Iz recenzije: ’’Miroslav Antić je napisao dva romana: Stepenice straha, koji je objavljen kao „ljubavni vikend roman“, i nedovršeni Sveti vetar, priču o dramatičnim zbivanjima na selu odmah nakon oslobođenja i po dolasku komunizma. Kratki roman Stepenice straha je ljubavna priča o sazrevanju Vuka Pavlovića u jednom morskom gradiću. Tinejdžer Vuk je na ivici ponora koji deli dečaštvo i mladost, ali kao odlučujući korak ka samostalnosti odabira da osvoji visoku i strmu morsku liticu koja je već usmrtila nekolicinu hrabrih. Njegovi roditelji se svađaju, njegov svet uzdrmala je pojava devojke Olje, a on se okreće simpatičnoj profesorki muzike Bobi... Drugi roman predstavlja začetak epopeje o ravnici sazdanoj od zvezda i blata, pijanstva i ludila, sreće i plača. Sveti vetar je bolna saga o mnogim junacima u prelomnoj noći u kojoj se sustiču kraj groznog rata i gorki ukus slobode. Međutim, kako je u svom biću poeta, Antić je, srećom, tako i režirao filmove i pisao prozu. Zato i ovi romani – snažnog stila, bogati dinamikom i dramatičnim slikama, sa izvajanim i prepoznatljivim likovima – traju kao forme u koje se izlilo neiscrpno Antićevo pesničko biće.’’

Zbirka priča. Iz recenzije: „Što se tiče Florina Lazareskua, sada i ovde, mislim da možemo govoriti o beloj magiji. Inače, u nedostatku dobrih čarolija, ne znam kako bi bilo moguće da se čitav svet, s kontinentalnim bićima, uz velike sitnice i male strahote, sakupi u jednoj geografskoj tački bez imena, izgubljenoj negde među brdima i dogažajima. Retko sam čitao knjigu s takvom radošću i retko sam bio tako očaran. Ovo su priče koje se rađaju jedna iz druge, rastu poput mladih grana i na kraju ocrtavaju svojevrsno drvo života, koje prolazi kroz sva godišnja doba.“ Filip Florian

Iz recenzija: „Četvrt veka je prošlo od 1996. kada sam prvi put čuo za Čedomira Antića, lidera velikih studentskih protesta. Kada sam ga video na televiziji, bio sam dvostruko iznenađen. Prvo: za razliku od drugog lidera tih protesta i drugog Čedomira – Jovanovića, koji je gajio imidž rokera, ovaj Čeda je u ispeglanoj košulji i puloveru, sa naočarima i konvencionalnom frizurom pre ličio na mladog naučnika sa Oksforda nego na buntovnog Srbina. Drugo: taj ozbiljni momak koji nastupa razložno poput iskusnog intelektualca nije mlađi samo od svog tadašnjeg saborca i imenjaka nego i od mene. Čeda više nije mladić koji deluje kao profesor već je univerzitetski profesor koji, u knjizi koju duhovito i u više značenja tačno naziva polumemoarima, deceniju svoje intenzivne političke karijere posmatra istovremeno kao akter i kao istoričar. Munjevita brzina kojom su se od tada do danas Srbija i svet menjali potvrđuje kako ovo zanimljivo štivo izlazi iz štampe ako ne u poslednji, svakako u pravi čas.“ Vladimir Kecmanović „Pismen i usmen Čedomir Antić je na polovini životnog veka napisao polumemoare tako suvereno da ih možemo nazvati memoarima i po. Pomalo je onih koji su podvlačili crtu ispod poluživota, podnosili sebi račune, iskrenije se ispovedili papiru i složeniju priču ispričali lakše i jednostavnije na radost čitalaca i istine. Čedomir Antić kao da je poluživot živeo dvaput, drugi put samo zato da bi ga opisao istinito, a o događajima u kojima je učestvovao svedočio verodostojno. A što je najbitnije, ovi polumemoari su prolog za ispovesti koje nam duguju drugi učesnici u sudbonosnim događajima novije srpske istorije kako bismo konačno saznali u čemu smo učestvovali i ko nam je glavu nosio. Od istine se ne može pobeći.“ Matija Bećković

