaj izuzetan kulturni i umetnički fenomen ukazujući na njegovo ekonomsko i kulturno poreklo. Otkriva promene koje su izazvale u sistemu produkcije kao i u samom načinu pisanja. Kroz brojne primere, od Zvezdanih staza do Dva metra pod zemljom, od Nemoguće misije do Seks i grada, analizirane su i tumačene nove narativne forme i nova estetika kroz koje se prikazuju složeni svetovi i otkrivaju likovi koji su direktno povezani sa našim vremenom.

Svedočanstva su moderno remek-delo, moćan roman koji se može čitati zasebno ili kao nastavak kultnog romana Sluškinjina priča. Više od petnaest godina nakon događaja opisanih u Sluškinjinoj priči teokratski režim Republike Galad zadržao je svoju moć, ali se naziru prvi znaci urušavanja sistema. U tom sudbinski ključnom trenutku preplešće se životi tri radikalno različite žene. Posledice će biti razorne. U Svedočanstvima, Margaret Atvud ulazi u srž delovanja galadskog sistema, dok je svaka junakinja prisiljena da se suoči sa sobom i otkrije do koje granice je spremna da brani svoja uverenja.

Knjiga Kulturalne izvedbe jugoslovenstva predstavlja značajan doprinos proučavanju Jugoslavije – i Kraljevine SHS/Jugoslavije, i socijalističke Jugoslavije – kroz analizu javnih politika i uloga kulturalnih izvedbi kao instrumenata ideološkog aparata. Precizno i sofisticirano, ona pokazuje kako kroz kulturne i ceremonijalne performanse ideja jednog socijalno-političkog i kulturnog prostora počinje da se formira kao (nad)nacionalni državni identitet i pripadnost. Povezujući istoriografski, sociološki i kulturološki metod sa studijama performansa, menadžmentom u umetnosti i kulturnom politikom, delo jasno pokazuje kako kulturne izvedbe različitih formata funkcionišu kao instrument javne politike u odnosu na kompleksna društvena pitanja: od državnih venčanja (Kralja Aleksandra) do sahrana (Tita), od sletova iz 1930. do Dana mladosti. Autorka posebno ističe uloge organizacija Soko Kraljevine Jugoslavije i Socijalistički savez radnog naroda Jugoslavije kao ključne za kulturnu politiku jugoslovenstva u dva različita razdoblja u istoriji Jugoslavije. Posebna istraživačka pažnja ukazana je formatu sleta kao instrumentu građenja ideje „narodnog jedinstva“ i dubokoj analizi poslednjeg sleta iz 1988. godine. Ovo interdisciplinarno, eruditno i analitičko delo od izuzetnog je značaja za više istraživačkih oblasti, te doprinosi razvoju studija istorije Jugoslavije, scenskog dizajna, izvođačkih umetnosti ali pre svega studijama menadžmenta u kulturi i razvoju kulturne politike. Jovana Karaulić je docent na Katedri za menadžment i produkciju pozorišta, radija i kulture na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Aktivna je članica Laboratorije interaktivnih umetnosti, kao i mreže IETM gde učestvuje u radu grupe koja je usmerna na pitanja životne sredine i izvođačkih umetnosti. Učesnica je u projektima saradnje FDU koje podržava Kreativna Evropa. Jedan je od osnivača novinskog izdanja „Lice ulice” kao i mnogih pozorišnih, medijskih i umetničkih inicijativa na domaćoj sceni. Objavljivala je članke u relevantnim naučnim časopisima i zbornicima u izdanju konferencija na kojima je učestvovala. Kourednica je međunarodne tematske publikacije „Performing arts between politics and policies: implications and challenges” u izadnju FDU i ADU iz Zagreba, kao i publikacije „How to build network and why” u izdanju organizacije Kooperativa. Članica je Izvršnog odbora organizacije Asitež i jedan od osnivača „Green Art Incubator“ platforme.

