RŠUM ZA DECU, IZBOR PESAMA I PRIČA, LJUBIVOJE RŠUMOVIĆ LJUBIVOJE RŠUMOVIĆ ROĐEN 1939. GODINE U LJUBIŠU NA ZLATIBORU U PORODICI MILESE I MIHAILA RŠUMOVIĆA. U BEOGRADU JE UPOZNAO DUŠKA RADOVIĆA, POD ČIJIM UTICAJEM JE POČEO DA PIŠE PESME ZA DECU. RADIO JE NA RADIO BEOGRADU, ZATIM NA TELEVIZIJI BEOGRAD, GDE JE BIO AUTOR EMISIJA ZA DECU `HILJADU ZAŠTO `, `HAJDE DA RASTEMO` I `FAZONI I FORE` A ZA ČITAOCE `BLICA` PRIREDIO JE IZBOR SVOJIH NAJLEPŠIH PESAMA I PRIČA. NEVIDLJIVA PTICA VISINA PTICA CENTRALNO GREJANJE KLACKALICA UPOZORENJE ODA HLEBU NEVIĐENI PRONALAZAK TAPŠANJE POJAVA PRIBEGAVANJA MAŠINIZACIJA PRONAĐENA PROMAJA KORIST OD TELEVIZIJE UKRALI MU KREVET PRVA POMOĆ IZGUBLJENIMA JOŠ NAM SAMO ALE FALE ZAŠTO AŽDAJA PLAČE ŠTA MAJKE IZ LIVNA NISU ZNALE JEDNA SLATKA AŽDAJA AŽDAJA SVOM ČEDU TEPA SUNČANJE NA MESEČINI ŠKRGUT O RUKAMA ČEPRK O ŠARGANSKOJ REPI ZVEK O KOBRANU I VEČENEGI NARODALIJA O LETEĆOJ CRKVI ZUC O EDVARDOVOM PRSTENJU ISPRD O ČETIRI SOBARA BRUJ O VEČNOSTI MUK O UŠATIM MUDRACIMA PACERAJ O ČATURANGI FAZONI I FORE ZAŠTO JE BATA TUŽAN PESMA O ĆIRI DA LI JE TOČAK GLUP PROBLEM NEZAPOSLENOSTI RAŠA PRONALAZI NAOČARI MAGAREĆA KLUPA MIRA ALAPAČA NA MUKAMA NA AUTOBUSKOJ STANICI VIDOVITE PRIČE VID I ČVORAK VID I MAČOR Š ČVORAK ČEPA VIDA VID UČI NEZNANJE VID I ŽEDNI VRABAC VRABAC SREĆE STRANCA ĐURU VID ODBRINJAVA VRAPCA ODA ŠARGAREPI JEDNOG ZMAJA KRAJ ODJAVNA PESMA IZDAVAČ: RINGIER AXEL SPRINGER BIBLIOTEKA: BLIC BROJ STRANA: 63 FORMAT: 16 CM IMA 12 ILUSTRACIJA POVEZ: MEK

Model: Realme C35 RMX351 4/64 Black SIM kartice 2 (Dual SIM) Format SIM kartice Nano-SIM Oblik Monoblok Mobilna mreža LTE mreža Da HSDPA mreža 2.100MHz, 850MHz, 900MHz GSM mreža 1.800MHz, 1.900MHz, 850MHz, 900MHz Protokoli 2G, 3G, 4G Ekran Touchscreen Da Veličina ekrana 6.6" Rezolucija ekrana 2.408x 1.080 Tip ekrana IPS LCD Gustina piksela 401ppi Zaštita Panda Glass Softver Operativni sistem Android™, Realme UI 2.0 Verzija Android™ 11 Čipset Čipset Unisoc Tiger T616 (12 nm) Procesor Octa core Broj jezgara 8 (2 + 6) Radni takt procesora 2.0Ghz + 1.8Ghz RAM memorija 4GB Grafički procesor Mali-G57 MP1 Memorija Unutrašnja memorija 64GB Podržane memorijske kartice MicroSDXC (TransFlash) Proširivost memorije Do 1TB Kamera Rezolucija kamere 50MP + 2MP + 0.3MP Video snimanje 1080p@30fps Ostale osobine HDR Prednja kamera Prednja kamera Da Rezolucija prednje kamere 8MP Video snimanje 1080p@30fps Povezivost Wi-Fi Da Bežični mrežni standardi IEEE 802.11a, IEEE 802.11ac, IEEE 802.11b, IEEE 802.11g, IEEE 802.11n Bluetooth™ Da Bluetooth™ verzija 5.0 Bluetooth™ profili A2DP (Advanced Audio Distribution Profile), LE (Low Energy) Priključci 3.5mm audio, Micro USB 2.0 Audio Zvučnici Ugrađeni Radio FM radio Ostale karakteristike GPS navigacija Da Vrsta navigacije A-GPS, BDS, GALILEO, GLONASS Senzori Akcelerometar, Kompas, Senzor blizine, Senzor otisaka prstiju, Žiroskop Baterija Tip Litijum-polimerska Kapacitet 5.000mAh Ostalo Brzo punjenje baterije 18W Fizičke karakteristike Dimenzije 164.4mm x 75.6mm x 8.1mm Masa 189g Boja Crna Opis boje Glowing Black

