Knjiga sadrži 4 krede u boji, a ima 10 kartonskih stranica tako da je vaše dete neće moći pocepati. Na stranicama su imitacije tabli tako da po njima deca mogu da crtaju i pišu kredama koliko žele i kasnije to mogu obrisati čistom krpicom i tako u nedogled mogu raditi. Rešavajući zadatke i crtajući deca će uživati. Knjiga je dimenzija 28 x 21 cm

-Izdavač: `Darkwood` -Povez: Tvrd -Pismo: Latinica -Broj strana: 96 -Dimenzije: 210 x 300 -Stanje: kao novo Je li strah dolazi spolja ili iz ambisa u nama. Šta da radimo kada se nađemo na rubu, u graničnom području? I može li se sve pripisati opsenama uma ili postoji nešto što istinski vreba u opipljivom svetu? Ko bi bolje znao odgovore na takva pitanja od majstora strave – Ričarda Korbena!

Knjiga sadrži 4 krede u boji, a ima 10 kartonskih stranica tako da je vaše dete neće moći pocepati. Na stranicama su imitacije tabli tako da po njima deca mogu da crtaju i pišu kredama koliko žele i kasnije to mogu obrisati čistom krpicom i tako u nedogled mogu raditi. Rešavajući zadatke i crtajući deca će uživati. Knjiga je dimenzija 28 x 21 cm. Stanje očuvanosti: odlično

Praktični priručnik kako postati vampir. Ovde se otkrivaju tajne besmrtnih, od toga kako se preobratiti u vampira do toga kako ispuniti večnost kad ste već ujedeni. Priručnik vam objašnjava, kako da kažete svojoj porodici da ste dete noći, kako da se obučete da biste zaista delovali kao misteriozno stvorenje, što i ustvari jeste, šta smete a šta ne smete da radite ako izlazite sa smrtnikom.

Dobro došli još jednom, dragi moji zmajski prijatelji! Kladim se da ste ovu knjigu izabrali iz dva razloga: Čuli ste kako uzgajamo zmajeve i sad hoćete da se priključite toj vatrenoj avanturi. Sami ste našli zmajsku voćku i iz nje vam se izlegao zmaj, pa sad nemate pojma šta da radite. A kako to znam? Pa tako što ni mi nismo imali pojma šta nas čeka…

Dobro došli još jednom, dragi moji zmajski prijatelji! Kladim se da ste ovu knjigu izabrali iz dva razloga: Čuli ste kako uzgajamo zmajeve i sad hoćete da se priključite toj vatrenoj avanturi. Sami ste našli zmajsku voćku i iz nje vam se izlegao zmaj, pa sad nemate pojma šta da radite. A kako to znam? Pa tako što ni mi nismo imali pojma šta nas čeka…

Knjiga sadrži 4 krede u boji, a ima 10 kartonskih stranica tako da je vaše dete neće moći pocepati. Na stranicama su imitacije tabli tako da po njima deca mogu da crtaju i pišu kredama koliko žele i kasnije to mogu obrisati čistom krpicom i tako u nedogled mogu raditi. Rešavajući zadatke i crtajući deca će uživati. Knjiga je dimenzija 28 x 21 cm.