Zbirku priča „Dijagnoza” odlikuju savremenost u izboru tema i postupaka, sposobnost da istinski iznenadi (pa i da šokira), te neustručavanje da se uhvati ukoštac sa raznolikim problemima socijalnih interakcija i života danas uopšte, koliko god ti problemi bili istaknuti ili prikriveni. “Minimalističke, dijaloške i strogo stilski funkcionalne, ove priče kao da nastaju na temeljima najbolje američke tradicije pripovijedanja. I po tome se može vidjeti kako se jedan univerzalni jezik pričanja priče sjajno snašao na domaćem terenu. U ovim pričama ćemo se sigurno prepoznati i to neće biti uvijek ugodno, ali će biti ljekovito. Ova je dijagnoza točno pogođena, ali nije samo opis bolesti nego i vrlo učinkovit lijek”, rekao je o ovoj zbirci književnik Zoran Ferić.

Nešto je trulo u Kraljevskom geografskom društvu u Londonu. Neko zagovara u senci da bi ocrnio Adamovu reputaciju. Dama Gertruda Vinter radije bi to radila otvoreno i javno. Amina rizikuje da se upusti u skandal. Mannings, psihopatska porodica, zauzeti su izmišljanjem svojih zavera i mahinacija. Glavni grad Carstva zaista izgleda kao mračna i nepropusna džungla u kojoj se svi bore jedni protiv drugih.

Dnevnik se odnosi na poslednju godinu Puškinovog života kad su se zbili događaji koji su za posledicu imali fatalan ishod. Pored Puškina, njegove supruge Natalije Nikolajevne Gončarove, duelanta Žorža Dantesa i Puškinovih svastika, Katarine i Aleksandre, u njima je značajnu ulogu odigrao i sam car Nikolaj I. To je nesumnjivo bio jedan od primarnih razloga zbog kojeg su, 45 minuta posle pesnikove smrti, agenti tajne policije upali u pesnikov kabinet, popisali sve rukopise i odneli ih u zloglasno III odeljenje. A Puškinov prijatelj, dvoru blizak pesnik V. Žukovski, dobio je naređenje da spali sve što bi moglo da ugrozi reputaciju nacionalnog velikana. Prošlo je petnaest godina od prvog pojavljivanja Tajnog dnevnika A . S. Puškina 1836 –1837. Otada je ova knjiga doživela više izdanja na ruskom i prevedena na desetine drugih jezika, a 2001. je Tajni dnevnik A. S. Puškina, posle brojnih, uglavnom negativnih prikaza i recenzija, objavljen i u Rusiji. Da li se radi o mistifikaciji ili o delovima originalnih Puškinovih zapisa iz izgubljenog Dnevnika, o kojem se priča da ima oko hiljadu stranica i da ga negde u svetu kriju potomci velikog pesnika, ne želeći svetu da otkriju porodičnu tajnu svojih predaka? Nesumnjivo je da u ovoj knjizi ima nešto od „podvodne”, mračne Puškinove stihije, bez koje ne bi bilo ni harmonije ni svetla u njegovoj poeziji. Autor Tajnog dnevnika je verovatno stupio na prag neke tajne kada je uspeo da izazove interesovanje tako velikog broja čitalaca. Žarko Čigoja

Prepiska dva pisca, svakog sa svog kraja civilizacijske drame svoje dve zemlje i umorne Evrope u celini, susreće se na graničnom prelazu Bajakovo – Batrovci. Na mestu gde se smisao dopunjuje u misli sagovornika a države razdvajaju, ostaje samo razum hrabrog pojedinca, prepunjen intelektualnom sumnjom, preciznim iskazom i pravim imenovanjem ljudi i pojava.

Barselona 1945: grad polako zaceljuje svoje rane iz rata, a Danijel, sin trgovca antikvarnim knjigama, koji tuguje zbog gubitka majke, nalazi utehu u misterioznoj knjizi Senka vetra, koju je napisao izvesni Hulijan Karaš. Ali kada je krenuo da pronađe druge naslove istog autora, on dolazi do šokantnog otkrića: neko sistematski uništava svaki primerak svake knjige koju je Karaš napisao! Zapravo, Danijel možda poseduje poslednji primerak Karašovih knjiga. Uskoro, njegova prividno bezazlena potraga otvara vrata jedne od najmračnijih tajni Barselone – epske priče o ubistvu, ludilu i ukletoj ljubavi.

