MIHAJLO PUPIN I CUVENI KALEMOVI

Pisac u kreativnoj krizi dobija savršenu ponudu – da napiše scenario za američko tržište. Tražeći osamu za rad, on odlazi u vikendicu pored Kamenog jezera, koje prate glasine o misterioznim davljenjima. Društvo mu pravi neobična devojka Una, koja mu pomaže u radu na scenariju. Međutim, splet neočekivanih, zloslutnih i tajnovitih događaja, kao i susreta sa čudnim ličnostima, govori glavnom junaku da ne samo što je ostao bez neophodnog mira već mu je i život ugrožen. Kako priča odmiče, veo nasilne tajnovitosti spada sa prošlosti obližnjeg, naizgled pitomog mestašceta, a prošlost njegovih stanovnika vraća se da progoni i one koji u njoj nisu učestvovali. Obrenović svojim novim romanom pokazuje da samouvereno vlada žanrovskim matricama, ne samo zato što ih inteligentno koristi već i zato što ih kreativno prevazilazi. Ovaj roman zavodljivo uvlači čitaoca u svoju jezovitu, mračnu atmosferu, koju autor relaksira savremenim stilom i funkcionalnim humorom. Efektni podzapleti, razgranata tematika i živopisni junaci čine ovo delo nezaobilaznim štivom. „Obrenovićevi akteri se kreću kroz narativ ispunjen izdajom, prevarom i razočaranjem. Reč je o likovima koje život nije štedeo, i kod kojih je opipljiva prividna pomirenost koja preti da eskalira.“ Nikola Dragomirović, “Vreme” „Sama činjenica da je auto, za čijim je volanom nepoznati vozač, jedan od četiri glavna lika, govori o savremenosti ove knjige (…) Precizni likovi, upečatljiv jezik, dobro vođena radnja i uspešno prenesena začudna atmosfera, čine ovaj roman prepoznatljivim i van lokalnog okvira.“ Ana Pejović, književni festival KROKODIL

Najzabavnija knjiga koju ćete pročitati ove godine. Karmelo Duran ne traži mnogo. Njemu samo treba kompjuter prikačen za internet, online supermarket i nekoliko sagovornika sa interneta sa kojma može da se prepire. Ali, sve se menja kada se zbog jedne greške u porudžbini poveže sa Mari Karmen, predstavnicom korisničke podrške u supermarketu. Prodavnica sreće je epistolarni roman sačinjen od više i-mejlova, a njegov neobičan glavni junak je beskrajno simpatično gunđalo koje neočekivano otpočinje specifičnu ljubavnu vezu i od tog trenutka se čitav njegov život menja. Ovo je priča u kojoj učestvuju stvarni ljudi, sa svim njihovim svakodnevnim mislima i osećanjima, komplikovanim odnosima i skrivenim strahovima. Ovo je roman uz koji ćete se smejati, čuditi i duboko se zamisliti. Diskretno protkan analizom i kritikom ljubavnih, porodičnih, prijateljskih i susedskih odnosa, kao i društva, sveta i tekovina modernog doba. Priča o samoći, usamljenosti i otuđenju. Ali i toplo i dirljivo putovanje u dubini ljudske duše i psihe. Jedna od knjiga koja govori više od onoga što je u njemu napisano, roman koji se čita između redova. Rodrigo Munjos Avia rođen je u Madridu 1967. godine. Diplomirao je filozofiju na univerzitetu Complutense u Madridu. Bavi se književnim radom, pisanjem scenarija i interpretacijom dela svojih roditelja, slikara Lusija Munjosa i Amalije Avie. Njegov roman „Psihijatri, psiholozi i drugi bolesnici“ , objavljen 2005. godine, doživeo je veliki uspeh. Sam autor ovo delo smatra posebnim jer je to njegov prvi roman za odrasle. Napisao je brojne knjige namenjene deci. Kao filmski scenarista autor je scenrija za za dugometražne filmove „Rewind“ (1998) i „Animales de companía“(Društvene životinje, 2008). Takođe je uredio i objavio dve knjige „Alfonso Vizán, un pirata de la montana“ (Alfonso Visan, planinski pirat, objavljena 2001. Godine) i „Lucio Munoz, el conejo en la chistera“ (Lusio Munjos, zec iz šešira, 2006). Po romanu „Psihijatri, psiholozi i drugi bolesnici“ 2009. godine snimljen istoimeni film, u režiji Pedra Telećeje. Godine 2008. objavio je zbirku tekstova „El gato de guardia“ (Mačak čuvar), ranije objavljivanih na blog stranici. Dobitnik je mnogobrojnih nagrada: Nagrada Haen (Jaen), Nagrada izdavačke kuće Everest Čitati znači živeti (Leer es Vivir), Druga nagrada Pilar Miro, koju dodeljuje Academia de Televisión (Televizijska akademija) za scenario „Operación salida“ (Operacija uspela), Nagrada Edebe za dečju književnost za roman „Los perfectos“ (2007), Nagrada Edebe za dečju književnost za roman „Mi hermano el genio“ (2010). Bio je u konkurenciji za špansku nacionalnu nagradu za književnost Romulo Gallegos za roman „Vidas terrestres“ ( Životi Zemljana, 2009).

