NE NADAJTE SE DA ĆETE SE REŠITI KNJIGA - Žan Klod Karijer / Umberto Eko Izdanje: GRADAC K Čačak, 2011. F: 12x23 cm O: 197 str Mek povez, latinica. Knjiga je potpuno N O V A, neotvorena. Razgovori koje su vodili Umberto Eko, pisac, profesor i semiolog, i Žan-Klod Karijer, esejista, dramaturg i scenarista, pored ostalog autor nekoliko scenarija za filmove Luisa Bunjuela. Medijator razgovora bio je Žan-Filip de Tomak. Karijer i Eko razgovaraju o sudbini knjige u današnjem vremenu, ali pokreću i mnoga druga pitanja koja se tiču savremene kulture, tradicije i informatičkog društva.

Lili nije imala lak život, ali je uspela da se izbori za sebe. Završila je fakultet, preselila se u Boston i krenula iz početka. U Bostonu Lili sreće neodoljivog i šarmantnog Rajla Kinkejda, uspešnog neurohirurga. Njegova jedina mana je što ima pravilo da se ne vezuje, međutim, Lili je izuzetak. Stvari se dodatno komplikuju kada se ponovo pojavi Atlas Korigan, Lilina prva ljubav... Iz recenzija: „Divna i dirljiva knjiga. Prepustite joj se otvorenog srca i čuvajte je.“ USA Today „Kolin Huver se izborila sa veoma teškom temom iskreno i bez ulepšavanja brutalne stvarnosti. Osećanja su ogoljena i veoma potresna.“ Rockstars of Romance „Emotivna, nezaboravna, izvanredna, drugačija. Ovo nije lagana priča, ali utoliko je zadovoljstvo čitalaca veće.“ Totally Booked Blog

Abeceda inteligencije konflikta Kako se konstruktivno svađati je knjiga iz serije psihološke samopomoći. Autorica je diplomirana psihologinja koja se desetljećima bavi psihoanalitički usmjerenim konceptima obrazovanja i savjetovanja. U knjizi pokazuje kako pozitivno prići konfliktnim situacijama i kako se one mogu inteligentno svladati, te zašto se može poslovno i privatno napredovati ako uživamo u svađanju. Knjiga će vam pomoći da se bolje snađete u sukobima i pametno i kvalitetno svađate, a da pritom nikoga ne povrijedite.

Dogodilo se u Ečki treća je knjiga Tibora Varadija nastala na osnovu spisa iz porodične advokatske kancelarije osnovane krajem 19. veka. Sa prethodne dve – Spisi i ljudi i Put u juče ‒ čini jedinstvenu trilogiju u kojoj se dodiruje i pretapa svet sudskih akata i svet književnosti. Nigde kao u advokatskoj arhivi ne može se bolje osetiti duh jedne epohe, njeno gašenje i dolazak novog doba. Tu se ukršta Istorija sa velikim „I“, i pojedinačne, privatne istorije sa malim „i“. Izdvajanjem određenih detalja i njihovim međusobnim povezivanjem, otkriva se kontekst. A bez konteksta, nemoguće je razumeti prošlost. Pravnik Varadi u službi pisca Varadija, ispisuje uzbudljiv istorijat plemićke porodice Lazar – Harnonkur – Palavičini, prateći kroz sudske predmete živote nekoliko generacija. Više od pola veka, vlasnici imanja u Ečki, ali i oni koji su na imanju živeli, bili su klijenti advokatske kancelarije Varadi, koja ih je zastupala u preko sto sudskih sporova. Jedan ljubavni slučaj sa imanja u Ečki stigao je čak i na naslovnice svetske štampe. „Šta se tačno događalo u dvorcu i u njegovoj okolini, sad već niko ne zna“, beleži autor na početku knjige. „Ali neki detalji ostavili su za sobom tragove. I ti detalji se često mogu povezati. Iz sudskih spisa sad se već može videti i da su grofovi, njihovi gosti, salaški radnici, upravnici imanja, zakupci, poslovođe, dvorkinje, kuvarice, zapravo počinili romane.“ Dogodilo se u Ečki dokumentarni je roman par excellence! Zahvaljujući nevidljivom prevodu Vicka Arpada, i ovu Varadijevu knjigu čitamo u originalu. Dragan Velikić