Model: Realme C35 RMX3511 4/64 Green SIM kartice 2 (Dual SIM) Format SIM kartice Nano-SIM Oblik Monoblok Mobilna mreža LTE mreža Da HSDPA mreža 2.100MHz, 850MHz, 900MHz GSM mreža 1.800MHz, 1.900MHz, 850MHz, 900MHz Protokoli 2G, 3G, 4G Ekran Touchscreen Da Veličina ekrana 6.6" Rezolucija ekrana 2.408x 1.080 Tip ekrana IPS LCD Gustina piksela 401ppi Zaštita Panda Glass Softver Operativni sistem Android™, Realme UI 2.0 Verzija Android™ 11 Čipset Čipset Unisoc Tiger T616 (12 nm) Procesor Octa core Broj jezgara 8 (2 + 6) Radni takt procesora 2.0Ghz + 1.8Ghz RAM memorija 4GB Grafički procesor Mali-G57 MP1 Memorija Unutrašnja memorija 64GB Podržane memorijske kartice MicroSDXC (TransFlash) Proširivost memorije Do 1TB Kamera Rezolucija kamere 50MP + 2MP + 0.3MP Video snimanje 1080p@30fps Ostale osobine HDR Prednja kamera Prednja kamera Da Rezolucija prednje kamere 8MP Video snimanje 1080p@30fps Povezivost Wi-Fi Da Bežični mrežni standardi IEEE 802.11a, IEEE 802.11ac, IEEE 802.11b, IEEE 802.11g, IEEE 802.11n Bluetooth™ Da Bluetooth™ verzija 5.0 Bluetooth™ profili A2DP (Advanced Audio Distribution Profile), LE (Low Energy) Priključci 3.5mm audio, Micro USB 2.0 Audio Zvučnici Ugrađeni Radio FM radio Ostale karakteristike GPS navigacija Da Vrsta navigacije A-GPS, BDS, GALILEO, GLONASS Senzori Akcelerometar, Kompas, Senzor blizine, Senzor otisaka prstiju, Žiroskop Baterija Tip Litijum-polimerska Kapacitet 5.000mAh Ostalo Brzo punjenje baterije 18W Fizičke karakteristike Dimenzije 164.4mm x 75.6mm x 8.1mm Masa 189g Boja Zelena Opis boje Glowing Green

Tone Seliškar MazgeTvrdi povezEdicija LastavicaIzdavač Veselin Masleša SarajevoTone Seliškar bio je slovenski pesnik i pisac, vrlo cenjen i poznat u Sloveniji. Rođen je u Ljubljani 1. aprila 1900. godine u običnoj radničkoj obitelji. Majka mu je bila radnica u duvanskoj fabrici, a otac se bavio prevozom, a vrlo je cenio književnost.Tone je već u osnovnoj školi pokazao posebno zanimanje za književnost, pa je tada već počeo pisati prve pesme. Srednju školu završio je 1919. godine u Ljubljani. Bio je učitelj slovenskog jezika, a radio je u prvo u Celju pa u Trbovlju gde se i oženio. 1925. godine vratio se sa porodicom u Ljubljanu.1943. godine otišao je u partizane gde je iskoristio priliku za pisanje. Tamo je uređivao partizanski časopis. Nakon završetka Drugog svetskog rata radio je kao novinar u listu `Slovenski poročevalc`, izabran je za urednika Borec nakladničke kuće.Tone Seliškar je najviše svojih dela posvetio mladima i deci. U prozi koju je pisao, opisao je sa kakvim su se sve teškoćama i borbama morale susresti radničke porodice. Ispričao je svoje detinjstvo u poznatom delu `Dečak sa velikog puta`.Njegova najpoznatija dela poezije su bila `Knjiga drugova`, `Pesme očekivanja`. `Pesme i pripevi`, `Trbovlje`, od proze `Kuća bez prozora`, `Nasukani brod`, `Noć i svitanje`, `Mi ćemo pobediti`, `Ljudi sa crvenim cvetom`.Najpoznatija dela za mlade bila su `Družina sinjeg galeba`, `Rudi`, `Mule`, `Janko i Metka`, `Deda Som`, `Indijanci i gusari`, `Ribar Luka i delfin`, `Velika gala predstava`i `Bujica`. 1969. godine je umro u Ljubljani.1/6

