58355) MK3 DIM MEDA , Branislav Bojić , Književni klub RU `Đuro Salaj` Beograd 1969 , poezija, Beleška o autoru : Branislav Bojić je rođen u Kosovskoj Mitrovici 23. februara 1939. godine. Pravni fakultet završio u Beogradu, sada studira na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju organizaciju scensko-umetničkih delatnosti. Poezijom se bavi od 1955. godine. Objavljivao je u »Studentu«, »Omladini«, »Oslobođenju» i drugim listovima i časopisima. Godine 1963. dobio je studentsku Oktobarsku nagradu za pesmu u prozi »Balada o crvenom Beogradu« koja je javno izvedena na Radio-Beogradu. Sada živi u radi u Beogradu. Piše i prozu. Zbirka pesama »DIM MEDA« prva mu je knjiga. mek povez, format 12 x 17 cm , ilustracije, vinjete Danilo Bošković , latinica, 79 strana, školska posveta na predlistu ,

Marija Kiri - Eva Kiri Mlado pokolenje, Beograd 1968. Mek povez, 153 strane. Knjiga je u dobrom stanju, prednja korica je malo zacepljena na vrhu. KLjucne reci: knjiga, knjige, biografija, Marija, kiri, fizika radio talasi

Knjiga koja ti daje preko 50 sjajnih razloga da zavoliš knjige, iako imaš milion prečih stvari koje bi radio. Ova knjiga namenjena je deci i odraslima, a posebno onima koji ne vole da čitaju.

Knjiga koja ti daje preko 50 sjajnih razloga da zavoliš knjige, iako imaš milion prečih stvari koje bi radio. Ova knjiga namenjena je deci i odraslima, a posebno onima koji ne vole da čitaju.

Knjiga koja ti daje preko 50 sjajnih razloga da zavoliš knjige, iako imaš milion prečih stvari koje bi radio. Ova knjiga namenjena je deci i odraslima, a posebno onima koji ne vole da čitaju.

NETPAKOVAN DVD

STANJE KAO NA SLICI.. SPOLJNI ZNACI STAJANJA,UNUTRA VISE NEGO OCUVANA.. IZDAVAC:`NOVA PROSVETA`1985 GODINE,75 STRANA IZUZETNO POUCNA-EDUKATIVNA KNJIGA ZA MLADE NARASTAJE,, NEMA BOLJEG POKLONA ZA DECU OD RODITELJA ILI DEKA I BAKA...

Igraju: Sergej Trifunović (Ljubinko) Milica Mihajlović (Desanka) Nenad Jezdić (Avgust) Režija: Ninoslav Šćepanović Scenograf: Vesna Pajdić Kostimograf: Saša Marinković Kompozitor: Željko Joksimović Atelje 212 : Radio-televizija Srbije Izdano povodom 50. godišnjice osnivanja beogradskog kazališta Atelje 212.

Opis Ko je bio Nikola Tesla? Elektroinženjer koji je radio sa Tomasom Edisonom? Pronalazač čija su otkrića zauvek promenila svet? Jedan od najbriljantnijih i najuticajnijih naučnika svihvremena? Pronađite još mnogo zanimljivih podataka u ovoj ilustrovanoj knjizi!

Ko je bio Nikola Tesla? Elektroinženjer koji je radio sa Tomasom Edisonom? Pronalazač čija su otkrića zauvek promenila svet? Jedan od najbriljantnijih i najuticajnijih naučnika svihvremena? Sve navedeno! Pronađite još mnogo zanimljivih podataka u ovoj ilustrovanoj knjizi!

Ko je bio Nikola Tesla? Elektroinženjer koji je radio sa Tomasom Edisonom? Pronalazač čija su otkrića zauvek promenila svet? Jedan od najbriljantnijih i najuticajnijih naučnika svihvremena? Sve navedeno! Pronađite još mnogo zanimljivih podataka u ovoj ilustrovanoj knjizi!

