Naslov originala: Anna Casali (text), Tony Wolf (illustr.) : La vita di Gesu. Izdavač: Trio. Mesto izdavanja: Novi Sad. Godina izdanja: 2011. Povez: tvrdi, šiveno. Pismo: ćirilica. Broj strana: 61. Format: 26,5 x 24 cm. Prevod: Slađana Milinković. Ilustracije: kolor, na kunsdruku. Knjiga je nekorišćena, samo je stajala, praktično je nova. Za potpuni izgled knjige pogledajte slike u prilogu. O knjizi: `Život Isusa Hrista-Novi zavet ispričan na jednostavan način, namenjen mališanima. Pun kolor, sa prelepim ilustracijama koje je radio čuveni ilustrator Toni Vulf.` Život Isusa Hrista -Novi Zavet, Toni Volf (Vulf), Ana Kazali. Живот Исуса Христа - Нови Завет, Тону Волф (Вулф), Ана Казали.

Gustav Urban LA SCOLA DI BAMBU ŠKOLA BAMBUSA tekst na italijanskom jeziku Gustav Urban, G. Ovani Izdavač: GIUNTI ‎ Bemporad - Marzocco Godina izdanja: 1965 Broj strana: 140 Format: 25.5 x 19cm Povez: Tvrdi povez Opis i stanje: Sadržaj na slici, ilustrovano, dobro očuvano kao na slikama IZ KOLEKCIJE Austrijska DRŽAVNA NAGRADA; NAGRADA grada Beča; Honor List. Austrijski pisac Gustav Urban, do tada gotovo nepoznat u oblasti književnosti za mlade, radio je nekoliko godina u školskom okruženju sa posebnim didaktičkim zadatkom koji je trebalo da se sprovodi u depresivnim oblastima kao što je Bengal. Tags: Škola Afrika 06.04.2023.

Polica je koriscena za izlaganje laptopova. Moze naravno i za drugu robu. U korektno ocuvanom stanju. Ima sigurnosni sistem, koji je radio dok je bila izlozena. Ona nije predmet prodaje, ali dajem uz policu. Rasklopljena je i moze se sastaviti za pola sata. Svi potrebni srafovi idu uz nju. Poloca je dimenzije 200x120cm, visina stola 90cm, dok je gornja deo na ploci visine 30cm, dubine 40cm i sisirne 120cm. Unutrasnji deo je prostoran i na obe strane ima polica kao i krila. Sto se tice transporta, moguc je, ali je to stvar dogovora. Za dodatna pitanja stojim na raspolaganju.

Svetozar Rapajić : Dramski tekstovi i njihove inscenacije / Београд : Факултет драмских уметности, Институт за позориште, филм, радио и телевизију ; Нови Сад : Позоришни музеј Војводине, 2013 , Fizički opis 222 стр. ; 24 cm Zbirka Посебна издања / [Позоришни музеј Војводине] Napomene `Текст књиге је настао у оквиру рада на пројекту `Идентитет и сећања: транскултурални текстови драмских уметности и медија (Србија 1989-2014)`, пројекат бр. 178012, Факултета драмских уметности у Београду.` --> прелим. стр. Тираж 300 Белешка о аутору: стр. 219-220 Напомене и библиографске референце уз текст Библиографија: стр. [211]-218. Predmetne odrednice Drama -- Pozorišna adaptacija -- 19v-21v Pozorišna režija -- Srbija -- 20v-21v Očuvanost 4; ima potpis

Prodaje se kao neispravan. Ima struje, ali neće da baci sliku, nakon što je prosuto piće po njemu. Do tada je radio bez problema. Baterija držala oko dva sata. Elegantnog i atraktivnog dizajna. Lagan, tanak i u dobro očuvanom stanju. Kompletno kućište urađeno od aluminijuma. Prodaje se bez punjača i hard diska. Specifikacija: Ekran: 13.3` HD 1366x768 Procesor: Intel I3 3th 3217U 1.8GHz Memorija: 4Gb DDR3 Grafička karta: Intel HD (može se u bisu podestiti do 512mb) Baterija: oko 2. sata Priključci: 3 x USB 3.0 HDMI mini VGA Memory card reader Audio izlaz Povezivanje: WiFi, Bluetooth

60390) Priče o lavu o slonu o mački i o čemu još , Klod Avlin , Dečja knjiga Beograd 1953, Priče o slonu, o mački, o ribi , o ptici i ... s francuskog preveo Aleksandar Vučo ; ilustracije Fransoaz Estaši , Превод дела: Histores de l`éléphant, du chat, du poisson, de l`oiseau et... De quoi encore? / Claude Aveline Klod Avlin je bilo književno ime Jevgenija Avcina, maloga ruskoga Jevrejina koji je rođen 1901. u Francuskoj. Klod Avlin je počeo kao izdavač, nastavio kao pesnik, biograf-učenik Anatola Fransa, romanopisac, esejista, slikar, filmofil i filmski kritičar, autor kriminalnih romana, književnosti za decu, kolekcionar i crtač (flomasterom, u poznim godinama), autor koji je ogromno mnogo radio za radio, pisao scenarije za film. Нjegov roman Zatvorenik poslužio je Alberu Kamiju da napiše svoje remek-delo Stranac. Posle jugoslovenskoga raskida sa Staljinom, bio je prvi koji se okrenuo izopšteničkoj državi, dok su ostali evropski levičari optuživali “titoiste”: on je bio prvi titoista na Zapadu. To nije bila deklarativna poza, jer je Avlin došao u Jugoslaviju. Tu je imao status kulturnog poluboga. Avlin se pre svega obraćao deci. U doba kada je lokalna cenzura tek počinjala da otvara vrata prema Zapadu i kada je ideološki sloj bio neophodan preko svakog umetničkoga dela, deca su, mogli bismo reći, bila privilegovana: ideologija je za mnoge bila suviše ozbiljna stvar da bi se nametala deci. Takva je upravo bila Avlinova književnost za decu, carstvo humora i fantazije. Svetlana Slapšak očuvano , tvrd povez, format 17 x 22,5 cm , ilustrovano u boji, ćirilica, 47 strana

