Knjiga koja govori o tome kako da brinete manje, a dobijete više. Da li ste pod stresom i prenatrpani poslom dok od života ne dobijate ništa? Da li vam je dosta ispunjavanja želja i prohteva drugih ljudi pre nego što zadovoljite sebe? Ova knjiga govori o tome kako da se oslobodite neželjenih obaveza, srama i krivice i kako da svoje dragoceno vreme počnete da trošite na ljude koje vas čine srećnima. Autorka želi prosto da vam nauči kako da počne da vam se j**e za sve, i za porodične drame, zgodno telo, mišljenje kolega, tračara, uopšteno, stvari koje vam nisu potrebne. Čitanje ove knjige pomoći će vam da svoje vreme, energiju i novac uložite u ljude i stvari koje su vam zaiste važne.

Recepti za zdravlje i srećne misli Život je zbitka zadataka za rešavanje, a ne za plakanje, podseća Maja Volk. Kako voleti sebe? Kako se osloboditi negativnih ljudi i negativnih emocija? Kako zavoleti sebe i brinuti o sebi i svojim organima? Odgovore na ova i mnoga druga pitanja daje Maja Volk u svojoj knjizi Kako se voli život. Nakon opisanog puta od saznanja da ima samo tri meseca života do ozdravljenja u knjizi Kako se osvaja trajno zdravlje, autorka nas vodi na dalji put i predani, svesni rad na sebi i poboljšanju svog zdravlja, kako emotivnog, tako i telesnog, jer i sama navodi da su harmonične emocije vrlo bitne za vitalnost i zdravlje. U knjizi se nalaze jelovnici i brojni recepti za pripremu ukusnih obroka, koji su zdravi, a i nutritivno veoma vredni i zasićujući. Takođe, autorka je dodala i jelovnike za manje kilograma, a više energije, kao i preporuke za kvalitetne obroke od voća, povrća, klica, orašastih plodova za sve generacije.

Francuskinje se ne goje, ali uživaju u hlebu i pecivu, vinu i redovnim obrocima od tri jela. Otkrivajući jednostavne tajne ovog „francuskog paradoksa” – kako Francuskinje uživaju u hrani a ostaju vitke i zdrave – Mirej Đulijano nam daje šarmantno i moćno polazište za zdravlje i ishranu u naše doba. Jednostavnim ali moćnim strategijama i uz desetine recepata za koje biste se zakleli da goje, Mirej otkriva kako kontrolisati težinu čitavog života, počev od interventnog tretmana čorbom od praziluka preko vikenda. Ističući svežinu namirnica, raznovrstnost i uravnoteženost u ishrani i uvek zadovoljstvo, Mirej pokazuje kako gotovo svako može da nauči da jede, pije i kreće se kao Francuskinje.

Mnogi od sportskih junaka tvrde da su šampioni običnih ljudi, no Maradona je poseban slučaj jer je njegov populizam podcrtan njegovom sudbinom, još od proleterskih korijena u Buenos Airesu, preko Napulja pa sve do Havane danas (Kuba je uistinu savršena za njega jer može ujedno biti i narodni ljubimac i ljubimac predsjednika Fidela Castra). Zovem se el Diego je poseban tip iznimno živopisne autobiografije, profinjene osjećajnosti. Ako se već radi o osjećajima, Maradona na svakoj drugoj stranici isplaće rijeke suza! Osobito su dirljive pjesme u prozi što ih je pisao svojoj ženi i obitelji, pogotovo kad znamo da je danas rastavljen i da se sasvim udaljio od braće. Ljubav, dakle, nije bila dovoljna da ga zadrži u njegovom svijetu.