Odlomak : ’’OPSADA Ptice koje dolaze radi hrane zadržavaju tvoju sliku na mrežnjači. Nose je vukovima u čestar, u spremište velikog priliva i ka zbornom mjestu ajkula. Naveče bi trebalo da te sunčevi zalasci učine sigurnim i ljubaznost s kojom se prozori osvjetljavaju. A znaš koji su se očni kapci otvorili iznad zelenih svjetala. Izlazi su pod stražom. Bacaj sad kocku pošto si premješten, odbroji na granama pred svojim prozorom, čitaj u linijama svoga dlana: Ko naređuje napad, stara se i o tvom spasenju. Vukovi gube ujutro tvoj trag u snijegu. OPTIKA Kad oko oslabi, prilazi se bliže da bi se prijatelji prepoznali. Stave se naočari, koriste kontaktna sočiva i primijeti sasvim izbliza crno ispod nokta neprijatelja.’’

U romanu Zovem se Lusi Barton Elizabet Straut pokazuje kako obična poseta u bolnici može da se pretvori u kapiju najnežnijeg odnosa od svih – onog između majke i kćerke. Lusi Barton se polako oporavlja od naizgled jednostavne operacije. Njena majka, sa kojom Lusi mnogo godina nije razgovarala, dolazi u posetu. Laki tračevi o ljudima iz Lusinog detinjstva provedenog u Ilinoisu, ponovo ih povezuju, ali tik ispod površine postoji napetost i čežnja koje su uticale na svaki aspekt Lusinog života: na njeno bekstvo iz problematične porodice, želja da postane spisateljica, brak, ljubav koju oseća prema svoje dve kćerke. Ova moćna pripovest satkana je briljantnim pripovedačkim glasom same Lusi: veoma pronicljivim, duboko humanim i uistinu nezaboravnim čime se Elizabet Straut još jednom potvrdila kao vodeća američka spisateljica 21. veka. „Toliko dobro da se naježite… majstorski roman o porodičnim vezama iz pera jedne od najboljih američkih spisateljica.“ Sunday Times „Bolna, poučna knjiga o odanosti majke i kćerke.“ People „Ovako kvalitetno pisanje potiče iz predanosti slušanju, savršenog poklapanja sa duhom čovečanstva, iz pažnje posvećene stvarnosti toliko precizno da nadilazi puku veštinu i pretvara se u silnu moć.“ Hilari Mantel „Ovoj knjizi ćete se vraćati iznova i iznova i iznova.“ Irish Independent „Sažeta i spektakularna… Zovem se Lusi Barton je pametna i obazriva u svakom pogledu. Ovo je istovremeno knjiga uzdržanosti i knjiga velike otvorenosti i mudrosti. Počinje čistom, čvrstom strukturom i narativnom distancom nalik na bajku, ali potom postaje intimnija i prožeta improvizacijama, tako da se povremeno bliži auto-prozi takvih pisaca kao što su Karl Uve Knausgor i Rejčel Kask. Strautova se ovde poigrava formom, načinima da dođe do priče, a opet ništa nije ni bojažljivo niti preterano nasumično. Ona vrhunski i veličanstveno vlada ovim romanom u svakom trenutku…“ Washington Post

Život glavnog junaka, čoveka koji se u srednjim godinama ostvario kao pisac i konačno uživa obilazeći svoj prvenac u knjižaram i dajući intervjue za ugledne TV emisije, iznenada se menja kada dobije imejl od davno zaboravljenog prijatelja. Kroz formu romana u romanu, njihove sudbine će se ukrstiti a nedužni pisac, junak ovog romana, postaće žrtva složenih političko-krivičnih događaja, od kojih neće imati gde da se sakrije. Neslućena igra sudbine i objavljivanje knjige kao ulog za spasavanje sopstvenog života, polazište su koje pokreće radnju ovog romana, čineći je neizvesnom do samog kraja.

Čega god Mićko želi da se igra, i Milica želi takođe… Mićku je svega preko glave. On zaista uživa u tome da se igra sam, ali foka Milica mu je uvek za petama. Mićko je povučen i pomalo mrzovoljan. Milica je vesela i veoma druželjubiva. Da li će njih dvoje naučiti da se igraju zajedno? Pridružite se igri i uživajte u ovoj divnoj, toploj priči o pravom prijateljstvu.

