„Mirko Kovač, poslednji veliki pisac velike potonule Jugoslavije, daruje nam, evo, svoje poslednje napisane stranice, svoj književni testament. Zahvaljujući njemu vreme koje se udaljava postalo je vreme koje nije izgubljeno u maglama i tami prošlosti, postalo je vreme koje nam je blisko, vreme koje se vraća. Mirko Kovač, pisac sa harizmom, pisac velikog dara, izvornog talenta, nastavlja da živi u svojoj literaturi, zajedno sa svojim čudesnim i fascinantnim likovima.“ Filip David „Vrijeme koje se udaljava veličanstveno je ostvarenje i posljednji rukopis na polici jedne autorske, borhesovski shvaćene vječne biblioteke, kojom se zaokružuje i opkružuje jedna neponovljiva spisateljska imaginacija.“ Đorđe Krajišnik „Vrijeme koje se udaljava, posthumni roman-memoari Mirka Kovača, predstavlja nesumnjivo remek-delo. Ključni razlog za ovu tvrdnju jeste činjenica da iz ove knjige neprekidno izbija radost pripovedanja, onaj duh priče koji uživa u samom sebi, koji čak i kada se bavi stvarima koje ni najmanje nisu prijatne širi oko sebe pozitivnu energiju i nagrađuje čitaoca upravo neprevaziđenim osećanjem radosti.“ Vladimir Arsenić „Ova knjiga je i dragoceno i pouzdano svedočanstvo o kulturnoj politici i političkoj kulturi u periodu posle Drugog svetskog rata, pre svega o 60-im i 70-im godinama prošlog veka u Beogradu, kada Kovač intenzivno sarađuje i druguje sa najznačajnim književnicima, slikarima, filmskim i pozorišnim umetnicima tadašnje Jugoslavije, prkoseći svojim intelektualnim angažmanom stegama cenzure tada veoma rigidnog sistema. Ovo su priče o susretima intelektualaca između kojih je postojalo uzajamno poštovanje, ako ne veće ili manje prijatelјstvo, o njihovoj borbi sa represivnim aparatom i cenzurom, o njihovim zajedničkim nastupima u javnosti, ali i sukobima i razmimoilaženjima.“ Zdravko Petrović

KAKO SE JA DRUŽIM sa dedom KAKO SE JA DRUŽIM sa mamom Udžbenički format, stranice nisu numerisane, ne vidim godinu izdanja. Lepo očuvane. s

Opis Radnja se odvija na planeti koju je Zemlja kolonizovala i veoma surovo se ophodi prema domorodačkom stanovništvu koje koristi kao roblje i njenim prirodnim resursima koje eksploatiše do krajnjih granica. Na osnovu autorkinih opisa likova, načina života i prirode na ovoj planeti i komunikacije među glavnim junacima pokušaćemo da analiziramo kako oni doživljavaju susret sa fizičkom i kulturnom različitošću, sa Drugim, kao i da utvrdimo kakvu vrstu delanja autorka predlaže kako bi se ove velike razlike premostile. Susret sa drugačijom kulturom/svetom trebalo bi da nam pomogne da bolje i sagledamo društvo u kome živimo i da objektivnije razmišljamo o njegovim vrlinama i manama. Biblioteka Kentaur

Knjiga koja govori o tome kako da brinete manje, a dobijete više. Da li ste pod stresom i prenatrpani poslom dok od života ne dobijate ništa? Da li vam je dosta ispunjavanja želja i prohteva drugih ljudi pre nego što zadovoljite sebe? Ova knjiga govori o tome kako da se oslobodite neželjenih obaveza, srama i krivice i kako da svoje dragoceno vreme počnete da trošite na ljude koje vas čine srećnima. Autorka želi prosto da vam nauči kako da počne da vam se j**e za sve, i za porodične drame, zgodno telo, mišljenje kolega, tračara, uopšteno, stvari koje vam nisu potrebne. Čitanje ove knjige pomoći će vam da svoje vreme, energiju i novac uložite u ljude i stvari koje su vam zaiste važne.

Nema se što učiniti je zbirka kratkih priča o stanju nacije, o odrastanju i starosti, ljubavi i zlobi i svim sitnicama koje život znače. Autorka piše o mučnoj stvarnosti, o odnosima između ljubavnika, porodičnih članova... Da li se može naći smisao života?