Naslov knjige Ivane Miškove, Bele životinje su veoma često gluve, metafora je unutrašnjeg albinizma – unutrašnje gluvoće i slepila, koji čoveku oduzimaju ravnotežu i uvode ga u veze i okolnosti koje mu nanose štetu i vode ga u propast. Knjiga sadrži jedanaest kratkih priča koje odlikuju apsurdna radnja, ekscentrični likovi i sofisticirani humor. Protagonisti su sanjari sa iskrivljenom percepcijom stvarnosti ili sebe, zarobljeni u iluzijama ili fiksnim idejama koje ih otuđuju od sopstvenog života. Oni istrajavaju u čaurama jer se plaše da se predaju svojim strastima, ne umeju da vole druge i sebe, nesposobni su da se odupru ili otvore okolnostima, nesposobni za saosećanje. Svesni su svojih slabosti, nedostataka i grešaka i očekuju pravičnu kaznu za svoju krivicu u vidu klјuča koji je nestao ispod postave, pada u dvorište, proterivanja iz stana od strane sopstvenog gosta ili silovanja. Posmatramo ih u kritičnim situacijama u koje autor zalazi detalјno, sa osobitim razumevanjem analizirajući njihovu povredu, gubitak ili stid. Simbolična je naslovna priča u kojoj se pojavlјuje trofej belog jelena koji je oko vrata imao gumu, u koju se zaglavio kao mladunče i rastao s njom. Upravo je to iskustvo junaka ovih priča. A Ivana Miškova im uklanja te „gume“ s vrata. Ili barem otvara mogućnost za takvo oslobođenje.

Marijan Forester je žena koja ostavlja utisak na sve ljude oko sebe. Pravi je cvet starog američkog Zapada s kraja 19. veka, nosilac svih onih vrlina koje bi idealna žena trebalo da ima. Ona nikog ne ostavlja ravnodušnim i oko sebe uvek širi auru opčinjavajuće raskoši i bleštavila. Sa svojim starijim suprugom živi u Svit Voteru, mestu gde se sreću važni poslovni ljudi i inženjeri koji grade kičmu buduće američke imperije – beskrajne kilometre železničke pruge, ali i trgovci, radnici sa svih strana sveta. Mladi narator ove pripovesti Nil Herbert takođe je opčinjen gđom Forester, sve do trenutka kad počne da otkriva nesavršenosti njenog karaktera, naprsline u naizgled savršenoj arhitekturi njenih moralnih načela. Razočarani mladić na teži način shvata da na svetu ne postoji idealna žena. Američki klasik Vila Kader nam u Izgubljenoj dami, jednom od svojih najuspelijih dela, daje kompleksan portret ne samo svoje junakinje Marijan Forester nego i univerzalne žene epohe, koja polako izlazi iz do grla zakopčane haljine licemernih patrijarhalnih svetonazora i navlači možda više ne tako raskošni ogrtač moderne, samosvesne žene, koja se hrabro suočava sa svojim žudnjama, ali i potrebom za većim pravima i jednakošću svog pola. Gđa Forester možda nije savršena žena, ali priznavanjem te činjenice autorka među prvima u svetu započinje veliku borbu koja će obeležiti čitav jedan vek pred njom, borbu za jednakost i prava žena.

