m5

kao na slikama retko New Theories of Revolution: A commentary on the views of Frantz Fanon, Regis Debray and herbert Marcuse Woddis, Jack Published by Lawrence and Wishart, 1972 1. edition nove teorije revolucije marksizam filozofija xx veka markuze herbert Revolucija (lat. revolutio, „preokret”), u opštem slučaju, radikalna je promena drušvenih odnosa. U političkom označava korenitu promenu društvenog uređenja. Reč revolucija znači preobrat. U nekim revolucijama učestvuje veliki broj ljudi, ili čak većina neke socijalne grupacije ili naroda, dok u neke revolucije vodi samo mala grupa revolucionara. Aristotel je opisao dve vrste političkih revolucija: (i) Potpuna promena iz jednog sistema u drugi i (ii) izmena trenutnog sistema[1] Revolucije su se pojavljivale kroz istoriju i bile su različitih načina, trajanja i ideologija. Rezultati uključuju velike promene u kulturi, privredi i društveno-političkim ustanovama. Akademske rasprave o tome šta čini, a šta ne čini revoluciju se vrte oko nekoliko pitanja. Rana proučavanja revolucija ponajprije su analizirala događaje u evropskoj istoriji s gledišta psihologije, ali novija proučavanja uključuju svetske događaje kojima se bavi i nekoliko društvenih nauka uključujući sociologiju i politikologiju. Nekoliko generacija akademske misli o revolucijama je stvorilo puno suprotstavljenih teorija i u mnogočemu doprinelo u trenutnom razumevanju ove složene pojave. Većinu istorijskih revolucija prati revolucionarni teror. Vrste[uredi | uredi izvor] Vatova parna mašina u Madridu. Razvoj parne mašine pokrenuo je industrijsku revoluciju u Ujedinjenom Kraljevstvu te u celom svetu. Parna mašina je bila napravljena za pumpanje vode iz rudnika uglja omogućujući spuštanje rudara ispod nivoa vode. Postoji puno različitih tipologija revolucija u društvenim naukama i literaturi. Na primer, klasični naučnik Aleksis de Tokvil razlučivao je[2] : 1) političke revolucije 2) iznenadne i nasilne revolucije koji ne traže samo utemeljenje novog političkog sistema već transformaciju celog društva i 3) polagane ali brišuće transformacije celog društva koja se događa nekoliko generacija (pri. religija). Jedna od nekoliko različitih marksističkih tipologija deli revolucije u predkapitalističke, ranoburžoaske, buržoaske, buržoasko-demokratske, rane proleterske i socijalističke revolucije.[3] Čarls Tili, moderni istraživač revolucija, radi razliku[4] između puča, smanjenja moći, građanskog rata, pobune i „veličanstvene revolucije“ (revolucije koje su preobrazile ekonomske i društvene strukture kao takođe i političke institucije, kao što je Francuska revolucija iz 1789. godine, Ruska revolucija iz 1917. godine ili Iranska revolucija u Iranu).[5] Ostale vrste revolucija, stvorene za ostale tipologije, uključuju društvene revolucije; proletersku ili komunističku revoluciju (nadahnute Marksističkim idejama kojima je cilj zamena kapitalizam komunizmom); neuspele revolucije (revolucije koje nisu uspele da osiguraju moć nakon privremenih pobeda ili prevelikih uključivanja); te nasilne kontra nenasilnih revolucija(Baršunasta revolucija). Izraz revolucija se takođe koristio kako bi se obiležile velike promene nevezane uz politiku. Takve revolucije su obično prepoznate kao one koje su preobrazile društvo, kulturu, filozofiju i tehnoglogiju puno više nego političke sisteme; često su poznate kao društvene revolucije[6]. Neke mogu biti globalne, dok se neke mogu ograničiti samo na pojedinu zemlju. Jedan od klasičnih primera upotrebe izraza svetska revolucija u tom kontekstu je industrijska revolucija (uoči da takve revolucije takođe pristaju Tokvilovoj definiciji „polaganih revolucija“.[7] Socijalne i političke revolucije[uredi | uredi izvor] Sloboda predvodi narod, slika Ežena Delakroa u čast Julske revolucije 1830, koja je postala opšte prihvaćena kao simbolika francuskih narodnih ustanaka protiv monarhije Političke revolucije često prati nasilje, i velike promene u strukturama moći koje često rezultuju novim institucionalizovanim nasiljem, kao što je bio slučaj sa ruskim i francuskim revolucijama (koje su pratile „čistke“ i „Teror`). Politička revolucija je nasilna zamena jednog skupa vladalaca drugim (kao što se dogodilo u Francuskoj i Rusiji), dok je socijalna revolucija fundamentalna promena u socijalnoj strukturi društva, kao što su bile Protestantska reformacija ili Renesansa. Međutim, ovo razgraničenje je retko jasno, jer većina političkih revolucija teži da iznese i socijalne revolucije, i imaju osnovne filozofske ili socijalne motive koji ih predvode. Najpoznatije revolucije sa ovakvim motivima u modernom svetu su bile liberalne revolucije i komunističke revolucije, kao i povremene nacionalističke revolucije. Za razliku od revolucija, pučevi često ne teže promenama izuzev promene trenutnog vođe. Neki politički filozofi smatraju revolucije sredstvima za postizanje svojih ciljeva. Većina anarhista se zalaže za socijalnu revoluciju kao sredstvo slamanja struktura vlasti, i zamenjivanja ih ne-hijerarhijskim institucijama. Socijalne i socijalno-političke revolucije često spadaju u najradikalnije socijalne pokrete. One utiču na sve društvene komponente, uvode novi socijalni poredak i(li) teže da unište sve ili skoro sve starije strukture. Među marksističkim komunistima postoji podela na one koji su podržavali Sovjetski Savez i ostale takozvane komunističke države, i na one koji su kritički nastrojeni prema ovim državama (neki ih čak odbacujući kao ne-komunističke), na primer trockisti i ortodoksni marksisti. Lenjin, vođa oktobarske revolucije, drži govor. Socijalne i političke revolucije često bivaju „institucionalizovane“ kada ideje, slogani, i ličnosti koje učestvuju u revolucijama nastave da igraju važnu ulogu u društvu, dugo nakon što je revolucija okončana. Komunističke države su često institucionalizovale svoje revolucije kako bi dale legitimitet svojim vladama. Neke ne-komunističke države, kao što su SAD, Francuska ili Meksiko su takođe institucionalizovale revolucije, i nastavljaju da slave sećanje na svoje revolucionarne prošlosti kroz praznike, pesme, i na druge načine. Revolucijama se pristupalo i iz antropološke perspektive. Oslanjajući se na zapise Viktora Tarnera o ritualima i performansima, Bjern Tomasen je tvrdio da se revolucije mogu shvatiti kao „liminalni“ trenuci: moderne političke revolucije veoma podsećaju na rituale i stoga se mogu proučavati u okviru procesnog pristupa.[8] To bi podrazumevalo ne samo fokusiranje na političko ponašanje „odozdo“, već i prepoznavanje trenutaka u kojima se „visoko i nisko“ relativizuju, čine irelevantnim ili podmetnutim, i pri tome se mikro i makro nivoi spajaju u kritičnim vezama. Kulturne, intelektualne i filozofske revolucije[uredi | uredi izvor] Renesansa Protestantska revolucija Naučna revolucija Seksualna revolucija Tiha revolucija Nenasilna revolucija Kulturna revolucija Stounvolska revolucija Tehnološke revolucije[uredi | uredi izvor] Tehnološke revolucije obično dovode do transformacija u društvu, kulturi i filozofiji. Poljoprivredna revolucija Digitalna revolucija Neolitska revolucija Revolucija cena Industrijska revolucija Druga industrijska revolucija

