2005 god tvrd povez 214 str 2005 Dean, illustrations by Jill Newton, cover uncredited Brief Summary by Robert Houghton: When Jo, Bessie and Fanny leap over a ditch near their new house in the country, they find themselves in an Enchanted Wood where trees whisper their secrets and magic is everywhere. In the middle of the wood grows the most wonderful tree in the world – The Faraway Tree, with its top-most branches touching the clouds, magical fruit, the exciting Slippery-Slip, and cosy houses set in its vast trunk. The children soon explore the tree, meeting the strange people who live there, including Moonface, Silky the pixie and Dame Washalot, and have amazing adventures in the lands that come and go at the top - the Land of Ice and Snow, the Land of the Three Bears, and everyone`s favourite - the Land of Take-What-You-Want! l2

Vol.1 No.22 dobro očuvan ( do pola se odvojila korica ) ROOM.10

odlično očuvana ZIMA.19/5

odlično očuvana KORO.8

hercegovačkom tlu REPUBLIKA SRPSKA kulturno-istorijska, geopolitička i vojnostrategijska panorama odlično očuvan MAJ.21/15

odlično očuvana kao nova nekorišćena

Miki: Dijeta Gumi meda: Čuvaj most (???) Paja Patak: Istina se uvek isplati Diznijeve bebe dobro očuvan

ANTIČKA KNJIŽEVNOST odlično očuvana GAR.9

ZAGREB,1966.GOD. TVRD POVEZ, 262. STRANE U DOBROM STANJU

Vlaho Bukovac Mlada umjetnica 1914. UMJETNIČKA GALERIJA DUBROVNIK godina orijentaciono 2000. Влахо Буковац С Википедије, слободне енциклопедије Датум рођења 4. јул 1855. Место рођења Цавтат Аустроугарска Датум смрти 23. април 1922. (66 год.) Место смрти Праг Чехословачка Потпис Vlaho bukovac signature.png Влахо Буковац (итал. Biagio Faggioni; Цавтат, 4. јул 1855 — Праг, 23. април 1922) је био српски[1][2] сликар[3], академик, члан САНУ. Садржај 1 Биографија 2 Академик 3 Галерија 4 Референце 5 Литература 6 Спољашње везе Биографија У младости је пловио, а затим лутао по Северној и Јужној Америци. У Сан Франциску је почео аматерски да слика, а 1876. године вратио се кући. По узору на мецену Меду Пуцића који га је уз Штросмајерову помоћ одводи и Париз, словенизује своје презиме Faggioni у Буковац. Студира на École des Beaux-Arts у класи Александра Кабанела (Alexandre Cabanel) и још као ђак излаже Црногорку на обрани на париском Салону. У париској фази (1877—1893) уз представике академизма Буковац је стално присутан и често награђиван у Салону. Црногорски кнез Никола га је одвео из Париза у Црну Гору, на Цетиње.[4] Након тема из црногорског живота, следи циклус актова и велики успех сликом La grande Iza (Salon 1882.). Касније као реномирани портретист искључиво је излагао портрете (Млада Патрицијка, Laura le Doux, Штросмајер). Истовремено прожет импресионистичким струјањима свог времена слика (Из Фонтенблоа, Пејзаж с Монмартра, Пријеко). Након париских успеха, ушао је међу енглеску аристократију, за коју је насликао више `одличних` портрета.[5] Од 1880. године радио је на српском двору Обреновића у Београду када се потписује ћирилицом. Врло је добро још први пут примљен на двору, о чему је и писао у својим мемоарима (Мој живот), па је портретисао и Обреновиће, али и Карађорђевиће. Доласком у Загреб 1893. године постаје, целе следеће деценије (до 1903. године), централна личност у уметничком животу града. Окупља младе уметнике и књижевнике, подстиче оснивање атељеа, Уметничког павиљона. Буковчево деловање у Загребу, где је предавао на Ликовној академији, означава почетак новог раздобља у уметности. Те 1893. године насликао је у Загребу портрет покојног грофа Јанка Драшковића, оснивача Матице Хрватске.[6] Када је 1897. године, од загребачког `Друштва уметности`, иступањем неких чланова створено ново ту се нашао и Влахо. Он је тада постао председник, новог `Друштва хрватских уметника`.[7] Јавност Београда имала је прилику да се упозна са његовим сликарством на Првој југословенског уметничкој изложби 1904. године. Он је био аутор познате историјске слике `Благовештенски сабор 1861. године` (српски црквено-народни сабор у Карловцима) , коју је загребачки трговац Петар Николић умножио као литографију и продавао.[8] Од 1903. године постаје професор сликања на Академији ликовних уметности у Прагу где почиње да живи и где разрађује препознатљиви поентилистички стил сликања, са кратким, испрекиданим потезима четке и ситним или крупнијим тачкастим мрљама. У лето 1901. године `дворски сликар`[9] је завршио у Смедереву, портрете краља Александра Обреновића и краљице Драге.[10] Урадио је крајем 1901. године велику слику `Карневал`, на којој се налази око седамдесет особа. Тај рад је поклонио Друштву `Епидаур` у Цавтату.[11] у Бечу је фебруара 1903. године имао у Салону Евгенија Артина, велику самосталну изложбу, са 41 сликом. Портрет Буковца из 1922. Због неких `афера` Буковац је био принуђен да напусти Загреб 1903. године. Било је то време бурних догађаја у Загребу, услед хрватско-српског неспоразума. Његов испражњен атеље је откупио загребачки трговац уметнинама Лађевић, и понудио сликару Урошу Предићу да се ту усели. Али Банаћанин се скрасио код брата у Београду.[12] Од 1903. године до смрти живи у Прагу, где је био професор на Ликовној академији и управник-ректор исте.[13] У овој сликаровој последњој, прашкој, фази слика у поентилистичком стилу. Када 1882. године на позив краља Милана Обреновића, а заправо по жељи краљице Наталије да јој баш он уради портрет, Буковац напушта Француску и у књизи пише како се представио краљици: `Ја нијесам Француз, ја сам родом из Дубровника, односно из Цавтата, мој је језик српски, наиме тај исти, којим се говори у Београду.` О његовом националном одушевљењу док је боравио у Србији сведоче његове речи: `Топио сам се од милине, слушајући у тако отменом кругу свој матерњи језик, тај слатки и красни језик, од ког се у туђини бијах готово сасвим одвикао! Био сам поносан што је то мој народ — храбар и бистар народ, који је, ето, у име Бога, закорачио на пут слободе и цивилизације.` Академик Почетком 1884. године изабран је за дописног члана Српског ученог друштва, а 1892. године и за почасног члана Српске краљевске академије. Дописник је Академије уметности од фебруара 1905,[13] а 1919. године постаје почасни члан Југославенске академије наука и уметности. Непосредно пре своје смрти 1922. године урадио је портрет Југословенског краља Александра I Карађорђевића. Умро је по повратку у Праг; тамо је остало много његових радова. Био је ожењен Јелицом, која се јавља више пута као његов модел. Његов најстарији син `Ага`, је такође од стране оца био портретисан 1903. године[14] Написао је аутобиографију `Moj живот` коју је 1925. године у Београду објавила Српска књижевна задруга. У родном Цавтату, у његовој родној кући отворен је тридесетих година 20. века `Буковчев музеј`, њему посвећен.[15] Његове кћерке Јелица и Иванка су такође сликале, живеле су у Прагу, а Јелица Буковац-Радосављевић је 1940. прешла у Београд.[16]