Lepo očuvan strip kao na slikama Rip Kirbi i Lili - Dodatak iz Politikinog zabavnika Rip Kirbi je popularni strip, a istovremeno i najpoznatiji stripski detektiv. Osmislio ga je američki strip-crtač Aleks Rejmond, koji ga je i crtao od 1946. do svoje iznenadne smrti, 1956. godine. Posle njegove smrti rad na stripu nastavio je Džon Prentis, koji je na ovom stripu radio više od 40 godina, odnosno do kraja života. Posle njegove smrti 1999 godine strip je prestao da izlazi. Originalno izdanje stripa objavljuje američka izdavačka kuća King Features Syndicate, a u Srbiji izdavačka kuća Čarobna knjiga. „Rip Kirbi” Originalni naziv „Rip Kirby” Priča Aleks Rejmond, Džon Prentis Crtež Aleks Rejmond, Džon Prentis Junak Remington Rip Kirbi Izgled dnevni kaiš Pojavljivanja dnevno Prva publikacija 1946. Veb-sajt Remington `Rip` Kirby Nastanak i razvoj stripa Uredi Strip Rip Kirbi nastao je 1946. godine, kada se njegov autor, Aleks Rejmond, vratio iz Drugog svetskog rata.[1] Vrativši se iz službe u ratnoj mornarici, iako već poznati strip-autor, Rejmond je saznao da je izdavač za kojeg je pre rata radio, King Features Syndicate, njegove stripove dodelio drugim crtačima. Činjenica da Rejmond nije bio mobilisan, već se sam prijavio u vojsku oslobađala je izdavača obaveze da Rejmonda vrati na posao. Ipak, njegov neosporni talenat nije bilo moguće zanemariti, pa mu je King Features Syndicate ponudio rad na novom stripu, koji je osmislio urednik i pisac Vord Grin. Reč je bila o realističnoj priči o šarmantnom detektivu Remingtonu Ripu Kirbiju, smeštenoj u urbano okruženje savremenog Njujorka. Za Rejmonda je strip Rip Kirbi bio veliki izazov i zanimao ga je više od prethodnih, jer je predstavljao odstupanje od dotadašnjeg rada koji je obilovao avanturom i fantastikom.[a] Po prvi put je trebalo da radi na nečemu što mu se činilo dovoljno ozbiljnim i realističnim[4] i u njega je ulažio sav svoj talenat.[3] Aleks Rejmond je radom na stripu Rip Kirbi postavio nove standarde u ovom mediju: fotorealistični crtež, intelektualne zaplete i dubinski okarakterisane likove (za razliku od tadašnjeg trenda u petparačkim romanima). Radio je na njemu deset godina, do svoje iznenadne, tragične smrti u saobraćajnoj nesreći, 1956. godine, u jeku popularnosti.[3] Za to vreme nacrtao je 36 epizoda ovog popularnog stripa.[5] Rad na Rip Kirbiju, posle Rejmondove smrti, nastavlja Džon Prentis, koji je u narednih više od 40 godina objavio 161 epizodu ovog stripa. Tokom trajanja “Prentisove ere” Kirbijevo odstupanje od dotadašnjih obrazaca krimića je definitivno prihvaćeno a potom je tretiran kao prepoznatljiva, proverena vrednost koja odoleva raznim, kraćim ili dugotrajnijim ali uvek prolaznim, žanrovskim modama. Prentisov crtež i kadriranje izuzetni su, na momente maestralni. Ako je na početku rada i oponašao Rejmondov rad, u kasnijim epizodama je sve očitije da on sigurnom rukom daje sopstveni pečat stripu razvijajući ga i nadograđujući.[5] Strip Rip Kirbi je sve vreme izlazio u dnevnim kaiševima (što je gotovo jedinstven primer), a objavljivanje novih epizoda okončalo se 1999. godine, kada je umro Džon Prentis.