Odlično očuvano! Retko u ponudi! Prvo izdanje iz 1979. Autor - osoba Despotov, Vojislav Naslov Perač sapuna / Vojislav Despotov Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1979 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Matica srpska, 1979 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 61 str. ; 22 cm Napomene Tiraž 1000 Beleška o piscu: str. 59. Vojislav Despotov rođen je 1950. u Zrenjaninu, umro je 2000. godine u Beogradu. Živeo je u Novom Sadu. Bio je vlasnik i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za književnost HEY JOE. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Radio je kao urednik dramskog programa u Radio Novom Sadu. Objavio je knjige pesama: Prvo, tj. pesmina slika reči (1972), Dnjižepta bibil zizra uhunt (1976), Trening poezije (1978), Perač sapuna (1979), Pada dubok sneg (1986), Prljavi snovi (1988), Veseli pakao evropoezije (1990), Deset deka duše (1994) i Veseli pakao poezije (izabrane pesme, 1996), esejistički spev Neočekivan čovek (1992), romane: Mrtvo mišljenje (1989), Petrovgradska prašina (1990), Jesen svakog drveta (1997), Andraci, jepuri i ostala najvažnija čudovišta Petrovgrada i Srednjeg Banata (1998), Evropa broj 2 (1998) i Drvodelja iz Nabisala (1990), kao i knjigu eseja Vruć pas (1985). Pisao je i radio i TV drame. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Jedna književna nagrada nosi njegovo ime. postmoderna književnost, neoavangarda, vojvođanska avangarda, čekić tautologije... avangarda neoavangarda vujica resin tucic signalizam miroljub todorovic kopicl konkretna vizuelna poezija serbian yugoslavian avant-garde concrete visual poetry judita salgo katalin ladik slavko matkovic KC (L)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Jednog dana mama mačka je ostavila svog sinčića Čarlija u luci, jer je želela da on proputuje svet i ne doživi njenu sudbinu običnog lovca na miševe. Tu ga nalazi devojčica Violeta čiji je tata bio kapetan broda. Zajedno sa Violetom Čarli obilazi svet. Čitajte kako je mačak Čarli osvajao srca napuljskih mačaka, prodavao šešire, radio u cirkusu i doživeo niz drugih neverovatnih avantura. Aleksandar Popović (20. novembar 1929, Ub — 9. oktobar, 1996, Beograd) jedan je od najznačajnijih srpskih dramskih pisaca. Najviše je pisao komedije i satire a uspešno se bavio i drugim žanrovima, pa je iza sebe ostavio bogat opus drama za decu, scenarija za televizijske drame i serije. Njegova vrlo uspešna knjiga za decu je Sudbina jednog Čarlija. Za dramska dela osvojio je mnogobrojne nagrade, a pozorišne predstave rađene po njegovim tekstovima postale su zaštitni znak mnogih pozorišta. Napisao preko 50 pozorišnih komada. Biografija Rođen na Ubu 20. XI 1929. godine. Po završetku gimnazije, odličan matematičar, predaje se pisanju poezije i postaje kandidat za člana Udruženja književnika. Krajem hiljadudevetstočetrdesetih uhapšen je i provodi pet godina na Golom Otoku. Nakon robije bio je prisiljen da se okuša u raznim zanatima. Početkom hiljadudevetstopedesetih prihvatio je poziv Duška Radovića iz Radio Beograda i počeo da piše radio-drame za decu. Sa prvim literarnim tekstovima pojavio se 1959. godine. Njegov raznovrstan opus sadrži drame i komedije, drame za decu, TV drame i televizijske serije.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta! Jednog dana mama mačka je ostavila svog sinčića Čarlija u luci, jer je želela da on proputuje svet i ne doživi njenu sudbinu običnog lovca na miševe. Tu ga nalazi devojčica Violeta čiji je tata bio kapetan broda. Zajedno sa Violetom Čarli obilazi svet. Čitajte kako je mačak Čarli osvajao srca napuljskih mačaka, prodavao šešire, radio u cirkusu i doživeo niz drugih neverovatnih avantura. Aleksandar Popović (20. novembar 1929, Ub — 9. oktobar, 1996, Beograd) jedan je od najznačajnijih srpskih dramskih pisaca. Najviše je pisao komedije i satire a uspešno se bavio i drugim žanrovima, pa je iza sebe ostavio bogat opus drama za decu, scenarija za televizijske drame i serije. Njegova vrlo uspešna knjiga za decu je Sudbina jednog Čarlija. Za dramska dela osvojio je mnogobrojne nagrade, a pozorišne predstave rađene po njegovim tekstovima postale su zaštitni znak mnogih pozorišta. Napisao preko 50 pozorišnih komada. Biografija Rođen na Ubu 20. XI 1929. godine. Po završetku gimnazije, odličan matematičar, predaje se pisanju poezije i postaje kandidat za člana Udruženja književnika. Krajem hiljadudevetstočetrdesetih uhapšen je i provodi pet godina na Golom Otoku. Nakon robije bio je prisiljen da se okuša u raznim zanatima. Početkom hiljadudevetstopedesetih prihvatio je poziv Duška Radovića iz Radio Beograda i počeo da piše radio-drame za decu. Sa prvim literarnim tekstovima pojavio se 1959. godine. Njegov raznovrstan opus sadrži drame i komedije, drame za decu, TV drame i televizijske serije.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Nezavisna izdanja 37 Slobodan Masic Dušan Jovanović (Beograd, 1. oktobar 1939 — Ljubljana, 31. decembar 2020[1]) bio je jugoslovenski, srpski i slovenački glumac, pozorišni reditelj, dramaturg, esejista i scenarista. Živio i radio u Sloveniji, a od 2005—2008. godine bio je predsednik Prešernove Fondacije. Biografija Rođen je 1. oktobra 1939. godine u Beogradu, a 1951. godine preselio se u Ljubljanu, gde je studirao engleski i francuski jezik na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Ljubljani.[2] Nakon toga studirao je pozorišnu režiju na Akademiji za pozorište, radio, film i televiziju Univerziteta u Ljubljani. Krajem šezdesetih godina, bio je jedan od osnivača teatra Pupilije Ferkeverk, početkom sedamdesetih godina, suosnivač i direktor eksperimentalnog pozorišta Glej, a od kraja sedamdesetih do sredine osamdesetih godina bio je rukovodilac Slovenačkog omladinskog pozorišta.[3] Na Akademiji za pozorište, radio, film i televiziju u Ljubljani postao je docent 1989. godine, gde je predavao režiju. Krajem devedesetih godina, oprobao se i kao kolumnista, a istovremeno se posvetio raznim pozorišnim projektima.[2] Dobitnik je velikog broja nagrada za dramski tekst i režiju, uključujući 10 Borštnikovih nagrada za režiju, Sterijinu nagradu za režiju, 1987. za predstavu `Za dobro naroda` i 1988. godine za režiju predstave `Sumnjivo lice`, kao i nagrade Bojana Stupice, Gavelinu i mnoge druge. Režirao je više od 100 pozorišnih predstava.[2][4] Njegova supruga je glumica Milena Zupančić, sa kojom ima kćer Mašu Jovanović.[5] Iz prvog braka sa Vidom Zei ima sina Sašu Jovanovića.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Prvo izdanje! Drama u dva dela Po delima Jakova Ignjatovica Likovna oprema: Radule Boskovic Đorđe Lebović (1928 — 2004) je bio srpski dramski pisac i scenarista. Biografija Rođen je u Somboru 1928. godine. Kao petnaestogodišnjak, zbog svog jevrejskog porekla, biva interniran u zloglasne nemačke koncentracione logore Aušvic, Mauthauzen i Saksenhauzen. Gorka iskustva stečena u ratu ostaviće kasnije dubok trag u njegovom delu. Nakon rata, 1947. godine započinje studije na Tehničkom fakultetu u Beogradu, odakle 1948. prelazi na Odsek za filozofiju Filološkog fakulteta gde diplomira 1951. godine. Već tokom studija radi kao novinar na Radio Beogradu i u humorističkom listu „Jež“, a nakon studija postavljen je na funkciju kustosa u Muzeju pozorišne umetnosti u Beogradu koju obavlja tokom 1954-55. godine, ostavljajući pritom najobimniji rukopis, pisan rukom, „Prva inventarska knjiga Muzeja pozorišne umetnosti u Beogradu“. Od 1955. upravnik je Letnje pozornice, a od 1960. upravnik beogradskog Izložbenog paviljona. Bio je upravnik drame u Beogradskom dramskom pozorištu od 1979. do 1981. godine. Đorđe Lebović je osnivač i prvi predsednik Udruženja dramskih pisaca Srbije. Pored pozorišnih, radio i televizijskih drama, radio je scenarije nekih od najpoznatijih filmova sa prostora Bivše Jugoslavije, kao što su „Valter brani Sarajevo“ i „Partizanska eskadrila“ Hajrudina Šibe Krvavca. U svojim dramama, evocirajući uspomene tragičnog detinjstva, Lebović je pokušavao doći do odgovora na pitanja vezana za najdublje i najzaumnije procese koji u ljudima pokreću žeđ za destrukcijom u uslovima stvorenim ratom. Umro je u Beogradu 2004. godine.