Voja Carić Šareni mostTvrdi povezDžepni formatVoja Carić, pesnik, pisac i novinar, rođen je 14. marta 1922. godine u mestu Mašići, u Slavoniji. Osnovnu školu završio je u rodnom mestu, a gimnaziju u Novoj Gradiški. Istoriju umetnosti studirao je u Zagrebu, a završio u Beogradu.Posle Drugog svetskog rata bio je urednik Radio Beograda, sarađivao je u Politici i sa mnogim drugim brojnim listovima i časopisima za decu.Njegova najpoznatija dela su: `Beli vuk`, `Bajka o tajni`, `Aparat profesora Kosa`, `Ej, ti`, `Šareni most`. 1970. godine sastavio je Antologiju savremene poezije za decu.Umro je 19. aprila 1992. godine u Beogradu.12/29

Meke korice Izdanje Nolit 2001 96 strana Rođen 20. aprila 1962. godine u Draževcu kod Obrenovca. Živi u svom rodnom selu. Bavi se zemljoradnjom. Knjige pesama: Potpor (Nolit 2000); Kiflice s makom, za decu (Nolit 2001); Zimske pesme (Nolit 2004); U zemaljskoj slavi i sjaju (Narodna knjiga 2006); Klimatske promene (Biblioteka ``Vlade Aksentijević`` Obrenovac 2009). Nestajanje – izabrane i nove pesme (Partenon, Beograd, 2013) Salon odbijenih, pesme (autorsko izdanje, 2014) i Jastuk od memorijske pene, priče za decu (izdavaštvo RTS, 2015). Nagrade: ``Nolitova nagrada`` za poeziju, nagrada Radio Beograda 1 za kratku priču za najmlađe ``DOBRO JUTRO DECO``, pesnička nagrada ``Srboljub Mitić``.

Naslov originala: Anna Casali (text), Tony Wolf (illustr.) : La vita di Gesu. Izdavač: Trio. Mesto izdavanja: Novi Sad. Godina izdanja: 2011. Povez: tvrdi, šiveno. Pismo: ćirilica. Broj strana: 61. Format: 26,5 x 24 cm. Prevod: Slađana Milinković. Ilustracije: kolor, na kunsdruku. Knjiga je nekorišćena, samo je stajala, praktično je nova. Za potpuni izgled knjige pogledajte slike u prilogu. O knjizi: `Život Isusa Hrista-Novi zavet ispričan na jednostavan način, namenjen mališanima. Pun kolor, sa prelepim ilustracijama koje je radio čuveni ilustrator Toni Vulf.` Život Isusa Hrista -Novi Zavet, Toni Volf (Vulf), Ana Kazali. Живот Исуса Христа - Нови Завет, Тону Волф (Вулф), Ана Казали.

Gustav Urban LA SCOLA DI BAMBU ŠKOLA BAMBUSA tekst na italijanskom jeziku Gustav Urban, G. Ovani Izdavač: GIUNTI ‎ Bemporad - Marzocco Godina izdanja: 1965 Broj strana: 140 Format: 25.5 x 19cm Povez: Tvrdi povez Opis i stanje: Sadržaj na slici, ilustrovano, dobro očuvano kao na slikama IZ KOLEKCIJE Austrijska DRŽAVNA NAGRADA; NAGRADA grada Beča; Honor List. Austrijski pisac Gustav Urban, do tada gotovo nepoznat u oblasti književnosti za mlade, radio je nekoliko godina u školskom okruženju sa posebnim didaktičkim zadatkom koji je trebalo da se sprovodi u depresivnim oblastima kao što je Bengal. Tags: Škola Afrika 06.04.2023.

Autor: Enid Blajton Godina izdanja: 2012. Br. str.: 144 Povez: Tvrd Format: 140mm x 210mm Pismo: Latinica Opis Pet prijatelja ponovo na ostrvu Kirin Knjiga iz dečijeg serijala o pet nerazdvojnih drugara u novoj avanturi. Džordžin otac odlučuje da se na izvesno vreme preseli na ostrvo Kirin kako bi na miru radio na svom tajanstvenom izumu. Kad mu se jednog dana učini da se na inače pustom ostrvu pojavio uljez, odlučuje da zadrži Timija da ga čuva. Timi jedne večeri nestane. I Džordž zna da je nešto pošlo naopako. Može li čuvena petorka da nađe uhodu i spreči krađu tajne formule?