na slovenačkom i srpskom odlično očuvan

odlično očuvana sa posvetom / POTPIS autora

Contents: - Caught in the Organ Draft (1972) - {Now+n,Now-n} (1972) - Some Notes on the Pre-dynastic Epoch (1973) - In the Group (1973) - Caliban (1971) - Many Mansions (1973) - Good News from the Vatican (1971) - Push No More (1972) - The Mutant Season - When We Went to See the End of the World (1972) - What We Learned from this Morning`s Newspaper (1972) - In Entropy`s Jaws (1971) - The Wind and the Rain (1973) CORONET BOOKS 1977. 204 str. odlično očuvana

Knjiga Kulturalne izvedbe jugoslovenstva predstavlja značajan doprinos proučavanju Jugoslavije – i Kraljevine SHS/Jugoslavije, i socijalističke Jugoslavije – kroz analizu javnih politika i uloga kulturalnih izvedbi kao instrumenata ideološkog aparata. Precizno i sofisticirano, ona pokazuje kako kroz kulturne i ceremonijalne performanse ideja jednog socijalno-političkog i kulturnog prostora počinje da se formira kao (nad)nacionalni državni identitet i pripadnost. Povezujući istoriografski, sociološki i kulturološki metod sa studijama performansa, menadžmentom u umetnosti i kulturnom politikom, delo jasno pokazuje kako kulturne izvedbe različitih formata funkcionišu kao instrument javne politike u odnosu na kompleksna društvena pitanja: od državnih venčanja (Kralja Aleksandra) do sahrana (Tita), od sletova iz 1930. do Dana mladosti. Autorka posebno ističe uloge organizacija Soko Kraljevine Jugoslavije i Socijalistički savez radnog naroda Jugoslavije kao ključne za kulturnu politiku jugoslovenstva u dva različita razdoblja u istoriji Jugoslavije. Posebna istraživačka pažnja ukazana je formatu sleta kao instrumentu građenja ideje „narodnog jedinstva“ i dubokoj analizi poslednjeg sleta iz 1988. godine. Ovo interdisciplinarno, eruditno i analitičko delo od izuzetnog je značaja za više istraživačkih oblasti, te doprinosi razvoju studija istorije Jugoslavije, scenskog dizajna, izvođačkih umetnosti ali pre svega studijama menadžmenta u kulturi i razvoju kulturne politike. Jovana Karaulić je docent na Katedri za menadžment i produkciju pozorišta, radija i kulture na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Aktivna je članica Laboratorije interaktivnih umetnosti, kao i mreže IETM gde učestvuje u radu grupe koja je usmerna na pitanja životne sredine i izvođačkih umetnosti. Učesnica je u projektima saradnje FDU koje podržava Kreativna Evropa. Jedan je od osnivača novinskog izdanja „Lice ulice” kao i mnogih pozorišnih, medijskih i umetničkih inicijativa na domaćoj sceni. Objavljivala je članke u relevantnim naučnim časopisima i zbornicima u izdanju konferencija na kojima je učestvovala. Kourednica je međunarodne tematske publikacije „Performing arts between politics and policies: implications and challenges” u izadnju FDU i ADU iz Zagreba, kao i publikacije „How to build network and why” u izdanju organizacije Kooperativa. Članica je Izvršnog odbora organizacije Asitež i jedan od osnivača „Green Art Incubator“ platforme.