Neotpakovan DVD - Dokumentarac o muzickom radu jednog od nejveceg JAZZ klavijaturiste Herbie Hancocka (radio sa: Miles Davis, Chick Corea, Dee Dee Bridgewater i drugima) Ucestvuju: Santana, Joss Stone, Sting, John Mayerm Wayne Shorter, Annie Lennox, Christina Aguilera i drugi

ilustrovao ANTON HUTER str. 42 Gvido Tartalja (Zagreb, 25. januar 1899 — Beograd, 29. decembar 1984) bio je srpski književnik, pesnik, prevodilac Čuven po svojim knjigama za decu, često nazivan »Zmajem savremene srpske književnosti za decu«. Objavio je preko 30 knjiga, među kojima i »Pesma i grad«, »Lirika«, »Začarani krug«, »Srmena u gradu ptica«, pesme za decu: »Oživela crtanka«, »Šta meseci pričaju«, »Od oblaka do maslačka«, »Dedin šešir i vetar« itd. Rođen je u Zagrebu, potom je osnovnu i srednju školu završio u Splitu. Posle položene velike mature 1916. godine radio je kao hemičar asistent u jednoj fabrici.[3] Došao je 1920. godine u Beograd na studije prava i diplomirao je Pravni fakultet u Beogradu 1923. godine. Književnošću je počeo da se bavi 1917. godine. Sarađivao je u velikom broju književnih i drugih publikacija. Tokom 1921. godine sarađivao je u Srpskom književnom glasniku i „Misli“. U periodu između 1920. i 1930. godine Gvido Tartalja je pratio zbivanja u savremenoj italijanskoj književnosti i objavio je veliki broj priloga, prevoda i prikaza. Po sopstvenim rečima na njega su imali uticaja Vladimir Nazor kao lirski pesnik i Jovan Jovanović Zmaj kao dečji pesnik, a izvesnog uticaja je imao i Tin Ujević koga je slušao 1919. u Splitu kako čita svoje pesme. Od završetka Prvog svetskog rata skrasio se u Beogradu. Kao Srbin katolik slavio je katolički Božić. Bio je zaposlen pre Drugog svetskog rata u Narodnoj banci u Beogradu.[6] Po završetku Drugog svetskog rata posvetio se sav kulturi i radio u izdavačkom preduzeću Prosveta, gde je kao urednik priređivao dela Ive Ćipika, Zmajeve pesme, putopise Mike Alasa itd. NJegova knjiga „Koliko je težak san“ bila je školska lektira i imala je najviše izdanja i tiraž od preko 150 hiljada primeraka. Tartalja spada u red onih naših književnika koji iskreno vole decu, razumeju dečju dušu i daju svoje dragocene priloge našoj mladoj posleratnoj dečjoj literaturi. Bio je izuzetno plodan i svestran dečji pisac koji je ne samo pisao knjige, već svakodnevno objavljivao literarne napise u novinama. Davao je pre svega u beogradskoj `Pravdi` pesme i zabavne priloge (poput rebusa), izvodio radio-žurnale za decu na Radio Beogradu, otvarao izložbe dečjih i dece slikara i drugo. Dobio je 1960. nagradu „Mlado pokolenje“ za životno književno delo namenjeno deci. Dobitnik je Povelje Zmajevih dečjih igara 1978. godine . Tokom 15. i 17. februara 1980. bio je gost Drugog programa Radio Beograda u emisiji koju je vodio Miloš Jevtić. NJegov rođeni brat bio je slikar Marino Tartalja, a sin profesor književnosti Ivo Tartalja.

