Vokmenu su potrebne da se zamene gumice. Radio radi kao i njegove orginalne slusaljice. Prodaje se bez baterija, koristi 2 aa baterije.

Radio sat, budilnik, sve funkcije rade, FM odlično hvata, slip, alarm, jedino malo "prekida" sklopkica za izbor talasnog područja...30x17x10cm....

Dragoljub Stojadinović: KNJIŽEVNA TRAJANJA II knjiga, Jedinstvo Priština 1973, tvrdi povez, str. 300. Književni eseji i kritike. Sadržaj na slikama. Očuvanost 4-; korica malo pohabana. Драгољуб Стојадиновић (Милошево, код Јагодине, 18. април 1929 – Београд, 18. март 2018) био је српски есејиста, књижевни и позоришни критичар, романописац и драматург. Основну школу завршио је у Милошеву, а гимназију у Јагодини. Уписао се на Филозофски факултет у Београду (Група за југословенску књижевност) и дипломирао на Филозофском факултету у Приштини 1973. године. У Радио Приштину је дошао 1954. године, у којој је радио као новинар и уредник програма на српском језику. Поред рада у Радио Приштини, где је дао ауторски печат својим емисијама, које су од педесетих година прошлог века пружале полет културном стваралаштву и интелектуалном и културном животу на Косову и Метохији (попут емисија „Речи, облици, тонови“, „Са разних меридијана“…), уз Рада Николића и Вука Филиповића, један је од оснивача часописа Стремљења 1960. године, у чијој је редакцији од самог почетка. С групом песника оснивач је Песничких сусрета Лазар Вучковић 1970. године. Био је први уредник књижевне едиције НИП Јединства од 1971. године. Две деценије, од 1954. до 1976. године, писао је позоришну и књижевну критику на Косову. По одласку из Приштине, 1976. године, радио је у Управи за цивилну ваздушну пловидбу и `Привредном прегледу` у Београду. У периоду од десет година (1996—2006) писао је књижевну критику у Вечерњим новостима. Написао је више десетина есеја и приказа у часописима Стремљења, Књижевна критика, Дело, Књижевност и другим. У оставштини има две књиге студија и критика и роман. Објављивао је и под именом Драган Стојадиновић.

Tvrd povez, većeg formata. Izdanje Radio televizija Beograd, 1991. godine. Izuzetno dobro očuvana knjiga, rekao bih nečitana, 300. strana. goran kol, kruševac, 2024.

Ignatij Julijanovič Kračkovski: NAD ARAPSKIM RUKOPISIMA Mek povez, 24cm, 138strana, izdavač: TREĆI PROGRAM RADIO-SARAJEVA - Sarajevo, knjiga ima posvetu? manje oštećenje na korici?

Cosmos M - Kosmos M - tranzistor iz 1964 - Made in SSSR . Proizvodjac - Sarapoul Orjonikidze Radio Works . Nemam mogucnosti da ga isprobam . Ide kao kolekcionarski primerak .

Zbornik: O DELU ALEKSANDRIJSKI SVETIONIK SLOBODANA GRUBAČIĆA - Tumačenja književnosti od aleksandrijske škole do postmoderne, Radio Beograd 2 2008, str. 135. Priredio Đorđe Malavrazić. Očuvanost 4

Radomir Andrić : POD ZLATNOM LESKOM, Novo delo Beograd 1988, str. 48. Poezija za decu. Očuvanost 4. O autoru: Rođen je u Ljubanju, kraj Užica, 1944. Radio je kao novinar u Radio Beogradu. Objavio je 30 knjiga pesama: Sunce u vodenici, Večernji krčag, Šumska crkva, Bunari Radoša Modričanina, Neustuknica, Kakva počast, Ispod snega, Pohvala smehu, Vučica na prtini, Rujno, Rumunska ikona, Isto i obrnuto, Večera na savskoj lađi, Beli izvor... Piše i za decu. Pesme su mu prevedene na italijanski, španski, francuski, engleski, ruski, rumunski, makedonski i slovenački jezik. Dobitnik je većeg broja književnih nagrada. Književnik je bogatog i raznovrsnog opusa, a pored poezije, piše prozu, književnu kritiku i esejistiku.

Francuski kroz razgovor : Škola strani jezika : Komplet Autori: Darinka Marodić / Ružica Dimitrijević Knjiga + Gramofonske ploče Radio televizija Beograd KOLARČEV NARODNI UNIVERZITET K D O 1 1