[4] Scenario Uredi Od samog početka strip Rip Kirbi je nudio nov pristup kriminalističkom žanru, potpuni otklon od tadašnjeg stila u detektivskim pričama tog vremena. Iako se naslanjao na „grubu“ školu detektivskog žanra, predstavljao je napredak u odnosu na dotadašnje uglavnom dvodimenzionalne, petparačke priče. Rejmondov junak je intelektualac, bivši marinac (kao i sam autor), naučnik koji se detektivskim poslom bavi iz hobija i plemenitih pobuda. Potpuno svestan modnih trendova svog vremena, Rejmond je u strip uveo i moderni stil odevanja s kraja četrdesetih i početka pedesetih godina dvadesetog veka, što se publici odmah svidelo. Ali nije samo moda ono što su Rejmond i njegove kolege pratili dok su stvarali Ripa Kirbija. Oni su kroz te kriminalističke priče provlačili i aktuelne društvene probleme, što je stripu poglavito namenjenom zabavi dalo poželjnu ozbiljniju notu.[4] Pa je tako glavni junak često u prilici da rešava slučajeve kao što su trgovina bebama i pokušaji da se ograniči proizvodnja atomskog i biološkog oružja.[1] Glavni likovi Uredi Glavni lik stripa je šarmantni privatni detektiv Rip Kirbi, a u sporednim ulogama pojavljuju se Ripov batler i pomoćnik Dezmond, kao i mnoštvo očaravajućih žena, među kojima se izdvajaju Ripova devojka Hani Dorijan i crnokosa Pagan Li.[1] Rip Kirbi Uredi Rip Kirbi (Rip Kirby) je ratni veteran (bivši marinac, kao i njegov autor), atleta, momak finih manira ali i jakih pesnica. Naročito je dobar u boksu i istaknuti je član „Kluba pustolova”.[6] On je naučnik koji se detektivskim poslom bavi iz hobija i plemenitih pobuda. Služi se metodama „racionalizacije“ kako bi rešio zločine, dedukuje poput Šerloka Holmsa, ali, kad je potrebno, poteže i pištolj i pesnice. Fizički je privlačan i pored slomljenog nosa. Karakteristične naočari i lula naglašavaju njegov karakter ekscentričnog intelektualca. Moderna i dobro skrojena odela, mnoštvo lepih žena i britanski batler čine ga veoma glamuroznom pojavom.[4] Živi sam, ali ima stalnu devojku.[7] Dezmond Uredi Dezmond (Desmond) je Kirbijev lični batler i najbolji prijatelj. Poreklom je britanac,[4] rehabilitovani džeparoš i bivši obijač sefova. Član je Kluba batlera, kao i vrlo je dobar igrač bilijara. Pouzdan je kao pomoćnik u akcijama ali ne uvek i kao savetodavac.[7] Verni je Kirbijev saputnik u avanturama i uprkos tome što ponekad deluje smotan, često spašava glavu svom šefu ili „poslodavcu”, kako on više voli da ga zove.[6] Ženski likovi u stripu Uredi Kirbijeva stalna devojka je Hani Dorijan (Honey Dorian), plavokosa manekenka, često veoma ljubomorna jer razne lepotice neprestano saleću njenog dragog. Zbog toga je Kirbi primoran da joj u svakoj epizodi dokazuje svoju ljubav. Iako je slatka kao med (engl. Honey = med), zaljubljena u Kirbija, strpljiva i sposobna da preživi sve ljubomorne i opasne situacije, nije dočekala da joj Kirbi ponudi brak.[6] Već u jednoj od prvih desetak epizoda Hani dobija i suparnicu, crnokosu Pagan Li, kojoj Kirbi pomaže da se izvuče iz zagrljaja kriminala, izađe na pravi put i postane filmska zvezda. Zločini koje Kirbi rešava dešavaju u višim slojevima društva, što Rejmondu daje priliku da u strip uvede mnoštvo lepih žena i luksuznih enterijera.[7] Zanimljivosti Uredi Naš poznati glumac, čuveni epizodista i doajen našeg glumišta, Predrag Preža Milinković bio je poznat i po nadimku Dezmond, zbog zapanjujuće fizičke sličnosti sa likom Dezmonda, koga je i tumačio u duhovitom TV serijalu „Stripomanija”, snimljenom ranih osamdesetih godina u produkciji školskog programa TV Beograd.[8] Napomene Uredi ^ Stripovi koje je do tada radio i koji su doveli u žižu stripske javnosti bili su Tajni agent X-9 (za koji je scenario pisao čuveni pisac krimića Dašijel Hamet), Flaš Gordon (čuveni svemirski putnik, preteča prvih super-heroja[2]) i Džim iz džungle (avanturistička konkurencija Tarzanu).[3] Politikin zabavnik Stripovi Politikinog zabavnika