Marksova ekonomska teorija štampana u Beogradu 1882 godine

ANTONIO KASEZE MEĐUNARODNO KRIVIČNO PRAVO BEOGRADSKI CENTAR ZA LJUDSKA PRAVA BEOGRAD 2OO5 a) MEĐUNARODNO KRIVIČNO PRAVO .......................................................... Biblioteka UDŽBENICI 2 1. TABELA SLUČAJEVA 2. SPISAK MEĐUNARODNIH UGOVORA I KONVENCIJA 3. SPISAK NACIONALNIH PROPISA 4. SPISAK MEĐUNARODNIH INSTRUMENATA 5. SPISAK STATUTA MEĐUNARODNIH TRIBUNALA 6. BIBLIOGRAFIJA UZ SVAKO POGLAVLJE 7. REGISTAR Preveo OBRAD RAČIĆ BROŠ LATINICA 564 STRANA NEKORIŠĆENO GARANCIJA PERFEKT Ekstra **********

OHRIDSKO ZIDNO SLIKARSTVO XIV VEKA Cvetan Grozdanov Izdavač: Filozofski fakultet u Beogradu Godina izdanja: 1980 Broj strana: 234 + 70 strana crno belih fotografija Povez: Tvrd mape + crtezi + ilustracije + fotografije Stanje knjige: vrlo dobro.