Jedan od najtraženijih stručnjaka širom sveta iz oblasti bezbednosti računarskih sistema u svojoj knjizi Umetnost obmane predočava složen način razmišljanja hakera i opisuje realistične scenarije prevara, krađa i napada obmanjivača na razne kompanije - kao i njihove posledice. Usredsredivši se na uticaj ljudskog faktora na bezbednost informacija, Mitnik objašnjava zašto ni svi postojeći zaštitni bedemi i protokoli za šifrovanje neće biti dovoljni da zaustave veštog prevaranta u nameri da ukrade kompanijsku bazu podataka, ili ogorčenog službenika koji je odlučio da obori sistem. Autor pokazuje koliko su i najčuvaniji informacioni sistemi ranjivi pred odlučnim obmanjivačem koji se izdaje za administratora sistema ili za neku drugu, naizgled bezazlenu osobu. Budući da su priče sagledane i iz ugla napadača i iz ugla žrtve, Umetnost obmane istražuje zašto je svaki napad bio tako uspešan i kako se mogao izbeći, lakim i zanimljivim stilom. Zbog više neozbiljnih kupaca, ova knjiga se šalje isključivo po uplati. Sadržaj Uvodna reč Predgovor Uvod Poglavlje 1: Najslabija tačka bezbednosnog sistema Poglavlje 2: Kada bezazlena informacija nije tako bezazlena Poglavlje 3: Direktan napad: samo tražite ono što vam treba Poglavlje 4: Izgradnja poverenja Poglavlje 5: "Dopustite da vam pomognem" Poglavlje 6: "Možete li mi pomoći?" Poglavlje 7: Lažne Web lokacije i opasni prilozi Poglavlje 8: Iskorišćavanje sažaljenja, osećaja krivice i zastrašivanja Poglavlje 9: Obrnuta žaoka Poglavlje 10: Upad u prostorije Poglavlje 11: Kombinovanje tehnologije i obmane Poglavlje 12: Napadi na zaposlene u prijemnim odeljenjima Poglavlje 13: Dobro osmišljene prevare Poglavlje 14: Industrijska špijunaža Poglavlje 15: Obuka za zaštitu podataka Poglavlje 16: Preporučena bezbednosna pravila Pregled bezbednosnih metoda Bibliografija Zahvalnica Indeks O autorima Kevin. D. Mitnick je savetnik za računarsku bezbednost i jedan od osnivača konsultantske firme Defensive Thinking (defensivethinking.com) iz Los Anđelesa. Svedočio je u Senatu SAD o potrebi donošenja zakona kojim bi se zaštitili vladini informacioni sistemi. Njegove članke su objavljivali čuveni opšti i računarski časopisi, pojavljivao se u najgledanijim američkim TV i radio emisijama. William L. Simon je autor desetak knjiga, a nagrađivan je i za svoj rad na filmu i televiziji.

Opis Sposobnosti za učenje i ličnost Radivoj Kvaščev knjiga je polovna,u odličnom stanju zavod za udzbenike i nastavna sredstva-Beograd

STRUČNA LITERATURA: KNJIGA, VOĆARSTVO Rezidba voćaka je jedno od najtežih pitanja voćarstva. Ono je toliko važna pomotehnička mera, da često od nje zavisi uspeh voćarenja, a naročito rodnost voćaka. O ovom poslu voćari nedovoljno razmišljaju, iako o tome imaju najmanje znanja i tu najviše greše. To se odnosi i na zaštitu voćaka ne samo od štetnih organizama, već i zaštitu voćaka u sklopu mera nege u zasadima voćaka. Iz navedenog autor je znajući za najveće greške u voćarskoj proizvodnji, napisao takvu knjigu, koja će u prvom redu izbeći to da voćnjaci slabo i neredovno rađaju. Autor ove knjige Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije je nastojao da iznese materiju o orezivanju, formiranju uzgojnih oblika, proizvodnji voća, te zaštiti voćaka i to što jednostavnije i što prostije, te razumljivije za svakog, čak i za početnika voćara. Međutim, gotovo sam siguran da početnicima već pri prvom čitanju mnoge stvari neće biti sasvim jasne. Pojedine delove treba da čitaju ponovo i više puta. Autor ove knjige je i na to mislio, te je pojedina poglavlja ponavljao u vidu sažetaka i rekapitulacije, što mnogo znači kako početnicima, tako i dugogodišnjim voćarima. Razume se, to se odnosi i na zaštitu bilja i kompletnu zaštitu od biotičkih i abiotičkih činilaca, te na savremeni sortiment i perspektivne podloge voćaka. Izvod iz recnenzije prof. Radeta Đurića. Knjiga se može naručiti na telefon 064/311-501-7. Cena knjige je 1000 RSD+poštarina.