Autor - osoba Radović, Dušan Naslov Setite se sami : pesme za decu / Dušan Radović Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 2003 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Divit, 2003 (Beograd : AB Taš) Fizički opis 219 str. ; 21 cm (karton) Napomene Tiraž 1.000 [Beleška o piscu: str. 5]. Stanje: mala mrlja od kafe na spoljašnjoj strani knjižnog bloka, unutra odlično očuvano. VUKOVA AZBUKA SVE ŠTO RASTE IGRE I IGRAČKE SMEŠNE REČI POŠTA POŠTOVANA DECO VEŠTINA ZOOLOŠKI VRT SETITE SE SAMI PESMA DECE VESTERN PESMA ZA STARIJE MALOLETNIKE Dušan „Duško“ Radović (Niš, 29. novembar 1922 – Beograd, 16. avgust 1984) je bio srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik. Rođen je u Nišu, otac Uglješa bio je mašinovođa poreklom iz Čačka, a majka Sofija rođena Stefanović bila je iz Niša. Bio je glavni urednik „Pionirskih novina“, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac“, novinar „Borbe“ i (od 1975. godine) urednik Studija B. Njegova emisija „Beograde dobro jutro” počela je da se emituje jula 1975. godine na Studiju B. Bila je ukinuta 1982. godine, kada su određeni članovi vladajuće partije okarakterisali Duškove aforizme kao „političke poruke sa izraženom moralističkom i demagoškom pozadinom“. U Beogradu se dugi niz godina održava atletska trka „Sećanje na Duška Radovića“. Duškov brat je poznati atletski trener Branimir „Brana“ Radović. Umro je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu. Njegov sin je Miloš Radović. Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija „Studio B“, koji su kasnije objavljeni u tri knjige „Beograde dobro jutro“. Bio je veliki ljubitelj fudbala i navijač FK Partizan. Neke od njegovih pesama su postale hitovi za decu u izvođenju Dečjeg hora „Kolibri“: Mrak Plavi zec Strašan lav Šta je na kraju Pesma o mleku Tatin muzičar Zdravica (Sve što raste htelo bi da raste...) Poznatija dela Kapetan Džon Piplfoks (1953), radio-drama Poštovana deco (1954), pesme Smešne reči (1961), pesme Pričam ti priču (1963), pesme i priče Na slovo, na slovo (1963—1965), televizijska serija Če, tragedija koja traje (1969. sa M. Bećkovićem), poema Vukova azbuka (1971), pesme Zoološki vrt (1972), pesme Beograde, dobro jutro 1 (1977), aforizmi Beograde, dobro jutro 2 (1981), aforizmi Ponedeljak, Utorak, Sreda, Četvrtak (1983), poezija i proza za decu u četiri knjige Dela ovog autora prevođena su na sve značajnije svetske jezike. Radović je dobitnik naših najuglednijih nagrada: Neven, Mlado pokolenje, Nagrade zmajevih dečjih igara, Nagrade Sterijinog pozorja, Sedmojulske nagrade, kao i diplome Međunarodne organizacije za dečju književnost Hans Kristijan Andersen. Poznati aforizmi „Roditelji, tucite svoju decu čim vidite da liče na vas.“ „Teško je biti dete i biti dobar.“ „Ako rešite sve probleme svoje dece, oni neće imati drugih problema sem vas.“ „Imati prijatelje, to znači pristati na to da ima lepših, pametnijih i boljih od vas. Ko to ne može da prihvati, nema prijatelja.“ „Lopta je kao udavača. Ne muvaj se oko nje ako nemaš ozbiljne namere. Ako ne misliš da je uzmeš.“ „Kad neko nema šta da kaže o tome šta jeste najčešće govori o tome što nije. Nije blesav, nije sisao vesla, nije mačiji kašalj, nije naivan, nije čuvao ovce...“ MG62 (N)