KONAC DVADESETOG VEKA - Vojislav Despotov Edicija: Avanturistički eseji, knjiga 1 Izdavač: IU Misao - Novi Sad Povez: tvrd 2012 245 str. 15x15 cm. Avanturistički eseji je sintagma koju je prvi put upotrebio Vojislav Despotov kao podnaslov zbirke eseja Vruć pas. Tada kao i danas pozivala je na avanturu prekoračivanja žanra, na igru sa medijem slike, teksta, alfabeta, interpunkcija, mistifikacija... Ovu ediciju posvećujemo upravo onome što stoji iza te sintagme kao i onome ko ju je izmaštao i ostavio pred nas. Vojislav Despotov rođen je 1950. u Zrenjaninu, umro je 2000. godine u Beogradu. Živeo je u Novom Sadu. Bio je vlasnik i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za književnost HEY JOE. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Radio je kao urednik dramskog programa u Radio Novom Sadu. Objavio je knjige pesama: Prvo, tj. pesmina slika reči (1972), Dnjižepta bibil zizra uhunt (1976), Trening poezije (1978), Perač sapuna (1979), Pada dubok sneg (1986), Prljavi snovi (1988), Veseli pakao evropoezije (1990), Deset deka duše (1994) i Veseli pakao poezije (izabrane pesme, 1996), esejistički spev Neočekivan čovek (1992), romane: Mrtvo mišljenje (1989), Petrovgradska prašina (1990), Jesen svakog drveta (1997), Andraci, jepuri i ostala najvažnija čudovišta Petrovgrada i Srednjeg Banata (1998), Evropa broj 2 (1998) i Drvodelja iz Nabisala (1990), kao i knjigu eseja Vruć pas (1985). Pisao je i radio i TV drame. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Jedna književna nagrada nosi njegovo ime. KC K.D.S.2.3.