Tri života Lusi Kabrol Ljiljak i Steg Džon Berdžer (John Berger, 1926–2017) engleski pisac, likovni kritičar i slikar, u svim oblastima svog rada bavio se problemima savremenog sveta, pre svega društvenom i ekonomskom nepravdom. Autor je deset knjiga književne fikcije (koje se mogu čitati i kao eseji) i više esejističkih knjiga (koje su prožete elementima fikcije i poezijom). Prevod trilogije “Od tuđeg truda”, njegovog najobimnijeg i po mnogo čemu najznačajnijeg dela u domenu književne fikcije, objavila je Fabrika knjiga (“Ljiljak i Steg” [2005], “Bilo jednom u Evropi” [2008] i “Tri života Lusi Kabrol” [2010]). Sam Berdžer je smatrao da je njegova najvrednija knjiga “Sedmi čovek” (Fabrika knjiga, 2018). Zajedno sa karikaturistom i ilustratorom Selčukom Demirelom uradio je knjigu “Dim” (Fabrika knjiga, 2018).

Nakon što je impulsivno, iako možda i opravdano, naudila nekome, Taliju šalju u popravnu instituciju za adolescentkinje u šumovitim planinama Kolumbije. Međutim, ona mora što pre da pobegne odatle i vrati se kući, u Bogotu, gde je čekaju otac i avionska karta za Sjedinjene Države i neki bolji život. Ako propusti taj let, propustiće priliku da konačno ponovo vidi svoju majku i ostatak svoje porodice na severu. Kako se to dogodilo da jedna porodica živi u dve različite zemlje, u dva različita sveta, izlazi na videlo polako kao u okretanju kaleidoskopa. Vidimo Talijine roditelje Maura i Elenu kako se, kao tinejdžeri, zaljubljuju jedno u drugo kraj pijačne tezge, dok u pozadini tinjaju građanski rat i večita društvena previranja u Kolumbiji. Vidimo ih kako napuštaju Bogotu sa svojim prvim detetom, ćerkom Karinom, i odlaze u Sjedinjene Države u potrazi za sigurnošću i perspektivom. Pratimo sve odluke i neodlučnost koje su dovele do toga da Maura deportuju, a porodica se raspoluti – što je cena koju će svi oni otada plaćati. Patrisija Engel, nagrađivana i međunarodno priznata spisateljica, i sama ćerka kolumbijskih imigranata i državljanka dve zemlje, daje glas ovoj petočlanoj porodici, svakome u njegovoj pojedinačnoj borbi s vlastitim životnim okolnostima. A metronom sve vreme kuca: hoće li Talija na vreme stići u Bogotu? Ako i stigne, da li je zaista spremna da trampi svoj stvaran život sa ocem u Kolumbiji za daleku viziju majke, sestre i brata u Americi? Obogaćena urbanim životom Bogote, živopisno natopljena mitologijom Anda i protkana onom strašnom napetošću svakodnevice ljudi koji žive bez dokumenata u Americi, Beskrajna zemlja je priča o dve zemlje i jednoj porodici mešovitog statusa – čitavom jednom svetu u kome je svaki uspeh povezan s kajanjem, a svaki san kojem se stremi otežava neki san koji se odgađa. Patrisija Engel je autor romana The Veins of the Ocean (Dejton književna nagrada), It’s Not Love, It’s Just Paris (nagrada „Latino knjiga“), i Vida (za koji je ušla u najuži izbor za nagradu „PEN/Hemingvej“ i dobila „Nagradu Univerzitetske biblioteke za kolumbijsku prozu“). Dobitnica je stipendija Gugenhajm fondacije i Nacionalne zadužbine za umetnost. Njene pripovetke se pojavljuju u prestižnim zbirkama priča. Rođena u kolumbijskoj porodici, Patrisija predaje kreativno pisanje na univerzitetu u Majamiju.