Opis proizvoda Upoznajte okrutnu Oktaviju koja kinji životinje i to joj se vratilo. Stelu Draškov, najbolju pevačicu koju je svet ikad čuo… misli ona. Mrljavog Mrguda koji nije voleo povrće i zbog kojeg se setimo Žaka Prevera. Groznu Grozdu, bljakavo-fujavu ljubiteljku gmižućih gmazova, čija je ljubav ka njima bila bolna. Tu je i Zaharije, koji nikada domaći radio nije, sve do pojave strrrašne nastavnice i nekih snova… pardon, duhova. Razmaženog Rašu, superbogatog klinca koji nije voleo da deli bilo šta… pa ni rođendansku tortu.I dalje budite na oprezu! Budite dobri, jedite povrće, delite stvari, radite domaće zadatke, jer ko nije dobar, završiće u knjizi Najgora deca 3!

Upoznajte okrutnu Oktaviju koja kinji životinje i to joj se vratilo. Stelu Draškov, najbolju pevačicu koju je svet ikad čuo… misli ona. Mrljavog Mrguda koji nije voleo povrće i zbog kojeg se setimo Žaka Prevera. Groznu Grozdu, bljakavo-fujavu ljubiteljku gmižućih gmazova, čija je ljubav ka njima bila bolna. Tu je i Zaharije, koji nikada domaći radio nije, sve do pojave strrrašne nastavnice i nekih snova… pardon, duhova. Razmaženog Rašu, superbogatog klinca koji nije voleo da deli bilo šta… pa ni rođendansku tortu. I dalje budite na oprezu! Budite dobri, jedite povrće, delite stvari, radite domaće zadatke, jer ko nije dobar, završiće u knjizi Najgora deca 3!

HP 250 G8 Intel N4020 8GB 256SSD NOV nekorišćen! Model HP 250 G8 ProdID 45M85ES#AKQ Radio samo 14 sati _______________________________________________________________________________ Procesor: Intel Celeron N4020 1.10-2.80GHz 4MB Cache 2 jezgra _______________________________________________________________________________ RAM: 4GB DDR4 _______________________________________________________________________________ HDD: SSD 256GB M.2 NVMe _______________________________________________________________________________ Optika: nema _______________________________________________________________________________ Grafika: Intel UHD 600 _______________________________________________________________________________ Display: 15.6 LED 1366x768 _______________________________________________________________________________ Baterija: baterija preko 4h _______________________________________________________________________________ Sistem: Windows 11 64bit _______________________________________________________________________________ Oprema: originalni HP punjač _______________________________________________________________________________ Račun/Garancija: 14 dana test period _______________________________________________________________________________ Fizičko stanje: 10/10 Opis: NOV, nekorišćen ______________________________________________________________________________ Zamena: NE! Ne radim ZAMENE! Na pitanja o eventualnim zamenama neću odgovarati. Hvala na razumevanju! _______________________________________________________________________________ Lično preuzimanje: Niš _______________________________________________________________________________ Dostava: Post na teritoriji Srbije ROBA JE KVALITETNO I SIGURNO UPAKOVANA ILI JE U ORIGINALNIM PAKOVANJIMA. _______________________________________________________________________________

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine Proslavljeni slikar Milivoje Novaković Kanjoš rodjen je 1938.godine u Rogatici, a akademski slikar postao 1964. godine u Beogradu, a postao magistar likovnih umetnosti u klasi Cuce Sokić i Nedeljka Gvozdenovića. Posle studija boravio u Holandiji, Francuskoj, Italiji, Rusiji, Madjarskoj... Najduže se zadržao u Holandiji i radio kod poznatog nemačkog galeriste i kolekcionara F. Hermana. U inostranstvu je imao pet samostalnih izložbi, u zemlji 27. Ponudjena slika je ulje na kartonu, formata 44x34,5 cm, uramljena gde su spoljne mere rama 42x52 cm.. Slika je potpisana, što je lako uočljivo.

PAZLjIVO PROCITAJTE!!! Ploca pali svaki put sve dok se ne instalira drajver za graficku i radi najnormalnije, pusta youtube na 720p, verovatno i na 1080p ali nisam probao. U sklopu procesora se nalazi grafika i sa njom je palio, koristio sam procesor AMD A8-4500 koji je na kupindu u prodaji. Laptop radi sve dok ne ode u rezim stednje ekrana, onda slika pocne da treperi i vise ne moze da se povrati. U podesavanju, u kontrol panel, power setings, moze da se podesi da ekran ne ide u rezim stednje, pa bi laptop radio i dalje najnormalnije. Sve u svemu, prodajem plocu kao neispravnu, bez prava na reklamaciju.