Kada je profesoru istorije Muštaku zazvonio telefon, on svakako nije očekivao da sa druge strane čuje glas Nuzhet, žene koja ga je napustila pre 21 godinu. Potresni razgovor kod profesora izaziva napad psihogene fuge ‒ retkog poremećaja koji usled psihološke traume dovodi do kratkotrajnog gubitka pamćenja. U Nuzhetinoj zgradi on ponovo dolazi do svesti i u stanu zatiče Nuzhet, ubijenu otvaračem za pisma na čijoj dršci se nalazi tugra, kaligrafski amblem sultana Mehmeda Osvajača. Inspektori Nevzat i Ali se sada suočavaju sa mnoštvom osumnjičenih, kao i s naizgled nejasnim motivom za ubistvo. Užasnut mogućnošću da bi i on sâm mogao biti ubica žene koju je voleo čitavog života, profesor proživljava emocionalni slom. Istovremeno, misterija Nuzhetinog ubistva prepliće se s pitanjem smrti čuvenog sultana Mehmeda Osvajača, koji je doneo Ukaz o bratoubistvu – da li je tvrdnja da ga je ubio sopstveni sin samo zavera fanatika ili pažljivo zataškana istorijska istina?

Originalno, neobično uzbudljivo i živopisno ispričana povest islamske religije. Roman Alahove kćeri je pustolovina po pustinjama preislamske Arabije, satkana od mnoštva suncem obasjanih bleštavih slika na kojima se smenjuju idoli i rituali. Stranice ove vanserijske knjige zrače i bojama hrišćanske Vizantije u čijem se prestonom gradu obreo jedan arapski pesnik i ljubavnik u potrazi za caricom Teodorom. Ovo je delom i autobiografska knjiga Nedima Gursela koja donosi pregršt piščevih uspomena iz detinjstva i rodnog kraja i istovremeno nam otkriva smisao i značenje vere u životu i iskustvu jednog deteta, naivne i nevine predstave dečje duše suočene sa sopstvenim nemirima i nedoumicama, strahovima i pitanjima. Stavljajući u središte romana proroka Muhameda, njegov život i borbu, islamsku tradiciju i predanja, pisac traga za suštinom i protivrečnostima religioznosti, pri čemu maestralno uspostavlja vezu između individualnog i opšteg – od preislamskih vremena, preko razdoblja Prvog svetskog rata do današnjice. Alahove kćeri su plod velike erudicije i opsežnih istraživanja pisca koja njegovom raskošnom talentu i pesnički nadahnutom jeziku daju punoću i živost, a čitaocu obilje saznanja o svetu islama, novijoj turskoj istoriji i kulturi, koje otkriva na sasvim nov način, u izmirenju između stvarnosti i fikcije, realnog i izmaštanog. Ako se književno delo može porediti sa muzikom, onda je roman Alahove kćeri blizak polifonom pevanju, u kome se višeglasjem postiže potpuna harmonija. Nedim Gursel (1951) je istaknuti turski pisac i intelektualac čije je obimno i razuđeno književno delo steklo poklonike u više od dvadeset zemalja sveta. Diplomirao je modernu francusku književnost na Univerzitetu Sorbona, gde je i doktorirao sa temom veza između savremene turske i francuske poezije. Predaje tursku književnost na Visokoj školi za orijentalne jezike u Parizu (INALCO). Rukovodilac je naučnoistraživačkog projekta posvećenog turskoj književnosti pri Nacionalnom centru za naučna istraživanja Francuske. Napisao je više knjiga pripovedaka, nekoliko romana, putopisa i književnoistorijskih studija, među kojima su: Ljubav posle podne (Oğleden Sonra Aşk), Knjiga o ženama (Kadınlar Kitabı), Osvajač (Boğazkesen), Leto koje je dugo trajalo (Uzun Surmuş Bir Yaz), Smrt na suncu (Guneşte Olum), Pregršt sveta (Bir Avuc Dunya), Svet u slikama (Resimli Dunya), Tekstovi iz Pariza (Paris Yazıları), Prva žena (İlk Kadın), Tragovi i senke (İzler ve Golgeler), Nazim Hikmet – pesnik sveta (Dunya Şairi Nazım Hikmet), Pobunjena književnost (Başkaldıran Edebiyat), Jašar Kemal (Yaşar Kemal), Seti se, Barbara (Hatırla Barbara). Dobitnik je više književnih nagrada u Turskoj i u svetu – Nagrade Turskog lingvističkog društva (1976), Nagrade za mir „Abdi Ipekči“ (1986), Nagrade slobode Francuskog PEN-a (1986), Nagrade za pripovetku „Haldun Taner“ (1987), Zlatne plakete Struških večeri poezije (1992), Nagrade za pripovetku Radija Frans internasional (1992), Ordena književnog viteza vlade Republike Francuske (2004), Nagrade za bratstvo u svetu „Mevlana“ (2009). Za roman Alahove kćeri dobio je Nagradu za slobodu misli i izražavanja 2009. godine, koju dodeljuje Zajednica izdavača Turske.