Uz pomoć ove knjige parovi koji se vole će naučiti kako da prevaziđu sukobe kako bi bili srećni i ispunjeni u zdravoj vezi. Autorka u ovoj knjizi čitaocima predstavlja svoju metodu koja se sastoji iz tri koraka. Okončajte borbe za moć i vratite se ljubavi!

Opis Svako od nas ima svoj put. Izbore koje pravi. To kako ljudi završe u isto vreme na istom mestu, ostaje misterija. Besmisleno je nagađati na koja sve mesta možemo da odemo i koga ćemo tamo sresti.Jedne maglovite letnje noći, jedanaestoro ljudi – deset povlašćenih, jedan baksuzni slikar – privatnim avionom poleće za Njujork. Šesnaest minuta kasnije, dogodiće se nešto nezamislivo: avion će se strmoglaviti u okean. Jedini preživeli je Skot Barouz – slikar – i četvorogodišnji dečak, poslednji preostali član bogate i imućne porodice medijskog mogula. Kako se intrigante priče putnika raspredaju, misterija koja prati tragediju raste, a sumnjive slučajnosti ukazuju na zaveru. U sve snažnijoj oluji medijskih napada i optužbi, Skot pokušava da se nosi sa slavom koja se graniči sa ozloglašenošću i gradi krhki odnos sa dečakom, dok istražitelji pokušavaju da što pre izvuku istinu iz olupina.

Cica i drugari - Bel Muni Bojim se! Ružno pače, Novi Sad, 2003. Manji format, 64 strane. Očuvana, malo požutela, upisano ime na unutrašnjoj strani prednje korice, jedna ilustracija je bojena. “Ja se ničega ne bojim, da znaš!” “Bojiš se,” reče Joca. “E, baš se ne bojim,” odgovorila je Cica. “Onda idi u baštu.” Cica je pogledala napolje. Bilo je tako mračno… Ali, nije Cica jedina koja se boji. Kad se Vita boji da glumi Josifa u školskoj božićnoj predstavi, Cica mu priskače u pomoć. Tu je i da spasi Anitu od maltretiranja. Od pomoći je čak i kad strah savlada njenog velikog brata Jocu…

Knjiga Ja ću se vratiti Radovana Vlahovića predstavlja zbirku pesama koja nas vodi kroz duboke introspektivne i filozofske promišljanja o životu, smrti i smislu postojanja. Autor nas poziva na putovanje kroz unutrašnji svet lirskog subjekta, koji se suočava sa svojom smrtnošću, ali i traži utehu u večnim vrednostima duha. Vlahovićeva poezija istražuje granice ljudskog iskustva, spajajući moderni pogled na svet sa dubokim korenima tradicije. Kroz sveden, ali moćan jezik, pesnik nam otkriva kako se suočiti sa prolaznošću života, pronalazeći smisao u trenucima tišine, introspekcije i duhovnog uzdizanja. Ja ću se vratiti je delo koje nas podseća na to da, iako smo svi suočeni sa smrću, možemo pronaći besmrtnost u rečima i mislima koje ostavljamo iza sebe. Da se putevi nebeski između nas ne zatrave: Novozenitistički triptih Šta traži Beket u mom krevetu? Soba što noću svetli Ja ću se vratiti

Pisac svetskog bestselera Daj, ne smaraj se Prestani da sabotiraš sebe i počni da živiš punim plućima Nije vredno truda. Ja sam promašaj. Da li imate osećaj da ste se zaglavili u ciklusu autodestruktivnog ponašanja? Ne polazi vam za rukom da uštedite nešto novca, stalno ulazite u istu vrstu toksičnih odnosa, imate osećaj da se nigde ne uklapate, da niste dovoljno dobri ili da ste u zamci? Onda je ovo prava knjiga za vas. Kao i u knjizi Daj, ne smaraj se, koja je naišla na odobravanje miliona čitalaca, Gari Bišop otkriva naše najdublje podsvesne mehanizme. Neuvijeno i direktno autor prevodi vaše negativne misli i loše obrasce ponašanja u budućnost u kojoj vas ne ometaju prepreke koje sami sebi postavljate. „Prestanite da se prepuštate fantazijama, dramama i nerazrešenim problemima. Probudite se!“, kaže Bišop. Možda ste nešto zeznuli u prošlosti? Pa šta? Ova knjiga vam otkriva kako da se oslobodite duboko usađenih negativnih obrazaca da biste živeli onako kako ste želeli a nikako niste uspevali. Budućnost je stigla. Šta ćete da uradite sa njom? To zavisi isključivo od vas.

