Iz recenzija: ’’U romanu Dvostav, Ilije Bakića, prikazana su dva modela totalitarističkog društva. U jednom prepoznajemo, na osnovu pažljivo utkanih simbola i mizanscena, komunistički državni aparat, dok u drugom, po specifičnoj upotrebi čoveka i knjige, drugi, nimalo ljudskiji, ali perfidniji model totalitarizma u kojem danas živimo. Ipak, ispod ovog tamnog prikaza sveta, koga unekoliko ublažava fantastika Ilije Bakića, da ne bismo propali od istine, kako je već rečeno, ostaje ona druga mogućnost sveta koja se prelama na stranicama knjige, kao putokaz i pribežište za sve one koji nisu spremni da se pomire sa ovakvim nakaznim svetom.’’ Msr Nenad Stanojević ’’Dvostav Ilije Bakića temelji se na ideji o sveopštem krivotvorenju i falsifikovanju, prožet je lažiranjima i prekrajanjima istine svake vrste, natopljen je maglovitom, a opet kristalo jasnom atmosferom društvene egzistencije u kojoj preovladavaju nelogičnosti, neistine i plasiranje demagogije. I iako je reč o umetničkom, fikcijskom delu, sam kraj unosi i notu dokumentarnog i realističnog – Bakić pominje prijatelja i pesnika Duška Vlajkovića Mitrovanova sa kojim je došao na ideju za priču o svetu u kome se iznajmljuju knjige/ljudi dok u pozadini konstantno svira državna himna sa kojom se i završava poslednji čin, to jest roman. Otvoren kraj – simbolično – ostavlja mogućnost za preispitivanje i promene, te nada za novim, boljim izdanjem – i ovoga puta – umire poslednja.’’ Msr Milana Poučki

Odlomak: „Izazovan, intrigantan, katkad veoma hermetičan, a katkad izuzetno lako čitljiv, avangardni pesnički opus Rastka Petrovića postoji kao momenat srpske književne istorije koji poziva da mu se nanovo vraćamo, nanovo ga doživljavamo, tumačimo i razumevamo kao bezvremenu i nadvremenu kategoriju saznanja i iskustva. Prevodeći poetiku Rastkovih avangardnih pesama u ravan koja dopušta prepoznavanje njenih istina u nama samima i u životu, ukazali smo na to da su njegove stvaralačke namere bile uvek prevashodno oblikovane samim principima umetnosti, a da nerazumevanje na koje je nailazio nije bilo opravdano književnim argumentima, već predrasudama, skučenim ličnim pogledima i ciljevima dalekim svakoj umetnosti.“ Andrea Beata Bicok Iz recenzije: „Kroz knjigu Avangardna poezija Rastka Petrovića približavamo se liku i delu pesnika, njegovom poimanju umetnosti, naročito poezije, načinu na koje je oblikovao svoju poetiku i negovao je kroz vreme. Autorka nam hronološki predstavlja avangardnu poeziju Rastka Petrovića kroz poetičke oslonce koje je odabrao na početku stvaralaštva i razvijao ih do maksimuma. Dala nam je tumačenja avangarde poezije Rastka Petrovića koja omogućavaju njen dubok doživljaj, čak i ako čitalac nije pobliže upoznat sa njom. Vrednost ove knjige ogleda se i u tome što je ona donela jednu vrstu prevrednovanja relevantnijih kritičkih sudova koji postoje o Rastku Petroviću, i to ponajviše zasnovanu na tumačenju same Rastkove poezije, oslanjajući se na njene elemente koji nedvosmisleno ukazuju na avangardnost i vrednost u tom okviru. Istovremeno, takav pristup poeziji Rastka Petrovića i njeno tumačenje odista može da potvrdi i njene kvalitete kojima se ona može svrstati u ravan sa poznatom evropskom avangardnom poezijom, što je za srpsku književnost od velikog značaja. Jedan deo knjige Avangardna poezija Rastka Petrovića posvećen je zasebno razmatranju Otkrovenja, dela koje je Rastka i proslavilo i koštalo ga slave istovremeno. Pišući o toj zbirci, Andrea Beata Bicok najpotpunije postiže svoju nameru zadatu na početku, a to je, kako je rekla, da pesniku „podigne spomenik“ koji bi značio krajnje i konačno priznanje.“ Jelena Milošev

