Zbirka poezije.

Odlomak: Ne može biti čudnovato što filozof, koji nije ni lekar niti se oseća pacijentom, ipak učestvuje u opštoj problematici koja se za zdravstvo postavlja u dobu nauke i tehnike. Zdravlje nije nešto što se može napraviti. Ali, šta je zdravlje uopšte? Da li je ono isto toliko predmet naučnog istraživanja koliko, usled njegovog narušavanja, postaje predmet za čoveka? Vrhovni cilj ipak ostaje da čovek ponovo ozdravi i time zaboravi da je zdrav. Sve ozbiljniji troškovni račun upravo zapovednički traži da se negovanje zdravlja ponovo spozna i posmatra kao opšti zadatak sâmog stanovništva. Tako ni ovde izloženi prilozi ni u kom slučaju nisu usmereni samo na lekare, a niti samo na pacijente, nego uopšte na svakoga ko, kao i svi mi, svojim načinom života treba da brine o svom sopstvenom zdravlju. Briga za sopstveno zdravlje jeste prafenomen čovekovog bivstvovanja.

Zbirka poezije.

Zbornik kratkih priča.

Zbornik kratkih priča

Aleksandar III Makedonski (356 – 323. g. p.n.e), nazvan Veliki, jedna je od onih ličnosti iz drevne istorije za kojom interesovanje nikako ne jenjava. Vekovima već slažu se kockice životnog mozaika njegovog, i ispituju se posledice njegovog fascinantnog i meteorskog osvajačkog, političkog i kulturalnog pohoda, koji je redefinisao obzorja tadašnjeg sveta i doveo u kontakt raznorodne kulturne i političke sisteme. Sama njegova ličnost, okružena posebnom aurom i protivrečna u svojoj prirodi, maltene je od samoga početka pružala sasvim poseban izazov ljudima od pera, zvaničnim istoričarima te obrazovanim i neobrazovanim laicima. Njegova dela, od plemenitih postupaka i civilizatorskog delovanja do nerazumnih ispada i lagano narastajuće megalomanije i tiranske vladavine, bila su predmet obrade pisaca iz raznolikih kulturnih i jezičkih obrazaca. Takođe, kao božanski potomak, prešao je u mitotvorstvo različitih kultura: bio je bog, svetac i heroj, prethodnik mesije iz roda Davidovog i tragalac za rajem u hrišćanskim narativima. Ako ovom prilikom ostavimo po strani epigrafske i arheološke izvore, koji su sami po sebi ponekad kontradiktorni i veoma teški za tumačenje, ostaje činjenica da danas ne postoje pisani izvori iz vremena samog Aleksandra; nestali su ili su sačuvani u veoma malobrojnim fragmentima sastavi njegovih savremenika, pratilaca na pohodu i učesnika u komandnom lancu koji su imali književnih ambicija. Najbliži živom Aleksandru bio je Kalisten iz Olinta, nećak slavnog Aristotela, zvanični istoričar pohoda koji je kasnije nastradao zbog protivljenja Aleksandrovom azijanizmu. Fantastični elementi, koji su se počeli javljati još za života samoga Aleksandra, u njegovom delu, uticali su na potonji razvoj romaneskne tradicije . Tendenciji dodavanja fantastičnih i bajkolikih elemenata, kojoj se prema nekim izvorima protivio i sam Aleksandar, na neki se način suprotstavlja tendencija „analitičke“ istorije u potonjim vremenima koja je pokušavala da na osnovi tada postojećih izvora dopre do istorijskog Aleksandra. Istorija njegovog doba, i onog što je usledilo, osniva se prevashodno na derivativnim književnim sastavima pisaca iz rimskog razdoblja.

Istorija istraživanja strasti seže u duboku antiku, tako je još Hipokrat nastojao da objasni strasti u duševnom smislu; Kikeron je izneo stoički katalog strasti; Dekart je strasti objašnjavao kao proizvod čovekovih organa, koji deluje na mozak. Za Hjuma, strasti su neka vrsta mentalne percepcije.

Džon Don je svoje Paradokse i probleme, sva je prilika, sastavio između 1607. i 1610. godine, premda je njihovo pisanje započeo već poslednje decenije še­snaestog veka. To je mnogo slobodniji parnjak Biatanatu, drugom njegovom delu iz sličnog perioda života u kojem polemiše s filosofskom tradicijom i širokom lepezom prošlih i tadašnjih mislilaca. Moglo bi da se kaže da su Paradoksi i problemi, u izvesnom smislu, samo faza u proučavanju razuma koje je Dona zaokupljalo čitavog života.