Miroslav Jozić : PRST NA ČELO , Fondacija Solidarnost Srbije / Kuća Đure Jakšića 2014, str. 72. Zbirka poezije. Očuvanost 4. Iz štampe je, u izdanju Fondacije „Solidarnost“ i Kuće Đure Jakšića, izašla pesnička zbirka „Prst na čelo“ Miroslava Jozića. Rukopis je dobio Književnu nagradu „Đurin šešir“ za 2014. godinu. Odluku o tome doneo je žiri u sastavu: Dušan Stojković, Miloš Janković i Radivoje Marković. Dušan Stojković u pogovoru podseća da je Miroslav Jozić, pre ove pesničke knjige, objavio još četiri, kako se izrazio, neuočene dovoljno i neprotumačene valjano. Za prvu knjigu naglašava da je bila satirična, kritička i osobeno lirski aforistička. -Ostale su umanjivale kritički naboj, a pojačavale zvučna čaranja – predočava Stojković.- Prst na čelo, stavimo li prst na kritičarsko čelo, najzvučnija je, sasvim muzička, lirska partitura kojom je Miroslav Jozić pokazao, i dokazao, da se sa svim iskušenjima i opasnostima kojima rimovana poezija zna da sačeka one koji se nad njen ambis nadviju, odupreti ume i to ne samo tako da može sačuvati živu pesničku glavu, već tako što će ih položiti na pleća. Jozić je 2001. objavio zbirku „Kad se rogati kote“, 2002. „Iz druge priče“, 2005. „Smej“, 2011. „Kamenje i drvlje“, a 2012. „Kratak pregled posrtanja“. Oprobao se i kao dramski pisac. Radio Beograd je snimio i emitovao dve njegove radio drame: „Oraj, drvo, rđavo“ i „Utopljenik i dvojica“. Za ovu drugu dramu dobio je drugu nagradu Dramskog programa na Konkursu za originalnu radio dramu. Jozić, Miroslav, 1954-2021