Bosch by Wilhelm Fraenger (Author) H. Herba (Translator) Hardcover: 526 pages Publisher: Bracken Books, 1989. Language: English ISBN-13: 978-1851703258 Ova veličanstvena knjiga vodi nas kroz svet zagonetnog i popularnog umetnika. U knjizi se analizira Bošovo umetničko delo. Briljantne slike Hieronimusa Boscha kritikovali su decenijama mnogi istoričari umetnosti. Pitanja o upotrebi simbola, njegova preokupacija čovekovim gresima i paklom, pa i sam njegov život su oduvek bili podvrgnuti spekulacijama. Ovo remek-delo je vrhunac dvadesetogodišnjeg istraživanja i naučnog rada, otkriva nam sve što nismo znali o Bošovim pokroviteljima i o religijskoj klimi vremena u kom je Boš stvarao. Ova klasična monografija sagledava Bošova dela pokušavajući da dešifruje njihova prava značenja i svrhu. Pisana je zabavnim stilom, i ilustrovana sa više od dve stotine reprodukcija, knjiga poziva čitaoce da zarone u fantastičan svet ovog slikara, i pomaže čitaocima da bolje razumeju dela ovog često pogrešno shvaćenog umetnika. U prethodnim vekovima često se verovalo da su Bošova dela inspirisana srednjovekovnom jeresi i tamnom okultnom praksom. Drugi su pak sudili da su njegova dela stvorena samo radi zabave i provokacije, slično kao groteske u renesansnoj umetnosti u Italiji. U prvim beleškama o njegovim delima iz 1560. godine bilo je zabeleženo da je on praktično „pronašao nestvarne prikaze“. Dok su dela starih majstora bila zasnovana u duševnom svetu svakodnevnice, Boš je sa njima konfrontirao svoj pogled. U 20. veku su istraživači i istoričari umetnosti sve manje videli Bošove vizije kao fantastične, a sve više se smatra da njegova dela reflektuju ortodoksnu veru njegovoga doba. Njegova prezentacija grešnoga ljudstva odražava shvatanje nebeskog i pakla iz tadašnje didaktičke literature i propovedanja. Važnu ulogu u interpretaciji dela su odigrali na početku 20. veka nadrealisti.

ALAN FORD - PRICE BROJA 1 Priče Broja Jedan - 1,2,3,5,7,8 od 1-5 su neotvoreni u celofanu, 7 i 8 kao novi

Andre advokata iz dubrovnika srpska porodica Svilokos pokatoličena u Dubrovniku izd 1913g cvijanović dobro očuvana ima tri karte

ŠKOLA JEZDECTVI-Monika von Tettenbornova Specifikace Škola jezdectví - Monika Tettenbornová Popis produktu Škola jezdectví - Rádce kniha od autora Tettenbornová Monika von. `Chci se učit jezdit` - takové dětské přání postaví mnoho rodičů před nelehké rozhodování. V této knize naleznou oni i jejich děti, nadšené pro tak ušlechtilý sport, bezpočet rad a podnětu, tak nezbytných k poznání všeho, co souvisí s jezdectvím a porozuměním chovu koní. Kniha uvádí čtenáře do problematiky lehkou a přístupnou formou, jejíž nedílnou součástí je dokonalý obrazový doprovod. --------------------------------------------------- Школа јахања - Ментор књигу аутори Моника вон Теттенборнова. `Желим да научим да возим` - жеља тих дечијих за изградњу много родитеља пред тешком одлуком. У овој књизи наћи ће њихова деца ентузијазам за такву племениту спорт, безброј савета и сугестија и знања потребних за све што има везе са разумевањем од јахања и узгој коња. Књига уводи читаоца за проблеме светлости и приступачном облику саставни део савршене визуелне пратње. ----------------------------------------------------------------- Autor Tettenbornová Monika von Nakladatelství Svojtka&Co. Počet stran 176 Rok vydání 1996.god,ILUSTROVANA Jazyk - české ŠKOLA JAHANJA M