Lusi Barton se polako oporavlja od naizgled jednostavne operacije kad joj majka, s kojom godinama nije razgovarala, dolazi u posetu. Laki tračevi o ljudima iz Lusinog detinjstva ponovo ih povezuju, ali tik ispod površine postoje napetost i čežnja koje su uticale na svaki aspekt Lusinog života: na njeno bekstvo iz problematične porodice, želju da postane spisateljica, brak, ljubav koju oseća prema svoje dve kćerke. U romanu Zovem se Lusi Barton Elizabet Straut pokazuje kako obična poseta u bolnici može da se pretvori u kapiju najnežnijeg odnosa od svih – onog između majke i kćerke. Lusi Barton se polako oporavlja od naizgled jednostavne operacije. Njena majka, s kojom Lusi mnogo godina nije razgovarala, dolazi u posetu. Laki tračevi o ljudima iz Lusinog detinjstva provedenog u Ilinoisu ponovo ih povezuju, ali tik ispod površine postoje napetost i čežnja koje su uticale na svaki aspekt Lusinog života: na njeno bekstvo iz problematične porodice, želju da postane spisateljica, brak, ljubav koju oseća prema svojim dvema kćerkama. Ova moćna pripovest satkana je briljantnim pripovedačkim glasom same Lusi: veoma pronicljivim, duboko humanim i uistinu nezaboravnim, čime se Elizabet Straut još jednom potvrdila kao vodeća američka spisateljica 21. veka.

Dirljiva i moćna priča o ženi koja mora da se suoči sa sopstvenom prošlošću da bi shvatila da nikada nije kasno da bude hrabra. Nastavak bestselera Dečak u prugastoj pidžami Gretel Fernsbi već decenijama živi mirnim životom u raskošnom stanu u luksuznoj četvrti Londona. Ne priča o bekstvu iz nacističke Nemačke. Ni o mračnim godinama provedenim sa majkom u posleratnoj Francuskoj. Niti o svom ocu, komandantu jednog od najozloglašenijih logora. A pre svega, ne izgovara ime svog brata. Jednog dana, u stan u prizemlju useljava se mladi bračni par. Uprkos bolnim uspomenama koje budi njihov mali sin Henri, ćutljivi devetogodišnjak koji voli avanturističke romane, između njega i Gretel razvija se prijateljstvo. Ubrzo nakon toga izbija svađa između Henrijeve prelepe majke i njegovog oca tiranina. Gretel se nalazi na sličnoj raskrsnici kao nekada davno, a život joj pruža novu priliku da pomogne dečaku u nevolji – nevinom, koji joj veruje, baš kao što joj je verovao brat. Ipak, ako želi da ga spase, moraće da otkrije tajne koje je skrivala čitavog života.

Nastavak bestselera Dečak u prugastoj pidžami Dirljiva i moćna priča o ženi koja mora da se suoči sa sopstvenom prošlošću da bi shvatila da nikada nije kasno da bude hrabra. Gretel Fernsbi već decenijama živi mirnim životom u raskošnom stanu u luksuznoj četvrti Londona. Ne priča o bekstvu iz nacističke Nemačke. Ni o mračnim godinama provedenim sa majkom u posleratnoj Francuskoj. Niti o svom ocu, komandantu jednog od najozloglašenijih logora. A pre svega, ne izgovara ime svog brata. Jednog dana, u stan u prizemlju useljava se mladi bračni par. Uprkos bolnim uspomenama koje budi njihov mali sin Henri, ćutljivi devetogodišnjak koji voli avanturističke romane, između njega i Gretel razvija se prijateljstvo. Ubrzo nakon toga izbija svađa između Henrijeve prelepe majke i njegovog oca tiranina. Gretel se nalazi na sličnoj raskrsnici kao nekada davno, a život joj pruža novu priliku da pomogne dečaku u nevolji – nevinom, koji joj veruje, baš kao što joj je verovao brat. Ipak, ako želi da ga spase, moraće da otkrije tajne koje je skrivala čitavog života.