Едиција „Овако се живело“, намењена старијим читаоцима, говори о свакодневном животу људи у прошлости, од праисторије до данашњих дана, на подручју средишњег Балкана, на којем се током времена уобличавала модерна Србија. Текстови врсних стручњака, раскошне илустрације, благо музејских збирки и архива, као и резултати археолошких истраживања, откривају узбудљиву прошлост пуну нових, непознатих детаља. У овој књизи читаоци ће сазнати како се живело у Хабзбуршкој монархији и још много тога: шта је то Војна граница, како су изгледале породичне задруге, шта је у градској кући био симбол удобности, какви су савети могли да се добију из просветитељске литературе, ко је све радио као приватни учитељ, зашто је пола календарске године било нерадно.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Summerecker Sigo (Banja Luka, BiH, 1897. – Zagreb, Hrvatska, 1983.) Slikarstvo je učio kod Pere Popovića (1908.) i na Kraljevskoj školi za umjetnost i obrt u Zagrebu (1919. – 1924.), gdje su mu predavali Ferdo Kovačević, M. Crnčić, B. Čikoš Sesija i Ljubo Babić. U Sarajevo dolazi 1924. godine kako bi radio kao profesor crtanja u gimnaziji (1924-45), a zatim se zaposlio u Srednjoj školi za primijenjenu umjetnost (1945-53). Summerecker je izlagao u Parizu 1925. Slikarsku tehniku i forme usavršavao je kroz brojne studije mrtve prirode. Od 1953. bio je profesor na Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu.

Priređivač: Muzej nauke i tehnike Povez: broširan Br. strana: 23 Format: 21x24 Kolor fotografije, štampano na kunstdruku! Posvećeno nastanku nauke o elektricitetu i magnetizmu sa objašnjenjima doprinosa istorijskih ličnosti koje su presudno uticale na njen razvoj. Prati se razvoj nauke od antičkog doba i prvih zapažanja pojave elektriciteta do doba kada je u poslednjoj deceniji 19. veka Tesla izumeo metode prenosa energije na daljinu. Zahvaljujući Teslinom radu ostvaren je prenos električne energije na daljinu putem provodnika, koji se do danas koristi u nepromenjenom vidu, kao i prenos radio signala. Njegovi primenjeni izumi i vizija Svetskog bežičnog sistema, temelj su savremenih tehnologija telekomunikacija i razvoja bežičnog prenosa snage.

Ego beyond Nenad Marjanović NOVO Nenad Marjanović je radio za časopise Glamour, Lady Duga, Diva, Klik, Inside, a njegovi radovi su našli mesto na preko 400 naslovnih strana magazina Maxim, Bazar, Nin, Start, Cosmopoliten, Profil, Dama, Svijet, Elle, Photo, Računari, Duga, Zena, RePhoto, Student, Mladost, Novosti 8, Dvoje, Tv Revija, Playboy, Faar, Prestup, Trend, Moda In... Autor je modnih kataloga za Yumco, Giordano Toressi, D.O., Pepeljuga, Yamaha, Manual&Co, Jugoexport, Centrotekstil, Distante, Celine b. Posao ga je odveo na različita mesta: Amsterdam, Paris, Milano, New York, London, Athens, Buenos Aires, Mexico city, Bangkok i Shanghai. Autor je pet fotomonografija: •    Just A Woman •    Who`S That Girl •    Lonely •    Concert •    Ego Beyond

Marko Murat Narodni muzej Polovno Potpis bivšeg vlasnika Marko Murat (Šipanska Luka pored Dubrovnika, 30. decembar 1864 — Dubrovnik, 14. oktobar 1944) bio je srpski akademski slikar i profesor. Murat je nakon umetničkih studija u Minhenu, radio u Beogradu, a zatim se u Dubrovniku posvetio brizi o kulturnim spomenicima kao konzervator i nastavio pedagoški rad kao profesor u srednjim školama. Stvarao je pejzaže (mahom iz okoline Dubrovnika), portrete i istorijske kompozicije. Njegovo najpoznatije delo je velika istorijska kompozicija „Ulazak (Dolazak) cara Dušana u Dubrovnik“, za koju je dobio bronzanu plaketu na svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine. Utemeljivač je plenerizma i impresionizma u srpskom i jugoslovenskom slikarstvu.

MOJ PRIJATELJ ŠEIK U STUREBIJU Ulf Stark Žanrovi: Knjige za decu Izdavač: Kreativni centar Broj strana: 114 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 11x18 cm Godina izdanja: 2013. ID: A080506 Opis Ulf je sasvim običan dečak koji živi u Sturebiju, mirnom predgrađu s privatnim kućama. Ali kada je tata radio-amater pozvao u goste pravog šeika, mama je postala nervozna. Šta treba spremiti za ručak kad u goste dolazi pravi šeik? Ulf se istovremeno brine i zbog Persija, svog najboljeg druga. Da li će se desiti ono najgore – da li će se Persi zaista odseliti? I da li će Ulf uspeti da hipnotiše Marijanu tako da ona poželi da ga poljubi? S.S.