Knjiga pod ovim naslovom iz ruke nepoznatog „Gospodina iz Filadelfije“, pojavila se 1837. godine, kod izdavača i štampara Merihjua i Gana. To prvo izdanje, štampano u malom oktavo formatu (174×111mm), s pozlatom na prednjoj korici, danas je izuzetna retkost. Godine 1928, Džozef Džekson (koji je i sam bio iz Filadelfije) autorstvo je, veoma ubedljivo, pripisao Edgaru Alanu Pou. Svom privatnom izdanju Filosofije životinjskog magnetizma, Džekson je priključio i esej u prilog Poovom autorstvu. Ovaj esej široko je dostupan na Internetu. Osim toga, poznato je da je Po bio vatreni zagovornik mesmerizma, o kojem je reč u ovoj knjizi. On je i autor tri kratke priče na temu koja ga je ovako zaokupljala: „Činjenice u slučaju gospodina Valdemara“, „Mesmeričko otkrovenje“ i „“Priča o iskrzanim planinama“.

Podnaslov dela glasi: U fondovima i zbirkama Arhiva Srbije.

Šri Činmoj objašnjava značenje prvobitnog naziva ove knjige i daje uputstvo kako da je čitamo da bismo mogli da osetimo suštinu ovih meditacija: "Prvobitni naslov knjige Hrana za Dušu je bio 'Zvezde-plamičci i svetovi-plamičci'. Sada bih želeo da objasnim prvobitni naslov. Naslov 'Zvezde-plamičci' potiče od božanskih čestica koje ulaze u svaku dušu koja teži. Smisao značenja 'Svetova-plamičaka' leži u tome da ćete u svakoj meditaciji videti neki novi svet. Želim da vam kažem da ćete videti nešto mnogo značajnije i važnije ukoliko ove aforizme pročitate duševno tri, četiri ili šest puta, nego ako ih pročitate samo jedanput. Ne radi se o tome da ćete imati drugačije ideje ili misli. Ne, videćete kako se ta istina izražava snažno, snažnije i najsnažnije. Dakle, tako možete da se skoncentrišete na svaki aforizam." MEDITACIJA ZA 27. NOVEMBAR Kada neostvareni i lažni učitelj poučava i propoveda, pripazi na svoj novčanik i drži pod kontrolom svoju iskrenost.

Zbirka poezije. Iz recenzije: ’’Poštovani čitaoče, pred tobom je četvrta zbirka pesama Dragice Oličkov Kao bosiljak. Ova knjižica nastala je u godinama autorkine mlade starosti kada se, već proživljeno razumom, ponovo proživljava srcem i kada je u čoveku posebno izražena želja za predavanjem reči o vrednostima sačuvanim, a prosejanim minulim i brojnim godinama. Zbirka se sastoji od trideset i tri pesme i šest kratkih priča. Pesme nisu izdvojene u zasebne cikluse, ali se neosetno prelivaju iz jedne celine u drugu, povezane motivima ili poukama koji su im bliski. U pesmama zbirke Kao bosiljak, prepliću se sopstvena saznanja autorke sa odjecima reči koje su se prenosile sa kolena na koleno, pa tako po uzrečici od milja, svoje prabake po majci: „Kako lepo raste – kao bosiljak“ daje naslov celoj zbirci.’’ Dobrila Radak

»Iza silnih propalih imperija, kraljevstava i carstava, ostale su samo građevine velikih arhitekata, naše braće po duhu i duševnom poslu. Faraona nema, lopovi su pokrali sarkofage i mumije, ali ne i piramide. Jednako je i sa našom revolucijom — ako je pred najezdom svjetske kontrarevolucije ona posrnula (pa čak i propala), njezine popijevke nisu nestale ni iščezle. Čitajte ih i širite dalje kao letke ilegalaca, koji nisu izdali svoju stvar!« iz predgovora »Prolazno i neprolazno« Gorana Babića, napisanog za ovo izdanje »Prvo izdanje Antifašističkih pesama objavljeno je novembra 1941. godine u oslobođenom Užicu. Ova knjižica pripremana je povodom 75 godina od štampanja njenog prvog izdanja, a ujedno i povodom 75 godina od antifašističkog ustanka naroda Srbije.«

