U udžbeniku je daestak strana markirano, a dve su popunjene. Na mom nalogu možete pronaći veliki broj udžbenika za sve razrede.

Приключения маленького актера za ucenje ruskog jezika teks + recnik nepozntih reci izdavac naucna knjiga 1967 brosirani povez odlicno ocuvana kao nova

anamneze,klinički nalazi,rengenološki nalazi,laboratorijski nalazi,elektrokardiografski nalazi,dijagnoza ukratko reklamne brošure za lek ISOPTNIN 6 sa različitim dijagnozama 2 -brošure za lek INDOCIN

dobro očuvana DEUSH.2

odlično očuvana

nedostaje zadnja korica i zadnji list sa sadržajem ostalo kompletno i dobro očuvano

Stanje novo. Sifra adp13.1

Sa pečatom i numeracijom. Ok. Sifra adp19.2

✰Izdavač: Bigz, 1972. ✰Povez: broširan, 191 strana ✰Podvlačena: ne, nema posvetu, par sitnih oštećenja. ✰Težina: 150 grama

NARODNA KNJIGA Beograd 1958. dobro očuvana LET.20/9

Knjižara MILAN Beograd 2002 nekorišćena ilustrovana

Priča o ljubavi jednog misterioznog pisca prema nepoznatoj ženi koju upoznaje na jednoj plaži u Italiji. Neof je rekao da je ovom knjigom želeo da jednog od svojih najomiljenijih pisaca Džeroma Dejvida Selindžera vrati u centar pažnje javnosti, iz koje se povukao poslednjih decenija života. Radnja romana događa se devedesetih godina, u vreme kada su, kako je primetio autor, ploče postepeno zamenjivane kompakt diskovima. To je priča o jednom dečaku koji je mnogo voleo Selindžera i koji doživljava da mu slavni pisac ukrade ljubav njegovog života. Noef je naglasio da ovo nije njegov autobiografski roman.

Unutrašnja strana vetra čita se sa obe strane i okreće kao klepsidra, dok u njegovoj sredini, u onoj praznoj strani koju je sam pisac postavio usred knjige, ostaje sve što se ne može dosegnuti ni u postojanju ni u nepostojanju. Tako je Pavić voleo da misli o svom delu koje se takođe čita između. Pavićev roman je priča između dva kontinenta, Evrope i Azije, koji su pokretali njegovu imaginaciju kao što su određivali našu istoriju. „Roman o Heri i Leandru“, o tajni ljubavi i potrazi kroz vreme, o ljubavi između prošlosti i sadašnjosti koja je retko kada srećna a uvek je nužna, oslanja se na stari Musejev epilion i jednu legendu koja spaja ono što se ne može spojiti: dve obale Bosfora, dva pola i roda, dva bića i dve civilizacije, različite vekove i sudbine. odlično očuvana

KENTAUR - 1978 - 167 STRANA, MEK POVEZ. NA GORNJEM OBODU LISTOVA POSTOJI NEKOLIKO MANJIH FLEKA, VIDI SE NA DRUGOJ SLICI.

Narodna knjiga Beograd,1961. tvrd povez, 229 str. u dobrom stanju

2 odlično očuvana vodiča jedan iz 1980. a drugi iz 1989. cena po primerku pre kupovine info...

Sva deca vole da se trampe, ali nikad niko nije tako loše prošao u menjaži kao najveći baksuz na svetu, Zvrle Mrak! Da ne pominjemo da su, ni krivi ni dužni, nagrabusili i Pera i Anđela. Kad mu Ukleti klozet ponudi da zameni svoj život za neki drugi, Zvrle ne može da odoli i... O, ne! Umesto svog dobije život koji je pravi blam – za jednog dečaka. Odjednom mu se čini da njegov život uopšte i nije bio tako loš... Musketari su izlazili na kraj i s nezgodnijim stvarima, ali da li će i ovaj put sve i svakoga vratiti na svoje mesto? kao nova

Voliš li da izluđuješ druge tako što ponavljaš sve što rade ili kažu? Imaš li običaj da ostaneš ispod tuša dok ne potrošiš svu toplu vodu? Uživaš li u glupim pitanjima na koja nema odgovora? Koristiš li svaku priliku da se obesiš o konopac za sušenje veša? Rezultati: Imaš po jedan bod za svako DA. 3–5 Očigledno si potpuno nepodnošljiva osoba. Oduševiće te ova knjiga. 1–2Ti si prilično nepodnošljiva osoba. Oduševiće te ova knjiga. 0Uopšte ne shvataš koliko je zabavno biti nepodnošljiv. Oduševiće te ova knjiga.