Makarski biskup FRA BARTUL KAČIĆ ŽARKOVIĆ, Brist ,1572-Sućuraj, 1645 Ilustrovana u boji,Split ,1999.god,298.strana Knjiga je LUX pakovanje, glanz NOVA. Izdavač: Županija Splitsko-dalmatinska, Sućuraj Makarski biskup fra Bartul Kačić Žarković (Brist, 1572. – Sućuraj, 1645.): Život – djelo – vrijeme, Zbornik radova sa znanstvenog skupa održanog u Sućurju, 24. lipnja 1995., Sućuraj, 1999., 298 str. KAČIĆ ŽARKOVIĆ, Bartul (Žarković, Caççiçh, Xarcovich; Bartol, Bartolo, Bartholomeus), biskup (Brist, 1572 — Sućuraj, 25. VI. 1645). Početnu izobrazbu stekao vjerojatno u franjevačkom samostanu u Zaostrogu, gdje je potom stupio u Franjevački red i proveo novicijat. Ondje je zasigurno završio i osnovnu humanističku školu spremajući se za svećenički poziv. Uprava Provincije Bosne Srebrene poslala ga je u jesen 1600. u Italiju radi nastavka školovanja, pretpostavlja se u Napulj, gdje je tada djelovalo franjevačko Generalno učilište. Nakon završetka studija 1604. nastavio je kao profesor teologije predavati u školi u franjevačkom samostanu Santa Maria La Nova u Napulju 1605–13, potom u novoosnovanoj teološkoj školi u franjevačkom samostanu u Zagrebu 1613–15. Za službovanja u Zagrebu išao je na dvor hrvatsko-ugarskoga kralja Matije II; zauzimao se za obnovu biskupija Makarske i Duvanjske te ishodio od kralja ispravu za subraću, kojom se zabranjuje senjskim uskocima da napadaju na primorje. Neko vrijeme zadržao se u Budweisu (danas České Budějovice), gdje je 1614. primio vijest da ga je kralj imenovao biskupom nanovo obnovljene Makarske biskupije. Papa Pavao V. potvrdio je imenovanje te je 1615. primio biskupski red u crkvi franjevačkoga samostana San Francesco della Vigna u Veneciji i bio svečano ustoličen, vjerojatno o Božiću, u makarskoj crkvi sv. Marije. Prema njegovim navodima, bila mu je povjerena i uprava nad Duvanjskom biskupijom. Nakon preuzimanja službe pohodio je vjernike svoje biskupije te Ramu, Olovo, Sutjesku, Banju Luku i Novi na Uni, susreo se s bosanskim provincijalom Grgurom Marinovićem i u Kreševu pribivao franjevačkoj skupštini na kojoj mu je brat Luka imenovan povjerenikom pohoditeljem. Boravio je uglavnom u samostanu u Zaostrogu, a samo po potrebi odlazio u stolno mjesto Makarsku. God. 1616. novcem zaostroškoga samostana otkupio je očevinu od nekih muslimana i kršćana i 1629. ustupio ju samostanu. Često je putovao izvan biskupije, 1617. boravio je nekim poslom u Beču, a 1621–22. i 1630–32. u Rimu. Promičući štovanje Karla Boromejskoga, za prvoga rimskoga putovanja ishodio je dozvolu za nabavu 60 000 medaljica i križića, a za drugoga kupio 42 524 komada; kanio ih je dijeliti puku u primorju, Zajezerju, Čitluku, Blatu, Rastnu, Duvnu, Livnu, Rami, Imotskom, Gorskoj župi te »ništo malo u Sarajevu onizim Krstjanom«. God. 1626. pribivao je u Splitu posvećenju skradinskoga biskupa T. Ivkovića, 1643. ređenju drivaškoga biskupa J. Lučića u Korčuli, a 1633. predsjedao je sastankom uprave Provincije Bosne Srebrene u Fojnici. Potkraj 1620-ih došao je u sukob sa skadarskim (tzv. stjepanskim) biskupom D. Andrijaševićem zbog granica njihovih jurisdikcija; zato su 1630. pozvani u Rim, gdje su se nagodili da granica njihove crkvene vlasti bude Neretva. Potkraj 1644. ili na poč. 1645. povukao se na imanje u Sućurju, gdje je ubrzo preminuo i bio pokopan u obiteljsku grobnicu u njegovoj kapeli u mjesnoj župnoj crkvi sv. Jurja. Pri rušenju te crkve 1896. grob mu je zasut zemljom, uništeni su natpis i grb na nadgrobnoj ploči, od koje su napravljena sjedala ispred crkve. — U Rim je poslao izvješća (1626, 1630, 1636, 1640. i 1644) o stanju Crkve na području Makarske biskupije (u nekima i Duvanjske). Kao biskup brinuo se za crkve, namještaj i pribor neophodan za službu Božju (nabavljao kaleže, slike, zvona, misno ruho). Njegovim su trudom četiri crkve bile sagrađene (nije poznato koje), a više novih je posvetio. Među suvremenicima uživao je velik ugled te mu je M. Divković 1616. posvetio svoje Razlike besiede, a knjižar i nakladnik hrvatskih knjiga M. Ginammi drugo latinično izdanje Zrcala duhovnoga (Mleci 1621) M. Orbinija. Na hrvatskom jeziku napisao je ćirilicom kratko, nenaslovljeno djelo bez teološke vrijednosti, ali zanimljivo za povjesničare Makarske biskupije i jezikoslovce, latinskim je pisao izvješća u Rim, a talijanskim popratna pisma. Njegovu je rukopisnu ostavštinu, sačuvanu uglavnom u prijepisima, objavio i potanko komentirao S. Kovačić (zbornik Makarski biskup fra Bartul Kačić Žarković, 1999). ---------------------------- Knjiga je NOVA... 0