JOVAN BIKICKI Milana Bikicki Reč je o monografiji o Jovanu Bikickom, jednom od najistaknutijih slikara (1916–1997) koji je živeo i radio na tlu Vojvodine u drugoj polovini prošlog veka. Iza njega su ostala antologijska dela rađena u ulju, pastelima, temperi, akvareli, tapiserije, vitraži... `Njegove slike, tapiserije i vitraži prerastaju u ‚vrtove’ putovanja kroz prostor i vreme. U svom dugom plodnom životu Bikicki je, ma gde se nalazio i ma gde ga je život bacao (rat, logori, sve nesreće ovog našeg napaćenog naroda), stvarao tiho i filozofski smiren gradio svoju umetnost`. 2002 Tvrd povez ćirilica 24, 308 str. Stanje kao novo. Posveta autora L,1.O.4.P.1

Lenovo ThinkPad L13 Processor 1x 10th Generation Intel Core i3-10110U Processor Memory 1x 4GB DDR4-2666 Operating System Windows 10 Home 64-bit Hard Drive 1x 256 GB SSD PCIe Wireless Network 1x Intel Wireless-AC 9560 2x2 vPro; Bluetooth 5.1 Camera 1x 720P HD with ThinkShutter Graphics 1x Intel UHD Graphics Monitor 13.3 HD Included Warranty 3YR Onsite Included Service Sealed Battery Replacement Laptop je potpuno ispravan i u internacionalnoj garanciji do 18.11.2024. godine. Veoma malo korišćen, SSD radio samo 21 sat! Baterija drži preko 6 sati što se može videti na slikama. U perfektnom fizičkom i radnom stanju. Dolazi u originalnoj ambalaži sa pratećim adapterom i naponskim kablom.

Vranje, 2020. 91 strana, tvrd povez, A4 format + CD. Dvojezična srpsko-engleska monografija “Vranjsko muzičko nasleđe” posvećena vranjskoj gradskoj pesmi, autorke Marije Vitas, izašla je iz štampe u izdanju Grada Vranja i Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka iz Beograda, saopšteno je na gradskom sajtu. Objavljivanje monografije predviđeno je Akcionim planom grada u okviru UNESCO-ve Mreže kreativnih gradova u oblasti muzike, čiji je Vranje član od oktobra 2019. godine. Kako je ranije rečeno na promociji, monografija govori nastanku, razvoju i očuvanju pesme koja se rodila u vranjskoj građanskoj čaršiji i koja je poznata po tome što govori o stvarnim ličnostima, istinitim životnim pričama i događajima. Uz monografiju, koja je štampana u tiražu od 500 primeraka, nalazi se i CD sa 18 vranjskih pesama - piše na gradskom sajtu. Projekat je započet februara prošle godine i na njemu je radio veliki broj ljudi, od etnomuzikolaga, radnika u kulturi, do interpretatora vranjske gradske pesme. Autorka monografije Marija Vitas rekla je da u knjizi ima puno priča o Vranju i Beogradu, s obzirom na to da su Vranjaci bili prisutni u Beogradu osamdesetih godina 19. veka i sa sobom doneli i vranjsku gradsku pesmu, koja je postala neizbežna u kafanama i na slavljima. Rad na tekstu za monografiju je bio veoma složen, a podrazumevao je i svakodnevno slušanje vranjske muzike, kao i isčitavanje brojnih novinskih i naučnih tekstova, intervjua, takođe i preslušavanje arhive Radio Beograda 2 i emisije ,,Od zlata jabuka``. Bilo je puno posla, ali verujem da se trud isplatio - rekla je autorka na onlajn prezentaciji monografije. Urednik monografije je dr Vladimir Kolarić, a pokrovitelji Ministarstvo kulture i informisanja i Grad Vranje.

Odlicno ocuvana knjiga - prodaje se u stanju kao na slikama o knjizi: RTS 2013. meki povez 223 strane Radio-televizija Srbije danas je predstavila knjigu televizijskih kritika Rajka Munitića i Zorice Jevremović `Dupli pas`, koja je objavljena u ediciji `TV polica` u okviru biblioteke `Teorija i praksa`. Na promociji održanoj u Galeriji Artget u Kulturnom centru Beograda, o knjizi su govorili urednik Dragan Inđić, reditelj Gorčin Stojanović, radio i TV voditelj i novinar Dragan Ilić i Munitićeva udovica i koautorka knjige Zorica Jevremović. Inđić, koji je u biblioteci `Teorija i praksa medija` objavio već nekoliko knjiga tv kritika, objasnio je da je to specifičan žanr kritike koji se nalazi na margini u odnosu na ostale vrste (književna, filmska, muzička, pozorišna), jer se pišu nakon što je program prikazan i čitaoci neće biti u mogućnosti da se uvere u njenu tačnost, pošto su male šanse da emisija bude ponovljena. On je naglasio da knjiga u kojoj su kritike objavljivane od 1987. do 1990, a zatim od 1993. do 2009. nije samo o efemernim emisijama, već pokazuje genezu pojava koje su se pojavile tokom prelomnih godina, za ovo društvo a čiji smo mi svedoci i danas. U prvom delu, rekao je Inđić, nalaze se kritike koje pisala Zorica Jevremović a drugi deo obuhvata tekstove Ranka Munitića i dok je ona pisala sa više strasti, Munitić je otkrivao šta se zbiva u društvu i kakvi su društveni mehanizmi. Stojanović, koji je drugovao sa Munitićem i njegovom suprugom od mladosti, prepoznao je da je Jevremovićeva više pripadala televiziji, a Munitić je bio `dete filma`, pa je televiziji prilazio na ironičan, ciničan, pomalo prezriv način.