Opis proizvoda Ko je bio Nikola Tesla? Elektroinženjer koji je radio sa Tomasom Edisonom? Pronalazač čija su otkrića zauvek promenila svet? Jedan od najbriljantnijih i najuticajnijih naučnika svih vremena? Sve navedeno! Pronađite još mnogo zanimljivih podataka u ovoj ilustrovanoj knjizi! Edicija Ko je bio? Donosi zanimljive biografije velikih umova i umetnika kao što su Nikola Tesla, Albert Ajnštajn, Leonardo da Vinči i Volfgang Amadeus Mocart. Osim što će saznati ko su bili i čime su se bavili, mališani će pronaći i odgovor na važno pitanje: na koji način su ovi veliki umovi doprineli razvoju nauke i umetnosti.

Voja Carić Beli vukTvrdi povezEdicija LastavicaIzdavač Veselin Masleša SarajevoVoja Carić, pesnik, pisac i novinar, rođen je 14. marta 1922. godine u mestu Mašići, u Slavoniji. Osnovnu školu završio je u rodnom mestu, a gimnaziju u Novoj Gradiški. Istoriju umetnosti studirao je u Zagrebu, a završio u Beogradu.Posle Drugog svetskog rata bio je urednik Radio Beograda, sarađivao je u Politici i sa mnogim drugim brojnim listovima i časopisima za decu.Njegova najpoznatija dela su: `Beli vuk`, `Bajka o tajni`, `Aparat profesora Kosa`, `Ej, ti`, `Šareni most`. 1970. godine sastavio je Antologiju savremene poezije za decu.Umro je 19. aprila 1992. godine u Beogradu.1/7

Voja Carić Beli vukTvrdi povezEdicija LastavicaIzdavač Veselin Masleša SarajevoVoja Carić, pesnik, pisac i novinar, rođen je 14. marta 1922. godine u mestu Mašići, u Slavoniji. Osnovnu školu završio je u rodnom mestu, a gimnaziju u Novoj Gradiški. Istoriju umetnosti studirao je u Zagrebu, a završio u Beogradu.Posle Drugog svetskog rata bio je urednik Radio Beograda, sarađivao je u Politici i sa mnogim drugim brojnim listovima i časopisima za decu.Njegova najpoznatija dela su: `Beli vuk`, `Bajka o tajni`, `Aparat profesora Kosa`, `Ej, ti`, `Šareni most`. 1970. godine sastavio je Antologiju savremene poezije za decu.Umro je 19. aprila 1992. godine u Beogradu.1/7

Voja Carić Beli vukTvrdi povezEdicija LastavicaIzdavač Veselin Masleša SarajevoVoja Carić, pesnik, pisac i novinar, rođen je 14. marta 1922. godine u mestu Mašići, u Slavoniji. Osnovnu školu završio je u rodnom mestu, a gimnaziju u Novoj Gradiški. Istoriju umetnosti studirao je u Zagrebu, a završio u Beogradu.Posle Drugog svetskog rata bio je urednik Radio Beograda, sarađivao je u Politici i sa mnogim drugim brojnim listovima i časopisima za decu.Njegova najpoznatija dela su: `Beli vuk`, `Bajka o tajni`, `Aparat profesora Kosa`, `Ej, ti`, `Šareni most`. 1970. godine sastavio je Antologiju savremene poezije za decu.Umro je 19. aprila 1992. godine u Beogradu.1/7

Voja Carić Beli vukTvrdi povezEdicija LastavicaIzdavač Veselin Masleša SarajevoVoja Carić, pesnik, pisac i novinar, rođen je 14. marta 1922. godine u mestu Mašići, u Slavoniji. Osnovnu školu završio je u rodnom mestu, a gimnaziju u Novoj Gradiški. Istoriju umetnosti studirao je u Zagrebu, a završio u Beogradu.Posle Drugog svetskog rata bio je urednik Radio Beograda, sarađivao je u Politici i sa mnogim drugim brojnim listovima i časopisima za decu.Njegova najpoznatija dela su: `Beli vuk`, `Bajka o tajni`, `Aparat profesora Kosa`, `Ej, ti`, `Šareni most`. 1970. godine sastavio je Antologiju savremene poezije za decu.Umro je 19. aprila 1992. godine u Beogradu.1/7

