Odlomak: Stari kozar nije nam se ni najmanje iznenadio: pošto se, čim sam ga pozvao, ukazao na vratima nastambe u unutrašnjosti koje su plamsali ognjeni jezici, privezao je jarca pri vitku oskorušu i krenuo prema nama bez traga ljubopitljivosti u očima pod čekinjastim obrvama; u prvi mah pomislio sam da je očekivao nekoga, ali se odmah i sjetio da je on sva suđena mu čuđenja nad bilo čim odradio u davnim godinama u Žegaru, pa da i ono malo što se otima jednostavnim objašnjenjima, ako mu je do njih uopće stalo, doživljava neumitnim poput elementarne nepogode. Prišao nam je, pod mjesečinom, što se probijala kroz visoke paperjaste oblake, nalik hrastovu deblu čiju je krošnju spalio pradavni grom, zagledao se u Svjetlanu Podhorsky i mene bez riječi, smatrajući da je naše kazati što nas njemu vodi usred noći. „Došli smo…” počeo sam, ali me odmah prekinuo. „Vaša nevolja, vaša i volja. Ali, nemam vas gdje primiti noćas: kote mi se dvije koze, pa…” „Imamo vreće, snaći ćemo se. Nego, ostali bismo četiri-pet dana. Trebat ćemo vode, mlijeka, sira… ako imaš. Platit ćemo, dati ti…” „Lako ćemo za hranu, ne oskudijevam,” odmahnuo je rukom, „nego ćeš oružje ostavit’ negdje tamo. Skrij kako znaš, jer se jarac strašno uznemiri kad namiriše ulje za podmazivanje, čelik. Vidi ga, nesretnika, kako se usplahirio… Da nije vezan, zabio bi se u kakvu jamu od straha, ili pobjegao glavom bez obzira. Pucali na nj banditi u Bukovici, ranili ga. Otada…” „Razumijem. Idemo mi prenoćiti podalje, vratit ćemo se predvečer. Nego… onom istražitelju nisi rekao baš sve?” „Jesam. Odgovorio na sve što me pit’o… a što nije, valjda i ne želi znat’, pa zašto da mu neupitan rečem?” uzvratio je kako sam i očekivao; čeljad nepovjerljiva spram svake vlasti ima hereditarne psihološke obrasce kojima se brani od upletanja u ono čega se želi poštedjeti: otkriva malo, mada govoreći istinu, ali formuliranu tako da ispitivaču jedva išta znači, pa mu samo iznimno posluži kao osnova narednog pitanja. „Rekao si mi da se netko noću kretao otokom… naoružan, jer bi se tvoj jarac uznemirio, skrio; je li taj netko dolazio sa sjeverne strane otoka, ili iz smjera sela?” „Ni od sela, ni sa druge strane… čulo bi se šuštanje granja, poneki bi se kamen zakotrljao, nego iz mora, pa po stijenama,” odgovorio je ni najmanje oklijevajući. „Prilazili? Koliko njih?” „Dvoje.” „Ni dvojica, ni dvije?” „Dvoje: muškarac i žena, on povisok, čvrste građe. Bliže četrdesetoj nego tridesetoj, ona djevojka… jedva prešla dvadesetu. Nego…” „Vrati se kozama, nastavit ćemo sutra. Svega se nastoj sjetiti, ne daj tajni da te muči. Po tebe nikakvih posljedica neće biti,” rekoh mu što sam staloženije mogao, pazeći da u mom glasu ne nasluti ni zadovoljstvo otkrićima, niti pretjeranu žudnju za nastavkom razgovora. „Nisi mi spomenuo oružje,” prošaptala je Svjetlana kad smo krenuli prema početku zapadne mornaričke staze. „Ponio u posljednjem trenu… makarova, devetku, dar sovjetskog brodara za koga smo sagradili krasnu lađu za krstarenja po Volgi. Nikad ga nisam isprobao, a kamoli upotrijebio. Dok se nisam sjetio da čami u originalnoj kutiji, pa ga očistio, još je bio konzerviran, zato ga jarac i jest nanjušio. Nek’ se nađe.” „Čuj, s moje strane već je apsurdna ludost što sam se uopće upustila u… sve to, a sad još i pištolj?! Vjerujem da znaš…” „Ma, samo u krajnjem slučaju, ne brini, ” nastojao sam je smiriti, znajući da mi neće uspjeti. „Divljih svinja ima, tko zna koga vraga još.” Nakon desetak minuta, sišli smo do zaravni ne veće od blagovaoničkog stola što sam je bio otkrio za noćnih izviđanja, pa smo konačno poskidali s pleća teške torbe s odjećom i drugom opremom, u tišini razmotali vreće i pripremili se za odmor; zimskim nebom nad nama, pošto se umalo pun mjesec utopio u stratocirusima na zapadnom obzoru, zagospodarile su zvijezde ljetnoga sjaja. „Dobra ti je bila ona starcu: ne daj tajni da te muči. Vražji si psiholog, bitango moja,” Svjetlana se priljubila uza me, kao i one naše prve noći pod otvorenim nebom. „U čovječjoj prirodi je da se nerado opterećuje znajući nešto beskorisno, a potencijalno opasno. Trebala si vidjeti kakvim me pogledom ošinuo kad je izlazio iz kasarne, nakon razgovora s Bakmazom: nije mi zamjerio što sam ga prijavio sucu, nego zato jer sam ga doveo u nepriliku da jegulja između onoga što smije reći i tajne o kojoj ne želi govoriti. Spavaj, dušo… itekakvi nas napori čekaju.”