Đorđije Vuković : DRUGA STRANA , Filip Višnjić 1985, str. 112. Proza; Pripovetke Očuvanost 4-. Đorđije Vuković (Pažići, Danilovgrad, 3. maj 1943 — Beograd, 6. oktobar 2020) bio je srpski univerzitetski profesor, pisac, kritičar, istoričar i teoretičar književnosti. Đorđije Vuković se rodio u Pažićima kod Danilovgrada. U Danilovgradu je završio gimnaziju a Filološki fakultet, grupu za jugoslovensku i opštu književnost, u Beogradu. Magistrirao je sa temom o romanima Miroslava Krleže a doktorirao odbranivši rad Sinestezija u srpskoj poeziji. Bio je glavni urednik časopisa Student za vreme studentskih demonstracija 1968. koje je i predvodio. Univerzitetsku karijeru je započeo kao asistent kod Sretena Marića na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, da bi kasnije postao profesor na smeru za opštu književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta u Beogradu. Radio je i kao istraživač u beogradskom Institutu za književnost i umetnost. Za knjigu Ogledi o srpskoj književnosti (1985) dobio je nagrade Miloš Crnjanski i Đorđe Jovanović. Za časopis Treći program Radio Beograda priredio je zbornike radova o dijalogu, Prustu, Eliotu, Floberu i Stendalu. Pisao je priloge za mnoge književne listove, časopise i zbornike. Objavljivao je priloge u raznim listovima, časopisima i zbornicima. Za knjigu Ogledi o srpskoj književnosti, objavljenu 1985. godine, dobio je nagrade Miloš Crnjanski i Đorđe Jovanović. Iste godine izdao je žanrovski mešovitu prozu Druga strana, potom Istorijski roman 2009. godine, a Sinteseziju u poeziji 2010. godine. Za časopis Treći program Radio Beograda priredio je zbornike radova o dijalogu, Prustu, Eliotu, Floberu i Stendalu.

Prelep komplet od 4 knjige - slikovnice. Format 23 cm x 16 cm. Knjige su sa prelepim edukativnim pricama , sa divnim ilustracijama u punom koloru. Knjige koje ce oduseviti svako dete. .. . biblioteka Godine srece. Radio stanica Stari voz Camac Dobri ljudi Sve knjige potpuno nove nekoriscene.

PEREIRA TVRDI DA... Antonio Tabuki Radio B92, Beograd, 1995. mek povez 152 strane. Odlično očuvana knjiga. Ako Vas nešto zanima, blagoizvolite poslati poruku. POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta ------------------------------ 31052022K

Dj.Balasevic-I zivot ide dalje /sve dalje odavde/ Kolumne koje je pisao za Radio TV Reviju oktobar-maj 91/92 Njegova neprevazidjena lucidna razmisljanja o onom nesretnom vremenu. Meki povez 106 str.latinica Odlicno ocuvana Ima malu privatnu posvetu na vrhu prve strane-pa kome ne smeta...

SV 9 60235) LIKOVI I PISCI , Aris Movsesijan , Radio B92 Beograd 1995 ,kratke priče ; Aris Movsesijan (Beograd, 22. mart 1966) srpski doktor stomatologije, pisac, scenarista, filmski reditelj, bloger i političar. Jermenskog porekla. mek povez, format 13,5 x 19,5 cm , 84 strane, potpis i posveta autora na predlistu

Levoruka sloboda Džon Arden Levoruka sloboda (1965), napisana povodom 750. godišnjice potpisivanja Magna karte, karakteristično se zadržava na neuspehu dokumenta da postigne slobodu. Njegovo pisanje postalo je politički posvećenije, što se vidi u dve radio drame The Bagman (1972) i Pearl (1978). odlično očuvana exlibris ROOM.7

Majk Barfild, Džes Bredli - Dan u životu balegara, papkara, tebe i tvojih drugara! Laguna, Beograd, 2019 128 str. meki povez stanje: vrlo dobro 29 cm Smehotresni vodič kroz život na našoj planeti! Kako funkcioniše ljudsko telo? Šta se to zbiva u životinjskom carstvu? Otkrij šta je nauka i šta pokreće svet koji te okružuje! Provedi dan u životu fascinantnih stvari i bića iz sveta koji te okružuje. Iz ovih urnebesnih stripova, tajnih dnevnika, pa čak i detaljnih dijagrama otkrićeš gomilu fantastičnih činjenica i još mnogo toga. Majk Barfild Majk Barfild je pisac, pesnik, glumac, kompozitor i crtač. Radio je za mnoge te-ve i radio serijale (između ostalog, pisao je pitanja i za kviz Ko hoće da bude milioner). Autor je mnogih humorističkih knjiga, knjiga iz popularne nauke i pesama za decu. Prevodilac: Draško Roganović Nagrađene knjige / Edukativni / Knjige za decu 978-86-521-3864-7