Dokumenti iz bečkih arhiva I 1903. Sabrao i uredio Andrija Radenić ✰Izdavač: Prosveta, 1973. ✰Povez: tvrdi, 542 strane. ✰Podvlačena, zabeleške, težina 920 grama *

Odlično očuvana knjiga. Sifra adp1.5

sačuvana i omotnica što je izuzetna retkost ZANIMLJIVA BIBLIOTEKA NOVO POKOLENJE 1950.

Pons / VEŽBANJE GOVORA - PROFI. POSLOVNI ENGLESKI Klett, 2008. 2 CD-a i knjižica u plastičnoj kutiji Odlično očuvano

Kajmanska Ostrva

Nov svečani amblem 204.vazduhoplovna brigada VS,na ČIČAK traku.

Slike ...

Priručnik za nastavnike maternjeg jezika, sa didaktičkim napomenama, objašnjenjima i uputstvima kako da zanimljive sadržaje pojedinih knjiga u okviru Biblioteke “Popularna lingvistika” iskoriste u obradi jedinica iz gramatike, pravopisa i kulture izražavanja, kao i na časovima domaće lektire, u radu lingvističkih sekcija, takmičenjima u poznavanju maternjeg jezika i drugim vidovima nastavnih i vannastavnih aktivnosti. Na taj način pružena im je konkretna pomoć u radu, da sami pronalaze inventivnije i savremenije pristupe objašnjavanju jezičkih pojava i tako doprinesu uspešnijem ostvarivanju programskih zadataka, a samim tim i podizanju nivoa lingvističkog obrazovanja i kulture govora naših učenika.