TEODORA ARSENOVIĆ - Mirjana Odavić Operska i dramska umetnica - Teodora Boberić Arsenović Izdanje: Muzej pozorišne umetnosti Srbije, 1996. Broj strana: 40 Povez: mek Format: 23x17 Stanje kao na slici. Dobro očuvana. Prva strana ispada, izuzev toga u dobrom stanju. Rođena 22. decembra 1886. godine u Vranjevu. Isticala se svojom lepotom i darovitošću za pesmu i glumu još u Diletantskoj družini „Napredak” u Vranjevu. U Narodnom pozorištu u Beogradu je od 1906. godine gde je upočetku pevala u pozorišnom horu, a zapaženije uloge je dobila već 1907. godine „Čučuk Stana” i od tada dobija u komadima sa pevanjem i operetama glavne uloge. U Beogradskoj operi je pevala od njenog osnivanja 1908. i imala je zapažene uspehe. Ali, kako nije školovala glas, izuzev što je polazila nekoliko časova pevanja kod Miroslave Binički - supruge Stanislava Biničkog, vratila se drami. Tada je počela sa uspehom da igra Koštanu u istoimenom komadu. U toj ulozi publika ju je dočekivala aplauzom. Ulogu Koštane nasledila je od vrsne glumice i još bolje interpretatorke vranjanskog melosa Drage Spasić, što je za svakog mogao da bude veliki hendikep. Teodora se tu vrlo brzo potvrdila, pa se čak i danas smatra za jednu od tri najbolje Koštane na beogradskoj sceni. U komadima sa pevanjem bila je nenadmašna i prosto je - kako je to neko zapisao - omilela narodnu melodiju na sceni. Skoro od početka rada Radio Beograda, pa do godinu, dve pred svoju smrt (1960. godine), bila je interpretator narodnih pesama na Radio Beogradu. Imala je Teodora tu čast, da u našem prvom igranom filmu „Karađorđe” snimljen još 1911. godine, da igra ulogu Jelene supruge Karađorđeve. Umrla je u Beogradu 18. oktobra 1960. godine.