ORIGINALNO IZDANJE KUPLJENO OD IZDAVACA-`Stylos Art`-Novi Sad!RAZLIKUJE SE OD OSTALIH ZBIRKI, ZATO STO JE SVEOBUHVATNA! U OVOJ KNJIZI SE NALAZE 7 POGLAVLJA KAO 7 ZBIRKI PESAMA-PROCITATI NASLOVE POGLAVLJA: SADRZAJ: 1)-CRTEZI 2)-PRVI TANGO 3)PRVA LJUBAV 4)SVE BOJE SVETA 5)PLAVI CUPERAK 6)POSLE DETINJSTVA 7)BASNA(Basne) Autor: Miroslav Antić Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Domaća poezija Ostali naslovi iz oblasti: Poezija Jezik: Srpski ISBN:978-86-7473-490-2 Izdavač: `Stylos Art`-Novi Sad Ilustrovano, slike rukopisa Miroslava Antića Broj strana:164 Pismo: Ćirilica Povez:Bros-mek Format: 14.5x20.5 cm IMA POSVETU Godina izdanja: 2009. Opis: Sad me, valjda, razumeš: ljubav je – kad sebe umeš. Svako u sebi nosi tajnu svoje budućnosti. Za Miroslava Antića ona je plava, nevina, beskonačna, nebeska i zvezdana. Plavi čuperak je najlepši priručnik za odrastanje i nezaobilazni zapis o drhtanju onih koji su se zaljubili prvi put. Ova vanvremena zbirka pesama za samo pola veka postala je predivni udžbenik čežnje, jedinstveno uputstvo za beskrajno čuvanje detinjstva u nama, neodoljivi spomenik šašavosti, dnevnik sa čijih stranica osećamo sazvučja daljina ka kojima hrlimo... Moje pesme i nisu pesme, nego pisma svakom od vas. One nisu u ovim rečima koje ste pročitali, nego u vama, a reči se upotrebljavaju samo kao ključevi, da se otvore vrata iza kojih neka poezija, već doživljena, već završena, već mnogo puta otplakana ili otpevana, čeka zatvorena da je neko oslobodi.M. Antić „Ove pesme sam zapisivao da lakše dišete. Da znate da imate negde u svetu jednog istinskog prijatelja, koji o vama brine drukčije nego tata i mama, rodbina ili nastavnici u školi. . . . Moje pesme i nisu pesme, nego pisma svakom od vas. One nisu u ovim rečima koje ste pročitali, nego u vama, a reči se upotrebljavaju samo kao ključevi, da se otvore vrata iza kojih neka poezija, već doživljena, već završena, već mnogo puta otplakana ili otpevana, čeka zatvorena da je neko oslobodi.“ Miroslav Antić Biografija: Miroslav Antić Rođen sam 1932. godine u severnom Banatu, u selu Mokrinu, gde sam išao i u osnovnu školu. U gimnaziju sam išao u Kikindi i Pančevu, a studirao u Beogradu. Živim u Novom Sadu. To je čista moja biografija. U stvari, ja svima kažem da pravu biografiju, onakvu kakvu bih želeo, još nemam, i pored toliko knjiga koje sam napisao, slika koje sam izlagao, filmova koje sam snimio, dramskih tekstova, reportaža u novinama... Svakog jutra poželim da počnem jednu odličnu biografiju, koja bi poslužila, ako nikome drugom, bar đacima u školi, jer oni, nažalost, moraju da uče i život pisca. Ja bih bio najgori đak, jer ni svoj život nisam naučio. A radio sam svašta. Bio zidarski pomoćnik, fizički radnik u pivari, kubikaš na pristaništu, mornar, pozorišni reditelj, bavio se vodovodom i kanalizacijom, radio kompresorima, obrađivao drvo, umem da napravim krov, glumio u jednom lutkarskom pozorištu, čak i pravio lutke, vodio televizijske emisije, bio konferansije... Imam i neke nagrade i priznanja. Dve „Nevenove“. Jednu za životno delo u poeziji za decu. „Goranovu nagradu“. „Nagradu Sterijinog pozorišta“. „Zlatnu arenu za filmski scenario“. „Nagradu oslobođenja Vojvodine“. „Sedmojulsku nagradu Srbije“. Nosilac sam ordena zasluga za narod. Neko bi od svega toga mogao da napiše bezbroj stranica. Recimo: uređivao list „Ritam“ ili uređivao Zmajev „Neven“