O značajnim srpskim hemičarkama objavljen je veliki broj radova i knjiga, a o prvim ženama hemičarkama do nedavno se gotovo ništa nije znalo. Povodom Međunarodne godine hemije 2011, a na inicijativu Ivanke Popović, predsednice Srpskog hemijskog društva, hemičarka Ljiljana Ristić započela je istraživanje o prvim ženama koje su u Srbiji izučavale hemiju. Posle nekoliko meseci istraživanja po fondovima Arhiva Srbije, hemijskim časopisima, internetu i drugim dostupnim izvorima, Ljiljana Ristić je pronašla da je krajem XIX i početkom XX veka veći broj žena studirao hemiju. Neke od njih koje su nastavile studije u inostranstvu, uglavnom u Francuskoj, bile su među prvim studentkinjama na stranim univerzitetima. Od kraja XIX veka do početka Drugog svetskog rata 139 žena završilo je studije hemije, a sedam ih je i doktoriralo. Ljiljana Ristić je nastavnica hemije iz Beograda.

ANTROPOLOGIJA I PROBLEMI MODERNOG SVETA / DRUGA STRANA MESECA: Klod Levi-Stros Potpuno nova, nekorišćena knjiga. Naslov Druga strana meseca : zapisi o Japanu ; Antropologija i problemi modernog sveta / Klod Levi-Stros ; prevela sa francuskog Slavica Miletić Jedinstveni naslov L` autre face de la lune. srp L`anthropologie face aux problèmes du monde moderne. srp Vrsta građe naučna monografija URL medijskog objekta odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2013 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Biblioteka XX vek : Knjižara Krug, 2013 (Beograd : Čigoja štampa) Fizički opis 215 str. : autorove slike ; 17 cm Drugi autori - osoba Miletić, Slavica Kavada, Đunzo Zbirka Biblioteka XX vek ; 212 ISBN 978-86-7562-120-1 (XX vek; broš.) Napomene Prevodi dela: 1. L`autre face de la lune ; 2. L`anthropologie face aux problèmes du monde moderne / Claude Lévi-Strauss Tiraž 1.000 Na poleđini nasl. lista beleška o autoru Str. 7-10: Predgovor / Đunzo Kavada Napomene i bibliografske reference uz tekst Registar. Predmetne odrednice Antropologija Kultura -- Japan Japan -- Civilizacija `Druga strana Meseca` i `Antropologija i problemi modernog sveta` su dve kratke, posthumno (2011. godine) objavljene knjige Levi-Strosa. `Druga strana Meseca` sadrži osam tekstova, nastalih između 1979. i 2001. godine, koje je slavni antropolog posvetio Japanu: „Mesto japanske kulture u svetu“, „Skrivena strana Meseca“, „Beli zec iz Inabe“, „Herodot na Kineskom moru“, „Sengai. Umetnost prilagođavanja svetu“, „Pripitomljavanje neobičnog“, „Bestidni ples Ame No Uzume“ i „Nepoznati Tokio“. Kako u predgovoru kaže japanski antropolog Đunzo Kavada, u ovim tekstovima „srećemo Levi-Strosa zaljubljenog u Japan“. `Antropologija i problemi modernog sveta` sadrži tekstove tri predavanja koje je Levi-Stros održao u Japanu 1986. godine: „Kraj kulturne nadmoći zapada“, „Tri velika savremena problema: seksualnost, ekonomski razvoj i mitska misao“ i „Priznanje kulturne raznovrsnosti: čemu nas uči japanska civilizacija“.

„Palahnjukovo potpuno originalno delo nateraće čak i prezasićenog čitaoca da se trgne i posveti mu pažnju.“ Publishers Weekley Prvo pravilo borilačkog kluba glasi: o borilačkom klubu se ne priča. Svakog vikenda, u podrumima i na parkinzima širom Amerike, mladići koji imaju dobre poslove i koji su odrasli bez očeva izuvaju cipele, skidaju košulje i tuku se jedni protiv drugih, uvek po dva borca, do iznemoglosti. Onda se vraćaju na posao sa šljivom na oku, sa rasklimanim zubima i osećanjem da mogu da se nose baš sa svime. Otuđeni pripovedač Borilačkog kluba ostavlja svoj sumorni posao pošto potpada pod uticaj Tajlera Derdena, enigmatičnog mladića – kinooperatera, konobara i mračnog, anarhističkog genija – koji priređuje te tajne borbe. Tajlerov izum – borilački klub – tek je početak njegovih planova za osvetu svetu u kojem se ljudskost može naći samo u grupama za podršku obolelima od raka. Već u svom debitantskom romanu Čak Palahnjuk je pokazao da je najveći satiričar i vizionar svoje generacije. Borilački klub je fantastično originalno delo koje razotkriva ono što se krije u srži našeg modernog sveta. „Hipnotičko, nemilosrdno i fantastično ispripovedano delo. Bezobrazno napeta, apokaliptična komedija užasa… sa otrovnom jasnoćom… Borilački klub postiže nešto što uspeva samo užasavajućim knjigama – on nam govori: evo ovako mi sada živimo. Možda je naša generacija napokon našla svog Dona DeLiloa.“ Bret Iston Elis „Ovaj sjajni komad nihilizma uspeva tamo gde mnogi samozvani transgresivni romani ne uspevaju: opasan je zato što je tako privlačan.“ Kirkus Reviews „Neodoljivo… Kao čokoladu ili pornografiju, želeli biste da ovo trošite polako, ali ipak ste primorani da projurite kroz njegov pametni, iscepkani, košmarni svet. Vizionarski roman divnog nasilja i jezivog intenziteta.“ Skot Hajm