– Za početak, otpevajte sto puta „ja sam ker“, u ritmu meksičkog korida. Nije mogao. Bio je zabezeknut, iskolačio je oči. Peklo ga je u grlu. Noga je lagano pritisnula njegov stomak. – Neće – reče glas. – Ker neće da peva. I tada su se na svim licima otvorila usta i pljunula na njega, ne jednom, nego hiljadu puta, sve dok nije bio prinuđen da zažmuri. Kad je baražna vatra prestala, isti nepoznati glas koji mu je svrdlao u glavi poput bušilice, ponovi: – Otpevajte sto puta „ja sam ker“, u ritmu meksičkog korida. Ovog puta je poslušao. – Dosta – začu se opet glas. – Sad u ritmu bolera. Posle je bilo na muziku mamba i kreolskog valcera. Onda su mu naredili: – Ustanite. Ustao je i prešao rukom preko lica. Obrisao ju je o zadnjicu. Glas upita: – Da li vam je neko rekao da obrišete facu? Najžešća knjiga Marija Vargasa Ljose. Radnja romana Grad i psi, kojim je Vargas Ljosa zadobio međunarodno priznanje, odvija se u vojnoj gimnaziji s internatom gde su pitomci podvrgnuti strogoj vojničkoj disciplini, i gde vladaju nepisana pravila i zakon jačega. Mladi ljudi primorani su da nauče da se uklope u takvu sredinu i žive otuđujućim načinom života, koji im ne dozvoljava da se razvijaju kao ličnosti, i gde su neprekidno potčinjeni i poniženi. Zajedno s brutalnošću svojstvenoj vojničkom životu, na stranicama ovog izvanrednog romana sve kipti od silovitosti i strasti mladosti koja zatim prerastaa u bes, u gnev i zaslepljenost potpuno uništavajući osećajnost ovih mladih ljudi. Ovaj roman nije samo žučna kritika uperena protiv surovog ponašanja u grupi pitomaca Vojne gimnazije Leonsio Prado nego i direktan napad na pogrešne predstave o muškosti, o tome čemu ona služi, kao i o posledicama loše shvaćenog vojničkog obrazovanja.

Ključ za ljudsku prirodu koji je Marks pronašao u bogatstvu, a Frojd u seksu, Bertrand Rasel je otkrio u moći. Moć, tvrdi on, čovekov je krajnji cilj, i predstavlja, u mnogim svojim vidovima, jedan jedini najvažniji element u razvitku bilo kojeg društva. Pišući s kraja tridesetih godina prošlog veka kada su Evropu rastakale ekstremističke ideologije i kada je svet bio na ivici rata, Rasel se latio poduhvata da otkrije „novu nauku” kako bi razjasnio traumatične događaje toga doba i da bi objasnio one koji će im slediti. U tom nastojanju je i nastala knjiga pod naslovom Moć, izuzetno delo koje je Rasel smatrao jednim od najvažnijih u svojoj dugoj karijeri. Suprotstavljajući se totalitarnoj želji za dominacijom, Rasel nam predočava kako politička prosvećenost i čovekovo razumevanje mogu da dovedu do mira čime njegova knjiga predstavlja strastveni poziv za nezavisnost uma i svetkovinu instinktive radosti čovekovog života.