Mino je rođen u prašumama Južne Amerike. Zaljubljen je u mirise, zvukove, zelenilo i svu raznovrsnost živog sveta u njoj. Dečak zarađuje za život tako što sa svojim ocem lovi najređe vrste leptirova. Mir u njihovoj zajednici narušava velika naftna kompanija koja namerava da započne eksploataciju u prašumi. Jednog dana, po povratku iz lova, Mino zatiče svoju porodicu i prijatelje masakrirane od strane vojske koja je na platnom spisku tih istih kompanija. U strahu, beži dublje, u neispitane predele prašume. Isidoro, putujući mađioničar, nalazi ga i usvaja, te ga podučava mađioničarskim veštinama. Njih dvojica organizuju spektakularnu predstavu sa kojom obilaze sela na južnoameričkom kontinentu. Godinama kasnije, Mino kreće na fakultet, posebno zainteresovan za biologiju i eko-filozofiju. Tamo nalazi svoje istomišljenike i zajedno s njima osniva pokret „Mariposa” u želji da skrenu pažnju svetske javnosti na uništavanje prirodnih resursa. Počinju sistematski da ubijaju lidere kompanija koje su uništavale čovekovu okolinu i počinile zločine protiv stanovništva u nerazvijenim zemljama. Gert Nigorshaug vešto kombinuje napetu i nadasve zanimljivu priču, izvrstan pripovedački stil i ekološki angažovani pristup, dočaravajući nam tako surovu realnost Latinske Amerike i teško breme kolonijalizma koje još uvek vuče za sobom, a sve to na osnovu sopstvenog iskustva u tamošnjim prašumama. Gert Nigorshaug je rođen u norveškim planinama. Od njegovog debija 1966. godine, objavio je oko četrdesetak knjiga za decu i odrasle – romana, zbirki poezije, bajki – ozbiljnih književnih dela, ali i veoma uspešnih trilera i krimića. Sa trilogijom o Minu (Mengeleov zoo-vrt, Nebesko cvetno drvo i Afroditin bazen) stekao je veliku slavu, kako kod kritike tako i kod publike. Mengeleov zoo-vrt je prodat u više od 400.000 primeraka samo u Norveškoj, a takođe je izabran za omiljeni Norveški roman svih vremena na književnom festivalu u Lilehameru 2007. Nigorshaug je stekao ugled velikog borca za očuvanje prašuma, posebno amazonskih, gde je proveo dobar deo svog života.

Autobiografska proza, knjiga “Stovarište” Sergeja Trifunovića ispresecana je pesmama (Sergej je autor svih pesama, osim dve) i ilustrovana dečijim crtežima Ona predstavlja i putopis po isprepletanoj Amero-Srbiji, od Beograda i nazad, preko Pariza, Amsterdama, Njujorka i Los Anđelesa, ali i Los Aranđelovca u kojem je prikazao sve svoje javne, ali i skrivene emocije, kao i analitičnost, kreativnu percepciju, skromnost, bespoštednost u analizi sebe. Cena: 1100 din + troškovi dostave Knjigu možete poručiti i telefonom : 066 060820 ISPORUKA NA ADRESU, PLAĆANJE POUZEĆEM