Pozorišni život na Golom Otoku (1949-1954) Dragana Čolić - Biljanovski Muzej pozorišne umetnosti Srbije, 1994. 11,5x19,5 cm, meki povez, 80 str. KNJIGA JE IZUZETNO OČUVANA U IME NARODA! – POZORIŠTE NA GOLOM OTOKU. „Pozorište na Otoku svima nama koji smo radili, bilo je istinski predah od užasa, a za one koji su gledali, taj beg je bio kratkotrajni, ali sve vreme smo bili podjednako pod istim tretmanom“, Miodrag Gajić (1925-2012), golootočki dvomotorac, student režije filmske škole GIK u Moskvi. Po nalogu islednika pripremio je karnevalsko-satiričnu proslavu Sahrana, sahrana IB-rezolucije; maskiranu procesiju koja je trebalo da prođe kroz delove logora i baraka - „neobičan pohod, povorčica od deseak-petnaest kažnjenika .... Četvorica il šestorica, na čelu povorke nošahu na ramenima tobožnji mrtvački sanduk ... sa obe strane sanduka bejaše napisano crnim kolomašću REZOLUCIJA IB“... „Jeziva priča: roktanje, pljuvanje po protivnicima najvećeg sina naših naroda“. Sahrana je bila prvo izvođenje nekog programa kažnjnika i početak rada pozorišta na Golom otoku. Od njegovog osnivanja pa do zatvaranja Golog otoka postavljeno je 18 predstava. Članove trupe činili su uglavnom intelektualci i većinom studenti Univerziteta u Beogradu, studenti iz Moskeve i novinari. Scenografija je rađena od materijala koji je bio dostupan na ostrvu, šminka od loja i mastila, kostimi šiveni u radionicama od oskudnog izbora jeftinog materijala, a perike od vune i kudelje. Sve uloge u pozorištima muških logora igrali su muškarci. Za kažnjenike, ono je bilo „više od igre“. Iz knjige Pozorišni život na Golom otoku (1949-1954), Dragana Čolić – Biljanovski. Dr Dragana Čolić-Biljanovski rođena u Beogradu, diplomirala je na Fakultetu dramskih umetnosti, na grupi Pozorišna i radio produkcija 1983. godine. Magistarsku tezu Dela Jovana Sterije Popovića na scenama Srbije (1945-1996) odbranila je 1998, te stekla akademski naziv magistra nauka o dramskim umetnostima iz oblasti teatroligije, a doktorsku disertaciju Branislav Đ. Nućić kao organizator pozorišne delatnosti odbranila je 2000, i stekla akademski naziv doktora nauka o dramskim umetnostima iz oblasti teatrologije. Profesionalni rad počela je (1978) u Radio Beogradu - program `Indeks 202`, Jugoslovenskom dramskom pozorištu (1981-1982), Pozorištu `Atelje 212` (1982-1984), BITEF-u (1979-1986) i Domu omladine Beograda (1982-1986). Od 1986. do 1990. bila je stručni saradnik u Muzeju pozorišne umetnosti Srbije, gde je od 1990. do 1998, (položivši stručni ispit iz oblasti muzeologije pri Narodnom muzeju u Beogradu stekla zvanje kustosa), u kontinuitetu bila stalno zaposlena. Objavila je više radova i prevoda iz pozorišne istorije i teatrologije, u stručnim časopisima i dnevnim listovima (Pozorište,Teatron, Scena, Ludus, Književne novine, Kvadart, Politika, Večernje novosti, Zbornik matice srpske za scenske umetnosti, Zbornik FDU, itd.) Autor je publikacija: Narodno pozorište u Smedervu 1950-1956. MPUS, Beograd i Dom kulture Smederevo; 1993. Jovan Milićević. MPUS, Beograd, 1993; Pozorišni život na Golom otoku 1949-1954. MPUS, Beograd, i `TV novosti `Revija 92`, Beograd, 1994; Miodrag Petrović Čkalja. MPUS, Beograd, 1995; `Zajednički stan` Dragutina Dobričanina kod nas i u svetu.MPUS, Beograd, 1996; Beogradsko dramsko pozorište 1947-1997. MPUS, Beograd, 1997; Dela Branislav Nušića na beogradskim scenama. MPUS, Beograd, 1998; Dela Jovana Sterije Popovića na scenama Srbije 1945-1996. Institut FDU, Beograd, 2000; Nušić pozorišni stvaralac dvadesetog veka. Biblioteka `Nušićevi Dani`, Dom kulture, Smederevo, 2000; Smotra jugoslovenske umetnosti `Mermer i zvuci` 1968-2000. Smotra `Mermer i zvuci`,Aranđelovac, 2003. Učesnik je domaćih i međunarodnih naučnih i stručnih skupova kao što su: Tribine `Sterijinog pozorja`, Novi Sad; 125 godina Narodnog pozorišta u Beogradu, Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd, Doprinos ruske emigracije srpskoj kulturi dvadesetog veka, Slavistički centar Filološkog fakulteta u Beogradu, Univezitet umetnosti kao eksperimentalni prostor za umetničke, pedagoške i naučne inovacije (od institucionalne ka projektnoj logici), Univerzitet umetnosti u Beogradu i Nemačka rektorska konferencija (2002), Međunarodni simpozijum Pozorište i festivali, Pozorište `Slavija`, Beograd (2003), Međunarodna teatrološka konferencija: Balkanska teatarska sfera, Festival `Skomrahi`, Skoplje, Republika Makedonija,(2003), Tribina Festivala `Nušićevih dana`, Smederevo (2003). Takođe, učestvovala je na promocijama knjiga i otvaranju izložbi u Srpskom kulturnom centru u Prištini, Smotri jugoslovenske umetnosti `Mermer i zvuci` u Aranđelovcu, zatim na pozorišnim fesivalima u Srbiji poput `Nušićevih Dana` u Smederevu, Susreti profesionalnih pozorišta Srbije `Joakim Vujić` u Kruševcu, Pirotu, Šapcu, te Festivalu jugoslovenskih pozorišta u Užicu. Dugogodišnji je selektor pozorišnog Festivala `Nušićevi dani` u Smederevu i selektor dramskog programa u okviru nanifestacije Smotra umetnosti `Mermer i zvuci` u Aranđelovcu. Bila je član redakcije časopisa Teatron od 1990. do 1998. Napisala je radio igru za decu Čarobna šuma Tibili Toma koja se u režiji Nade Belogrlić emituje od 1997. u okvitu Dramskog programa Radio Beograda. Takođe u oviru Dokumentarnog dramskog programa Radio Beograda, autor je u koautorstvu sa Nadom Belogrlić emisije Ja nisam ruža niti lala..., o svedočenjima logoraša Golog otoka o pozorišnom životu. Ova emisija je učestvovala na Festivalu radio programa FEDOR, 1994. Objavila je i zbirku poezije Pragovi slutnji, Beograd, Svet knjige, 1997. Od decembra 1998. do 2003. u zvanju docenta, od 2003 u zvanju vanrednog profesora, a od 2008 u zvanju redovnog profesora, predaje na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, predmete Pozorišna produkcija i Teatrologija. Takođe, od 2001, u navedenim naučnim zvanjima, predaje i na Fakultetu dramskih umatnnosti, Cetinje, Crna Gora. Njeni prevodi poezije znamenitog ruskog umetnika Vladimira Visockog kao i esej Besmrtni život Vladimira Visockog, objavljenih u časopisu Drama, Udruženja pisaca Srbije, 2007, nalaze se u okviru velike svetske izložbe Muzeja Vladimira Visockog u Kozlostanju , Poljska. Član je međunarodnog žirija festivala Bijenale crnogorskog teatra, 2010.godine. Za dugogodišnji rad u kulturi na prostorima Srbije, dobila je `Zlatnu značku` Kulturno prosvetne zajednice Srbije, Beograd,2000. Veliku povelju „Smotre Mermer i zvuci“, Aranđelovac, 2003. Povelju Pozorišnog muzeja Vojvodine i Srpskog narodnog pozorišta, Novi Sad, 2007. Zahvalnicu grada Mladenovca za doprinos kulturi grada, 2006.Veliku plaketu sa likom B.Đ. Nušića povodom „25 godina Festivala Nušićevi dani“, Smederevo,2008. „Zlatni Beočug“ za trajni doprinos kulturi grada, Beograda,2012. Plaketa „ Za izuzetan doprinos razvoju kulture, posebno višedecenijskom radu na razvoju kulture Smotre „Mermer i zvuci“, Skupština opštine Aranđelovac, 2017.