Odlomak: Svojih 17 je hrabro nosila u crnom. Povremeno bijelo, ako je u igri bio neki Anime6 koje je obožavala. – Anime, ne crtani film. To nije isto. – Prije toga nosila ju je faza Rock’n’Rolla, metala i heavy metala. Sve majice koje je imala u ormaru bile su majice s bendom. Ljeto ili zima, uvijek ih je nosila, raskopčana samo da se vidi tko je. Iako se iza svega, kao prava tinejdžerica, dobro skrivala. Ali samo za odrasle. Za svoje vršnjake nije bila misterija. Imala je krug frendica koje bi povremeno viđala dok ne bi bila u školi. Njih nekoliko, koje su danonoćno tipkale po WhatsAppu6 kao da je svaki dan, sudnji dan. Raspravljale i tražile se, otkrivale i nosile jedna drugoj utjehu u riječima koje su najbolje razumjele. Njih tri različite, a opet na istom kolosijeku. Onom na kojem nema mjesta za mame i tate i cijelu generaciju koja je prema njezinim svjetonazorima uništila svijet. I dovela koronu. I zbog njih nema škole. Nema izlazaka. Samo laptop, Google classrom7 i beskonačno mnogo zadataka koji joj se ne daju odraditi, jer nema ničiji nadzor. Njezina mama je imala beskrajno povjerenje u nju i znala je da će se to kad-tad izokrenuti, posebice kad vidi da je u periodu od mjesec dana više spavala na satu nego išta radila. Iskreno, nadala se da će je konačno netko početi provjeravati, jer je trebala da je se pokrene, samoj joj to nije baš išlo. I bilo je to pitanje trenutka. Onog, kada su sjeli za stol i mama je započela razgovor. – Danas mi je poslala razrednica poruku, znaš… Prostrijelila ju je pogledom. Znala je što slijedi. – I? Kakve te to stvari muče da se ne stigneš baviti sa školom i zadaćama? – Ne muči me ništa. – Pa dobro što je onda s materijalima koji te čekaju na Googleu? – Google classromu. – ispravila ju je. – Kao da je bitno. – Bitno je. – namjerno je skretala s teme da izbjegne monolog. – Onda ćemo danas provjeriti zajedno, gdje je zapelo. – Nećemo. – to je najviše mrzila. Njeno sjedenje uz nju kako bi joj pomogla. Zapravo joj nije trebala pomoć, trebala je samo malo kontrole. Ali ne može joj to pokazati. Onda bi mama bila u pravu, a to ne može biti. – Hoćemo. Želim ti pomoći da pronađeš pravi ritam. – pokušavala je biti fora. – jel’ se to tako kaže? – Koje? Ne kaže se ništa. Pusti me na miru.

mikijev almanah 34

Opis proizvoda Majica visokog kvaliteta sašivena od najfinijeg češljanog pamuka. Na rukavu je prišivena diskretna etiketa 011. Pamuk: 100% Održavanje: Prati na temperaturi do 40°, sa garderobom sličnih boja. Ne iskuvavati i ne koristiti izbeljivače. Peglati sa unutrašnje strane, a nikako preko štampe. Skupljanje nakon prvog pranja u proseku 2-3% po širini i dužini.