Mnogi od nas brinu se zbog stvari koje zapravo nisu važne i zaboravljamo na svoje snove. J*** mi se terapija pomaže nam da pobegnemo, sagledamo stvari, uskladimo se s onim što zaista želimo i delujemo u skladu s time, bez obzira na ono što drugi misle.

Izdavač: Ružno pače - Novi Sad, Mono i Manjana - Beograd, 2009. god. Broširan povez, 19 cm. 63 str. Ilustrovano “Ja se ničega ne bojim, da znaš!” “Bojiš se,” reče Joca. “E, baš se ne bojim,” odgovorila je Cica. “Onda idi u baštu.” Cica je pogledala napolje. Bilo je tako mračno… Ali, nije Cica jedina koja se boji. Kad se Vita boji da glumi Josifa u školskoj božićnoj predstavi, Cica mu priskače u pomoć. Tu je i da spasi Anitu od maltretiranja. Od pomoći je čak i kad strah savlada njenog velikog brata Jocu… skladiste 4

Desi li vаm se dа vаs ljutnjа obuzme u toj meri dа izgubite kontrolu, pа se izvičete nа dete ili gа udаrite? I posle se osećаte loše i obećаte sebi dа to više nikаdа nećete urаditi… Dа li imаte osećаj dа ste često ili skoro stаlno ljuti? Dа li imаte utisаk dа vаs se dete boji? Smаtrаte li dа vаs činjenicа što ste ljuti nа dete čini lošim roditeljem i dа vаšа ljutnjа trаumirа dete? A moždа ste od onih osobа koje gotovo nikаdа nisu ljute i uvek imаju strpljenjа zа decu, mа kаko onа bilа nаpornа … jedino što imаte problemа sа čestim glаvoboljаmа (visokim krvnim pritiskom, bolovimа u stomаku itd.)? ONDA JE OVO KNJIGA ZA VAS! Čitаjući je, prepoznаćete nаčin nа koji vi izrаžаvаte ljutnju, sаznаćete zаšto je tаko izrаžаvаte i kаko možete njome dа uprаvljаte. "Nije stvаr u tome dа se ne ljutimo, već dа nаučimo KAKO dа se ljutimo", poručuje psiholog Nevenа Lovrinčević.

Narativni glas iz proze i poezije raše kominca ponovo je uronio u glib nedefinisanih odnosa, artikulisanih i neartikulisanih jakih emocija, smislenih i besmislenih egzistencija, ne bi li pronašao odgovor na jednostavno pitanje: ima li života posle ljubavi? Prozirnost ovog književnog teksta u oštrom je kontrastu sa nesposobnošću njegovih junaka da artikulišu i razumeju svoje živote. Čitalac će poželeti da u tom emotivnom haosu kominčev narativni glas demonstrira nešto više autorefleksivnosti. No, iako mu želja neće biti ispunjena, čitalac ipak neće odoleti i prepustiće se tom glasu, bas kao što se i junaci kominčeve proze i poezije predaju životu i hrle u odnose sa drugim osobama iako slute da će biti povređeni, da neće izdrzati, da će biti ostavljeni. Pošto je u naslovu svoje prethodne zbirke (takođe objavljene kod “Fabrike knjiga”) zamoljen da se iseli, kominac nam u naslovu ove zbirke obećava da se neće vratiti. Ima razloga da mu ne verujemo, i da se tome radujemo.

Nastavak hit knjige ,,Zovem se mama". Sa autorkom knjige lako ćete se poistovetiti. Ona je jedna od nas, posvećena mama, koja govori iz svog iskustva koje lako možete prepoznati kao svoje. Ova knjiga je prava riznica saveta kako da se radujete svojoj deci i uživate u njima. Dok čitate nećete skidati osmeh s lica!