„Vidimo se u x“ je uzbudljiva saga o dugogodišnjem prijateljstvu između pripovjedača Andrije Vukelića Andija i Orhana Ferizovića zvanog Grof. Priča počinje u ranoj mladosti junaka, u poslijeratnom Sarajevu i proteže se do njihovih četrdesetih godina života. Iako Hasanović ubjedljivo slika njihovu bliskost, uz obilje najintimnijih detalja, brzo postaje jasno da se radi o dijametralno suprotnim karakterima. Nihad Hasanović je bh. pisac – autor romana „Laki pogon“, „Čovjek iz podruma“ i „O roštilju i raznim smetnjama“, drama, kratkih priča i poezije – i prevoditelj sa francuskog, engleskog i španskog. Preveo je roman Kenizé Mourad „Vrt u Badalpuru“, dnevničke zapise E. M. Ciorana „Sveska iz Talamanke“, kao i „Duh terorizma“ Jeana Baudrillarda. Redovito prevodi i piše za portal slobode NOMAD.

Odlomak: Ideja o objavljivanju ove knjige potekla je od mene. Na nju sam došao stalno tražeći razne podatke koje je moja sestra Ženi pronašla i objavila ne samo u svojih, ako se ne varam, 20 knjiga već i u mnogobrojnim člancima u publikacijama u Srbiji i van nje, predavanjima, radovima slatim i nagrađivanim na konkursima Saveza jevrejskih opština Jugoslavije i Srbije itd. Dok su njene knjige manje-više pristupačne (poneke na više jezika), mada su poneke rasprodate, drugi tekstovi nisu, pa je to razlog da se bar neki od njih - sve nije moguće - objave na jednom mestu i budu dostupne čitaocima. I njih, kao i knjige iste autorke, karakteriše dokumentovanost, navođenje izvora, jasnoća izlaganja i lep jezik kojim su pisani. Ne retko, u njima se otkrivaju nepoznate ili zaboravljene činjenice o Ijudima i događajima, ili se o njima govori drukčije nego dosad.

Zbirka pesama Jelene Anđelovske u svom naslovu sadrži očigledan paradoks. Kuće su po prirodi stvari nepokretne (otud valjda i nepokretna imovina), a ona kaže da se njena iz naslova nije mrdnula, kao da je normalno da kuće plešu, vrte prozorima, mrdaju krovovima. Zašto, dakle, ona tvrdi da se kuća nije mrdnula kad je to stvar samorazumljiva, očita po sebi, jasna? Uzevši, dakle, kao tematski okvir ideju kuće u svoj svojoj megametaforičnosti, pesnikinja je uspela da nam objasni zbog čega se to što zovemo kućom u različitim kontekstima ne mrda, zašto ostaje ravnodušno na sve ono čime punimo taj prostor ili čime taj prostor napadaju. Iz pogovora Jelena Anđelovska je diplomirala dramaturgiju na Akademiji Umetnosti u Novom Sadu. Do sada je objavila dve knjige poezije i ko-uredila dve antologije poezije Transporteri (Izdavački zavod Forum, Mračna komora, Novi Sad 2021.) i Ovo nije dom-pesnikinje o migraciji (Bulevar Books, Novi Sad 2017). Njena poezija nalazi se u nekoliko antologija i prevođena je na engleski, nemački, mađarski i italijanski jezik. Sarađuje sa vizuelnim umetnicama/cima i muzičarima.

Češki roman o japanskom snu. Prvi put boraveći u Tokiju, sedamnaestogodišnja Jana poželi da u njemu zauvek ostane. Ubrzo će se uveriti u nesagledive posledice koje takva želja može da ima: njen duh jednostavno ne uspeva da napusti začarani kvart Šibuju. I dok Janin duh luta tim kvartom, doživljavajući neobične avanture i tražeći put kući, dvadesetčetvorogodišnja Jana uveliko studira japanski u Pragu i nada se stipendiji koja će joj omogućiti da ponovo boravi u Tokiju. Radeći na prevodu davno zaboravljenog japanskog pisca Kavašite, biće u prilici da uvidi koliko je piščeva sudbina presudna i za sudbine i jedne i druge Jane… Roman Ane Cime govori o pronalaženju puta do druge kulture, o višeznačnosti stvarnog sveta i o zapitanosti nad ostvarenjem sna. Ana Cima je rođena 1991. godine u Pragu. Studirala je japanski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu Karlovog univerziteta. Trenutno živi u Japanu, gde izučava posleratnu japansku književnost. Pored pisanja, bavi se crtanjem i muzikom. Probudiću se na Šibuji je njen prvi roman. Postigao je značajan uspeh i do sada je preveden na mađarski, bugarski, poljski, nemački, španski i japanski.