Obdaren sjajnim umom i retkom spisateljskom mnogostranošću, bio je u isto vreme pesnik i dramski pisac, romanopisac i satiričar, publicista, istoričar i filozof. Delovao je u svima oblastima ljudske misli, ispoljavajući u svakoj od njih veliki slobodouman podstrek i vatrenu političku narav.Učinio je duhovnom potrebom Francuske a i drugih evropskih zemalja mnoštvo ideja, za čije širenje i razvijanje treba da zahvalimo upravo njemu, iako on, često, nije bio njihov tvorac. Volter je dao pečat svoje misli celom prosvetiteljskom pokretu XVIII veka, koji se često ne naziva bez razloga Volterovim vekom. Volter je i „takmac Euripidov” (tragični pesnik) i „Eratin nežni drug” (lirski pesnik) i „Tasov unuk” (epski pesnik) i „sin Moma i Minerve” (satirik i humorist) smatrao je Puškin. ….Voltera su podražavali kao epskog i lirskog pesnika, kao pisca romana i drama, kao istoričara i publicistu. S druge strane, njegov uticaj ispoljio se u opštem pravcu društveno-filozofske misli i uopšte duhovne kulture različitih evropskih zemalja, koje su se postepeno uključivale u krug ideja francuske prosvećenosti. Njegovo ime je svuda bilo simbol prosvećenosti, iz njegovih usta su hiljade i hiljade ljudi prvi put slušale nove reči koje su izražavale velike oslobodilačke ideje trećeg staleža. Stepen Volterove popularnosti u ovoj ili onoj evropskoj zemlji uvek je bio svoje vrste barometar društvene svesti demokratskih krugova tih zemalja.Talasi oduševljenja i odobravanja sa najezdama negiranja od genija…. na „nadrimudraca ovoga veka”. „Izobličavanja” Voltera, a zajedno s njim i ostalih francuskih prosvetitelja, prihvatili su se u to doba još skorašnji volterijanci. Tako Fonvizin već 1788. godine naziva Voltera i ostale filozofe šarlatanima, kod kojih se „srebroljublje spaja sa besprimernom taštinom”.

„S gospodom bogom nema šale“ glasi jedna rečenica iz Kaina, Saramagovog završnog obračuna sa judeo-hrišćanskom tradicijom. U ovom zaprepašćujućem književnom apokrifu Bog je negativac, anđeli su loši momci, a samo je Kain, božjom voljom ubica svog brata Avelja, istinski preobraćenik i svedok brojnih božjih nedela i osionosti. Zahvaljujući moći da putuje kroz vreme, jer je osuđen na večito lutanje, Kain prelazi „iz proteklih u buduće vidove sadašnjosti“, od Prvog greha do Potopa, preispitujući tako starozavetne priče o postanku sveta, Sodomi i Gomori, rušenju Jerihona, Avramovom žrtvovanju svog sina Isaka, iskušavanju pravednoga Jova, zidanju Vavilonske kule, krvavim ratovima plemena Izrailjevog za Obećanu zemlju… Lišavajući se uobičajenog nakita pismenosti, portugalski nobelovac je svojim poslednjim objavljenim romanom krunisao jednu visoku književnu građevinu, sazdanu od sve samih parabola u čijoj je jezgri osporavanje pravaca kojima je čovek krenuo i vrednosti koje je izneverio – umnogome vođen rukom svoga tvorca. „Ova priča nas jednostavno nosi, utoliko više što varnice koje iskre iz piščeve radionice potvrđuju da smo u rukama neponovljivog majstora.“ New York Times „Do sad neviđena blasfemija Starog zaveta… Poigravajući se u svom stilu sa pravopisnim normama, Saramago u ovom romanu neprestano nalazi pukotine u logici biblijskog boga.“ New Yorker

Katalog industrijske pneumatike, Camozzi, 2004. Dobro očuvan, većeg formata.

Industrijska pneumatika, katalog Metal Work. Katalog je većeg formata, 250 strana. U dobrom je stanju.