EMA I CAROBNA VRPCA

ELENA I CUDESNI DELFIN

HAJDUCI

INES I ZMAJEVA RUZA

DISNEY ZLATNA SER. USPAVANA LEPOTICA

DZINOVSKI BLOK PRONADJI RAZLIKU

KNJJIGE LEPILICE BROJEVI

MAR I HUANA

MOHEA I KRALJICIN PLES

MOZGALICE 3

LETNJI KAMP

MOZGALICE 1

OGLEDALCE MATEMATIKA2

OGLEDALCE SRPSKI 3

OGLEDALCE SVET OKO NAS1

POZIV

OGLEDALCE PRIRODA 3

RADSNA SVES.SVET OKO NAS

RS PCELICA 4 PRIRODA

ZELIM DA BUDEM VATROGASAC

ZBIRKA IZ MATEMATI 4

Deca Nedođina putuju vašim krvotokom poput kobnog ugruška. Miloš K. Ilić vam ne dozvoljava ni zapetu opuštanja i odvodi vas tamo gde do sada niste bili, dakle na samo dno raspadajućeg društva koje se u sve ispraznijoj stvarnosti migolji poput obezglavene i na sitnu parčad iseckane jegulje. Po tom dnu češće trči nego što hoda Ivan Drnčula zvani Rambo, pripadnik poslednje generacije Titovih pionira, iz čije perspektive ruševine zauvek ukinutog sveta izgledaju baš onako kako ruševine i izgledaju. Niko, dakle, u Deci Nedođina nije pošteđen od nadiranja besmisla i niko ovom besmislu neće uteći. Jozefa K. je na kraju čuvenog Kafkinog romana makar preplavio stid, dok Ivan Drnčula zvani Rambo nije mogao da računa na toliki luksuz. Zato je ovo roman koji se čita i nakon njegove poslednje rečenice. Vule Žurić Miloš K. Ilić rođen je 1987. godine, u Pančevu. U rodnom gradu je pohađao osnovnu i srednju školu. Studirao je dramaturgiju na FDU. Izdao je zbirke pripovedaka Priče o pivu (Laguna, 2008) i Umorni kao psi (Partizanska knjiga, 2017). Dobitnik je nagrade „Edo Budiša“ (2018) za zbirku priča Umorni kao psi. Radio je kao dramatrug na predstavama „Mizeri“ (Atelje 212) i „Tačka ključanja“ (premijera SKC Beograd), čiji je i autor. Diplomska drama „Čovek bez mase“ izvedena je 2013. godine na Ex Teatar Festu, u Pančevu. Za Radio Beograd napisao je radio drame: „Ruka“, „Rat“, „Smrt Kraljevića Marka“, „Metak u mrak“, „Rabadžije“, „Trči“, „Lotrek“, „Po zanimanju Očivad“, „Slepi“, „Lotreamon“, „Ogledala Danice Marković“, „W.“ Objavljivao priče u časopisima: „Polja“, „Koraci“, „Ruko­pisi“, „Kvartal“, „BUNKER“, „NIN“, „Trag“, „SENT“, „Dometi“, „Zlatna greda“, „Prosvjeta“, strane.ba, eckermann.org.rs; kao i u antologijama „Gavrilov princip“ (2014) i „Pre vremena čuda“ (2020)

Revolucionarni roman koji je promenio savremeni svet Četrdesetogodišnja Tuva Randers je bibliotekarka i samohrana majka. Volela bi da je prisnija sa kolegama, da ima više prijatelja, ali nekako su svi distancirani. Imala je ona ljubavnike, izvesnog B. i Karija, koji su je ostavili, ima i dva sina tinejdžera, lepe plavokose momke s kojima je izuzetno bliska, kojima je utočište, dok im je otac uzor. A onda na svoj četrdeseti rođendan Tuva ulazi u restoran da pojede biftek. Zna da ne bi trebalo, to je luksuz, a i zadnjica joj je sve veća, ali deca su kod oca ove nedelje i niko je ne čeka kod kuće. Tu upoznaje muškarca sa kojim zapleše, koji je povede svojoj kući i – siluje. Veže je, bičuje, siluje. Jer „žene uživaju u tome“. Tuva ne želi da ga prijavi policiji, pošla je sa njim dobrovoljno – a i ko bi silovao tako običnu, neuglednu i nebitnu sredovečnu ženu? Još i ako bi se to pročulo, kakav bi tek onda bila uzor svojim sinovima? Zato Tuva odlučuje da se osveti: silovaće tog muškarca i predati se policiji. Iako se može čitati kao studija slučaja o osveti silovane žene, roman Muškarci se ne mogu silovati na kraju se preobražava u osudu patrijarhalnog društva. Priča o „konvencionalnoj“ Tuvi, koja se od samohrane majke pretvara u anđela osvete izazvala je žestoku debatu u skandinavskim zemljama nakon objavljivanja 1975. godine. Nekada meta medijskog linča i javnog ispoljavanja mržnje, Merta Tikanen je danas prepoznata kao jedna od prvih spisateljica koje su dovele u pitanje podelu rodnih uloga u književnosti, a njen revolucionarni roman postao je književni klasik.