Psihološki profil vojvode Živojina Mišića. Knjiga Čovek po meri šinjela – Psihobiografija vojvode Živojina Mišića bavi se proučavanjem psihobiografije i koristi različite pristupe i metodologije, uključujući psihoanalizu, antropološki diskurs i narativnu psihologiju. Autor knjige, Aleksandar Misojčić, psihijatar i psihoterapeut, fokusira se na život i ličnost Živojina Mišića, a posebno ističe značaj vojske kao centralne teme koja je oblikovala Mišićevu ličnost. Autor ističe da je vojni identitet imao veliki uticaj na njegove karakterne crte i vrednosti. Naglašava se važnost kulturološkog i antropološkog pristupa za razumevanje Mišićevog psihološkog prostora. Autor se oslanja na antropološku psihijatriju, koja prepoznaje da kulturalni elementi imaju različito značenje za različite kulture. Osim toga, autor koristi koncept narativne psihologije kako bi artikulisao životno iskustvo Živojina Mišića i dao mu smisao. Narativna psihologija se fokusira na pripovedačku prirodu ljudskog ponašanja i pomaže u stvaranju koherentnog narativa o životu pojedinca. Svako poglavlje knjige je podeljeno na dva dela, lirski deo i psihološko-psihijatrijski deo. Autor koristi različite teorijske osnove, ali se one prelivaju jedna u drugu kako bi stvorile celovit narativ. Aleksandar Misojčić, psihijatar i psihoterapeut, rođen je u Beogradu 1974 godine. Višegodišnje psihijatrijsko iskustvo sticao je u Institutu za mentalno zdravlje, a potom u sopstvenoj psihijatrijskoj ordinaciji ,,Reč”. Sistemski je porodični psihoterapeut sa evropskim sertifikatom za rad na teritoriji Evropske unije. U okviru psihoterapijskog rada usko se bavi dinamikom porodičnih odnosa.

Delo predstavlja komediju u kojoj je Aristofan prikazao Eshila i Euripida u takmičenju za najboljeg tragičara. U ovom delu Aristofan daje prvu obrazloženu i detaljnu kritiku jer on smatra da je Euripid loš pesnik. Zato Aristofana smatraju prvim književnim kritičarem.

Ova geopoetička knjiga sastavljena je od putopisa i zapisa iz svih delova planete. Od drugih sličnih dela razlikuje se pre svega po besprekornom stilu, melanholičnoj atmosferi i jedinstvenom gledištu svog autora. U svakoj od sedamdeset priča koje se odigravaju širom sveta, od Beča i Dunava do polarnih predela, i u vremenskom rasponu od više decenija, Ransmajer zapravo istražuje ljudsku prirodu, čovekovu sposobnost za krajnje domete dobra i zla. Knjiga predstavlja razuđenu i intrigantnu avanturističko-lirsku meditaciju o metafizici istraživanja, koja ispituje krajnosti ljudske psihe, ispisanu besprekornim pesničkim stilom. Putopisna poglavlja smenjuju se sa opisima ključnih trenutaka detinjstva i zrelog doba, retkim kod ovog veoma povučenog autora. Možda je upravo ta njegova čuvena samoća tvorac neobičnog žanrovskog preplitanja između proze i putopisa. Ovo je knjiga mudra i poetična, sastavljena od opčinjujućih slika koje kartografišu život i smrt, ljudsku sreću i usud, ispisana prebogatim književnim rečenicama što vode do zemaljskog i nebeskog beskraja. Na delu je majstorsko pismo jednog od najboljih pisaca Evrope koje se sklapa u Knjigu sveta ispisanu u čast tog istog sveta. Kristof Ransmajer (Christoph Ransmayr) rođen je 1954. godine u Velsu, Gornja Austrija. Studirao je filozofiju u Beču; više godina bio je urednik kulturnih rubrika u novinama. Od 1982. bavi se samo književnošću. Sarađivao je u različitim časopisima (među ostalima Transatlantik, Štern). Do sada je objavio: Užasi leda i mraka (Geopoetika, 1997), Mrtav ugao, Morbus Kitahara (Geopoetika 1999), Poslednji svet (Geopoetika, 2003), Put za Surabaju, Sjajna propast – projekat odvodnjavanja ili otkrivanje suštinskog, Nevidljivo. Tirada na tri plaže, Nesuđeni ili nebeski areali Anselma Kifera, Klanjanje džina. O pripovedanju, Priznanja jednog turiste. Saslušanje, Leteća planina (Geopoetika, 2008), Dame i gospoda pod vodom (zajedno sa Manfredom Vakolbingerom). Svetsku slavu stekao je romanom Poslednji svet. Dobitnik je velikog broja nagrada, među kojima su: Franc Kafka (1995), nagrada Evropske unije Aristeion za roman Morbus Kitahara (1996), književna nagrada Soloturner (1997), nagrada Helderlin (1998), pozorišna nagrada Nestroj (2001), književna nagrada Bertold Breht (2004), Velika Austrijska nagrada za književnost (2004). Nakon Irske, u kojoj je proveo više godina, od 2006. godine ponovo živi u Beču.