Reč prevodioca: ’’Hose Antonio Novais, Španac koga je mladost zadesila u poratnim godinama, predodređen je da se na svoja prva daleka putovanja otiskuje u mašti: sin poznatog republikanca u izbeglištvu, mladić koji se uz to bavi sumnjivim poslom pisanja stihova, naprosto nije podoban da mu španske vlasti izdaju pasoš. Njegovo inicijacijsko putovanje, drumovima zbilje, odigraće se tek u jesen 1956, kad mu je već 30 godina: bio je krenuo u Grčku, s prijateljem, ali zbog administrativnih, u osnovi političkih peripetija, putovanje kroz Jugoslaviju, spačekom sa španskim tablicama, odužilo se u beskraj. Nije imao vizu za Jugoslaviju: od slovenačke granice do Beograda policija ga je puštala „na lepe oči“ i s obaveznim pečatom u svakom usputnom gradu i varošici, ali, pošto je njegov saputnik nesrećno nastradao nadomak prestonice, njegovo putovanje se tu i završilo. Beograd se tako pretvorio u utešno odredište gde je proveo nekoliko dana spavajući na brodu-hotelu u Savskom pristaništu, a njegovo putovanje u inicijacijsko, s milošću ili bez milosti olimpskih bogova. Ispratio je dušu prijatelja koju je starac Haron na svom čamcu prevezao na drugu obalu: u njegovom iskustvu Sava se preobrazila u reku Stiks koju nikad neće zaboraviti, premda mu Beograd neće ostati u pamćenju kao tragično mesto, ne. Predeli koje je upoznao postaće njegovi Himalaji gde je video tamu i svetlost, crnu reku i plavo nebo, gde mu se učinilo da ga netremice gleda jedna zvezda i da se vreme zaustavilo, gde mu je severni vetar rekao da je smrt samo oblik života. I zato će se tamo uporno vraćati do samog kraja – u poznim godinama doživeće svoju poslednju ovozemaljsku ljubav s Beograđankom koja ispisuje ove redove. Otud, verovatno, najdublje opravdanje ove knjige: da se poezija i pripovedačka proza Hosea Antonija Novaisa pojave u Beogradu, na srpskom jeziku. Drugim rečima, da se mistični putevi poezije i zbilje još jednom steknu u tački utešnog odredišta koje je vreme preinačilo u utehu samu.’’ Gordana Ćirjanić

Iz recenzije: „Ne posedujem podatak da li Sergej doručkuje uranijum, ali nije tajna da žestokom energijom i dalje tutnji kroz geografiju, karijeru i život. Talenat ga voda na razne strane i omogućava da vidi, upozna, čuje i zapamti mnogo od velikana sveta u kome se najbolje oseća. Nešto od tog emotivnog tovara lepo je deponovao u Stovarište. To je učinio galantno, zavodljivo, strasno i iskreno. Kad nekoga voli i poštuje, to nema ni cenu ni meru… Stovarište je knjiga koju valja doživljavati svim čulima: rečenice možete okusiti, stihove vikati na ulici, odlomci zvuče kao muzika, a sve vreme gledate kadrove iz filmova koji čekaju da budu snimljeni. Stovarište nije tek zbirka o drugima, ona je i oblik samotumačenja. Prateći celovitost priče, čitaocu se pruža mogućnost da razume taj jedinstven slučaj, dakle, sve ono što je Sergeju dostupno, ali i što mu izmiče u spoljnom svetu. To je vrlo važan element za razumevanje tog drugačijeg čoveka. Pričajući svoju, on priča priču koja se tiče svih nas.“ Peca Popović

Glavni lik romana je Gezina Krespal, koja je rođena 1933. godine na severu Nemačke. Sada već šest godina stanuje na Menhetnu i radi kao prevodilac u jednoj uglednoj banci. Njeno detinjstvo bilo je obeleženo nacizmom, živela je i u Istočnoj i u Zapadnoj Nemačkoj dok nije doputovala u Njujork sa samo jednom svrhom: da obezbedi lep život svojoj ćerci Mari. Odlomak: Reci joj, Gezina. Tada sam bila dete. 12 godina. Šta ja znam? Ono što si čula od nas. Što si videla. Iskoristiće ono pogrešno. Ona je dete, Gezina. Lako je mrtvima da govore. Da li ste bili iskreni prema meni? Budi bolja od nas. Iz recenzije: „Jedan od deset najvažnijih romana 20. veka.“ Literaturhaus