U iznajmljenom stanu student medicine pronalazi spise i novinski materijal prethodnog stanara, novinara Nikole Nenadovića. Ubrzo otkriva da je Nenadović falsifikovao tekstove u ratnoj rubrici „Crni odjeciˮ, koju je uređivao u sklopu fiktivnih „Beogradskih novinaˮ. Imena bošnjačkih žrtava pretvarao je u srpska i u toj malenoj, protetičkoj intervenciji ogledala se cjelokupna Nenadovićeva životna laž. Edin je postajao Milan, Azra je postajala Milica, svaki čovjek je ionako moguća žrtva, baš kao što je svaki čovjek, sjetimo li se znamenitog Rusa, mogući ubica. Roman „Ništa se nije desiloˮ, kako je primijetila Katarina Kostić, priča policentričnu, a maestralno uvezanu priču o nivoima zločina u ratu, o odnosu dokumenta i fikcije u istoriji, o jednoj porodici koja preživljava lične i opšte tranzicije, o djetinjstvu devedesetih i mladosti u međuvremenima. Stefan Janjić zna zašto piše, zna kome piše i što je najvažnije – zna kako treba da piše. Njegov roman je drsko samouvjeren kako valjda samo prvenci umiju da budu i pomalo me čudi, plaši i oduševljavaju njegov stil i njegova rečenica koje me toliko podsjećaju na stil i rečenicu Aleksandra Tišme, jednog od najbriljantnijih stilista u srpskoj književnosti. U melodiji njegovih rečenica nema disonantnih tonova, u ritmu njegovog pripovijedanja ne čuju se oni šumovi karakteristični za književni amaterizam koji je premrežio sve. Goran Dakić

PESMOM se piše LJUBAV Antologoja ljubavne poezije ПИСМОМ се пише ЉУБАВ Антологија љубавне поезије Самостална издавачка агенција `ЗЛАЈА` , Београд , 2008. 129 стране Меке корице Димензије књиге 11,4 x 16,5 cm Има потпис и посвету Добро очувана књига

Opis Čovek koji se smeje Viktor Igo Rad 1954

Iz recenzije: ’’Kako se jede nar je narativ pun saosećanja, razumevanja, oprosta. Radi se o tekstu koji bi trebalo da nas navede da postavimo ključno pitanje s početka dvadeset prvog veka o načinu na koji možemo da pomognemo drugima. U zavisnosti od toga kakav je odgovor na to pitanje, takva će i reakcija na roman biti. Upitajte sebe da li ste spremni da budete hrabri.’’ Vladimir Arsenić

Kreće se lađa francuska je priča o francuskoj lađi i srpskoj deci, koji su se sastali i rastali na ostrvu Vido. Virtuozno povezane dve priče – jedna koja započinje u Nantu i druga koja svoj početak ima u Rudincu, malom srpskom selu – povezuje francuskog mornara Le Tankufa i srpskog regruta – preciznije: dete – Aleksu.

Ово је нежна и топла књига у којој се говори о љубави из које настаје нови живот. Књига ће пружити одговоре на дечја питања о овој осетљивој теми. Писана једноставним и сведеним стилом, намењена је млађим основцима и заснива се на дијалозима дечака и девојчице, као и на дијалозима деце с родитељима.

Da li ste se ikada osetili iscrpljenim? Preopterećenim? Bez potencijala? Ili ste se katkad osetili frustrirani poslom i karijerom, nesigurni da je ono što trenutno radite prava stvar? Jedan od ključeva stvaranja budućnosti koju želite jeste posedovanje dovoljno energije koja vam je potrebna kako biste se izborili sa životnim izazovima i postigli ciljeve u isto vreme. Postati i ostati motivisan ključ je vašeg uspeha. Bez obzira na to kakve ste naravi – generalno pozitivni ili skeptični, otvoreni ili introvertni – ako posedujete elan, on vam omogućava da postignete više i da budete kreativniji u samom procesu. Dobre vesti: odvajanje vremena i stvaranje navika koje obezbeđuju energiju i pozitivniji ishod jesu izbori koje svi možemo napraviti. Tom Ziglar, stručnjak za uspeh i motivaciju, u svojoj knjizi pokazuje kako da postignete ogromne promene bez velikih potresa. Njegov revolucionarni plan vodi vas kroz jedan po jedan mali izbor nizom koraka koji se lako prate u sedam ključnih oblasti: mentalnoj, duhovnoj, fizičkoj, porodičnoj, finansijskoj, ličnoj i karijernoj. Ziglar vam takođe pomaže da identifikujete nezdrave navike koje izazivaju nezadovoljstvo i nedostatak uspeha – i, što je još važnije, kako da primenite pozitivne navike kroz trojstvo transformacije: želju, nadu i hrabrost. Rezultat je produktivniji, ispunjeniji i smisleniji život.