Najpoznatiji roman naučne fantastike o distopiji - priča o dehumanizovanom svetu, potpunoj kontroli, psihološkoj manipulaciji, priča o gubitku individualnosti - zvuči poznato? Napisana još u periodu između dva svetska rata, knjiga je bila pravi hit - brzo je osvojila srca i umove čitalaca, uvodeći ga u bizarni prikaz Londona 2542. godine, gde vlada i država sve kontrolišu.

DETALJNIJE Dobro došli na naš Montesori kurs koji vam nudi brojne raznovrsne i napredne aktivnosti za upoznavanje dece od 5 godina sa naučnim načinom razmišljanja i osnovnim zakonima živog sveta. Na samom početku, vaše dete će se uputiti u otkrivanje Zemlje i svemira putujući kroz prostor i istražujići Sunčev sistem. Zatim će biti pozvano da istraži živi svet kroz različite zabavne aktivnosti koje se odnose na biljni i životinjski svet, ali i ljudsko telo: kakav je životni ciklus biljke? Čega ima u jajetu? Od čega se sastoji ljudsko telo? Aktivnosti prate osnove i stalni napredak prilikom učenja zasnovanom na pedagogiji Montesori. Zbog toga su detetu ponuđene kartice koje treba da iseče, zalepi ili postavi na odgovarajuće mesto ( kartice sa životinjama ili biljkama, slagalice, kartice za samostalno korigovanje u odeljku ljudskog tela itd). Sadrži: Materijal za sečenje, lepljenje i rukovanje materijalom. Pitanje “Da li znaš?” koja bude radoznalost vašeg deteta. Brojne savete koji vode još dalje u otkrivanju nauke. 16 kartona povez: mek broj strana: 120 + 16 kartona prevodilac: Milica Gnjatović pismo: ćirilica format: 205x285 isbn: 9788660357634