Naslov: Vruć pas : avanturistički eseji Autor: Vojislav Despotov Izdavač: Novi Sad : Matica srpska Godina izdanja: 1985, 202 str. : ilustr. ; 21 cm Zbirka: Biblioteka `Danas` Povez: Tvrd sa omotom Ćirilica Vojislav Despotov rođen je 1950. u Zrenjaninu, umro je 2000. godine u Beogradu. Živeo je u Novom Sadu. Bio je vlasnik i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za književnost HEY JOE. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Radio je kao urednik dramskog programa u Radio Novom Sadu. Objavio je knjige pesama: Prvo, tj. pesmina slika reči (1972), Dnjižepta bibil zizra uhunt (1976), Trening poezije (1978), Perač sapuna (1979), Pada dubok sneg (1986), Prljavi snovi (1988), Veseli pakao evropoezije (1990), Deset deka duše (1994) i Veseli pakao poezije (izabrane pesme, 1996), esejistički spev Neočekivan čovek (1992), romane: Mrtvo mišljenje (1989), Petrovgradska prašina (1990), Jesen svakog drveta (1997), Andraci, jepuri i ostala najvažnija čudovišta Petrovgrada i Srednjeg Banata (1998), Evropa broj 2 (1998) i Drvodelja iz Nabisala (1990), kao i knjigu eseja Vruć pas (1985). Pisao je i radio i TV drame. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Jedna književna nagrada nosi njegovo ime. KC

Q-sonic DP-115 FM transmiter i dva FM prijemnika/radia Audio kablom se transmiter kači na neki od izvora zvuka. Zvučnici mogu da hvataju signal sa transmitera preko dva kanala ili da nezavisno jedan od drugog rade kao radio aparati. Transmiter 2x AAA baterije Zvučnici 3x AAA baterije

Poeticki memoari Izdavac - Radio B92, Beograd Godina - 1995. Knjiga u vrlo dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,bez ispisane posvete,mek povez,format 20 cm,158 str. (77)

Philips Model AQ6591 AM/FM Stereo Tuner with Cassette Player . Radi samo radio , kasetofon ne mota u levo i ne vrti kasetu pri reprodukciji , najverovatnije je pukla gumica .

Autor Miladin ĆulafićNaslov Dokle ću morati da budem dobarPovez TvrdIzdavač NolitBiblioteka ZmajMiladin Ćulafić (Gornje Luge kod Andrijevice, 27. januar 1939) srpski je književnik i lektorBiografijaOsnovnu školu završio je u Andrijevici, a gimnaziju u Ivangradu (Berane). Završio je Filološki fakultet u Beogradu, grupa za jugoslovenske i opštu književnost. Radio je desetak godina kao profesor književnosti u Brčkom, Mladenovcu, Mrkonjić Gradu i Banjoj Luci.[1] Posle je, u Beogradu, radio kao lektor i korektor u novinskom preduzeću Jež i izdavačkoj kući Rad.Osim izbora iz njegove prve dve knjige na bugarskom pod nazivom Silna krv (Narodna kultura, Sofija 1980), prevođene su još neke njegove priče na italijanski i francuski jezik.Član je Udruženja književnika Srbije.Živi u Beogradu4/1

SANYO MICRO CASSETTE TAPE RECORDER MODEL No TRC550M MADE IN KOREA. Stanje kao na slikama.. Pri probi ispravan-radio. Dimenzije ~12*6*2 cm Diktafon reporterac,popularan svojevremeno kod novinara.

Poeticki memoari Izdavac - Radio B92, Beograd Godina - 1995. Knjiga u vrlo dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,sa pecatom na par strana,mek povez,format 20 cm,158 str. (47)

Knjiga je korišćena, izdanje iz 1979 godine, ali je odlično očuvana. Dedin deda (radio-drame za decu), autor: Svetislav Ruškuc IZDAVAČ: Srpska čitaonica, Irig GODINA: 1979. POVEZ: mek OBIM: 145 strana

Radio budilnik dobijen na poklon. Ne koristi se. Potpuno ispravan i funkcionalan. Ima račun i garanciju još 23 meseca. Mogu da otpakujem i pošaljem fotografije ili video zapis na zahtev kupca.