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Omot ostecen, sama knjiga u dobrom i urednom stanju! Slovacki jezik! Jako lepe ilustracijie! Bela princeza Ilustracije: Miroslav Cipar / Miroslav Cipár Marija Đuričkova (pravo ime Marija Masarikova, rođena Pieckova; * 29. septembar 1919, Zvolenska Slatina — † 15. mart 2004, Bratislava) bila je slovačka književnica, prevodilac, scenarista i autor književnosti za decu i mlade. Rođena je 29. septembra. 1919. u Zvolenskoj Slatini u seljačkoj porodici i školovala se u Zvolenskoj Slatini, Zvolenu i na učiteljskom zavodu u Lučenecu, kasnije je nastavila studije radeći na pedagoškom fakultetu u Bratislavi, ali nije završila studije. Radila je kao učiteljica, npr. u Hornom Tisovniku, Omastini ili Bratislavi. Godine 1951. bila je glavni i odgovorni urednik časopisa Družba, 1952. godine postala je glavni i odgovorni urednik časopisa Zornička. Od 1954. bila je urednica izdavačke kuće Mlade leta, a 1969-1970. glavna urednica obnovljenog Slniečeka. Od 1971. godine potpuno se posvetila svom književnom radu. Stvaranje Svoje prve radove počela je da objavljuje u raznim časopisima (Zornička, Ohnik), a njen prvi prvenac objavljen je 1954. godine. Njen rad se fokusirao isključivo na dela za decu i mlade. U svojim radovima je umela da senzibilno uhvati životna iskustva tinejdžerske mladosti, njihove emocionalne kolizije i sukobe, često je koristila školski žargon, ali je umela i da stavi veliki akcenat na karakter likova. Ostavlja otvorenu granicu između stvarnog i fantastičnog, koji se međusobno prepliću. Pored sopstvenog rada, posvetila se i sastavljanju antologija i izbora, u kojima je često posezala za narodnom tematikom i narodnom književnošću. Radila je i na prevodima sa ruskog, češkog i nemačkog (pripovesti Bohatier Kremienok, Sedemfarebny kvietok, Krasa unseen ili priče o Nevedku). Miroslav Cipar (* 8. januar 1935, Visoka nad Kisucou-Semeteš — † 8. novembar 2021, Bratislava) je bio slovački slikar, grafičar, ilustrator i vajar. Kratka biografija Miroslav Cipar je rođen u selu Semeteš, u sastavu sela Visoka nad Kisucou od 1902. godine. Poticao je iz porodice trgovca Štefana Cipara, jedinog preživelog od tragedije u Semetešu 20. aprila 1945. godine, kada je grupa Vlasova u naselju ubila 21 muškarca i dečaka od 16 do 61 godine i spalila 13 kuća. Njegovi roditelji su bili Amerikanci, vratili su se u Kisucu iz SAD 1932. godine.[5] Posle državnog udara 1948. godine, komunisti su eksproprisali kuću i radnju Ciparovaca kao neprijatelja nacije. Osnovnu školu završio je u selu Semeteš, od 1945. godine pohađao gimnaziju u Žilini. Od 1953. studirao je slovački jezik i likovno obrazovanje na Pedagoškom fakultetu Univerziteta Komenski u Bratislavi. Od 1955. do 1961. studirao je grafiku i monumentalno slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u Bratislavi (kod profesora Vincenta Hložnika i Petra Matejke). Posle odsluženja vojnog roka 1961-1963, radio je kao slobodni umetnik u Bratislavi. 1971-1972 radio je godinu dana u Indiji na Institutu za dečiju knjigu u Nju Delhiju. Bio je na početku nekoliko kulturnih projekata, kao što su Bratislavsko bijenale ilustracije (BIB), Trijenale umetnosti Insitne, Bijenale Danuvius. Godine 1989. bio je na čelu gradskog ogranka Saveza likovnih umetnika. Igrao je važnu ulogu tokom Nežne revolucije. Slovački umetnici su se sastali u njegovom ateljeu 19. novembra 1989. i napisali prvu revolucionarnu deklaraciju. Zatim je postao jedan od osnivača pokreta Javnost protiv nasilja i radio u VPN koordinacionom centru. Nakon prvih slobodnih izbora u junu 1990. prestao je da se bavi VPN-om i ponovo je radio kao slobodni umetnik...

Opis proizvoda Upoznajte okrutnu Oktaviju koja kinji životinje i to joj se vratilo. Stelu Draškov, najbolju pevačicu koju je svet ikad čuo… misli ona. Mrljavog Mrguda koji nije voleo povrće i zbog kojeg se setimo Žaka Prevera. Groznu Grozdu, bljakavo-fujavu ljubiteljku gmižućih gmazova, čija je ljubav ka njima bila bolna. Tu je i Zaharije, koji nikada domaći radio nije, sve do pojave strrrašne nastavnice i nekih snova… pardon, duhova. Razmaženog Rašu, superbogatog klinca koji nije voleo da deli bilo šta… pa ni rođendansku tortu.I dalje budite na oprezu! Budite dobri, jedite povrće, delite stvari, radite domaće zadatke, jer ko nije dobar, završiće u knjizi Najgora deca 3!