Iz recenzija: „Dete se rađa; zvaće se Johanes i biće ribar. Starac umire; zvao se Johanes i bio je ribar.“ Det Norske Samlaget „Maestralan kratki roman!“ Tere Ejdsvog „Foseov lirski roman napisan je gustim i sugestivnim pesničkim jezikom i predstavlja posvetu životu kroz prikaz njegovih krajnosti – rođenja i umiranja.“ Srđan Gagić

Nina Din ima trideset i dve godine i uspešna je spisateljica kuvara i knjiga o hrani. Međutim, njen privatni život je očajan. Taman kad se zaljubila u muškarca sa kojim se dopisivala preko aplikacije za upoznavanje, on je nestao. Da stvar bude još gora, njen divni otac se bori sa demencijom dok joj je majka upala u krizu srednjih godina i postala veoma sebična. Plus ima osećaj da je drugarice izbegavaju... Iz recenzija: „Nežno, pronicljivo i duhovito.“ Observer „Mudre reči Doli Olderton dirnuće sve žene. Činiće vam se da vam je ujedno i najbolja prijateljica i starija sestra. Stranice njene knjige su poput nežnog zagrljaja.“ Evening Standard „Smejaćete se, ponekad šokirati, ali definitivno zadiviti. Doli Olderton piše otvorenog srca i sa mnogo optimizma. Očaravajuće! Sjajno!“ Daily Telegraph „Toliko mi se dopao roman da sam želela da priča traje večno. Doli Olderton je posebno nadarena da u nama izazove empatiju. Redak talenat.“ Marijana Kiz

Iz recenzije: „Uspeh Karbida bio je veoma neočekivan za mene. Dok sam pisao ovaj roman, nisam sebi postavljao nikakve konkretne ciljeve, jednostavno sam hteo da Zakarpatje opišem kao fenomen, pribegavajući sopstvenim zapažanjima i iskustvima koja su me proganjala. Međutim, ispostavilo se da je sadržaj ovog romana veoma razumljiv i ljudima koji samo površno znaju Zakarpatje i Ukrajinu. Zašto? Upravo zbog fenomena šverca. Slažem se da fenomen šverca utiče na formiranje odgovarajućih društvenih i kulturnih navika. Neko će, možda, pomisliti da je ova tema malo neprijatna. Ali moram da naglasim: šverc je kao seks – u njemu učestvuju dve strane.“

Zbirka priča. Iz recenzije: ’’Unutar naizgled prepoznatljivih i svakodnevnih okvirnih situacija, Milan Kovačević pripovedački vešto iskoračuje ka nepoznatom, apsurdnom i bizarnom. Polazeći od poznatih vremensko-prostornih koordinata i literarnih motiva, autor u svojim pričama razvija očuđujuće, snolike sižee koji prkose očekivanjima čitaoca. Sve je kod Kovačevića oneobičeno – od leksike, stila i poigravanja pripovedačkim tehnikama i književnim kanonom, do likova i događaja koji neretko prekoračuju granice mogućeg. Zbirka Splin subotom uveče, pored autentičnog humorističkog otklona i ironizacije, kojima je autor s uspehom pribegao i u romanu Neživoti i isključenja, na čitaoca deluje osećanjem nelagode, kao posledice svesti o pomerenoj percepciji i iskrivljenim linijama stvarnosti, u okviru kojih se junaci kreću i gde poznati zakoni i uzročno-posledične veze prestaju da važe.’’