Marijan Matković: STOPE NA STAZI, Veselin Masleša Sarajevo 1982, str. 308. Putopisi. Sadržaj na slici. Očuvanost 4-; ima potpis. Marijan Matković (Karlovac, 21. rujna 1915. - Zagreb, 31. srpnja 1985.), hrvatski književnik. Studirao je povijest umjetnosti i književnost u Beču i Parizu, diplomirao je na Pravnom fakultetu u Zagrebu. Od 1945. godine radio je na Radio Zagrebu, književni je tajnik `Nakladnog zavoda Hrvatske`, te intendant u HNK u Zagrebu. Uređivao je časopis `Forum`, a od 1974. do smrti vodio je `Zavod za književnost i teatrologiju JAZU`. Prvo objavljeno djelo mu je pjesnička zbirka `Iz mraka u svjetlo`. Njegov dramski obiteljski ciklus `Igra oko smrti` svojevrsna je panorama predratnih i ratnih društveno-političkih previranja. Drugi značajni dramski interes je suvremena, egzistencijalističkim humanizmom inspirirana reinterpretacija antičkih mitova (Heraklo, Prometej, Ahilova baština - ciklus `I bogovi pate`. Pisao je i feljtone, eseje i kritike, putopise i likovne monografije te uređivao brojna izdanja hrvatskih pisaca.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ilustracije: Nives Kavuric - Kurtovic Iris Supek Tagliaferro (Zagreb, 4. kolovoza 1946.), hrvatska književnica i povjesničarka umjetnosti. Živjela je i radila u Zagrebu, ali se pri kraju svojeg radnog perioda preselila u Rijeku.[1] Život i djelo Diplomirala je na Filozofskom fakultetu. Po zanimanju je povjesničarka umjetnosti. Potječe iz zagrebačke obitelji znamenitog fizičara, filozofa i akademika Ivana Supeka i njegove supruge Zdenke Tagliaferro.[2] Radila je kao urednica i dramaturginja Dramskog programa Hrvatskog radija. Piše poeziju, romane te kazališne i radio-drame. U produkciji Hrvatskog radija je izvedeno dvadesetak njenih radio-drama i igara, kao i mnogi prijevodi i adaptacije dramskih tekstova i priča. Za `Kraj svijeta počinje kihanjem` osvojila je drugu nagradu Ksaver Šandor Gjalski 1983.[3] Njen zapaženi roman `Hope Bleu` je ostvarenje vrlo složene kompozicije, neobičnih likova i tema, u kojem se miješaju žanrovi, geografske lokacije i povijesne epohe, a djelo odaje `osebujni senzibilitet, imaginaciju i popriličnu autoričinu čitateljsku kulturu` (V. Visković, 2000). Biblioteka Vjeverica

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta! Ilustracije: Diana Kosec - Bourek Mladen Kušec (Zagreb, 24. veljače 1938. – Zagreb, 2. studenoga 2020.) bio je hrvatski pjesnik, pripovjedač, publicist i novinar. Rođen je u Zagrebu 1938. godine. U rodnom je gradu polazio osnovnu školu, gimnaziju i studij na Filozofskom fakultetu.[1] Diplomirao je jugoslavistiku 1963. godine na Filozofskome fakultetu u Zagrebu. Preminuo je 2. studenoga 2020. godine u 83. godini života.[2] Profesionalni put U svojem je radu jednako prisutan na Hrvatskoj televiziji i na Hrvatskom radiju kao i u književnosti, posebice onoj za djecu. Godine 1963. zaposlio se kao novinar na tadašnjem Radio Zagrebu. Do danas je osmislio i ostvario brojne emisije (Tonkica Palonkica, frrr..., Patuljci pojma nemaju, Bijela vrana, Hihotići i dr.) koje su stekle veliku popularnost, jednako među mladima i među odraslima. I kad piše i kad razgovara s djecom na hrvatskom radiju ili televiziji, njegova su tema djevojčice i dječaci, mame i tate, koji nikad nemaju dovoljno vremena za sebe. Kroz šalu, smijeh ili zanimljivu priču, pokušava djeci i ljudima pomoći da nađu sebe, da prepoznaju sve one čari života oko sebe i da čuvaju sve dobro među ljudima i u prirodi koja ih okružuje. Bio je urednik Obrazovnog i dječjeg programa na Hrvatskom radiju od 1989. do 1994. godine. godine, a nakon toga godinu i pol urednik Radio Sljemena. Od 1963. godine član je Hrvatskog novinarskog društva, a od 1968. godine Društva hrvatskih književnika. Radijske i TV emisije Tonkica Palonkica frrr..., Bijela vrana, Hihotići, Patuljci pojma nemaju i Sedmi vjetar i danas su prepoznatljive radio i televizijske emisije djeci i odraslima. Radio emisija Bijela vrana emitira se od 1973. godine. U njoj propituje jesu li djeca doista mala ili ih odrasli samo ne shvaćaju ozbiljno. U razgovorima s neobičnom djecom, bijelim vranama, dokazuje da djeca često razmišljaju ozbiljnije od odraslih. `Bio sam oduvijek Bijela Vrana, pa sam ih kao književnik i novinar tražio. I djeca su male bijele pozitivne vrane u kojima ćeš uvijek naći i otkriti nešto novo.`, Mladen Kušec o sebi. Radio emisija Tonkica Palonkica frrr... 2014. godine uprizorena je na kazališnim daskama. Književni rad Njegov je književni rad, pjesništvo i proza, posvećen djeci i mladeži. Od ranih 1970-ih, kada je objavio prvu knjigu Dobar dan, napisao je još tridesetak knjiga. Mjesto radnje je često zagrebačka sredina, gdjekad i s autobiografskim elementima kao Krijesnice predgrađa, 1994. godine. Pjesme i prozu povezuje prožetost humorom te jednostavno progovaranje o temama zanimljivima djeci. Knjige u kojima se uobličava tzv. filozofija djetinjstva su dječje ljubavne pjesme Volim te, iz 1973. godine te Plavi kaputić, iz 1974. godine. Godine 2012. izdaje slikovnicu Adrianin plavi svijet namijenjenu osnovnoškolskoj djeci, koja uči ekologiji, a objavljena je na hrvatskom, talijanskom, njemačkom i engleskom jeziku. Objavio je i knjigu o Domovinskome ratu, Ubili su mi kuću, 1991. godine.... Biblioteka Vjeverica