Upoznajte okrutnu Oktaviju koja kinji životinje i to joj se vratilo. Stelu Draškov, najbolju pevačicu koju je svet ikad čuo… misli ona. Mrljavog Mrguda koji nije voleo povrće i zbog kojeg se setimo Žaka Prevera. Groznu Grozdu, bljakavo-fujavu ljubiteljku gmižućih gmazova, čija je ljubav ka njima bila bolna. Tu je i Zaharije, koji nikada domaći radio nije, sve do pojave strrrašne nastavnice i nekih snova… pardon, duhova. Razmaženog Rašu, superbogatog klinca koji nije voleo da deli bilo šta… pa ni rođendansku tortu. I dalje budite na oprezu! Budite dobri, jedite povrće, delite stvari, radite domaće zadatke, jer ko nije dobar, završiće u knjizi Najgora deca 3!

ok

60390) Priče o lavu o slonu o mački i o čemu još , Klod Avlin , Dečja knjiga Beograd 1953, Priče o slonu, o mački, o ribi , o ptici i ... s francuskog preveo Aleksandar Vučo ; ilustracije Fransoaz Estaši , Превод дела: Histores de l`éléphant, du chat, du poisson, de l`oiseau et... De quoi encore? / Claude Aveline Klod Avlin je bilo književno ime Jevgenija Avcina, maloga ruskoga Jevrejina koji je rođen 1901. u Francuskoj. Klod Avlin je počeo kao izdavač, nastavio kao pesnik, biograf-učenik Anatola Fransa, romanopisac, esejista, slikar, filmofil i filmski kritičar, autor kriminalnih romana, književnosti za decu, kolekcionar i crtač (flomasterom, u poznim godinama), autor koji je ogromno mnogo radio za radio, pisao scenarije za film. Нjegov roman Zatvorenik poslužio je Alberu Kamiju da napiše svoje remek-delo Stranac. Posle jugoslovenskoga raskida sa Staljinom, bio je prvi koji se okrenuo izopšteničkoj državi, dok su ostali evropski levičari optuživali “titoiste”: on je bio prvi titoista na Zapadu. To nije bila deklarativna poza, jer je Avlin došao u Jugoslaviju. Tu je imao status kulturnog poluboga. Avlin se pre svega obraćao deci. U doba kada je lokalna cenzura tek počinjala da otvara vrata prema Zapadu i kada je ideološki sloj bio neophodan preko svakog umetničkoga dela, deca su, mogli bismo reći, bila privilegovana: ideologija je za mnoge bila suviše ozbiljna stvar da bi se nametala deci. Takva je upravo bila Avlinova književnost za decu, carstvo humora i fantazije. Svetlana Slapšak očuvano , tvrd povez, format 17 x 22,5 cm , ilustrovano u boji, ćirilica, 47 strana

Autor Tone SeliškarNaslov Djeca bijedeVeselin Masleša, Sarajevo, 1963.Biblioteka Lastavica.111 str. tvrd povezTone Seliškar bio je slovenski pesnik i pisac, vrlo cenjen i poznat u Sloveniji. Rođen je u Ljubljani 1. aprila 1900. godine u običnoj radničkoj obitelji. Majka mu je bila radnica u duvanskoj fabrici, a otac se bavio prevozom, a vrlo je cenio književnost.Tone je već u osnovnoj školi pokazao posebno zanimanje za književnost, pa je tada već počeo pisati prve pesme. Srednju školu završio je 1919. godine u Ljubljani. Bio je učitelj slovenskog jezika, a radio je u prvo u Celju pa u Trbovlju gde se i oženio. 1925. godine vratio se sa porodicom u Ljubljanu.1943. godine otišao je u partizane gde je iskoristio priliku za pisanje. Tamo je uređivao partizanski časopis. Nakon završetka Drugog svetskog rata radio je kao novinar u listu `Slovenski poročevalc`, izabran je za urednika Borec nakladničke kuće.Tone Seliškar je najviše svojih dela posvetio mladima i deci. U prozi koju je pisao, opisao je sa kakvim su se sve teškoćama i borbama morale susresti radničke porodice. Ispričao je svoje detinjstvo u poznatom delu `Dečak sa velikog puta`.Njegova najpoznatija dela poezije su bila `Knjiga drugova`, `Pesme očekivanja`. `Pesme i pripevi`, `Trbovlje`, od proze `Kuća bez prozora`, `Nasukani brod`, `Noć i svitanje`, `Mi ćemo pobediti`, `Ljudi sa crvenim cvetom`.Najpoznatija dela za mlade bila su `Družina sinjeg galeba`, `Rudi`, `Mule`, `Janko i Metka`, `Deda Som`, `Indijanci i gusari`, `Ribar Luka i delfin`, `Velika gala predstava`i `Bujica`. 1969. godine je umro u Ljubljani.1/5