Narativni glas iz proze i poezije Raše Kominca ponovo je uronio u glib nedefinisanih odnosa, artikulisanih i neartikulisanih jakih emocija, smislenih i besmislenih egzistencija, ne bi li pronašao odgovor na jednostavno pitanje: ima li života posle ljubavi? Prozirnost ovog književnog teksta u oštrom je kontrastu sa nesposobnošću njegovih junaka da artikulišu i razumeju svoje živote. Čitalac će poželeti da u tom emotivnom haosu kominčev narativni glas demonstrira nešto više autorefleksivnosti. No, iako mu želja neće biti ispunjena, čitalac ipak neće odoleti i prepustiće se tom glasu, bas kao što se i junaci kominčeve proze i poezije predaju životu i hrle u odnose sa drugim osobama iako slute da će biti povređeni, da neće izdrzati, da će biti ostavljeni. Pošto je u naslovu svoje prethodne zbirke (takođe objavljene kod “Fabrike knjiga”) zamoljen da se iseli, kominac nam u naslovu ove zbirke obećava da se neće vratiti. Ima razloga da mu ne verujemo, i da se tome radujemo.

Nesvakidašnje uzbudljive priče o ljubavi, o odrastanju i porodičnom životu, o gradskoj svako­dnevici i o iznenadnim događajima koji junacima ovih priča menjaju sliku njiho­vog života. Priče o ljubavi bez koje nije moguće, a sa kojom nije lako. U isto vreme, ove priče, ispunjene i slikama ljubavne žudnje i scenama patnje zbog ljubavi i neis­pu­njenosti, pripovedaju i o tome kako ljubav počinje i kada se završava. Priče upečat­ljivog stila sa jakom psihološkom os­no­vom. U ovim pričama ljubavi i tajanstva, žudnje i traganja za mogućim mirom uvek se otkriva napetost koja im daje posebnu snagu i dramaturgiju. Srpsko izdanje knjige koja je u ovoj godini objavljena u Nemačkoj, Španiji i Sloveniji. Za knjigu U što se zaljubljujemo Roman Simić je dobio nagradu Jutarnjeg lista za najbolju proznu knjigu godine u Hrvatskoj.

NIGDE DA SE SAKRIJEŠ, STEVAN LAZIĆ STEVAN LAZIĆ ROĐEN JE U VALJEVU. STUDIRAO JE NA FILOZOFSKOM FAKULTETU U BEOGRADU NA GRUPI ZA ARHEOLOGIJU I ISTORIJU. BAVIO SE SPORTSKIM NOVINARSTVOM. RADI KAO STRUČNJAK U VRHUNSKOM SPORTU. OBJAVIO JE ROMANE BLUZ ZA LUZERA (2012) I SENKE NA DUŠI (2016). U KNJIŽEVNIM ČASOPISIMA KOVINE, ARTE I ZLATNA GREDA OBJAVLJIVAO JE POEZIJU I PRIČE. PESME SU MU OBJAVLJENE I U KULTURNIM DODACIMA DNEVNIH LISTOVA POLITIKA I VEČERNJE NOVOSTI. SARAĐUJE SA BLUZ GRUPOM ZONA B, ZA KOJU PIŠE PESME. SA SVOJA DVA ROMANA OBJAVIO JE I DVA MUZIČKA CD-A. NIGDE DA SE SAKRIJEŠ JE NJEGOV NAJNOVIJI ROMAN. IZDAVAČ: PLATO BROJ STRANA: 117 FORMAT: 20 CM PISMO: ĆIRILICA POVEZ: BROŠIRAN KU-V

"Svet se kaže šuma" delo je ljutite autorke koja se ne miri s nepravdom koju čovek nanosi drugom čoveku, drugim živim bićima i svetu u kom živi.