Službeni glasnik, 2015. Jelica Zupanc dramaturg je i dramski pisac, autorka poznatih televizijskih i pozorišnih ostvarenja i romana Kafkine adrese. Dobitnik je Nagrade „Branislav Nušić“ Udruženja dramskih pisaca Srbije za najboLji dramski tekst 1985. za dramu Crnjanski ili lako je Andriću, Godišnje nagrade RTS-a za najboLji scenario 1995. za Isidoru, kao i nagrade „Žensko pero“, koju dodeLjuje časopis Bazar, za Kafkine adrese, kao najboLji roman 2002. godine. „Ovim romanom-prepiskom pokušavam da otvorim svet ’demokratije mrtvih’ (Česterton) i pokrenem vezu s nama koji smo još uvek ’pukom igrom slučaja tu, u prolazu’. Mnogi delovi su zato izvorni, autentični, sasvim jednostavno pokazuju da je dokument koji se ukLjučuje u sadašnjost jači i čudesniji od svake fikcije. U ovom poduhvatu, pomogli su mi mnogi koji veruju u moć podataka i činjenica, a njihove dragocene beleške i zapažanja, informacije, pitanja, pa i sumnje, dali su mu krila – pre svih, naravno, sam Dragiša Vasić svojim delom i samim sobom.“ Jelica Zupanc (1952) dramski pisac, diplomirala na Fakultetu dramskih umetnosti, odsek dramaturgije, 1975. u Beogradu. Od diplomiranja radi kao dramaturg i urednik u TV Beograd. Objavljene i izvedene drame: Za pozorište: Crnjanski ili lako je Andriću (`Scena`, 1986, Atelje 212, 1987), Srbijom uzvodno (Beogradsko dramsko pozorište, 1989), Ognjena kupina (`Scena`, 1992, nova verzija teksta u časopisu `Raška`, 1997, Teatar Joakim Vujić, 1997), Isidora (Festivak monodrame i pantomime u Zemunu, 1989), Gle, Srbi (Festival monodrame i pantomime u Zemunu, 1990), Nedovršena simfonija (Savremena srpska drama, 1998); Breg čežnje (`Scena`, 2002). TV drame: Učini to svojski (TV Sarajevo, 1985), Zagreb-Beograd preko Sarajeva (TV Beograd, 1992, Antologija TV drame, knjiga peta, 2002), Isidora (TV Beograd, 1995), Naša Engleskinja (TV Beograd, 1997), Nedovršena simfonija (TV Beograd, 1998), Breg čežnje (TV Beograd, 2002). Radio drame: u saradnji sa suprugom, dramskim piscem Miodragom Zupancom: Zamena (Radio Beograd, 1974) i Kuća na Kalvariji (Radio Beograd, 1975), Nedovršena simfonija (Radio Beograd, 2001). TV serija za decu i po njoj knjiga Crveno, žuto, zeleno, kreni (Plato, 2002). Roman Kafkine adrese (Čigoja štampa, 2002). Premijera monodrame Isidora prikazana je 1989. godine na Festivalu monodrame i pantomime u Zemunu. Predstavu je režirala Slobodanka Aleksić, a igrala je Mira Banjac.