Tone Seliškar Velika gala predstavaTvrdi povezEdicija LastavicaIzdavač Veselin Masleša SarajevoTone Seliškar bio je slovenski pesnik i pisac, vrlo cenjen i poznat u Sloveniji. Rođen je u Ljubljani 1. aprila 1900. godine u običnoj radničkoj obitelji. Majka mu je bila radnica u duvanskoj fabrici, a otac se bavio prevozom, a vrlo je cenio književnost.Tone je već u osnovnoj školi pokazao posebno zanimanje za književnost, pa je tada već počeo pisati prve pesme. Srednju školu završio je 1919. godine u Ljubljani. Bio je učitelj slovenskog jezika, a radio je u prvo u Celju pa u Trbovlju gde se i oženio. 1925. godine vratio se sa porodicom u Ljubljanu.1943. godine otišao je u partizane gde je iskoristio priliku za pisanje. Tamo je uređivao partizanski časopis. Nakon završetka Drugog svetskog rata radio je kao novinar u listu `Slovenski poročevalc`, izabran je za urednika Borec nakladničke kuće.Tone Seliškar je najviše svojih dela posvetio mladima i deci. U prozi koju je pisao, opisao je sa kakvim su se sve teškoćama i borbama morale susresti radničke porodice. Ispričao je svoje detinjstvo u poznatom delu `Dečak sa velikog puta`.Njegova najpoznatija dela poezije su bila `Knjiga drugova`, `Pesme očekivanja`. `Pesme i pripevi`, `Trbovlje`, od proze `Kuća bez prozora`, `Nasukani brod`, `Noć i svitanje`, `Mi ćemo pobediti`, `Ljudi sa crvenim cvetom`.Najpoznatija dela za mlade bila su `Družina sinjeg galeba`, `Rudi`, `Mule`, `Janko i Metka`, `Deda Som`, `Indijanci i gusari`, `Ribar Luka i delfin`, `Velika gala predstava`i `Bujica`. 1969. godine je umro u Ljubljani.1/5

Tone Seliškar Velika gala predstavaTvrdi povezEdicija LastavicaIzdavač Veselin Masleša SarajevoTone Seliškar bio je slovenski pesnik i pisac, vrlo cenjen i poznat u Sloveniji. Rođen je u Ljubljani 1. aprila 1900. godine u običnoj radničkoj obitelji. Majka mu je bila radnica u duvanskoj fabrici, a otac se bavio prevozom, a vrlo je cenio književnost.Tone je već u osnovnoj školi pokazao posebno zanimanje za književnost, pa je tada već počeo pisati prve pesme. Srednju školu završio je 1919. godine u Ljubljani. Bio je učitelj slovenskog jezika, a radio je u prvo u Celju pa u Trbovlju gde se i oženio. 1925. godine vratio se sa porodicom u Ljubljanu.1943. godine otišao je u partizane gde je iskoristio priliku za pisanje. Tamo je uređivao partizanski časopis. Nakon završetka Drugog svetskog rata radio je kao novinar u listu `Slovenski poročevalc`, izabran je za urednika Borec nakladničke kuće.Tone Seliškar je najviše svojih dela posvetio mladima i deci. U prozi koju je pisao, opisao je sa kakvim su se sve teškoćama i borbama morale susresti radničke porodice. Ispričao je svoje detinjstvo u poznatom delu `Dečak sa velikog puta`.Njegova najpoznatija dela poezije su bila `Knjiga drugova`, `Pesme očekivanja`. `Pesme i pripevi`, `Trbovlje`, od proze `Kuća bez prozora`, `Nasukani brod`, `Noć i svitanje`, `Mi ćemo pobediti`, `Ljudi sa crvenim cvetom`.Najpoznatija dela za mlade bila su `Družina sinjeg galeba`, `Rudi`, `Mule`, `Janko i Metka`, `Deda Som`, `Indijanci i gusari`, `Ribar Luka i delfin`, `Velika gala predstava`i `Bujica`. 1969. godine je umro u Ljubljani.1/5

Tone Seliškar Pastireva pobjedaTvrdi povezEdicija LastavicaIzdavač Veselin Masleša SarajevoTone Seliškar bio je slovenski pesnik i pisac, vrlo cenjen i poznat u Sloveniji. Rođen je u Ljubljani 1. aprila 1900. godine u običnoj radničkoj obitelji. Majka mu je bila radnica u duvanskoj fabrici, a otac se bavio prevozom, a vrlo je cenio književnost.Tone je već u osnovnoj školi pokazao posebno zanimanje za književnost, pa je tada već počeo pisati prve pesme. Srednju školu završio je 1919. godine u Ljubljani. Bio je učitelj slovenskog jezika, a radio je u prvo u Celju pa u Trbovlju gde se i oženio. 1925. godine vratio se sa porodicom u Ljubljanu.1943. godine otišao je u partizane gde je iskoristio priliku za pisanje. Tamo je uređivao partizanski časopis. Nakon završetka Drugog svetskog rata radio je kao novinar u listu `Slovenski poročevalc`, izabran je za urednika Borec nakladničke kuće.Tone Seliškar je najviše svojih dela posvetio mladima i deci. U prozi koju je pisao, opisao je sa kakvim su se sve teškoćama i borbama morale susresti radničke porodice. Ispričao je svoje detinjstvo u poznatom delu `Dečak sa velikog puta`.Njegova najpoznatija dela poezije su bila `Knjiga drugova`, `Pesme očekivanja`. `Pesme i pripevi`, `Trbovlje`, od proze `Kuća bez prozora`, `Nasukani brod`, `Noć i svitanje`, `Mi ćemo pobediti`, `Ljudi sa crvenim cvetom`.Najpoznatija dela za mlade bila su `Družina sinjeg galeba`, `Rudi`, `Mule`, `Janko i Metka`, `Deda Som`, `Indijanci i gusari`, `Ribar Luka i delfin`, `Velika gala predstava`i `Bujica`. 1969. godine je umro u Ljubljani.1/6