Sveta Lukić: PREKO GRANICA - Deset portreta modernih stvaralaca, Svjetlost Sarajevo 1984, str. 224. Sadržaj na slici. Eseji. Očuvanost 4-; Sveta Lukić (Beograd, 18. oktobar 1931 - Beograd, 31. januar 1997), književnik, estetičar, književni istoričar, filmski, radio i televizijski scenarista. Diplomirao na grupi za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, a počeo je da objavljuje književne radova još 1951. godine. Radio je u Izdavačkom preduzeću `Prosveti` i uređivao biblioteke `Karijatide`, `Književni pogledi`, kao i Malu enciklopediju Prosvete. Uređivao je časopise `Delo`, `Kultura`, `Čovekova sredina`, sarađivao u časopisu `RTV-teorija i praksa`. Objavio je pet romana o Beogradu i Srbiji, više knjiga studija i rasprava (Umetnost i kriterijumi, Estetička čitanka, Po književnoj Jugoslaviji, Celo jato, Novi mediji - nova umetnost i dr. Objavljivao je knjige proze, pripovetke, lirske proze, pisao je filmska scenarija i radio-dramatizacije književnih dela. Knjige su mu prevođene na engleski, italijanski, poljski, mađarski, rumunski, slovački. U Televiziji Beograd ogledao se u različitim žanrovima, pisao je za Redakciju programa iz kulture, naučnu, obrazovnu... a poznate su njegove TV drame: Posle odmora, 1965; Kalendar Jovana Orlovića, 1968; Na dan požara, 1969; Poslednje sovuljage i prvi petli, 1983; Vrenje, 1986; serija Slom, 1979. Za svoj književni rad dobio je Ninovu nagradu za publicistiku `Dimitrije Tucović`, za književnu kritiku `Milan Bogdanović` i `Đorđe Jovanović`, nagradu sarajevske `Svjetlosti` i RTB-a.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Redje u ponudi! Anto Staničić (Tivat, 18. prosinca 1909. - 1991.), crnogorski[1]dječji pisac i novinar, hrvatske nacionalnosti.[2] Jedan je od najpoznatijih pisaca dječjih knjiga, romana i pripovijetki. Među malobrojnim je Bokeljima koji je uspio ući u školsku lektiru za osnovne škole. Poznato mu je djelo roman Mali pirat, koji je bio rado čitan u drugoj polovini 20. stoljeća u Hrvatskoj, Crnoj Gori, Srbiji i Slovačkoj, te je doživio nekoliko izdanja. Poznati su mu i romani Galebovo gnijezdo i Bambusov štap.[2] 26. studenoga 2019. postavljena mu je spomen ploča na zidu kuće u Tivtu gdje je pisac rođen.[3] Živio je u Beogradu te je stvarao na srpskom jeziku. Rođen u Tivtu 1909. godine. U Dubrovniku je završio osnovnu i srednju školu. U Zagrebu je počeo studirati ekonomiju. Godine 1937. zaposlio se u Agrarnoj banci u Beogradu. Godine 1948. u Radio-Beogradu se zaposlio kao novinar. Na Radio-Beogradu radio je u uredništvu emisija za djecu, potom u Radio-školi, te drugim uredništvima u kojima je stalno radio do 1978. godine. Većinom je živio u Beogradu, ali je nadahnuće za djela nalazio na obali Jadranskog mora i tamošnjim ljudima, koje je smatrao vrlo hrabrima. Ugledao se na djeda Peru, mornara, pa je pisao uglavnom o svom zavičaju plemenitih i jednostavnih ljudi i njihovom mornarskom životu. Prvu knjigu objavio je 1951. godine, Priče na granici istine. Slijedi mu uspješnica Mali pirat, čiji motiv je prošlost stare Boke i kroz nju je prikazao svoje uspomene iz djetinjstva. Doživjela je prijevode na slovenski, makedonski, mađarski i češki. Roman Bambusov štap preveden je na slovački. Nastavio je stvarati i novo veliko priznanje dobio je 1981. za Galebovo gnijezdo te 1991. godine. Umro je 1991. godine.[1] Djela Djela:[1] Priče na granici istine, Zagreb: Mladost, 1951. Mali pirat, Zagreb: Mladost, 1956. Bambusov štap, Zagreb: Mladost, 1959. Ratni brod Velika sultanija, Zagreb: Mladost, 1964. Tamo gdje se talasi razbijaju, Zagreb: Mladost, 1964. Afrikanac i druge pripovijesti, Zagreb: Mladost, 1971. Nojeva barka, Gornji Milanovac: Dječje novine, 1974. Binga, Minuš Đerdan priča za djecu Galebovo gnezdo, Beograd: Nolit, 1980. Kojim putem, Afrikanče, Beograd: Nolit, 1984. Priča o Sunici, Beograd: Nolit, 1985. Beskućne kuće, Beograd: Nolit, 1987. Tajne Veriga, Beograd: Nolit, 1988.

Marija Kiri - Eva Kiri Mlado pokolenje, Beograd 1968. Mek povez, 153 strane. Knjiga je u dobrom stanju, prednja korica je malo zacepljena na vrhu. KLjucne reci: knjiga, knjige, biografija, Marija, kiri, fizika radio talasi

Knjiga koja ti daje preko 50 sjajnih razloga da zavoliš knjige, iako imaš milion prečih stvari koje bi radio. Ova knjiga namenjena je deci i odraslima, a posebno onima koji ne vole da čitaju.

Knjiga koja ti daje preko 50 sjajnih razloga da zavoliš knjige, iako imaš milion prečih stvari koje bi radio. Ova knjiga namenjena je deci i odraslima, a posebno onima koji ne vole da čitaju.

Knjiga koja ti daje preko 50 sjajnih razloga da zavoliš knjige, iako imaš milion prečih stvari koje bi radio. Ova knjiga namenjena je deci i odraslima, a posebno onima koji ne vole da čitaju.

STANJE KAO NA SLICI.. SPOLJNI ZNACI STAJANJA,UNUTRA VISE NEGO OCUVANA.. IZDAVAC:`NOVA PROSVETA`1985 GODINE,75 STRANA IZUZETNO POUCNA-EDUKATIVNA KNJIGA ZA MLADE NARASTAJE,, NEMA BOLJEG POKLONA ZA DECU OD RODITELJA ILI DEKA I BAKA...