Radnički univerzitet Radivoje Ćirpanov - Novi Sad, 1981. god. Tvrd povez, 25,5 cm. 40 str. Ilustrovano knjiga je u odličnom stanju - kao nova Dečje knjige su kao najdivnije igračke. Neodoljivo lepe i primamljive. Vedre i lekovite. Jednostavne i pametne. Ne postoji popularnija umetnost od one namenjene deci. Nijedna knjiga nije čitanija od dečjih. Nijedna radio-emisija slušanija, jer slušaju i čitaju i mladi i stari. I ničemu se ne može proricati lepša budućnost i najdublja starost no tim lepim igračkama duha. U dečjim knjigama i umetnosti namenjenoj deci ostavljene su sve lepe i jednostavne misli, namere i poruke odraslih. Ta umetnost je riznica najskupocenijih vrednosti u najnaivnijim oblicima. Pred razrogačenošću dečje radoznalosti i rascvetala se velika nadahnuta igra mašte. Najlepša rečitost, najčistija dobra volja, prezna pamet i zrela jednostavnost. Dušan „Duško“ Radović (Niš, 29. novembar 1922 — Beograd, 16. avgust 1984) je bio srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik. Rođen je u Nišu, otac Uglješa bio je mašinovođa poreklom iz Čačka, a majka Sofija rođena Stefanović bila je iz Niša.[1] Bio je glavni urednik „Pionirskih novina“, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac“, novinar „Borbe` i (od 1975. godine) urednik Studija B. Njegova emisija „Beograde dobro jutro” počela je da se emituje jula 1975. godine na Studiju B.[2] Bila je ukinuta 1982. godine, kada su određeni članovi vladajuće partije okarakterisali Duškove aforizme kao `političke poruke sa izraženom moralističkom i demagoškom pozadinom`. U Beogradu se dugi niz godina održava atletska trka `Sećanje na Duška Radovića“. Duškov brat je poznati atletski trener Branimir `Brana` Radović. Umro je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu. Njegov sin je Miloš Radović. Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija „Studio B“, koji su kasnije objavljeni u tri knjige „Beograde dobro jutro“. Bio je veliki ljubitelj fudbala i navijač FK Partizan.[3] Neke od njegovih pesama su postale hitovi za decu u izvođenju Dečjeg hora `Kolibri“: Mrak Plavi zec Strašan lav Šta je na kraju Pesma o mleku Tatin muzičar Zdravica (Sve što raste htelo bi da raste...) Poznatija dela Kapetan Džon Piplfoks (1953), radio-drama Poštovana deco (1954), pesme Smešne reči (1961), pesme Pričam ti priču (1963), pesme i priče Na slovo, na slovo (1963—1965), televizijska serija Če, tragedija koja traje (1969. sa M. Bećkovićem), poema Vukova azbuka (1971), pesme Zoološki vrt (1972), pesme Beograde, dobro jutro 1 (1977), aforizmi Beograde, dobro jutro 2 (1981), aforizmi Ponedeljak, Utorak, Sreda, Četvrtak (1983), poezija i proza za decu u četiri knjige Dela ovog autora prevođena su na sve značajnije svetske jezike. Radović je dobitnik naših najuglednijih nagrada: Neven, Mlado pokolenje, Nagrade zmajevih dečjih igara, Nagrade sterijinog pozorja, Sedmojulske nagrade, kao i diplome Međunarodne organizacije za dečju književnost Hans Kristijan Andersen. Poznati aforizmi „Roditelji, tucite svoju decu čim vidite da liče na vas.“ „Teško je biti dete i biti dobar.“ „Ako rešite sve probleme svoje dece, oni neće imati drugih problema sem vas.“ „Imati prijatelje, to znači pristati na to da ima lepših, pametnijih i boljih od vas. Ko to ne može da prihvati, nema prijatelja.“ `Lopta je kao udavača. Ne muvaj se oko nje ako nemaš ozbiljne namere. Ako ne misliš da je uzmeš.` `Kad neko nema šta da kaže o tome šta jeste najčešće govori o tome što nije. Nije blesav, nije sisao vesla, nije mačiji kašalj, nije naivan, nije čuvao ovce...` Dušan Petričić (Beograd, 10. maj 1946) srpski je karikaturista, grafičar, ilustrator i profesor. U klasi profesora Bogdana Kršića, diplomirao je na Grafičkom odseku Akademije za primenjene umetnosti u Beogradu, 1969. godine. Kao karikaturista radio je od 1969. do 1993. u beogradskim „Večernjim novostima”. Stalni saradnik, politički karikaturista karikature koja se objavljuje na naslovnoj strani „Politike” je od 2009. Od 1993. do 2013. živeo je u Torontu, Kanada.