Iz recenzije: ’’Iz bavljenja jezičkim pitanjem u nacionalno-političkim kontekstu proizašla je i nova knjiga profesora Krestića, koja nosi naslov O nazivu jezika u prošlosti Hrvatske. Iza tog jednostavnog naslova krije se složen sadržaj koji govori o suštini srpskog pitanja u Hrvatskoj. Jer, pitanje naziva jezika u neposrednoj je vezi s pitanjem imena naroda, odnosno s pitanjem priznanja srpske nacionalne egzistencije u Trojednici. Profesor Krestić je zato morao da ukaže na ono što predstavlja esencijalni razlog diskriminacije Srba, a to je hrvatsko državno i istorijsko pravo.’’

Reč izdavača: ’’Ovo delo Vase Stajića o Svetozaru Miletiću prvi put je objavljeno 1926. godine. Govoreći o Miletićevom životu od ranog detinjstva i mladosti, političkog rada, širenja revolucionarnih ideja u narodu i brojnih hapšenja, pa do konačnog izlaska iz zatvora, bolesti i smrti 1901, autor predstavlja jednog od najznačajnijih srpskih političara u Austrougarskoj u drugoj polovini XIX veka i čoveka koga je Zmaj „poštovao kao svetitelja”.’’

Iz recenzije: ’’Delo Iz prirode donosi nam različite spise Josifa Pančića, koji će čitaocu pružiti uvid u rad, stvaralaštvo i razmišljanje jednog od najznačajnijih srpskih naučnika. Ova knjiga ra­znolikošću oblasti i tema koje tekstovi u njoj obuhvataju vrlo slikovito prikazuje svestranost autora. U svima njima Pančić se potvrđuje kao veliki stručnjak i poznavalac predmeta o kom piše, ali i kao veliki patriota i čovek kome je stalo da svom narodu pruži nešto korisno, bilo da govori o rudama, o značaju šuma ili pak o obrazovanju.’’

Iz recenzije: ’’U ovoj knjizi nalaze se članci Ljubomira Nedića o prosvetnim i književnim temama. U njima Nedić raspravlja o srpskoj prosveti, jeziku i književnosti u vremenu čiji je svedok. Svestan raznih problema sa kojima se školstvo susreće, on predlaže rešenja koja bi doprinela napretku, polazeći od toga da na školu i nastavni kadar ne utiče promena ministra prosvete, ali i uopšte politika. Nedićev cilj u ovim člancima je i da istakne važnost pravopisa, jezika i stila pisanja i govorenja. Takođe, on piše i o problemima srpske knjige, pisaca, štampe i čitalačke publike.’’

ECDL modul 6: prezentacije, Zvonko Aleksić

Slova ljubve (2014) Magda (2012) Rodbina (2010) Omot spisa (2008) Tvornica (2006) Dragana Mladenović rođena je 1977. godine u Frankenbergu. Živi i radi u Pančevu. Dobitnica je pet nagrada za poeziju i jedne za priču.

Evo šta se zaista dogodilo… (2016) Dlanovi (2013) Ne vraćam se više… (2011) Zamoliću te da se iseliš… (2010) raša kominac radoslav rođen je 1967. godine. Objavio je više zbirki proze i poezije. Njegove drame “Izložba” i “Bezumnik” snimljene su i emitovane na Radio Beogradu. Fabrika knjiga je pre ove objavila četiri njegove knjige: “Zamoliću te da se iseliš…” (2010), “Ne vraćam se više…” (2011), “Dlanovi” (2013) i “Evo šta se zaista dogodilo…” (2016).

Gerundijumov udžbenik iz matematike za treći i četvrti razred osnovne škole.

Scenario: Frančesko Artibani Crtež: Verter Del’Edera

Scenario: Mauro Bozeli Crtež: Luka Rosi Koliko malo znamo o moru. Neizmerno prostranstvo hladne, duboke i tamne vode. Nepregledan svemir naseljen u svojim najudaljenijim pećinama čudnim i zlokobnim bićima. Nepoznati svet koji je u istoriji čovečanstva bio izvor inspiracije umetnicima svih vrsta i koji je iznedrio mitove, legende i sujeverja. Romantični i zlokobni plod ove kontaminacije između stvarnosti i fantazije su pirati, proslavljeni avanturisti koji su uvek plovili morima književnosti i bioskopa, vanvremenski jarmići spremni da izazovu more i vetrove u kolektivnoj mašti.

BEBE VOLE BOJE