Ima malo nesto ispisano.

Učenje slova nikad nije bilo jednostavnije! Razvucite knjigu u aligatora i naučite slova azbuke. Razvucite knjigu u aligatora dugačkog 1,5 m i naučite azbuku bez muke!

Učenje brojeva nikad nije bilo jednostavnije! Razvucite knjigu u gusenicu i naučite brojeve od 1 do 10. Razvucite knjigu u gusenicu dugačku 1,5 m i naučite brojeve bez muke!

monografija Sastale se RTANJSKE BEKRIJE Autor Radoslav Miladinović монографија Састале се РТАЊСКЕ БЕКРИЈЕ Аутор Радослав Миладиновић Аутор је издавач , Бољевац , 2011. 44 стране Меке корице Димензије књиге 14,5 x 20 cm Нова књига

Sheila Kitzinger - Roditi se , izdanje Centralni zavod za napredek gospodinjstva . Unutra malo lošija, par listova zacepljeno, može da se čita, fotografije čitave

Saga Prsten Iako su oboje imali svoje razloge i da prihvate i da odbiju, ipak su pristali da učestvuju u nečemu što je počelo kao farsa. Sinkler je godine proveo na kontinentu baveći se špijunažom, a vratio se u London kako bi pronašao ubicu svog brata čiju je titulu i imanje nasledio. Promućurna kakva jeste, Viktorija zvana Lisica, vrlo brzo je otkrila njegove namere i ponudila mu svoju pomoć. Zajedno kreću u potragu, nesvesni opasnosti koja se polako nadvija nad njima… Neozbiljna, koketna i razmažena londonska lepotica ledi Viktorija Fontejn uživala je u nestašlucima i reputaciji koju je na taj način stekla, na užas svoje porodice. Takvo ponašanje na kraju joj se obilo o glavu. Na jednom balu, uhvaćena je u kompromitujućoj pozi sa ozloglašenim Sinklerom Graftonom, markizom od Altorpa, ali strast koja ih je spojila nije nestala ni onda kada su bili primorani na brak.

Maja i Đorđe žive sasvim različite svakodnevnice: osim života u Beogradu, ne dele gotovo ništa. Maja se brzo ukopava u jamu droge i prostitucije, dok Đorđe živi razapet između svojih poriva i sputanosti sredovečnosti, u koju je duboko zagazio. Pre nego što se upoznaju, desiće se tajanstveno ubistvo, i svako od njih moraće da ispuni jedan deo svoje sudbine. Ovaj triler vodi čitaoca na splavove Novog Beograda, u zadimljene kutke beogradskih kafana i mučnu stvarnost našeg doba.

Zbirka pesama Jelene Anđelovska u svom naslovu sadrži očigledan paradoks. Kuće su po prirodi stvari nepokretne (otud valjda i nepokretna imovina), a ona kaže da se njena iz naslova nije mrdnula, kao da je normalno da kuće plešu, vrte prozorima, mrdaju krovovima. Zašto, dakle, ona tvrdi da se kuća nije mrdnula kad je to stvar samorazumljiva, očita po sebi, jasna? Uzevši kao tematski okvir ideju kuće u svoj svojoj megametaforičnosti, pesnikinja je uspela da nam objasni zbog čega se to što zovemo kućom u različitim kontekstima ne mrda, zašto ostaje ravnodušno na sve ono čime punimo taj prostor ili čime taj prostor napadaju.

Recepti za zdravlje i srećne misli Život je zbitka zadataka za rešavanje, a ne za plakanje, podseća Maja Volk. Kako voleti sebe? Kako se osloboditi negativnih ljudi i negativnih emocija? Kako zavoleti sebe i brinuti o sebi i svojim organima? Odgovore na ova i mnoga druga pitanja daje Maja Volk u svojoj knjizi Kako se voli život. Nakon opisanog puta od saznanja da ima samo tri meseca života do ozdravljenja u knjizi Kako se osvaja trajno zdravlje, autorka nas vodi na dalji put i predani, svesni rad na sebi i poboljšanju svog zdravlja, kako emotivnog, tako i telesnog, jer i sama navodi da su harmonične emocije vrlo bitne za vitalnost i zdravlje. U knjizi se nalaze jelovnici i brojni recepti za pripremu ukusnih obroka, koji su zdravi, a i nutritivno veoma vredni i zasićujući. Takođe, autorka je dodala i jelovnike za manje kilograma, a više energije, kao i preporuke za kvalitetne obroke od voća, povrća, klica, orašastih plodova za sve generacije.