Cekade Centar zakulturnu djelatnost Zagreb Biblioteka Znaci Velika edicija 5 Tvrd povez 220x130mm Str.236 Knjiga je sasvim dobro očuvana. Potpisana

Kuća duhova Autor: Izabela Aljende Izdavač: Narodna knjiga - Alfa, Beograd Biblioteka Mega Hit Godina : 2004. Tvrde korice Latinica Broj strana: 456 str. Stanje: vrlo dobro Troškove slanja snosi kupac Lično preuzimanje moguće u centru Beograda Polica 2 stst

A. L. Hickmann - Atlas Universel - Politique / Statistique / Commerce, G. Freytag & Brendt, Vienne 1907 godine Tvrd povez. Oštećenje pri dnu rikne. Tekst na par mesta podvučen bojicom. Povez se delimično raspao tako da se nekoliko dvolista odvojilo od njega. 62 karte i tabele H/KSJ1

TAKO SE TO DESILO – FUMIO OBATA - MODESTY STRIPOVI NOV, NEČITAN - U KOLEKCIONARSKOJ KLASI KVALITETA. ZA SVA OSTALA PITANJA KORISTITE KUPINDO PORUKE. 379/2022

IRMINA – BARBARA JELIN – KOMIKO / MODESTY STRIPOVI NOV, NEČITAN - U KOLEKCIONARSKOJ KLASI KVALITETA. ZA SVA OSTALA PITANJA KORISTITE KUPINDO PORUKE. 378/2022

W. M. Thayer - George Washington - His Boyhood and Manhood, Henry Frowde / Hodder and Stoughton, London Tvrd povez. U dobrom stanju. Ponegde papir malo požuteo. XX + 422 strane H/KPV8

Richard H. Holme - Horatio Nelson - England`s Sailor Hero, The Walter Scott Publishing Co, Ltd, London and Felling-on-Tye Tvrd povez. U dobrom stanju. Rikna malo iskošena od čitanja. Posveta na unutrašnjoj strani prednje korice. Nedostaje predlist. Ćoškovi korica malo iskrzani. 412 strana H/KPV8

Beograd 1965. meki povez, 273 strane u dobrom stanju

bajke šarl pero nova veliki format pun kolor vellok

nova veliki format pun kolor vellok

Ilustrovani list za zabavu i pouku Časopis SRBADIJA broj 3, Beč 1874, kompletan broj, izvanredne slike Strane od 49 - 72 (brojevi strana se odnose na celo godište) Listovi razdvojeni, na spojevima podlepljeni - ojačani Nekoliko ćoškova oštećeno pa podlepljeno sličnim papirom, nedostaju manji delovi teksta, vidi se na slikama TAGS: Jevrem Grujić Jaroslav Čermak Dorćol Gr5adac 09.02.2024

mikijev almanah 23

ZLATNA SERIJA ZS 67 - PSDZ Priče sa Divljeg Zapada - U KRUGU SMRTI Izdanje novosadskog Dnevnika iz daleke 1971. godine Kompletan, kompaktan, kockast, u dobrom stanju, na žalost oštećena naslovna (vidi slike) Komunikacija isključivo putem Kupindo poruka. Pogledajte i ostale moje stripove na Kupindu. https://www.kupindo.com/Clan/moshy/SpisakPredmeta

B5 format, tvrd povez , HC , prošiveno , kvaliteno , kolekcionarski vecno

Zbirka recepata za jednostavnu pripremu izvrsnih jela od testenine.

Zbirka recepata za jednostavnu pripremu izvrsnih posnih jela.

Zbirka recepata za jednostavnu pripremu izvrsnih posnih kolača.

Odlomak: Poruka čovjeku Ove rečenice sam zapisao jedno jutro. Ponekad inspiracija dođe nenadano i u bilo koje doba dana. Ne sjećam se točno, ali bilo je negdje oko četiri i pol. Inače pišem noću, no ovo je baš bilo neplanski. Obično tako napišem nešto lijepo, što vrijedi, pa se nadam da će se i tebi svidjeti ova motivirajuća, hajde da je nazovem, poruka. Zapravo, mogao bih ovaj dio nazvati, poruka čovjeku. Ljudi imaju u sebi dobrote. Ljudi koji čine zlo, ne čine ga namjerno. Nemoj drugima činiti ono što ne želiš sebi. Kada ti se zatvore jedna vrata, otvorit će ti se druga. Za uspjeh je potreban mukotrpan rad, odricanje, strpljenje, volja, upornost, ali na kraju se uvijek sve vrati. Uvijek će ti netko pomoći da budeš uspješniji, jer će prepoznati tvoj trud. Trebaš isto tako i ti pomagati drugima da budu bolji i uspješniji. Budi zahvalan na svemu što imaš. Radi ono što voliš i radi to strastveno. Vjeruj u ono što činiš. Uvijek vjeruj u sebe. Budi u svemu uporan, ustrajan i odgovoran. Ponekad ćeš donositi krive odluke, ali znam da ćeš na pogreškama učiti. Brini se o osobama koje čine tvoj život. Budi zahvalan na osobama u svojem životu. Život ispuni trenutcima s osobama koje voliš. Najviše svojeg vremena u životu posveti sebi i svojoj obitelji. Brini se o svojoj obitelji, budi im uvijek podrška. Slušaj i svoje srce koje možda ponekad nećeš razumjeti. Daj priliku i vlastitoj intuiciji. Sanjaj svoje snove jer se snovi ostvaruju i žive. U životu se trebaš i opustiti. Brini se i o svojoj unutrašnjosti više nego o fizičkom izgledu. Nekada je osobi pored tebe potreban samo običan zagrljaj. Tebe ništa ne košta da joj ga pružiš. Svaki novi dan je nova prilika da budeš bolji čovjek. Moraš biti zahvalan na svakom novom danu i iskoristi ga najbolje što možeš. Smij se. Istinski voli svim svojim srcem. Ponekad ćeš upasti u oluje svojeg života, ali znaj, da nakon svake oluje dolazi sunce. Zapamti, život treba proživjeti. Proživi ga onako kako zaista želiš. Pronađi svoj put. Znam da ćeš ga naći. Život trebaš živjeti! Živi svoj život!