Knjiga "Težak izbor" Sandre Braun je napeta priča o moralnim dilemama, osveti i potrazi za pravdom, isprepletana sa elementima strastvene romanse. Radnja se odvija oko nekadašnje zvezde američkog fudbala, Zaka Bridžera, koji se suočava sa tragičnom sudbinom svoje bivše žene Rebekke, koja leži u komi nakon što je brutalno napadnuta. Iako su Zak i Rebeka odavno razvedeni, on i dalje zadržava medicinsku punomoć, što ga stavlja u centar dramatične odluke – da li da Rebeku odvoji od aparata koji je održavaju u životu. Sandra Braun vešto koristi ovu osnovnu postavku kako bi istražila težinu odluke koju Zak mora doneti, ali i posledice koje ta odluka nosi sa sobom, kako za njega, tako i za Rebekinu porodicu. Priča dobija dodatnu složenost četiri godine kasnije, kada napadač Rebekke, Iban Klark, sin uticajnog bogataša, biva preuranjeno pušten iz zatvora. Ova odluka pokreće niz događaja koji vode Zaka u novi moralni lavirint. Upetljana u ovu dramatičnu situaciju je Kejt Lenon, ambiciozna državna tužiteljka koja je odlučna da Ibana ponovo smesti iza rešetaka. Njena strategija da ga optuži za ubistvo zavisi od Rebekinog života, čineći tako Rebekino postojanje ključnim za Ibanovu slobodu. Ibanova sloboda, međutim, znači i stalnu opasnost za Zaka i Kejt, što ih stavlja na put osvete i pravde. "Težak izbor" istražuje duboke etičke dileme kroz perspektive likova koji se nalaze na različitim stranama zakona, ljubavi i moralnosti. Sandra Braun majstorski vodi čitaoca kroz slojeve priče, spajajući emocionalni teret i pravnu dramu, te postavlja pitanja o pravdi, odanosti i žrtvovanju. Ova knjiga je istinski triler koji ne samo da zadržava pažnju čitaoca do samog kraja, već i provocira razmišljanje o težini odluka koje mogu odrediti ne samo sudbine pojedinaca, već i pravdu u društvu.

Knjiga "Lekovito bilje i narodni čajevi" autora Vase Pelagića predstavlja temeljni priručnik o upotrebi lekovitog bilja i pripremi tradicionalnih narodnih čajeva za očuvanje zdravlja i tretman različitih bolesti. Delo je prvi put objavljeno 1879. godine, kada je privuklo veliku pažnju zahvaljujući svojoj praktičnosti i pristupačnosti širokim narodnim masama. Pelagić u knjizi koristi jednostavan i jasan jezik kako bi približio znanja o lekovitom bilju svima, ne samo medicinskim stručnjacima. Ova knjiga obiluje praktičnim savetima o tome kako se različite vrste biljaka mogu koristiti u svrhu poboljšanja zdravlja i lečenja bolesti. Pelagić detaljno opisuje karakteristike i lekovita svojstva biljaka kao što su beli slez, biber, breza, vodopija, glog, kopriva, maslačak, i mnoge druge, objašnjavajući kako se svaka od njih može koristiti za spravljanje čajeva, melema ili drugih oblika leka. Poseban naglasak je stavljen na to kako biljke utiču na specifične bolesti i koje delove biljaka koristiti, kao i na optimalno vreme za njihovo branje kako bi se maksimalno iskoristile njihove lekovite komponente. Knjiga sadrži i poglavlja o načinima sušenja i čuvanja bilja, kao i upute za pravljenje domaćih apoteka koje omogućavaju ljudima da sami pripremaju svoje lekove. Pelagić takođe objašnjava ulogu vitamina i fitoncida koje biljke sadrže, kako one utiču na ljudski organizam i kako mogu pomoći u lečenju ili prevenciji bolesti. U delu posvećenom narodnim čajevima, on daje recepte za pripremu čajeva koji mogu pomoći kod različitih zdravstvenih problema, od probavnih smetnji do bolesti srca i krvnih sudova. "Lekovito bilje i narodni čajevi" Vase Pelagića je i dalje relevantan i koristan izvor informacija za sve one koji se interesuju za prirodne metode lečenja i očuvanja zdravlja. Ova knjiga ne samo da obogaćuje naše razumevanje tradicionalne medicine, već i podstiče praktičnu primenu znanja o lekovitim biljkama u svakodnevnom životu.

Švajcarski profesor klasičnih jezika i portugalski neostvareni pisac u neku ruku su dvojnici koji se nikad nisu sreli, ali su se njihovi životni putevi ukrstili na najzapadnijoj tački Evrope, odakle su moreplovci nekada isplovljavali ka nepoznatom, pitajući šta je s one strane mora. Obojicu ih muče borhesovska nesanica, strah od slepila i smrti, kao i suzbijena osećanja prema ženama poetičnih imena, od kojih neka imaju svoje parnjake u svetu pop-kulture, asocirajući na francusku glumicu Viržini Ledojan ili portugalsku pevačicu Mariju Žoao.