Koristeći umereno elemente strave, avanture i akcije, autor rasvetljava ulogu misterioznih vanzemaljskih manifestacija u nuklearnim incidentima koji su pratili Projekat Menhnetn, i nesreće u Černobilju i Fukušimi. Posebna zanimljivost je razotkrivanje važne uloge jugoslovenske nauke u opažanju „entiteta” odgovornih za brojne atomske katastrofe na Zemlji. Kolaž dramskihi kvazi-dokumentarnih zapisa uvodi čitaoca u događaje koji glavne junake, programerku Ninu i inženjera Jovana, vode u avanturu tokom koje će da proputuju tri kontinenta, upoznaju ekscentrične likove i sukobe se sa opasnim neprijateljima u borbi za život celog čovečanstva.U nekoliko paralelnih zapleta, sudaraju se ljudska etika i želja za opstankom u borbi protiv pohlepe, korupcije i žudnje za večnim životom a u središtu svih događaja su misteriozni vanzemaljski entiteti i njihovi apokaliptični planovi. Taj dijalistički sukob ljudske, veštačke i vanzemaljske inteligencije, dovodi antutopiju do neumitnog kraha postavljajući čitaocu dva pitanja:Da li je čovek zaista sposoban da uništi svet i kako izgleda granica koju mašina mora da pređe da bi postala biće?

„Kako su velike oči detinjstva i kako je setno kad se zrelost pomiri sa zabludama odrastanja.“ – Enes Halilović „Prvi prozni rukopis Feride Duraković, prvenstveno poznate kao pjesnikinje za odrasle i djecu, donosi lepezu tekstova koji su povezani jasnim vezama, pa tako ova knjiga može biti i zbirka priča i roman. Knjiga je to o svemu, ali najviše o smrti, o osjećaju smrtnosti, o odrastanju u doba grubog socijalizma, skoro na margini društva, o patrijarhatu u Bosni i Jugoslaviji, o majkama koje žensku djecu zovu sinovima ili magaradima, o očevima koji pijani pričaju ’dosadne’ priče o ustašama, četnicima i partizanima, o crvenoj buržoaziji, o prijateljici pjesnikinji koja se bori protiv tumora na mozgu i mejlovima se javlja s drugog kraja planete (kao da je već u geografskom podzemnom svijetu), a prije svega i poslije svega ovo je knjiga o jednoj djevojčici koja nikad neće ostariti, bez obzira na to koliko je život gazio i pokušavao od nje načiniti smrknutu, odraslu osobu.“ – Faruk Šehić „U Feridinoj prozi ne možemo naći tragove lepila zvanog nostalgija, ništa iz prošlosti ne dobija metaforsku pozlatu, oreol ’otkrića’ ili vezeni ogrtač asocijacija; naprotiv, ništa ritualno se ne prenosi iz prošlosti, nikakvo samopodrazumevano poštovanje, nikakav žal – jer nema za čim… Jedan je razlog za žalost, i to je smrt, i jedan za radost, i to je život: sve ostalo podvrgnuto je kritici, pogledu iskosa, sumnji, podsmehu, ironiji, jer ne zaslužuje ni više ni bolje.“ – Svetlana Slapšak Ferida Duraković (1957, Olovo) diplomirala je jugoslovenske književnosti i srpskohrvatski jezik 1980. na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. Radila je kao profesorka maternjeg jezika i književnosti u Sarajevu i Varešu, profesorka srpskohrvatskog jezika na Vazduhoplovnoj akademiji u Rajlovcu, lektorka u listu Oslobođenje. Od 1995. o 1992. godine radila je kao urednica za književne programe u sarajevskom Domu mladih na Skenderiji. Dvadeset dve godine provela je na mestu glavne sekretarke i izvršne direktorke P. E. N. centra BiH u Sarajevu. Prvu zbirku poezije Bal pod maskama objavila je 1977. godine i za nju dobila Nagradu Književne omladine BiH i Nagradu Svjetlosti za najbolju prvu knjigu mladog autora. Objavila je i zbirke poezije Oči koje me gledaju (1982), Mala noćna svjetiljka (1989), Srce tame (1994), Selidba iz lijepog kraja gdje umiru ruže (1994), Przeprowadzka ź pięknego kraju, w którym umierają róże (1995), The Heart of Darkness (Vasyl Stus Freedom-to-Write Award, USA 1999), Locus minoris – Sklonost Bosni kao melanholiji (2007), Putnici kroz (ne) vrijeme – 50 godina Sarajevskih dana poezije (sa F.N. Haver, 2011), Dolga e nošta (2014), Si paga con la vita (2015), Pohvala drvetu (2017), Kao kiša u japanskim filmovima (2018), Serce ciemności (2019). Objavila je i knjigu kolumni i eseja Pokret otpora (2012), kao i knjige proze za decu (Još jedna bajka o ruži, Mikijeva abeceda, Amilina abeceda, Mikijeva i Amilina abeceda, a Ezopove basne i Vjetrov prijatelj s Mirzom Hasanbegovićem). Godine 2012. nominovana je za Nagradu „Astrid Lindgren“. Njena radio-drama Osloni se na mene dobila je 2015. godine prvu nagradu na anonimnom konkursu BH Radija 1. Poezija i proza prevedene su joj na tridesetak jezika. Živi u Sarajevu s mužem, kćerkom i mačkama.