Da li se plašim? je roman Maruše Krese, savremene slovenačke književnice ,novinarke i svetske putnice. Vreme koje je opisano u romanu je period od početka Drugog svetskog rata do osamostaljenja Slovenije. Glavni likovi, On i Ona, nisu imenovani. Njihova ćerka je njihov kritičar i interpretator njihovih sudbina. U Pogovoru knjige se otkriva njihov identitet: Ljudmila Krese Maruša, Franc Krese i njihova ćerka Maruša. To je generacija mladih koji su se borili i izneli rat na svojim leđima. Njihov strah nije smeo da se vidi i morali su da budu primer svima.

Čega god Mićko želi da se igra, i Milica želi takođe… Mićku je svega preko glave. On zaista uživa u tome da se igra sam, ali foka Milica mu je uvek za petama. Mićko je povučen i pomalo mrzovoljan. Milica je vesela i veoma druželjubiva. Da li će njih dvoje naučiti da se igraju zajedno? Pridružite se igri i uživajte u ovoj divnoj, toploj priči o pravom prijateljstvu.

Čega god Mićko želi da se igra, i Milica želi takođe… Mićku je svega preko glave. On zaista uživa u tome da se igra sam, ali foka Milica mu je uvek za petama. Mićko je povučen i pomalo mrzovoljan. Milica je vesela i veoma druželjubiva. Da li će njih dvoje naučiti da se igraju zajedno? Pridružite se igri i uživajte u ovoj divnoj, toploj priči o pravom prijateljstvu.

Roman je stalno pisan u prvom licu, iako su tri ličnosti u pitanju. Rečenice su kratke. Stil je zadihan, ženski pažljivo nežan i ličan. Događaji su opisani toplo, doživljeno, sa puno osećanja. Malo smeta što doživljaji muškog junaka zvuče jednako meko i nežno kao i ženskog, ali ne zvuče nikako lažno. Prevod Dragane Bojanić Tijardović je veoma dobar.Glavni likovi, On i Ona, nisu u knjizi imenovani. On je komandant brigade, Ona bezimena partizanska, a njihova kćerka je interpretator njihovih sudbina, pa i njihov kritičar. No, pisac Pogovora u knjizi Olga Manojlović Pintar otkriva njihov identitet, koji se, doduše, naslućivao. Junaci knjige su Ljudmila Krese, komesarka brigade „Matija Gubec“, poznata u partizanima kao Maruša, Franc Krese, komandant (partizansko ime Čoban), narodni heroj i major UDB-e i njihova kćerka Maruša. Imenom se pominju i J. B. Tito, Pepca Kardelj, Marko – Aleksandar Ranković i Slavka.To je generacija koja je iznela rat na svojim plećima. To je generacija mladih, ostrašćenih idealista, boraca za ideju, koji su često bili gladni, gotovo veći deo rata proveli u lošoj odeći i obući. Morali su da budu uvek budni na jedno oko, a da budu primer svima. To je generacija koja se nije smela plašiti. Zapravo – plašila se, ali se to nije smelo videti. U ratu se malo imalo, a sve se delilo. U ratu je građeno bratstvo i jedinstvo. Svakodnevna zbivanja, borbe, izdaje, pogibije, nedoumice, porodični odnosi, sve se to prelama kroz ratnu vizuru. Rat definiše i moral boraca, njihove međusobne odnose, odnose sa onima koji nisu sa njima, sa članovima porodice koji su ostali kod kuće. Tu su i odnosi u partiji, sumnje i razočaranja, nadanja i obećanja. Srećom, knjiga nije ni jugonostalgična ni euforična zbog samostalnosti. Autorka ima meru u odnosu prema svemu…

Knjiga Tako se kalio kvir… povezuje kvir (queer), performativnost i prikazivanje. Kvir označava sve one oblike seksualnog ponašanja i rodnog identifikovanja koji se ne mogu poistovetiti s heteronormativnošću – tradicionalnim patrijarhalnim i buržoaskim modelom heteroseksualnosti i raspodelom rodnih uloga, ali ni sa homonormativnošću – formiranjem globalne kvir zajednice u kojoj se kvir subjekti bave pitanjima koja ne preispituju dominantne heteronormativne forme, nego ih čak pozdravljaju (primer su institucije braka i vojske). Performativnost koja se danas razmatra kao događaj u javnom prostoru, koji ne samo da naglašava već i izvodi nove društvene mogućnosti, u direktnoj je vezi s analizom parade ponosa (prajdom), kao događajem s kojim se problematizira antagonizam polnosti, politike i temeljnih ljudskih prava u savremenim (tranzicijskim) društvima. Prikazivanje je temeljna forma sa svetom i zato temeljna ideološka forma artikulacije pojedinke/pojedinca sa svetom koji živi u globalnom svetu i isto tako u geopolitički definiranom kontekstu. To nam omogućava jasan uvid i u razlike kritičkih, aktivističkih i subverzivnih platformi te procedura unutar svakog geopolitičkog polja delovanja. U konačnici, knjiga nam omogućava da razumemo potencijalnost kvira kao strategije u narušavanju hegemonskih društvenih mehanizama koje svaka vlast pokušava neprestano da reaktivira protiv vlastitih građanki i građana, i onih koji to nisu, da bi se održala i dalje na vlasti. Marina Gržinić