Skandalozni dogovor između londonskog nevaljalca i američke vojvotkinje zahteva njihov veliki ulog. Uprkos zvučnoj tituli, Kamila, vojvotkinja od Hereforda, i dalje je ono što je oduvek bila – uljez. Iako bi, zahvaljujući tituli, trebalo da je prihvaćena u visokom društvu Londona, ova buntovna udovica, koja se sve više interesuje za pokret za ženska prava i koja se ponaša isključivo kao Amerikanka, nije uvek na prvom mestu na spisku gostiju na otmenim prijemima. Međutim, baš kada Kamila počne da se pita da li njena izopštenost iz društva ipak ima izvesne prednosti, izazovan odgovor na njene tajne strahove dolazi u vidu Džejkoba Torna, vanbračnog plemićkog sina i suvlasnika zloglasnog londonskog kluba Montagju. Džejkob ima naviku da sklapa razne dogovore sa članovima svog kluba – ali to obično ne radi sa lepim ženama. Isto tako, ni uslovi dogovora nikada ranije nisu bili tako slatki i zanosni kao Kamilin zaprepašćujući predlog. Da bi Džejkob postao jedini vlasnik kluba i stekao presudnu podršku investitora, Kamila mu kao pokriće nudi lažnu veridbu i svoju titulu. Ova privlačna udovica zauzvrat ima samo jedan uslov: želi da joj Džejkob pokaže da li je u stanju da doživi zadovoljstvo u postelji. Ovakva nagodba je beskrajno primamljiva, pa se preduzimljivi nevaljalac i usamljena vojvotkinja upuštaju u skandaloznu igru u kojoj na kocku stavljaju svoja srca.

Knjiga Kako se Krem istopio autora Vladana Stanojevića pruža dubinski uvid u istoriju i uticaj legendarne rok grupe Cream, istražujući njihovu kratkotrajnu, ali izuzetno značajnu prisutnost na muzičkoj sceni sredinom 60-ih godina prošlog veka. Autor donosi priču o tome kako je ova grupa, uprkos svom kratkom veku trajanja, uspela da ostavi neizbrisiv trag u svetu rokenrola, doprinoseći svojim jedinstvenim pristupom, inovativnošću i izvanrednim individualnim talentima članova. Delo detaljno opisuje muzički i kreativni razvoj grupe, počevši od skromnih početaka u malim londonskim klubovima do grandioznih američkih turneja i završavajući spektakularnim nastupom u prestižnom Rojal Albert Holu u Londonu. Stanojević ne samo da hronološki prati uspone i padove grupe, već se osvrće i na kompleksne međuljudske odnose unutar benda, koji su krajem krajeva doprineli njihovom raspadu. Kako se Krem istopio ne predstavlja samo hroniku jedne muzičke ere; to je introspektivno putovanje kroz vreme koje pruža uvid u moć i potencijal muzike da inspiriše promene, kako na ličnom, tako i na globalnom nivou. Kroz ovu knjigu, čitaoci starijih generacija imaće priliku da se prisete vremena kada je rokenrol bio više od muzike – bio je pokret, dok će mlađi čitaoci otkriti bogatstvo i složenost jedne prošle ere koja i dalje odjekuje svojim uticajem u savremenom svetu.