Vukašin Lugonja Lugonje iz ivice uz pesmu i razgovorTvrdi povezВукашин (Петров) Лугоња родио се 1949. године у Дубровнику. Поријеклом је из Ивице, села Лугоња, у општини Љубиње.Медицински факултет је завршио у Сарајеву, а специјализацију из анестезиологије са реуматологијом у Београду, гдје је стекао звање примаријус.[1] Живио је са родитељима у Требињу, гдје се оженио и засновао породицу. Са супругом Мирјаном има сина Петра и кћер Јелену. Радио је у Медицинском центру у Требињу и био први њихов специјалиста из поменутих области медицине. Оснивач је интезивне његе у Општој болници у Требињу, и био њен начелник. Увео је најсавременије методе анестезије у разне хируршке гране Опште болнице у Требињу, примјенио први пут респиратор-вјештачка плућа у интезивној њези.Био је предавач у Медицинској школи у Требињу. Зачетник је акупунктуре и терапије бола коју је завршио на Војно-медицинској академији у Београду, упоредо са пост-дипломским студијама. Радио је у Гинеколошко-акушерској клиници Медицинског факултета у Београду. Поред највећег стручног признања примариус, био је и ментор из анестезиологије. Тагође, радио је и на Очној клиници Клиничгог центра Србије. Оснивач је приватне праксе „Породични доктор”.За вријеме рата 1991-1995. године био је предсједник секције здравства за Херцеговину у удружењу Срба из БиХ у Београду. Тада је добровољно радио у болници у Требињу и сав приход поклонио тој болници. Сада ради у првој приватној специјалној гинеколошкој болници за стерилитет у Београду. Члан је друштва гуслара Стара Херцеговина и Утекса, музичког удружења текстописаца Србије. Као човјек, доктор и хуманиста стално је присутан у свом завичајном Љубињу у Херцеговини.[2]Тренутно живи и ради у Београду.ДелаВукашин (Петров) Лугоња је објавио преко 40 стручних радова. Поред свог главног занимања, бави се и писањем поезије и прозе. До сада је објавио три дјела, и то:Лугоње из Ивице кроз пјесму и разговорУ добру смо добро посрнулиДвери душеИздао је и компакт дискове:Лугоње из Ивице кроз пјесму и разговорХерцеговина у пјесмиЗавјет о пјесми и свирци[3]Теме његових дијела су везане за његову завичајну Ивицу и Херцеговину. Издата дјела му се налазе и у Завичајној збирци Народне библиотеке „Др Љубо Михић” у Љубињe3/30

Đorđe balašević i život ide dalje (sve dalje odavde) - đorđe balašević klimav alibi za međuvreme razuma 1991/92 kolumne iz radio tv revije oktobar – maj 1991- 1992. Autor: đorđe balašević izdavač: autorsko izdanje, novi sad broj strana: 106 povez: mek format: 22cm stanje vrlo dobro, prednji povez blago prelomljen.

Milja Milosavljević / Rebeka Levi : KOD DVA BELA GOLUA II - Stari Beograd / Ауторско изд. Београд : М. Милосављевић : Р. Леви, 2007 , Fizički opis 173 стр. : илустр. ; 24 cm Публикација садржи текстове истоимене емисије Првог програма Радио Београда, прилагођене форми књиге Beograd -- Kulturna istorija -- 19-20v Očuvanost 4- ; ima posvetu od autorki

Autor - osoba Despotov, Vojislav, 1950-2000 = Despotov, Vojislav, 1950-2000 Naslov Sabrane pesme / Vojislav Despotov ; priređivanje i pogovor Gojko Božović Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 2002 Izdavanje i proizvodnja Zrenjanin : Gradska narodna biblioteka `Žarko Zrenjanin, 2002 (Sopot : Prizma) Fizički opis 523 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Božović, Gojko, 1972- = Božović, Gojko, 1972- Zbirka ǂBiblioteka ǂIzabrana dela Vojislava Despotova ; ǂknj. ǂ1 (karton) Napomene Tiraž 500 O ovom izdanju: str. 479-483 Kosi jezik Vojislava Despotova: str. 485-510. Predmetne odrednice Despotov, Vojislav, 1950-2000 Vojislav Despotov rođen je 1950. u Zrenjaninu, umro je 2000. godine u Beogradu. Živeo je u Novom Sadu. Bio je vlasnik i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za književnost HEY JOE. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Radio je kao urednik dramskog programa u Radio Novom Sadu. Objavio je knjige pesama: Prvo, tj. pesmina slika reči (1972), Dnjižepta bibil zizra uhunt (1976), Trening poezije (1978), Perač sapuna (1979), Pada dubok sneg (1986), Prljavi snovi (1988), Veseli pakao evropoezije (1990), Deset deka duše (1994) i Veseli pakao poezije (izabrane pesme, 1996), esejistički spev Neočekivan čovek (1992), romane: Mrtvo mišljenje (1989), Petrovgradska prašina (1990), Jesen svakog drveta (1997), Andraci, jepuri i ostala najvažnija čudovišta Petrovgrada i Srednjeg Banata (1998), Evropa broj 2 (1998) i Drvodelja iz Nabisala (1990), kao i knjigu eseja Vruć pas (1985). Pisao je i radio i TV drame. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Jedna književna nagrada nosi njegovo ime. postmoderna književnost, neoavangarda, vojvođanska avangarda, čekić tautologije... MG125