Poletarac LETO-Duško Radović *02-2022 Duško Radović,urednik,grupa autora:Odabrali i uredili: Dragana Lakičević, Dušan Petričić, LJubivoje Ršumović izdavač: Rad,Beograd,1989.god. II.-izdanje ISBN 86-09-00173-3 Tvrd povez,bogato ilustano,ćirilica., strana: 205.,Veliki enciklopedijski format,37 x 26 cm,težćina 1610.grama Stanje Vrlo očuvana i uredna knjiga , vrlo neznatno oštećenje čela poveza. Strane su bele i čiste bez crtanja, dopisivanja ... Četiri knjige Duška Radovića, tog zanesenjaka i dečaka u duši. odličan izbor poezije i proze za decu kojem će se obradovati podjednako i deca i roditelji. Knjige koje čine ovaj komplet dobile su nazive po godišnjim dobima: proleće, leto, jesen i zima. Od simpatičnih pesmica do smešnih pričica, aforizama i „raznih gluposti“, tu su čuvena radio-igra za decu „Kapetan DŽon Piplfoks“ i „Kako su postale ružne reči“. Postoji i deo „šta sam to radio“ u kojem Radović opisuje „kako je sve počelo“, odnosno kako je počeo da piše za decu Njegov rad traje preko tri decenije od knjiga Poštovana deco do Sedi da razgovaramo. Kako on sam kaže: „Svi drugi pišu svoje pesme i priče, seju i neguju svako svoj cvet, a ja sebi ličim na geometra koji traži, meri i utvrđuje šta sve pripada deci i literaturi za decu.“ Poklonite nekom detetu, a i sebi, ove knjige biće vam zahvalno ceo život. I za kraj jedan aforizam: „NEĆU NIKAD VIŠE ako ne zaboravim. Nikad ne zaboravim ono što hoću a stalno zaboravljam ono što NIKAD VIŠE NEĆU“. KADA JE LETEO POLETARAC Mnogi i danas smatraju da je „Poletarac“ bio nešto najbolje što se ikada izdavalo za decu na prostorima bivše Jugoslavije. Poletarac Dusko Radovic Ispuštena prilika Radović je zaključio da je pravljenje tog lista bio jedan pretenciozan poduhvat. Nije bilo društvenih uslova da se tako nešto oceni, a onda prihvati i podrži. „Poletarac je morao biti ugašen, jer nije bio registrovana vrednost, ovde gde ima mnogo lažnog obrazovanja i lažnog ukusa i gde se ljudi razumeju samo u ono što je javno priznato i potvrđeno,“ rekao je Radović jednom. „Mi smo pokušali da budemo strogi i odgovorni. Birali smo, odbijali i vraćali rukopise i ilustracije, borili se, koliko smo mogli, da zaista stvorimo list za „gospodsku decu“. Međutim, pobedila je duhovna sirotinja među piscima i prosvetnim radnicima. Opet su bili u pravu oni kojih ima više. Oni koje bi ugrozilo zavođenje odgovornosti i morala. Da smo imali prave podrške, to bi već bila debela biblioteka reprezentativnih književnih i likovnih priloga. Iz toga je, dalje, moglo da se „hrani“ mnogo budućih udžbenika i priručnika.To je bila velika, ali ispuštena prilika,“ govorio je Duško Radović o svom „Poletarcu“. „Televizija Beograd“ počela je sa snimanjem istoimene serije, napravljene po časopisu, a scenarista i režiser televizijskog „Poletarca“ bio je Timoti DŽon Bajford. Dušan Radović Rođen je 1922. godine u Nišu. Bio je glavni urednik `Pionirskih novina`, urednik Programa za decu Radio-Beograda, urednik Programa za decu Televizije-Beograd, urednik lista `Poletarac`, novinar `Borbe` i od 1975. godine bio je urednik Studija B. Umro je 1984. godine u Beogradu. Poznatija dela: Kapetan Džon Piplfoks (1953), radio-igra; Poštovana deco (1954), pesme; Smešne reči (1961), pesme; Pričam ti priču (1963), pesme i priče; Na slovo, na slovo (1963-1965), televizijska serija; Če, tragedija koja traje (1969. sa M. Bećkovićem), poema; Vukova azbuka (1971), pesme; Zoološki vrt (1972), pesme; Beograde, dobro jutro 1 (1977), aforizmi; Beograde, Dobro jutro 2 (1981) aforizmi; Ponedeljak, Utorak, Sreda, Četvrtak (1983), poezija i proza za decu u četiri knjige; Beograde, dobro jutro 3 (1984), aforizmi. Dela ovog autora prevođena su na sve značajnije svetske jezike. Radović je dobitnik naših najuglednijih nagrada: Neven, Mlado pokolenje, Nagrade zmajevih dečjih igara, Nagrade sterijinog pozorja, Sedmojulske nagrade, kao i diplome Međunarodne organizacije za dečju književnost Hans Kristijan Andersen. U njegovu čast u Beogradu je osnovano dečje pozorište, klasično i lutkarsko, sa nazivom ,,Malo pozorište Duško Radovića,,