Francuskinje se ne goje, ali uživaju u hlebu i pecivu, vinu i redovnim obrocima od tri jela. Otkrivajući jednostavne tajne ovog „francuskog paradoksa” – kako Francuskinje uživaju u hrani a ostaju vitke i zdrave – Mirej Đulijano nam daje šarmantno i moćno polazište za zdravlje i ishranu u naše doba. Jednostavnim ali moćnim strategijama i uz desetine recepata za koje biste se zakleli da goje, Mirej otkriva kako kontrolisati težinu čitavog života, počev od interventnog tretmana čorbom od praziluka preko vikenda. Ističući svežinu namirnica, raznovrstnost i uravnoteženost u ishrani i uvek zadovoljstvo, Mirej pokazuje kako gotovo svako može da nauči da jede, pije i kreće se kao Francuskinje.

Lusi Barton se polako oporavlja od naizgled jednostavne operacije kad joj majka, s kojom godinama nije razgovarala, dolazi u posetu. Laki tračevi o ljudima iz Lusinog detinjstva ponovo ih povezuju, ali tik ispod površine postoje napetost i čežnja koje su uticale na svaki aspekt Lusinog života: na njeno bekstvo iz problematične porodice, želju da postane spisateljica, brak, ljubav koju oseća prema svoje dve kćerke. U romanu Zovem se Lusi Barton Elizabet Straut pokazuje kako obična poseta u bolnici može da se pretvori u kapiju najnežnijeg odnosa od svih – onog između majke i kćerke. Lusi Barton se polako oporavlja od naizgled jednostavne operacije. Njena majka, s kojom Lusi mnogo godina nije razgovarala, dolazi u posetu. Laki tračevi o ljudima iz Lusinog detinjstva provedenog u Ilinoisu ponovo ih povezuju, ali tik ispod površine postoje napetost i čežnja koje su uticale na svaki aspekt Lusinog života: na njeno bekstvo iz problematične porodice, želju da postane spisateljica, brak, ljubav koju oseća prema svojim dvema kćerkama. Ova moćna pripovest satkana je briljantnim pripovedačkim glasom same Lusi: veoma pronicljivim, duboko humanim i uistinu nezaboravnim, čime se Elizabet Straut još jednom potvrdila kao vodeća američka spisateljica 21. veka.

Mnogi od sportskih junaka tvrde da su šampioni običnih ljudi, no Maradona je poseban slučaj jer je njegov populizam podcrtan njegovom sudbinom, još od proleterskih korijena u Buenos Airesu, preko Napulja pa sve do Havane danas (Kuba je uistinu savršena za njega jer može ujedno biti i narodni ljubimac i ljubimac predsjednika Fidela Castra). Zovem se el Diego je poseban tip iznimno živopisne autobiografije, profinjene osjećajnosti. Ako se već radi o osjećajima, Maradona na svakoj drugoj stranici isplaće rijeke suza! Osobito su dirljive pjesme u prozi što ih je pisao svojoj ženi i obitelji, pogotovo kad znamo da je danas rastavljen i da se sasvim udaljio od braće. Ljubav, dakle, nije bila dovoljna da ga zadrži u njegovom svijetu.