Alnari, 2002. 241 str. u odličnom stanju Daglas Adams (engl. Douglas Noël Adams; Kembridž, 11. mart 1952 — Santa Barbara, 11. maj 2001) je bio britanski radio-dramaturg i pisac, najpoznatiji po seriji knjiga Vodič kroz Galaksiju za autostopere. Za njegovog života, ovaj serijal je bio prodan u više od petnaest miliona primeraka. dams je rođen u Kembridžu i obrazovan u Brentvud školi u Eseksu, gde se sprijateljio s Grifom Džonsom. Adams je pohađao Koledž Svetog Jovana, gde je 1974. godine diplomirao englesku književnost. Neki od njegovih ranih radova su prikazani na televiziji Bi-Bi-Si 2 1974. godine. Uskoro ga je „otkrio“ Grejam Čepmen iz Monti Pajtona. Adams je napisao jedan od skečeva u 45. epizodi Letećeg cirkusa.[1] Adamsov rani rad na radiju uključuje skečeve u programima Berkis Vej i Njuz Hadlajns, a i bio je pisac jedne epizode programa Doktor on d gou. Autostoperski vodič kroz galaksiju Prema Adamsu, ideja za Autostoperski vodič kroz galaksiju je nastala kada je pijan ležao u polju u Insbruku u Austriji, gledajući zvezde. Lutao je noseći knjigu Vodič kroz Evropu za autostopere kada je naišao na grad gde niko nije pričao za njega razumljiv jezik. Kada se napio i otišao u polje da spava, bio je inspirisan nemogućnošću da komunicira sa ljudima iz tog grada. Autostoperski vodič kroz galaksiju je originalno nastao kao šestodelna radio serija na Bi-Bi-Si Radiju 4 1978. godine. Radio serija je bila osnova za seriju knjiga, koja je postala poznata kao „trilogija u pet nastavaka“, a kasnije i TV seriju.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Retko !!! 1964. god Ilustracije: Mihailo Pisanjuk Jednog dana mama mačka je ostavila svog sinčića Čarlija u luci, jer je želela da on proputuje svet i ne doživi njenu sudbinu običnog lovca na miševe. Tu ga nalazi devojčica Violeta čiji je tata bio kapetan broda. Zajedno sa Violetom Čarli obilazi svet. Čitajte kako je mačak Čarli osvajao srca napuljskih mačaka, prodavao šešire, radio u cirkusu i doživeo niz drugih neverovatnih avantura. Aleksandar Popović (20. novembar 1929, Ub — 9. oktobar, 1996, Beograd) jedan je od najznačajnijih srpskih dramskih pisaca. Najviše je pisao komedije i satire a uspešno se bavio i drugim žanrovima, pa je iza sebe ostavio bogat opus drama za decu, scenarija za televizijske drame i serije. Njegova vrlo uspešna knjiga za decu je Sudbina jednog Čarlija. Za dramska dela osvojio je mnogobrojne nagrade, a pozorišne predstave rađene po njegovim tekstovima postale su zaštitni znak mnogih pozorišta. Napisao preko 50 pozorišnih komada. Biografija Rođen na Ubu 20. XI 1929. godine. Po završetku gimnazije, odličan matematičar, predaje se pisanju poezije i postaje kandidat za člana Udruženja književnika. Krajem hiljadudevetstočetrdesetih uhapšen je i provodi pet godina na Golom Otoku. Nakon robije bio je prisiljen da se okuša u raznim zanatima. Početkom hiljadudevetstopedesetih prihvatio je poziv Duška Radovića iz Radio Beograda i počeo da piše radio-drame za decu. Sa prvim literarnim tekstovima pojavio se 1959. godine. Njegov raznovrstan opus sadrži drame i komedije, drame za decu, TV drame i televizijske serije.

Nina Berberova PISCI U EMIGRACIJI Radio B92, Beograd, 1997 meke korice, 141 str. Postoje tragovi presavijanja i habanja na gornjem ćošku prednjih korica, veoma blagi tragovi rukovanja na drugim ćoškovima i mala mrlja na donjoj ivici bloka. Unutrašnjost odlična, čista, malo ili nimalo čitana. Poštarina (štampana stvar, preporučeno) je 102 dinara.