Iz recenzije: "Udati se za Mocarta je izvanredna i istinita priča koja se čita u jednom dahu. Glavne junakinje su četiri sestre Veber. Dok se njihov otac, zaljubljenik u muziku, bori da obezbedi najnužnije za svakodnevni život, prepisujući note, a njihova majka u kuhinji potajno sastavlja liste poželjnih kandidata za zetove, one imaju svoje snove o budućnosti. A onda jedne večeri među njih ušeta mladić po imenu Volfgang Amadeus Mocart. Doba njegove slave je prošlo, on više nije čudo od deteta koje na princezinom krilu jede kolač od marcipana, već jedan od mnogobrojnih mladih muzičara koji se bore za milost vladara i plemića. Neprestano mu se čini da niko, pa ni njegov otac, ne može da mu oprosti što je odrastao. Četiri mlade žene, zaljubljene u njega, podstiču njegovu strast, ali i raskoš njegove muzike. U ovoj čudesnoj priči prepliću se žudnja i strepnja, ambicija i osujećenost, ljubav i obaveze, nežnost i ljubomora, nada i strah. Udati se za Mocarta je i priča o vremenu kada su plemkinje umirale od dosade, roditelji određivali budućnost dece prema sopstvenim interesima, čestite devojke imale samo dva izbora: manastir ili dobru udaju, a geniji nosili livreje plemića i večerali u kuhinji, posle slugu, a pre kuvara."

Da li je ikada ranije izlazila s pravim muškarcem? Ili su sve to bili dečaci? Tesa Bejli se vraća s romantičnom komedijom inspirisanom serijom Šit krik, o devojci koja je bila na svakoj žurci u Holivudu, a zatim je odbačena od svoje bogate porodice i prognana u mali grad na plaži na severozapadu Pacifika, gde se sudara sa nadobudnim, seksi meštaninom, koji smatra da joj tu nije mesto. Pajper Belindžer je uticajna, prati modu, a zbog ludovanja koje je na glasu, večito je proganjaju paparaci. Kad popije previše šampanjca, a žurka na krovu hotela se otme kontroli, ona završi u ćorci, a njen očuh zaključi da je bilo dosta. Sve joj oduzima i, da bi je naučio odgovornosti, šalje je da zajedno sa sestrom vodi bar pokojnog oca u gradiću u državi Vašington. Pajper nije ni pet minuta provela u Vestportu, a već se susrela s krupnim, bradatim kapetanom Brendanom, koji ne veruje da će ona izdržati duže od nedelju dana van Beverli Hilsa. Pa šta ako Pajper ne može da sabere dva i dva, i što se grozi na samu pomisao da će spavati u krevetu na sprat u stanu koji se raspada. Koliko strašno to uopšte može da bude? Rešena je da pokaže očuhu – i tom zgodnom, mrzovoljnom meštaninu – da nije praznoglava lepotica. Samo, u pitanju je mali grad i gde god da se okrene, nailazi na Brendana. Devojka koja voli druženje i zabave i sirovi ribar su apsolutne suprotnosti, ali među njima tinja nesporna privlačnost. Pajper ne želi nikakve smetnje, posebno osećanja prema muškarcu koji nedeljama plovi prema zalasku sunca. Ipak, dok se ponovo povezuje sa svojom prošlošću i u Vestportu počinje da se oseća kao kod kuće, Pajper počinje da se pita da li je hladan, glamurozan život koji je poznavala ono što ona zaista želi. Los Anđeles je doziva, ali Brendan i ovaj grad pun uspomena možda su joj već zarobili srce.