ilustrovao ANTON HUTER str. 61 Gvido Tartalja (Zagreb, 25. januar 1899 — Beograd, 29. decembar 1984) bio je srpski književnik, pesnik, prevodilac Čuven po svojim knjigama za decu, često nazivan »Zmajem savremene srpske književnosti za decu«. Objavio je preko 30 knjiga, među kojima i »Pesma i grad«, »Lirika«, »Začarani krug«, »Srmena u gradu ptica«, pesme za decu: »Oživela crtanka«, »Šta meseci pričaju«, »Od oblaka do maslačka«, »Dedin šešir i vetar« itd. Rođen je u Zagrebu, potom je osnovnu i srednju školu završio u Splitu. Posle položene velike mature 1916. godine radio je kao hemičar asistent u jednoj fabrici.[3] Došao je 1920. godine u Beograd na studije prava i diplomirao je Pravni fakultet u Beogradu 1923. godine. Književnošću je počeo da se bavi 1917. godine. Sarađivao je u velikom broju književnih i drugih publikacija. Tokom 1921. godine sarađivao je u Srpskom književnom glasniku i „Misli“. U periodu između 1920. i 1930. godine Gvido Tartalja je pratio zbivanja u savremenoj italijanskoj književnosti i objavio je veliki broj priloga, prevoda i prikaza. Po sopstvenim rečima na njega su imali uticaja Vladimir Nazor kao lirski pesnik i Jovan Jovanović Zmaj kao dečji pesnik, a izvesnog uticaja je imao i Tin Ujević koga je slušao 1919. u Splitu kako čita svoje pesme. Od završetka Prvog svetskog rata skrasio se u Beogradu. Kao Srbin katolik slavio je katolički Božić. Bio je zaposlen pre Drugog svetskog rata u Narodnoj banci u Beogradu.[6] Po završetku Drugog svetskog rata posvetio se sav kulturi i radio u izdavačkom preduzeću Prosveta, gde je kao urednik priređivao dela Ive Ćipika, Zmajeve pesme, putopise Mike Alasa itd. NJegova knjiga „Koliko je težak san“ bila je školska lektira i imala je najviše izdanja i tiraž od preko 150 hiljada primeraka. Tartalja spada u red onih naših književnika koji iskreno vole decu, razumeju dečju dušu i daju svoje dragocene priloge našoj mladoj posleratnoj dečjoj literaturi. Bio je izuzetno plodan i svestran dečji pisac koji je ne samo pisao knjige, već svakodnevno objavljivao literarne napise u novinama. Davao je pre svega u beogradskoj `Pravdi` pesme i zabavne priloge (poput rebusa), izvodio radio-žurnale za decu na Radio Beogradu, otvarao izložbe dečjih i dece slikara i drugo. Dobio je 1960. nagradu „Mlado pokolenje“ za životno književno delo namenjeno deci. Dobitnik je Povelje Zmajevih dečjih igara 1978. godine . Tokom 15. i 17. februara 1980. bio je gost Drugog programa Radio Beograda u emisiji koju je vodio Miloš Jevtić. NJegov rođeni brat bio je slikar Marino Tartalja, a sin profesor književnosti Ivo Tartalja.

Ko je odgajio Njutna? Gde je Isak Njutn studirao? Šta je sve Njutn radio tokom života? Do kakvih naučnih otkrića je NJutn došao? Odgovore na ova, ali i mnoga druga pitanja ponudiće vam ova mala knjiga o jednoj velikoj ličnosti.

Ko je odgajio Njutna? Gde je Isak Njutn studirao? Šta je sve Njutn radio tokom života? Do kakvih naučnih otkrića je NJutn došao? Odgovore na ova, ali i mnoga druga pitanja ponudiće vam ova mala knjiga o jednoj velikoj ličnosti.

Milić Rakić 1986. 133 str. sadrži notni zapis jedne komponovane pesme na kraju knjige razgovor vođen sa Milošem Jevtićem na 2. programu Radio Beograda - str. 107-133 korice delimično oštećene i izlizane sadrži tekst nagrade učeniku Bio jednom jedan čovek

Ko je odgajio Njutna? Gde je Isak Njutn studirao? Šta je sve Njutn radio tokom života? Do kakvih naučnih otkrića je NJutn došao? Odgovore na ova, ali i mnoga druga pitanja ponudiće vam ova mala knjiga o jednoj velikoj ličnosti.

Izdavač: Yu Eco radio, Subotica 1996. Izabrane priče/bajke sa konkursa, autori su deca. Latinica, 64 strana, vrlo dobro očuvano. Za kvalitet pogledajte uvećane slike! Pogledajte i druge predmete iz moje Limundo i Kupindo ponude. Kupovinom više predmeta štedite na poštarini.