Tone Seliškar Velika gala predstavaTvrdi povezEdicija LastavicaIzdavač Veselin Masleša SarajevoTone Seliškar bio je slovenski pesnik i pisac, vrlo cenjen i poznat u Sloveniji. Rođen je u Ljubljani 1. aprila 1900. godine u običnoj radničkoj obitelji. Majka mu je bila radnica u duvanskoj fabrici, a otac se bavio prevozom, a vrlo je cenio književnost.Tone je već u osnovnoj školi pokazao posebno zanimanje za književnost, pa je tada već počeo pisati prve pesme. Srednju školu završio je 1919. godine u Ljubljani. Bio je učitelj slovenskog jezika, a radio je u prvo u Celju pa u Trbovlju gde se i oženio. 1925. godine vratio se sa porodicom u Ljubljanu.1943. godine otišao je u partizane gde je iskoristio priliku za pisanje. Tamo je uređivao partizanski časopis. Nakon završetka Drugog svetskog rata radio je kao novinar u listu `Slovenski poročevalc`, izabran je za urednika Borec nakladničke kuće.Tone Seliškar je najviše svojih dela posvetio mladima i deci. U prozi koju je pisao, opisao je sa kakvim su se sve teškoćama i borbama morale susresti radničke porodice. Ispričao je svoje detinjstvo u poznatom delu `Dečak sa velikog puta`.Njegova najpoznatija dela poezije su bila `Knjiga drugova`, `Pesme očekivanja`. `Pesme i pripevi`, `Trbovlje`, od proze `Kuća bez prozora`, `Nasukani brod`, `Noć i svitanje`, `Mi ćemo pobediti`, `Ljudi sa crvenim cvetom`.Najpoznatija dela za mlade bila su `Družina sinjeg galeba`, `Rudi`, `Mule`, `Janko i Metka`, `Deda Som`, `Indijanci i gusari`, `Ribar Luka i delfin`, `Velika gala predstava`i `Bujica`. 1969. godine je umro u Ljubljani.1/6

Tone Seliškar Velika gala predstavaTvrdi povezEdicija LastavicaIzdavač Veselin Masleša SarajevoTone Seliškar bio je slovenski pesnik i pisac, vrlo cenjen i poznat u Sloveniji. Rođen je u Ljubljani 1. aprila 1900. godine u običnoj radničkoj obitelji. Majka mu je bila radnica u duvanskoj fabrici, a otac se bavio prevozom, a vrlo je cenio književnost.Tone je već u osnovnoj školi pokazao posebno zanimanje za književnost, pa je tada već počeo pisati prve pesme. Srednju školu završio je 1919. godine u Ljubljani. Bio je učitelj slovenskog jezika, a radio je u prvo u Celju pa u Trbovlju gde se i oženio. 1925. godine vratio se sa porodicom u Ljubljanu.1943. godine otišao je u partizane gde je iskoristio priliku za pisanje. Tamo je uređivao partizanski časopis. Nakon završetka Drugog svetskog rata radio je kao novinar u listu `Slovenski poročevalc`, izabran je za urednika Borec nakladničke kuće.Tone Seliškar je najviše svojih dela posvetio mladima i deci. U prozi koju je pisao, opisao je sa kakvim su se sve teškoćama i borbama morale susresti radničke porodice. Ispričao je svoje detinjstvo u poznatom delu `Dečak sa velikog puta`.Njegova najpoznatija dela poezije su bila `Knjiga drugova`, `Pesme očekivanja`. `Pesme i pripevi`, `Trbovlje`, od proze `Kuća bez prozora`, `Nasukani brod`, `Noć i svitanje`, `Mi ćemo pobediti`, `Ljudi sa crvenim cvetom`.Najpoznatija dela za mlade bila su `Družina sinjeg galeba`, `Rudi`, `Mule`, `Janko i Metka`, `Deda Som`, `Indijanci i gusari`, `Ribar Luka i delfin`, `Velika gala predstava`i `Bujica`. 1969. godine je umro u Ljubljani.1/6