Zbirku priča „Dijagnoza” odlikuju savremenost u izboru tema i postupaka, sposobnost da istinski iznenadi (pa i da šokira), te neustručavanje da se uhvati ukoštac sa raznolikim problemima socijalnih interakcija i života danas uopšte, koliko god ti problemi bili istaknuti ili prikriveni. “Minimalističke, dijaloške i strogo stilski funkcionalne, ove priče kao da nastaju na temeljima najbolje američke tradicije pripovijedanja. I po tome se može vidjeti kako se jedan univerzalni jezik pričanja priče sjajno snašao na domaćem terenu. U ovim pričama ćemo se sigurno prepoznati i to neće biti uvijek ugodno, ali će biti ljekovito. Ova je dijagnoza točno pogođena, ali nije samo opis bolesti nego i vrlo učinkovit lijek”, rekao je o ovoj zbirci književnik Zoran Ferić.

Obdaren sjajnim umom i retkom spisateljskom mnogostranošću, bio je u isto vreme pesnik i dramski pisac, romanopisac i satiričar, publicista, istoričar i filozof. Delovao je u svima oblastima ljudske misli, ispoljavajući u svakoj od njih veliki slobodouman podstrek i vatrenu političku narav.Učinio je duhovnom potrebom Francuske a i drugih evropskih zemalja mnoštvo ideja, za čije širenje i razvijanje treba da zahvalimo upravo njemu, iako on, često, nije bio njihov tvorac. Volter je dao pečat svoje misli celom prosvetiteljskom pokretu XVIII veka, koji se često ne naziva bez razloga Volterovim vekom. Volter je i „takmac Euripidov” (tragični pesnik) i „Eratin nežni drug” (lirski pesnik) i „Tasov unuk” (epski pesnik) i „sin Moma i Minerve” (satirik i humorist) smatrao je Puškin. ….Voltera su podražavali kao epskog i lirskog pesnika, kao pisca romana i drama, kao istoričara i publicistu. S druge strane, njegov uticaj ispoljio se u opštem pravcu društveno-filozofske misli i uopšte duhovne kulture različitih evropskih zemalja, koje su se postepeno uključivale u krug ideja francuske prosvećenosti. Njegovo ime je svuda bilo simbol prosvećenosti, iz njegovih usta su hiljade i hiljade ljudi prvi put slušale nove reči koje su izražavale velike oslobodilačke ideje trećeg staleža. Stepen Volterove popularnosti u ovoj ili onoj evropskoj zemlji uvek je bio svoje vrste barometar društvene svesti demokratskih krugova tih zemalja.Talasi oduševljenja i odobravanja sa najezdama negiranja od genija…. na „nadrimudraca ovoga veka”. „Izobličavanja” Voltera, a zajedno s njim i ostalih francuskih prosvetitelja, prihvatili su se u to doba još skorašnji volterijanci. Tako Fonvizin već 1788. godine naziva Voltera i ostale filozofe šarlatanima, kod kojih se „srebroljublje spaja sa besprimernom taštinom”.

Dnevnik se odnosi na poslednju godinu Puškinovog života kad su se zbili događaji koji su za posledicu imali fatalan ishod. Pored Puškina, njegove supruge Natalije Nikolajevne Gončarove, duelanta Žorža Dantesa i Puškinovih svastika, Katarine i Aleksandre, u njima je značajnu ulogu odigrao i sam car Nikolaj I. To je nesumnjivo bio jedan od primarnih razloga zbog kojeg su, 45 minuta posle pesnikove smrti, agenti tajne policije upali u pesnikov kabinet, popisali sve rukopise i odneli ih u zloglasno III odeljenje. A Puškinov prijatelj, dvoru blizak pesnik V. Žukovski, dobio je naređenje da spali sve što bi moglo da ugrozi reputaciju nacionalnog velikana. Prošlo je petnaest godina od prvog pojavljivanja Tajnog dnevnika A . S. Puškina 1836 –1837. Otada je ova knjiga doživela više izdanja na ruskom i prevedena na desetine drugih jezika, a 2001. je Tajni dnevnik A. S. Puškina, posle brojnih, uglavnom negativnih prikaza i recenzija, objavljen i u Rusiji. Da li se radi o mistifikaciji ili o delovima originalnih Puškinovih zapisa iz izgubljenog Dnevnika, o kojem se priča da ima oko hiljadu stranica i da ga negde u svetu kriju potomci velikog pesnika, ne želeći svetu da otkriju porodičnu tajnu svojih predaka? Nesumnjivo je da u ovoj knjizi ima nešto od „podvodne”, mračne Puškinove stihije, bez koje ne bi bilo ni harmonije ni svetla u njegovoj poeziji. Autor Tajnog dnevnika je verovatno stupio na prag neke tajne kada je uspeo da izazove interesovanje tako velikog broja čitalaca. Žarko Čigoja