Reč izdavača: ’’Borba Erosa i Tanatosa je srž života. Upravo ta borba prožima knjigu Maje Mitić čineći je toliko književnom i poetskom. Satkana od priča koje u celini sačinjavaju mozaik-roman. Prati žene iz porodice Radenković kroz tri generacije, opisujući nam kroz psihološki horor, uz komponentu realizma i dozu nadnaravnog, njihova razočarenja, htenja i nadasve tragedije. Mitićeva sa nepogrešivim osećajem uspeva da nam oživi i dočara svaku i najmanju emociju junaka. Tanatos ovde odnosi pobedu nad Erosom, iako bih se usudio reći da je autorka uspela da ih pomiri u smrtnom zagrljaju. Smrtovnica mojih majki je druga knjiga iz naše horor edicije Leptirica.’’

Iz recenzije: „Neki od nečuvenih činova američke politike opisanih u ovoj knjizi, posebno oni iz novijeg doba, poznati su široj svetskoj javnosti, ali o mnogima se gotovo ništa ne zna. Ganzer ne samo da svojim analizama sklapa nedvosmislen istorijski mozaik sa jasno prepoznatljivim obrascima već može potkrepiti i svaku svoju izjavu. Na taj način čitaocu se predstavlja više nego uznemirujuća slika o konstituisanju politički odgovornih krugova u SAD, zemlji koja se odavno od demokratije pretvorila u oligarhiju u kojoj superbogati određuju politiku širom sveta.“ Der Freitag

Iz recenzije: ’’U romanu srećemo dve sestre koje iz Štutgarta putuju kroz današnju Bugarsku nakon što su prenele posmrtne ostatke oca iz Štutgarta u rodnu zemlju. Jedna od sestara je naratorka, dok njihov vozač po imenu Rumen Apostolov igra ulogu nekog vrste moderatora razgovora. Sestre se prepuštaju Apostolovu da ih pored vožnje upoznaje i sa predelima kroz koje prolaze. Slika Bugarske koju nam daje naratorka nije bez predrasuda. Čini se da iza stavova postoji negativna preslika. Roman Apostolov je kitnjast monolog o ocu koji je izvršio samoubistvo. Priča nije pravolinijska porodična priča, nego mešavina potrage za ocem, sociološki road movie i istorijski esej. U centru priče su dobro proverene istorijske i porodične činjenice, ali su pretkane podrugljivim, ciničnim razmišljanjem i govorom koji karakteriše estetika mržnje. Određena doza besa je takođe prisutna u romanu, a tirade mržnje podsećaju na ton kojim je pisao Tomas Bernhard. Sestre su imale manje od petnaest godina kada im se otac, uspešan ginekolog, obesio u porodične kuće. Porodica se nije zapitala ni onda a ni u kasnijem zašto je došlo do te tragedije. Praznina koju je ta prerana smrt stvorila u porodici, oseća se svo vreme putovanja kroz Bugarsku. Naratorka polazi na put u želji da sazna zašto se njen otac ubio, ali se na putu ispostavlja da ona o ocu gotovo ništa ne zna, štaviše ne zna mnogo ni o braku svojih roditelja. Iako pokušava, nije u stanju da sagleda realno kako su njeni roditelji živeli i u kakvim su odnosima bili.’’

Radnja romana započinje u Rimu 1466. godine kada mladi Lorenco de Mediči stiže u grad kako bi se pozabavio porodičnim poslovima. Već prvog dana nailazi na nevolje i shvata da njegova porodica ima mnogo neprijatelja. Da li će Lorenco moći da razluči ko mu je prijatelj, a ko neprijatelj? Usred svega toga Lorenco upoznaje i prelepu Klariče Orsini koja ga opčinjava. Neprijatelja je sve više i više, Lorenco se prepušta ljubavi dok neko pokušava da ga ubije jer naslednik uticajne porodice Medičijevih mora da umre... Iz recenzije: „Roman naučnice koja je godine rada posvetila ovoj temi... Čita se sa uživanjem.“ Umberto Eko

Ova knjiga najviše govori o Miroslavu Čitakoviću, šampionu Jugoslavije u rvanju i učesniku Olimpijskih igara kod koga su trenirali budući svetski šampioni.