Izdavač: Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“, Kraljevo Edicija Povelja Biblioteka Posle Vavilona, knj. 28 Priredio i preveo: Dejan Ilić Povez: broširan Broj strana: 172 Veoma dobro očuvana. Prva i za njegova života jedina objavljena zbirka pesama „Raditi je zamorno“ pojavila se 1936. godine u periodu kada se Paveze već dve godine nalazi na jugu Italije, gde ga je prognao fašistički režim zbog njegovih prijateljskih veza sa antifašistički orijentisanim intelektualcima. Vesti koje su do njega dopirale o prijemu zbirke nisu bile najpovoljnije i samo su na muku izgnanstva dodale i breme neshvaćenosti. No, u godinama kada je italijanskom poezijom vladao hermetizam, pesnički pravac „čiste poezije“ i apstraktnog jezika, Pavezeovi narativni, nepravilni i dugački stihovi, kao i „sirova stvarnost“ koju su evocirali, nisu mogli naići na neki veći odjek. Poetika koju je Paveze razvijao, pozivajući se na Vitmanove „Vlati trave“ i na domaće pesničko nasleđe, vertige i verističkih pripovedača s kraja prošlog stoleća, tek je trebalo da nađe svoje mesto u italijanskoj književnosti. (K-124)

Mek povez. Izdanje RO za grafičku i izdavačku delatnost `Zaječar` iz Zaječara. Knjiga je nastala u saradnji `Malog kekeca i drugog programa Radio-Beograda, emisije `Autobus u pola šest`. Radovi dece Osbovnih škola. Veoma dobro očuvana knjiga, 94. strana. čeda IX, 2017.

Odlično očuvano! Retko u ponudi! Prvo izdanje iz 1979. Autor - osoba Despotov, Vojislav Naslov Perač sapuna / Vojislav Despotov Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1979 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Matica srpska, 1979 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 61 str. ; 22 cm Napomene Tiraž 1000 Beleška o piscu: str. 59. Vojislav Despotov rođen je 1950. u Zrenjaninu, umro je 2000. godine u Beogradu. Živeo je u Novom Sadu. Bio je vlasnik i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za književnost HEY JOE. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Radio je kao urednik dramskog programa u Radio Novom Sadu. Objavio je knjige pesama: Prvo, tj. pesmina slika reči (1972), Dnjižepta bibil zizra uhunt (1976), Trening poezije (1978), Perač sapuna (1979), Pada dubok sneg (1986), Prljavi snovi (1988), Veseli pakao evropoezije (1990), Deset deka duše (1994) i Veseli pakao poezije (izabrane pesme, 1996), esejistički spev Neočekivan čovek (1992), romane: Mrtvo mišljenje (1989), Petrovgradska prašina (1990), Jesen svakog drveta (1997), Andraci, jepuri i ostala najvažnija čudovišta Petrovgrada i Srednjeg Banata (1998), Evropa broj 2 (1998) i Drvodelja iz Nabisala (1990), kao i knjigu eseja Vruć pas (1985). Pisao je i radio i TV drame. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Jedna književna nagrada nosi njegovo ime. postmoderna književnost, neoavangarda, vojvođanska avangarda, čekić tautologije... avangarda neoavangarda vujica resin tucic signalizam miroljub todorovic kopicl konkretna vizuelna poezija serbian yugoslavian avant-garde concrete visual poetry judita salgo katalin ladik slavko matkovic KC (L)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Jednog dana mama mačka je ostavila svog sinčića Čarlija u luci, jer je želela da on proputuje svet i ne doživi njenu sudbinu običnog lovca na miševe. Tu ga nalazi devojčica Violeta čiji je tata bio kapetan broda. Zajedno sa Violetom Čarli obilazi svet. Čitajte kako je mačak Čarli osvajao srca napuljskih mačaka, prodavao šešire, radio u cirkusu i doživeo niz drugih neverovatnih avantura. Aleksandar Popović (20. novembar 1929, Ub — 9. oktobar, 1996, Beograd) jedan je od najznačajnijih srpskih dramskih pisaca. Najviše je pisao komedije i satire a uspešno se bavio i drugim žanrovima, pa je iza sebe ostavio bogat opus drama za decu, scenarija za televizijske drame i serije. Njegova vrlo uspešna knjiga za decu je Sudbina jednog Čarlija. Za dramska dela osvojio je mnogobrojne nagrade, a pozorišne predstave rađene po njegovim tekstovima postale su zaštitni znak mnogih pozorišta. Napisao preko 50 pozorišnih komada. Biografija Rođen na Ubu 20. XI 1929. godine. Po završetku gimnazije, odličan matematičar, predaje se pisanju poezije i postaje kandidat za člana Udruženja književnika. Krajem hiljadudevetstočetrdesetih uhapšen je i provodi pet godina na Golom Otoku. Nakon robije bio je prisiljen da se okuša u raznim zanatima. Početkom hiljadudevetstopedesetih prihvatio je poziv Duška Radovića iz Radio Beograda i počeo da piše radio-drame za decu. Sa prvim literarnim tekstovima pojavio se 1959. godine. Njegov raznovrstan opus sadrži drame i komedije, drame za decu, TV drame i televizijske serije.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta! Jednog dana mama mačka je ostavila svog sinčića Čarlija u luci, jer je želela da on proputuje svet i ne doživi njenu sudbinu običnog lovca na miševe. Tu ga nalazi devojčica Violeta čiji je tata bio kapetan broda. Zajedno sa Violetom Čarli obilazi svet. Čitajte kako je mačak Čarli osvajao srca napuljskih mačaka, prodavao šešire, radio u cirkusu i doživeo niz drugih neverovatnih avantura. Aleksandar Popović (20. novembar 1929, Ub — 9. oktobar, 1996, Beograd) jedan je od najznačajnijih srpskih dramskih pisaca. Najviše je pisao komedije i satire a uspešno se bavio i drugim žanrovima, pa je iza sebe ostavio bogat opus drama za decu, scenarija za televizijske drame i serije. Njegova vrlo uspešna knjiga za decu je Sudbina jednog Čarlija. Za dramska dela osvojio je mnogobrojne nagrade, a pozorišne predstave rađene po njegovim tekstovima postale su zaštitni znak mnogih pozorišta. Napisao preko 50 pozorišnih komada. Biografija Rođen na Ubu 20. XI 1929. godine. Po završetku gimnazije, odličan matematičar, predaje se pisanju poezije i postaje kandidat za člana Udruženja književnika. Krajem hiljadudevetstočetrdesetih uhapšen je i provodi pet godina na Golom Otoku. Nakon robije bio je prisiljen da se okuša u raznim zanatima. Početkom hiljadudevetstopedesetih prihvatio je poziv Duška Radovića iz Radio Beograda i počeo da piše radio-drame za decu. Sa prvim literarnim tekstovima pojavio se 1959. godine. Njegov raznovrstan opus sadrži drame i komedije, drame za decu, TV drame i televizijske serije.