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Regeneriši se - Sejer Dži Godina izdanja: 2022 Broj strana: 352 Povez: Mek „Moderna medicina i ljudsko zdravlje nalaze se na kritičnoj raskrsnici, a istina je da vi upravljate svojim zdravljem, a ne vaši geni. Vi ste osoba koja mora donositi odluke o tome kako će se ophoditi prema tom čudu evolucije, kakav je vaš organizam, i kako ćete ga negovati.Spajanjem najnaprednijih naučnih otkrića, s dubokom mudrošću naših predaka i zdravih navika, Sejer Dži, osnivač portala Green-MedInfo, nudi provereni program koji pomaže u prevenciji i lečenju najčešćih bolesti današnjice – kao što su rak, bolesti srca, neurodegenerativna oboljenja i metabolički sindrom.Zastarela shvatanja i naučna dogma dugo su nas ometali u razumevanju urođenog i neiskorišćenog potencijala za samoobnavljanje i radikalno isceljenje. Međutim, nova biologija objašnjava zašto biološka starost ne mora da predstavlja neumitno pogoršanje i kako se hronične bolesti mogu izbeći, ukoliko idemo u korak sa prirodom.Na osnovu temeljnog i pažljivog istraživanja nove biologije, Sejer Dži nam rasvetljava:• fascinantnu novu nauku o hrani kao informaciji;• istinu o skriningu tumora i srčanih oboljenja, kao i o pravoj prevenciji;• kako preokrenuti najuobičajenije oblike degenerativnih promena pomoću hrane;• kako naš organizam koristi energiju i iz drugih izvora, osim hrane, uključujući vodu i melanin;• kako se snaći u kontradiktornim preporukama i prevaziđenim shvatanjima o načinu ishrane. Svako tkivo u vašem organizmu sposobno je da se regeneriše.Oslobodite vlastitu otpornost uz pomoć saveta o načinu ishrane, vežbanju, smanjenju stresa i stvaranju okruženja u kojem želite da živite.`

U iznajmljenom stanu student medicine pronalazi spise i novinski materijal prethodnog stanara, novinara Nikole Nenadovića. Ubrzo otkriva da je Nenadović falsifikovao tekstove u ratnoj rubrici „Crni odjeciˮ, koju je uređivao u sklopu fiktivnih „Beogradskih novinaˮ. Imena bošnjačkih žrtava pretvarao je u srpska i u toj malenoj, protetičkoj intervenciji ogledala se cjelokupna Nenadovićeva životna laž. Edin je postajao Milan, Azra je postajala Milica, svaki čovjek je ionako moguća žrtva, baš kao što je svaki čovjek, sjetimo li se znamenitog Rusa, mogući ubica. Roman „Ništa se nije desiloˮ, kako je primijetila Katarina Kostić, priča policentričnu, a maestralno uvezanu priču o nivoima zločina u ratu, o odnosu dokumenta i fikcije u istoriji, o jednoj porodici koja preživljava lične i opšte tranzicije, o djetinjstvu devedesetih i mladosti u međuvremenima. Stefan Janjić zna zašto piše, zna kome piše i što je najvažnije – zna kako treba da piše. Njegov roman je drsko samouvjeren kako valjda samo prvenci umiju da budu i pomalo me čudi, plaši i oduševljavaju njegov stil i njegova rečenica koje me toliko podsjećaju na stil i rečenicu Aleksandra Tišme, jednog od najbriljantnijih stilista u srpskoj književnosti. U melodiji njegovih rečenica nema disonantnih tonova, u ritmu njegovog pripovijedanja ne čuju se oni šumovi karakteristični za književni amaterizam koji je premrežio sve. Goran Dakić

Dirljiva i moćna priča o ženi koja mora da se suoči sa sopstvenom prošlošću da bi shvatila da nikada nije kasno da bude hrabra. Nastavak bestselera Dečak u prugastoj pidžami Gretel Fernsbi već decenijama živi mirnim životom u raskošnom stanu u luksuznoj četvrti Londona. Ne priča o bekstvu iz nacističke Nemačke. Ni o mračnim godinama provedenim sa majkom u posleratnoj Francuskoj. Niti o svom ocu, komandantu jednog od najozloglašenijih logora. A pre svega, ne izgovara ime svog brata. Jednog dana, u stan u prizemlju useljava se mladi bračni par. Uprkos bolnim uspomenama koje budi njihov mali sin Henri, ćutljivi devetogodišnjak koji voli avanturističke romane, između njega i Gretel razvija se prijateljstvo. Ubrzo nakon toga izbija svađa između Henrijeve prelepe majke i njegovog oca tiranina. Gretel se nalazi na sličnoj raskrsnici kao nekada davno, a život joj pruža novu priliku da pomogne dečaku u nevolji – nevinom, koji joj veruje, baš kao što joj je verovao brat. Ipak, ako želi da ga spase, moraće da otkrije tajne koje je skrivala čitavog života.

PESMOM se piše LJUBAV Antologoja ljubavne poezije ПИСМОМ се пише ЉУБАВ Антологија љубавне поезије Самостална издавачка агенција `ЗЛАЈА` , Београд , 2008. 129 стране Меке корице Димензије књиге 11,4 x 16,5 cm Има потпис и посвету Добро очувана књига