Istorijska uloga srpske crkve U čuvanju narodnosti i stvaranju države Mihailo I. Popović Protojerej Beograd, Nova štamparija , 1933 Stanje kao na slikama

О Светом Мардарију кроз књигу „Недокучива Русија“ говорио је јеромонах Јефтимије Шкулетић, игуман Пивског манастира. Описао је животни пут Светог Мардарија од родног села Корнети у Љешанској нахији, преко Београда, манастира Студенице, Русије гдје се школовао у Житомиру у Украјини, Кишињевској духовној семинарији у Молдавији, упознавао са монашким животом у чувеним руским манастирима, нарочито: Оптини, Почајеву и Кијево-печерској лаври. Током студија на Санкт-петербуршкој духовној академији често је служио у Царском Селу, у тамошњој саборној цркви у коју је на молитву долазила царска породица. По ријечима др Миодрага Чизмовића петроградски дио живота Светог Мардарија је најаутентичнији и најдинамичнији. Због свог словенофилског настројења врло брзо је дошао у сукоб са Распућином који је, како запажа Чизмовић, водио и кадровску политику Руске Православне Цркве. Осврћући се на вријеме када се Русија нашла у вртлогу револуције, а чији је непосредни учесник био Свети Мардарије, Чизмовић је казао да су се бољшевици по преузимању власти брутално разрачунавали са неистомишљеницима. „Прва на удару нашла се РПЦ. Од 54.000 богомоља које су постојале 1914. послије двије деценије било их је отворено 500. Убијено је око 400 епископа и око 50.000 свештеника и монаха. Лав Троцки је у граду Свијажску наредио подизање споменика Јуди Искариотском са песницом упереном према небу“, рекао је Чизмовић, додајући да су бољшевици из Совјетског савеза 1922. протјерали нешто више од 160 интелектуалаца, који су касније објавили преко 13.000 радова у свим научним областима. „Свети Мардарије је у последњем моменту успио да напусти Русију и спаси се од бољшевика који су му отворено пријетили ликвидацијом. Прелази у Америку, гдје ће постати први епископ СПЦ у Америци. Међутим, Свети Мардарије непоколебљиво вјерује у будућност преображене Русије и изабрани пут руског народа. У „Недокучивој Русији“, написаној 1935. када је Русији владао егзодус Стаљинових чистки, изговара ријечи које у том моменту звуче крајње нестварно: „Злокобне године ће проћи и светлост Христова обасјаће руску земљу. Жудња за Христом и Његовом Црквом пробудиће се у срцу Русије и, као блудни син, она ће, након много година лутања, уронити у њедра велике и свеопраштајуће Цркве“, рекао је Чизмовић. Први српски епископ у Америци, Мардарије Ускоковић за свеца је проглашен 29. маја 2015. године, а прославља се 12. децембра. Уз пуно одрицања, гладовања, успео је у Либертвилу да сагради манастир Св.Саве, где су почетком маја 2017. године пронађене његове нетрулежне мошти. САДРЖАЈ О сачинитељу Реч приређивача глава 1. НЕДОКУЧИВА РУСИЈА глава 2. ЦРНА ГОРА И СРБИЈА глава 3. РУСИЈА глава 4. ОПТИНА ПУСТИЊА глава 5. СВЕТА ЗЕМЉА глава 6. ПОНОВО У РУСИЈИ Страна: 423 Писмо: ћирилица Формат: 24 цм

K.-S. Chandan - La Paix Européenne la Hongrie et les attentats, Publications Contemporaines `Le Danubien`, Paris 1934 godine Mek povez. Ima pečate prethodnog vlasnika. Korice oštećene na rikni. Na nekim mestima podvlačeno i dopisivano bojicom uz tekst. Svi tabci nisu rasečeni. 305 strana H/KSJ1