IVO ANDRIĆ – sabrana dela u 17 knjiga Izdavač: grupa izdavača Godina izdanja: 1984. Povez: tvrd Pismo: latinica Stanje: dobro

Lunov magnus strip 112 - Vodopad smrti

LUNOV MAGNUS STRIP 123 - Car orlova lms 123 zagor

ИБАРСКА МАГИСТРАЛА ЗЛОЧИН БЕЗ КАЗНЕ СРПСКА РЕЧ БЕОГРАД 2003 а) СРБИЈА - ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ - 1999-2001 ......................................................... ИЛУСТРАЦИЈЕ ЋИРИЛИЦА ТВРДЕ КОРИЦЕ ШИВЕН ПОВЕЗ ОБЕЛЕЖИВАЧ СТРАНА ОМОТ 927 СТРАНА НЕКОРИШЋЕНО ГАРАНЦИЈА ПЕРФЕКТ Екстра *********

Starlight:Povratak Dukea McQueena / Goran Parlov & Mark Milar; Fibra; 2016.god; 210 strana; tvrd povez;

Lunov magnus strip 113 - potomci Maja

LUNOV MAGNUS STRIP 137 - Juriš trapera

Ocuvano Iz kucne biblioteke

ВОЈВОДА ДОБРОСЛАВ ЈЕВЂЕВИЋ У СЛУЖБИ СРПСКОГ НАРОДА МЕМОАРСКИ И ДРУГИ ЗАПИСИ ПОГЛЕДИ КРАГУЈЕВАЦ 2ОО5 БИБЛИОТЕКА РАВНА ГОРА ФОТОГРАФИЈЕ РЕГИСТАР ИМЕНА ЛИЧНОСТИ ТВРДЕ КОРИЦЕ ЋИРИЛИЦА ОБЕЛЕЖИВАЧ СТРАНА ШИВЕН ПОВЕЗ 383 СТРАНА НЕКОРИШЋЕНО ГАРАНЦИЈА ПЕРФЕКТ Екстра ************ db24 db89

LUNOV MAGNUS STRIP 122 - Nepobedivi Frenki

LUNOV MAGNUS STRIP 130 - PEĆINA SMRTI

LUNOV MAGNUS STRIP 126 - Povratak junaka

Lunov magnus strip 129 - SINOVI ŠUME - VELIKI BLEK

LUNOV MAGNUS STRIP 119 - Piratski brod - Zagor lma 119

LUNOV MAGNUS STRIP 121 - Ratni plen