Miroslav Jozić : PRST NA ČELO , Fondacija Solidarnost Srbije / Kuća Đure Jakšića 2014, str. 72. Zbirka poezije. Očuvanost 4. Iz štampe je, u izdanju Fondacije „Solidarnost“ i Kuće Đure Jakšića, izašla pesnička zbirka „Prst na čelo“ Miroslava Jozića. Rukopis je dobio Književnu nagradu „Đurin šešir“ za 2014. godinu. Odluku o tome doneo je žiri u sastavu: Dušan Stojković, Miloš Janković i Radivoje Marković. Dušan Stojković u pogovoru podseća da je Miroslav Jozić, pre ove pesničke knjige, objavio još četiri, kako se izrazio, neuočene dovoljno i neprotumačene valjano. Za prvu knjigu naglašava da je bila satirična, kritička i osobeno lirski aforistička. -Ostale su umanjivale kritički naboj, a pojačavale zvučna čaranja – predočava Stojković.- Prst na čelo, stavimo li prst na kritičarsko čelo, najzvučnija je, sasvim muzička, lirska partitura kojom je Miroslav Jozić pokazao, i dokazao, da se sa svim iskušenjima i opasnostima kojima rimovana poezija zna da sačeka one koji se nad njen ambis nadviju, odupreti ume i to ne samo tako da može sačuvati živu pesničku glavu, već tako što će ih položiti na pleća. Jozić je 2001. objavio zbirku „Kad se rogati kote“, 2002. „Iz druge priče“, 2005. „Smej“, 2011. „Kamenje i drvlje“, a 2012. „Kratak pregled posrtanja“. Oprobao se i kao dramski pisac. Radio Beograd je snimio i emitovao dve njegove radio drame: „Oraj, drvo, rđavo“ i „Utopljenik i dvojica“. Za ovu drugu dramu dobio je drugu nagradu Dramskog programa na Konkursu za originalnu radio dramu. Jozić, Miroslav, 1954-2021