mladost 1979 brosirani povez cirilica odlicno ocuvana

Sam autor je rekao sledeće o svom delu: ’’Mislim da nema pisca koji je toliko uživao u pisanju jedne istorijske studije, koliko sam ja uživao pišući istorijsku pripovetku o Jeleni Balšić. Uveravam moje čitaoce da sam imao divnu viziju o njoj. Pre svega, kao stari istorik, ja sam video da je Despot Stefan Lazarević Visoki, sin Carice Milice, jedan od najlepših i najinteresantnijih ljudi u našoj istoriji. Savršeni vitez, on je ostavljao veliki utisak na sve sa kojima je dolazio u dodir. Ali, ne samo da je Stefan bio jedan od najstasitijih i najdarovitijih ljudi, već je bio popularan i na svim savremenim univerzitetima, naročito italijanskom. On je bio plemić i darovit pesnik, a njegova mati, Carica Milica bila je takođe vrlo lepa i obdarena žena. O Milici još niko nije napisao pravu istoriju. Pored svega divljenja ličnosti Carice Milice, ja osećam da nisam sposoban da njen život opišem. Ali se ipak nadam da i njoj donekle pripada ovo, što sam o njenoj kćeri Jeleni, napisao. Despot Stefan Visoki, priznat za velikog viteza u celoj Evropi, za junaka i pesnika, prosto je obožavao svoju mater, Caricu Milicu i svoju sestru Jelenu, koja je takođe bila lepa, pametna i viteška žena. Jelena, sestra Stefanova, a kći Miličina, svojom ličnošću ostavljala je dubok utisak na sve savremene junake, pesnike i vladare. Ona zaslužuje da se sve Srpkinje njome ponose. Iako osećam da nisam mogao učiniti punu pravdu toj prekrasnoj, junačkoj i slavnoj Srpkinji naše istorije, da njenu lepotu, junaštvo i političku darovitost opišem sjajno, ja se nadam da će ovaj moj pokušaj pobuditi nekog srećnijeg i darovitijeg srpskog istoričara, da jednoga dana miloj kćeri Carice Milice i dobroj sestri Despota Stefana Visokog, posveti više vremena i rada no što sam ja, u mojoj devedesetoj godini, bio kadar da učinim. Sa svoje strane, smatrao sam za dužnost jednog dobrog Srbina i istorika, da pokušam o Jeleni Balšić napisati ovu istorijsku novelu. Moja draga prijateljica Gospođa Draga Ilić, pomogla mi je da ovu istoriju Jeleninog života napišem, te joj i ovde od sveg srca na tome zahvaljujem. U Londonu, na Sv. Stevana 1931. Čeda Mijatović član Kraljevskog Istorijskog Društva ’’.

Miki: Odmor u Gondoliji Mladi izviđači: Leva, desna! Baja Patak: Morska veštica Cik i Cak: Kakav zmaj? Strašan zmaj Paja Patak kompletan,očuvan

KNJIŽEVNA ISTORIJA broj 155 : Časopis za nauku o književnosti , Institut za književnost i umetnost Beograd 2015 , str. 340. Sadržaj na slikama. Očuvanost 4. Књижевна историја покренута је 1968. године као часопис цетињског издавачког предузећа „Ободˮ а касније и ИП „Вук Караџићˮ. Покретач и њен први главни уредник био је Александар Петров, а потом Јован Деретић. Часопис се све време ослањао на сарадњу сарадника са научноистраживачких пројеката Института за књижевност и уметност. Од 1991. године Књижевна историја постаје гласило Института, а за њеног главног уредника постављен је Душан Иванић који наставља препознатљиву књижевнотеоријску и књижевноисторијску оријентацију часописа. Доласком Миодрага Матицког на место главног уредника 2001. године Књижевна историја концепцијски се отвара и за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и научне чланке. Као часопис са М24 категоријом, Књижевна историја данас представља један од водећих научних часописа у Србији, отворен за све ауторе/ауторке из земље, региона и иностранства, чији радови пролазе пажљиво разрађен систем уредничког и анонимног рецензентског читања. На овај начин међународна редакција часописа настоји да у сваком новом броју подигне квалитет објављених чланака и успостави прецизне критеријуме и висок стандард академског писања и научног истраживања. Од јануара 2015. године, часопис је прикључен листи међународних часописа ERIH PLUS., a од јуна 2017. часопис се индексира у CEEOL бази. У Књижевној историји објављују се текстови из науке о књижевности, односно радови интердисциплинарног или мултидисцплинарног типа, у оквиру следећих рубрика: Студије и чланци, Историја српске књижевне периодике, Појмовник, Књижевни портрети, Књижевна грађа, Оцене и прикази.

odlično očuvana kao nova

Sreten Petrović rođen je 1940. godine u Svrljigu. Studirao je filozofiju na Filozofskom fakultetetu u Beogradu. Od 1969. godine radi na Filološkom fakultetu u Beogradu, gde 1982. godine dobija zvanje redovnog profesora. Predaje Kulturologiju, Uvod u estetiku i Kulturnu istoriju Srba. Doktorsku titulu dobio je 1971. godine za tezu o Šelingovoj estetici, mitologiji i filozofiji. Kao gostujući profesor predavao je i na Ljubljanskom univerzitetu (1975— 1978), na Filozofskom fakultetetu u Nišu (1971 — 1981), na Filozofskom fakultetetu u Beogradu, kao i na Fakultetetu dramskih umetnosti u Beogradu, gde je od 1985. do 1988. predavao Estetiku. Član je AICA, glavni i odgovorni urednik časopisa Etno-kulturološki zbornik, član redakcije Rečnika pojmova iz likovne umetnosti pri SANU. Za svoj naučni rad dobio je priznanja: Veselin Masleša u Sarajevu 1989. godine, nagradu Saveza jugoslovenskih izdavača 1989. godine, Laza Kostić u Novom Sadu 1997. godine. Dosada najznačajnim njegovim delom smatra se Kulturologija, izdata u Beogradu 2000. godine. odlično očuvana GMRA.6

Očuvan, manja fleka na ivici nekoliko prvih listova ( na slici )