Iz recenzije: „Da izazovnost bajke kao literarne vrste nije lako iscrpeti, posebno kada je ona građa za preosmišljavanje, pokazuju nam autorke koje su na predlog dramaturškinje Jadranke Bargh napisale devet pripovedaka čiji su zajednički sadržalac čuveni ženski likovi iz bajki, ali u neortodoksnim situacijama i ulogama. Među koricama ovog izdanja okupljene su, u novom ruhu, junakinje koje poznajemo sa stranica braće Grim, Šarla Peroa i H. K. Andersena. Autorski doprinos Nade Gašić, Julijane Adamović, Nataše Govedić, Vere Vujović, Lade Žigo, Jadranke Pintarić, Jadranke Bargh, Ane Đokić i Aide Bagić ogleda se u neobičnom, iz ugla bajkovne topike i arhetipskih struktura na kojima ona počiva, katkad blasfemičnom delokrugu junakinja. Odatle čitaoca ova zbirka provocira da zauzme novu perspektivu prilikom razmatranja nasleđa bajki u domenu poimanja ženskog iskustva: šta je ono podrazumevalo „nekada davno”, u toj maglovitoj drevnosti, a kako se ono oblikuje u kulturnom nasleđu današnjice? Ukrštaj ovih polazišta je u ostvarenjima devet spisateljica izražen kroz individualizaciju mahom tipskih junakinja, te je kao rezultat dobijena svojevrsna zbirka upečatljivih bajkovnih portreta koja će malo koga ostaviti ravnodušnim."

Iz recenzije: ’’Uvod u jedinstvenu literarnu avanturu Belčin je kratki roman „Dnevnik o Antoniju” iz 1969. godine u kome se istražuju neočekivani, čudnovati uticaju smrti Antonija Mihajlovića na njegovu užu i širu okolinu. Godinu dana kasnije publikovana je zbirka „Smrt Antonija Mihajlovića”; tema u njoj sadržanih priča je upravo Antonijeva smrt, sam tren u kome život ističe iz ljušture tela. Ista tematika proteže se i kroz sledeće istoimene knjige 1988, 1994. i 2010. uprkos najavi da će treća knjiga zaključiti ovaj ciklus, vremenom se pokazalo da su žilavost smrti i njene mogućnosti da uništava ovog junaka neograničene. Tako se, na radost smrti, ali i života, pojavljuje novih dvanaest pripovedaka. Belčine pripovesti ispisane su smireno, ponekad čak i škrtim rečenicama, i, uprkos važnosti teme, bez emotivnih afektacija, bez isprazne melodrame ili agresivne melanholije, sasvim u skladu sa dubokim mirom s kojim Antonije prihvata svoj usud. Lakoća pripovedanja dokaz je samosvesnog iskustva, spisateljskog i čitalačkog (Belča ne propušta da svog Antonija okruži knjigama i intelektualnim-emotivnim spoznajama koje sadrže) te duboke koncentracije i promišljenosti priča. Pred znatiželjnim čitaocima su, dakle, odista izuzetne priče čiji će ih odjeci dugo pratiti.’’

Zbirka priča.

Odlomak: Gde Perunov grom dodirne zemlju, izniče cvet, plav i visok, po imenu Perunika. Zelena biljka žarnih listova, kopriva, nikla je samo jednom, kako bi darivala isceliteljsku moć vidarici Ladi čija ljubav prema županu Vojinu spasava rod i zemlju njihovu. Stara vera predaka zamire, rađa se nova civilizacija u vrtlogu nadolazećih promena.

Zbirka poezije. Iz recenzije: Sazdana iz tri dela, ova poetska zbirka govori o razvojnom putu čoveka, stavljajući fokus na ono što je u njemu besmrtno – njegovu dušu. Svaka knjiga počeće biblijskim citatom, čime naslućujemo osnovnu motivaciju, koja se očitava u izvesnom pesničkom pokajanju, menjajući scenografiju koja počinje sa kafanom i motivima opijenosti: „Podignimo čaše – ja vam pijan zborim, i bar danas sakrijmo na licima tugu, preživjeli, prokleti prijljatelji moji, zapjevajmo pjesme svojega djetinjstva.” Bog voli grešnike i preko pokajanja vodi ih ka iskupljenju, pa ćemo u drugoj knjizi naslovljenoj kao „Paranoja” i podeljenoj u poglavlja, pratiti upravo to svojevrsno čišćenje. „…daruj mi bar suze – isplakat se moram, platiću ti tvrdom vjerom u čovjeka.” U poslednjoj knjizi „San”, lirski subjekt svoje mesto pronalazi u religiji i duhovnosti, pa nema ni traga motivima iz prve knjige. Odišući mirnoćom, poslednja knjiga umiriće i čitaoca, ostavljajući utisak dubokog blaženstva. „Slutim novi svijet pun ljubavi jer sanjar sam i kad umirem, u tišini šapućem, kažem: Aliluja.”