Odlično očuvano Autor - osoba Stivenson, Džoslin Naslov Čupko spasava predstavu [Slikovnica] / [tekst Džoslin Stivenson ; ilustracije Ričard Volz ; prevod Ivan Balenović] Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1987 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Dnevnik, 1987 Fizički opis [30] str. : ilustr. u bojama ; 21 cm Drugi autori - osoba Volz, Ričard Balenović, Ivan Zbirka Slikovnice o Mapetima Napomene Prevod dela: Bo Saves the Show. Mapet šou (engl. The Muppet Show) je britanska porodična TV-serija koju je producirao američki lutkar Džim Henson i u kojoj su nastupale njegove lutke poznate kao Mapeti (The Muppets). Serija je prikazivana u trajanju od pet sezona koje su činile 120 epizoda. Prvi put su prikazivane u Britaniji između 1976. i 1981. Serija je snimana u Elstri studiju u Engleskoj. Serija je predstavljala varijete predstave u stilu vodvilja ili mjuzik hola sa povremenim uvidom u njenu produkciju iza scene. Glavna zvezda je bio Žabac Kermit kao najavljivač koji pokušava da kontroliše ponašanje ostalih Mapeta i da bude dobar domaćin gostima. Emisija je bila poznata po jedinstvenim likovima, vodviljskim doskočicama, fizičkom slepstiku, povremeno apsurdnoj komediji i duhovitim parodijama. U svakoj epizodi je gostovala ljudska zvezda, a kako je rasla popularnost emisije, tako su u njoj htela nastupati mnoga poznata imena. Ukupno je u njoj nastupilo preko sto gostujućih zvezda, od kojih nijedna nije nastupila više puta. Mnogi od lutkara su prethodno radili na TV-seriji Sesame Street. Lutkari koji su radili na seriji su bili Henson, Frenk Oz, Džeri Nelson, Ričard Hant, Dejv Gelc, Stiv Vitmir, Luiz Gold, Keti Malen, Eren Ozker i Džon Lavlejdi. Dva stalna scenarista su bili Džeri Džul i Džek Barns. Mapet šou su u bivšoj Jugoslaviji krajem 1970-ih prikazivali Radiotelevizija Zagreb i Radiotelevizija Sarajevo u okviru mreže JRT. The Muppet Show je britanska televizijska serija koju je proizveo američki lutkar Jim Henson i u kojoj su nastupale njegove lutke poznate kao Muppeti (The Muppets). Serija je predstavljala varijete predstavu u stilu vodvilja ili music halla sa povremenim uvidom u njenu produkciju iza pozornice. Glavna zvijezda je Žabac Kermit kao najavljivač koji pokušava ostale Muppete držati pod nadzorom. Emisija je bila poznata po fizičkom slapsticku, absurdističkoj komediji i brojnim parodijama. U svakoj epizodi je gostovala ljudska zvijezda, a kako je emisija postala popularna, tako su u njoj htjela nastupati brojna poznata imena. Ukupno je u njoj nastupilo preko sto gostujućih zvijezda. Mnogi od lutkara su prethodno radili na televizijskoj seriji Ulica Sezam. Muppetovski lutkari koji su radili u seriji su bili Henson, Frank Oz, Jerry Nelson, Richard Hunt, Dave Goelz, Steve Whitmire, Louise Gold, Kathy Mullen, Eren Ozker i John Lovelady. Dva stalna scenarista su bili Jerry Juhl i Jack Burns. MG65 (N)