“Bilo je prirodno da pre ili posle posete Indiji, Kini, evropskim gradovima i muzejima, starim romanskim i gotskim crkvama, posle ili pre posete Americi, antičkoj Grčkoj i ranohrišćanskim mozaicima, Miodrag Pavlović ode u Svetu Goru, pravoslavnu otadžbinu, koja je postala sveta pre hiljadu i malo više godina. To može da bude značajno, pa i presudno, za čoveka kome je stalo do „svetog“. Za pesnika, pa i za čoveka koji je svestan da je „putnik na zemlji“, ovo kada postaje bezvremensko, čim se jednom, meko i pažljivo, jer drukčije ne može, pregazi atonska zemlja, duša ispuni mirisom rastinja koje podseća na tamjan u atonskim manastirima, i kada poklonik hoda, potom, zamišljen, i ne znajući molitven, prevaljujući kraća ili duža rastojanja između dva manastira. Ali još zbog nečeg nije bitno da li je Miodrag Pavlović posećivao monaško pravoslavno bratstvo, grčko, srpsko, rusko i ostalo pravoslavno, pre ili posle svojih svetskih putovanja. Pravoslavni pesnik, posle samo jedne doživljene posete pravoslavnoj monaškoj republici, opet mora da joj se vrati. On joj se vraća i kada se nikad više kao ovozemljaski poklonik njoj nije vratio. Gorušičino zrno, koje možda i nije tražio kada je prvi put došao u Svetu Goru, pravoslavnom, srpskom pesniku, sa kojim Bog „računa“, nevidljivo je ubačeno u dušu i ono dalje raste i raste, a da ovo klijanje dugo ne primeti niko u pesnikovoj okolini, nekad ni sam pesnik. Iz zrna drvce, iz drveta stablo, koren sve dublji, krošnja sve bogatija, a plodovi raznovrsni — Velika Skitija, Svetli i tamni praznici, Hododarja, Bekstva po Srbiji, Svetogorski dani i noći…” Vladeta Jerotić “On prohodi Svetom Gorom s punim integritetom stvaraoca koji traga. Njegov lirski putopis ne pruža jednostavnu afirmaciju i mnogo puta ponavljane klišeizirane priče. U njegovim zapisima nalaze se dileme, a mnoga pitanja ostaju bez odgovora. Čežnje i željeni zaveti bez snage, takođe su prisutni. Možda su takva osećanja i živa, jer tokom ovakvog putovanja svako biva u stvaralačkom procesu opštenja s Gospodom i svetima, sa sobom, te samo putovanje nikada ne može ostati neka sterilna žanr-slika s poukom ili slatkasta stvarnost pretočena u pripovest koja služi ponosu bez zadrške. Trajnost, postojanost u vekovima, i u krajnjem telesno vaskrsenje, daju nadu i uvode u smirenje. A sam monaški život, iako posetioca navodi na duhovni razvoj i pruža mu podršku, Pavlović uviđa da se „ne može delimično preuzimati, prisvajati, oponašati.“ I zbog toga, uverava nas Pavlović, ko je jednom doživeo Svetu Goru, ostaje njen doživotni iskušenik.” Vladimir Živanović

Због промене делатности предузећа, распродајемо целокупан лагер књига заинтересованим трговцима књига на велико а који се налази у нашем Салону књига, врло прегледан и доступан. Фонд се састоји од 300 наслова и укупно око 20.000 примерака. Трговци имају прилику да сами понуде откупну цену наслова који их занимају. Салон се налази у Руми, улица Павловачка 27. Телефони за контакт:

Pesmom se piše ljubavAntologija ljubavne poezijeMeki povezDžepni format12/23

Tri se petla pobiše,Draganić 2002,39 strana,nova 97

“Kako se jede nar je narativ pun saosećanja, razumevanja, oprosta. Radi se o tekstu koji bi trebalo da nas navede da postavimo ključno pitanje s početka dvadeset prvog veka o načinu na koji možemo da pomognemo drugima. U zavisnosti od toga kakav je odgovor na to pitanje, takva će i reakcija na roman biti. Upitajte sebe da li ste spremni da budete hrabri.” Vladimir Arsenić Bojan Babić je rođen 1977. Do sada je napisao osam knjiga poezije i proze. Nagrađen je stipendijom Fonda Borislav Pekić Njegove knjige prevođene su na engleski, makedonski, kazaški Odrastao je u Mladenovcu. Živi i radi u Zemunu.