Iz recenzije: ’’Đovani Ermete Gaeta bio je pesnik i kompozitor koji je u svojim stihovima umeo da oživi duh jedne epohe izražavajući na izuzetan način opšti, narodni i nacionalni značaj pesme, tipičan za Italiju i Napulj. Njegova Pesma o reci Pijavi opevala je borbeno zalaganje Italijana u Velikom ratu. Srpska pesma, jedino prozno delo ovog napolitanskog autora, pisano je u melodramskom stilu. Kroz kazivanje grupe srpskih izbeglica zatečenih 1915. u Solunu, knjiga govori o tragediji okupiranog srpskog naroda u Velikom ratu, o njihovoj čežnji za domovinom i nameri da je oslobode. Na samom početku, autor je naveo pesmu Oda narodu srpskom, nadasve poznatog i ekstravagantnog Gabrijela D’Anuncija, velikog poznavaoca srpske istorije koji je na izvanredan način znao da opeva i glorifikuje istoriju jednog naroda. Prepev ove pesme sačinio je pesenik i prevodilac Dragan Mraović, čiji je jedan od najznačajnijih prevoda Danteova Božanstvena komedija.’’

„Filozofija Dijega Fuzara je na svoj način nesavremena. Naime, u vremenu u kome se filozofija uošte proteruje iz škola i sa Univerziteta, a posebno Marksova filozofija proglašava zastarelom i prevaziđenom, Fuzaro nas vraća Marksu i ponovo pokreće pitanja koja su svi oni “s leva” i “s desna” odavno navodno rešili. Inspirisan Marksovom filozofijom Fuzaro nas vraća na osnovno filozofsko pitanje, kojim je počela istorija filozofije u 7. i 6. veku pre naše ere, šta jeste u osnovi svega, odnosno pitanje o FIZISU, prirodi.” Dijego Fuzaro upisavši se na studije filozofije na Fakultetu za književnost i filozafiju Univerziteta u Torinu 2002. godine, iste godine je započeo saradnju sa izdavačkom kućom Bompiani iz Milana. Diplomu trogodišnjih studija filozofije istorije stekao je 28. juna 2005, (ocena: 110 sa pohvalom) sa tezom “Filozofija i nada. Ernst Bloh i Karl Levit tumači Marksa”. Teza je pohvaljena kao najbolja teza trogodišnjih studija filozofije u godini 2005-2006 (nagrada “Optime 2006”) i dobila specijalnu pohvalu Nagrade za filozofiju u Sirakuzi. Stekao specijalastičku diplomu iz savremene istorije i filozofije, odbranivši tezu pod naslovom “Karl Marks i plaćeno ropstvo: studija o lošoj strani istorije”. Od proleća 2011. je istraživač u oblasti istorije filozofije na Filozofskom fakultetu Univerziteta Vita-Salute San Raffaele u Milanu. Jedan je od osnivača i koordinatora C.R.I.S.I. (Centar za interdisciplinarna istraživanja istorije ideja – Uiverziteta San Raffaele u Milanu). Osnivač je i rukovodila jedne od vodećih italijanskih filozofskih web stranica (“Filozofija i njeni heroji” www.filosofico.net), referentne tačke za filozofske rasprave na internetu. Fuzarovo istraživačko interesovanje usmereno je na istoriju filozofije i filozofiju istorije, s posebnim naglaskom na misao Fihtea, Hegela, Marksa i Đentilea, kao i prema nemačkoj “istoriji ideja”.

BANE I MALA CUDOVIS. U AVIONU

DISNEY MIKI MAUS VELIKA BOJANKA

DISNEY PRINCEZA VELIKA BOJANKA

BEBINA PRVA K.-OBLICI

BUBAMARA NA JEZERU

Crtam-pisem kroz igru do znanja Publik P

ÈUDNO KRALJEVSTVO

DISNEY DOKTORKA PATA

DISNEY ZLATNA SER. ALADIN

DOM ZIVOTINJE – VISE OD 1000

DISNEY LAVLJA SKOLA

DZINOVSKI BLOK LAVIRINTI

DISNEY ZLATNA SER. 101 DALMATINAC

EMA I CAROBNA VRPCA

ELENA I CUDESNI DELFIN

HAJDUCI