SAVREMENA ŠKOLA - ALBUM ZA KLAVIRSKU HARMONIKU 1. DEO Ilija Todorovski Povez: mek Format: 24cm Stanje kao na slici. Očuvana dobro. Korice požutele od starosti, unutrašnjost u dobrom stanju klavirska harmonika , harmonika , skola harmonike , note za harmoniku , ucenje sviranja na harmonici , notna sveska , partiture , knjiga sa notama

ALBUM KOMPOZICIJA ZA HARMONIKU Izbor i transkripcije Autor: Radomir Janković Izdavač: Prosveta, Beograd Godina izdanja: 1966. Broj strana: 153 Povez: mek Format: 30cm Stanje kao na slici. Dobro očuvana. Korice iskrzane i isflekane, unutrašnjost u dobrom stanju. harmonika , pesme za harmoniku , skola harmonike , harmonika za početnike , note za harmoniku , ucenje sviranja na harmonici , notna sveska , partiture , knjiga sa notama

Bogato ilustrovana, sa 500-600 fotografija i sa kvalitetnim reprodukacijama grafika, slika i fresaka, koje na pravi način dočaravaju svu lepotu srpskog Atosa, ova reprezentativna monografija Dejana Medakovića objašnjava zašto se u srpskoj istoriji Fruška Gora kroz kontinuitet pokazuje jedanko sveta kao Sveta Gora. Ogromno znanje o fruškogorskim manastirima, njihovoj istoriji, priče o rušenjima i obnavljanjima s jedne strane i njihova lepota, viđena okom istoričara umetnosti s druge strane, čine ovu knjigu jedinstvenom i nezaobilaznom u očuvanju duhovnih, etičkih i etničkih vrednosti.

Opis Paulo Koeljo Paideia 2007

Opis Radoš Bajić Ringier Axel Springer 2013

Opis Mihajlo Lalić Prosveta 1981

Opis Šćepan Vuković Dalma Pljevlja 2004

Opis Dušan Kostić Školska knjiga 2000

Opis A. Deroko Heres 1998

posteri kalendara ravna gora

posteri kalendara ravna gora

Opis Paolo Koeljo Paideia 1998

Opis A. Deroko Turistička štampa

Sa slike

Sa slike

Sa slike

Monah Sava Hilandarac Predgovor Dragomir Antonić 352 stranice Original preveo Đura Daničić, reprint iz 1898 Manastiri, Vatoped, Filoteja, Ksenofon, Pandokrator, Zograf

-

IDE SKAČUĆI PO GORAMA - VRATA RAJA JEŽI ANDŽEJEVSKI NOLIT BEOGRAD 1996 METAMORFOZE ... Zbog romana `Vrata raja` Andžejevski je došao u sukob sa katoličkom crkvom u Poljskoj, a sam roman je ostao do danas problem za poljsku kritiku. Radnja se događa u južnoj Francuskoj, u XIII veku. Negde pred smrt pape Inoćentija III (1213) iz južne Francuske i susednih nemačkih oblasti krenuo je dečji krstaški pohod da oslobodi Hristov grob. Dečaci i devojčice od 8 do 16 godina napustili su svoje roditelje i pošli na put, na poziv jednog pastira kome je, tobože, sveti duh obznanio da samo nevini i maloletni mogu osloboditi sveti grob. Stari sveštenik vidi da ovi mali krstaši idu pravo u smrt i zato svima daje oprost od greha... (Mihajlo Grušić) Sjajna proza!!! Dva romana !!!!!!! ........................................................ JEŽI ANDŽEJEVSKI veliki poljski i evropski pisac. Godine 1956. Andžej VAJDA, snimio je svoj čuveni film po romanu Andžejevskog `Pepeo i dijamant` Predgovor i izvrsan prevod sa poljskog: PETAR VUJIČIĆ Latinica Tvrde korice Šiven povez 277 stranica ODLIČAN PRIMERAK

PAULO KOELJO 158 STRANA

Zlatna gora - lektira

manastiri fruške gore vojislav dević nova

Naziv: Fruškogorska Sveta Gora Autor: Željko Fajfrić Godina izdanja: 1997 Izdavač: Grafosrem šid, Novi Sad Povez: Mek Pismo: Ćirilica Stanje kao na slikama. Neke stranice su podvlačene i nešto je dopisivano, većina je čista. Opis: Knjiga Sveta Gora – fruškogorska nastala je postepeno i posle dužeg vremena. Čine je moji radovi posvećeni manastirima koji su izgrađeni tokom vekova na ovom području, za koje je Zmaj Jova još 1860. u jednoj pripoveci rekao: „Frušku je Bog stvorio odmarajući se,“ misleći na njene prirodne lepote. U velikoj meri zaostaju slojevite duhovne vrednosti ovde sabrane, a negovane i čuvane u njenim brojnim manastirima. Ipak, ne može se reći da se u raznim vremenskim razdobljima o ovim svetinjama oglušila i naša mlada nauka, usmerena prvenstveno na istoriju i njihove riznice u kojima su sabrani kultni predmeti od velike vrednosti. U pionirske radove možemo spomenuti knjižicu arhimandrita Vikentija Rakića: Istorija manastira Feneka, štampanu u Budimu 1799. Postepeno, tokom 19. veka raste broj napisa o fruškogorskim manastirima, o čijim autorima sam pisao u knjizi Istraživači srpskih starina, štampane 1985. Svi ti tekstovi bez obzira na njihovu često ispoljenu nekritičnost, odigrali su važnu ulogu posebno u 19. veku, kada su sa raspoloživim istorijskim dokazima, uticali na nezadrživi uspon srpske nacionalne svesti u Kneževini Srbiji. Pada u oči da su fruškogorski manastiri u 18. veku i decenijama posle Velike seobe potvrdili i zbivanja u našem starom duhovnom nasleđu koje se obrelo u izmenjenim uslovima jedne zapadnoevropske monarhije na čelu članova Habsburške dinastije. Tako je na obroncima Fruške gore u manastirima koji su većinom poticali iz vremena turske vlasti, došlo do zanimljivih kulturnih simbioza između još živih poruka poslevizantijske umetnosti i duhovnosti, sa nastupajućim tekovinama pobedonosne barokne epohe. Bili su to razvojni procesi od izuzetne važnosti, koji svedoče o vitalnosti kojom je branjena naša privrženost vizantijskoj civilizaciji. Tako je, zahvaljujući zanimljivim simbiozama, u srpskoj sredini stvorena i jedna posebna varijanta evropskog baroka, čiju su tokovi osnaženi sličnim pojavama koje su u Podunavlje stizale iz pravoslavne Male Rosije (Ukrajina).