Šta radimo sa perjem gusaka i pataka? Zasto pas prati stoku? Da li kokoška nosi jaja svaki dan? Odrasli se često suočavaju sa najneverovatnijim dečijim pitanjima na koja nemaju uvek spremne i sigurne odgovore. Knjige ove edicije su zanimljive enciklopedije koje se sastoje od najčešćih dečijih pitanja i odgovora odraslih o najrazličitijim temama koje mališane interesuju u periodu od četiri godine i ulaska u razvojnu fazu "radoznalosti", do polaska u školu.

Šta radimo sa perjem gusaka i pataka? Zasto pas prati stoku? Da li kokoška nosi jaja svaki dan? Odrasli se često suočavaju sa najneverovatnijim dečijim pitanjima na koja nemaju uvek spremne i sigurne odgovore. Knjige ove edicije su zanimljive enciklopedije koje se sastoje od najčešćih dečijih pitanja i odgovora odraslih o najrazličitijim temama koje mališane interesuju u periodu od četiri godine i ulaska u razvojnu fazu "radoznalosti", do polaska u školu.

FAKTOR 4 Broj 3 Izdavač: Luxor co., Beograd Godina izdanja: 2006 Format: 27 X 19 cm. Povez: Meki Pismo: Latinica Broj strana: 34 Faktor 4 je srpski naučnofantastični strip, koga izdaje preduzeće Luxor Co. od 2006. godine. Scenario je pisao Milan Konjević, crtači su bili Mirko Čolak, Antoan Simić i Borivoje Grbić, a kolorista Ivan Šainović. Naslovnu stranu je radio Aleksa Gajić, koji je kreirao i grafički izgled likova. Izlazi u formatu A4 i uvek je u boji. Prva sveska stripa ima 32 strane, ali od sledeće je taj broj ustaljen na 22 i epizode su u nastavcima. Ceo pro­je­kat, u cilju pro­mo­vi­sa­nja tzv. „de­ve­te umet­nosti“ me­đu mla­di­ma Priča je smeštena u 2080. godinu u mirnu budućnost jer je zlo pobeđeno udruživanjem svih naroda i svih heroja sveta. Četvoro tinejdžera, iz različitih delova sveta, dobijaju poziv na sedmodnevni izlet u vili Dereka Dorsa, jednog od najbogatijih ljudi na planeti. Ono što ne znaju jeste da je njihov domaćin zapravo Gamen, besmrtni vanzemaljac koji je na Zemlju došao pre 100 miliona godina. Umesto da se provedu na izletu, četvoro tinejdžera dospevaju na čudna mesta i stiču natprirodne moći. Njihove sudbine određuje staro kosmičko proročanstvo o četiri ratnika koji će zaustaviti kraj svemira. Do juče srednjoškolci, likovi ovog stripa moraju da odrastu uz povremene napade svakakvih vanzemaljskih i ovozemaljskih protivnika. Sukobljavaju se sa tajanstvenom organizacijom koja sebe naziva „Uprava“ i upoznavaju robote po imenu Adam i Eva koji se pridružuju junacima. ***Očuvano***

KNJIGE SU NOVE, ALI NA JEDNOJ KNJIZI POSTOJI PREVOJ NA ĆOŠKU PRVIH 10 LISTOVA Izdavač: Propolis Books Broj strana: 261+282 Povez: tvrd Format: 12.7 x 20 cm Godina izdanja: 2017. Mag dečje književnosti donosi nam ne jednu, nego deset novih priča u tvrdom povezu! Mnogo novih, otkačenih, uvrnutih likova koje će deca obožavati. Deset priča o pet đavolskih dečaka i pet zverčica od devojčica. Očekujte i pojavljivanje svima omiljenog Radža! Svako od njih ima ponešto što ima svako od nas: Petra kinji brata, Si Ma mora uvek da bude u pravu i odlično mu ide računanje, Sofija mnogo voli da gleda te-ve, Smiljka ne voli da sprema svoju sobu, Bane voli da drema na časovima, Ogi je preterano ozbiljan. Svakome od njih Dejvid Valijams ima ponešto da kaže. Pazite! Slušajte roditelje, spremajte sobe, ne čačkajte nos, ne gledajte te-ve, ne vrpoljite se u školi. Jer – ko nije dobar, naći će se u knjizi Najgora deca na svetu 2! Upoznajte okrutnu Oktaviju koja kinji životinje i to joj se vratilo. Stelu Draškov, najbolju pevačicu koju je svet ikad čuo… misli ona. Mrljavog Mrguda koji nije voleo povrće i zbog kojeg se setimo Žaka Prevera. Groznu Grozdu, bljakavo-fujavu ljubiteljku gmižućih gmazova, čija je ljubav ka njima bila bolna. Tu je i Zaharije, koji nikada domaći radio nije, sve do pojave strrrašne nastavnice i nekih snova… pardon, duhova. Razmaženog Rašu, superbogatog klinca koji nije voleo da deli bilo šta… pa ni rođendansku tortu.

Komplet od svih 12 Faktor 4 stripova koji su izasli u periodu od septembra 2006 godine do oktobra 2007 godine u izdanju Luxor-a. Svi stripovi su odlicno ocuvani, bez svrljanja, cepanja i slicnog. Faktor 4 je srpski naučnofantastični strip, koga izdaje preduzeće Luxor Co. od 2006. godine. Scenario je pisao Milan Konjević, crtači su bili Mirko Čolak, Antoan Simić i Borivoje Grbić, a kolorista Ivan Šainović. Naslovnu stranu je radio Aleksa Gajić, koji je kreirao i grafički izgled likova. Sinopsis Priča je smeštena u 2080. godinu u mirnu budućnost jer je zlo pobeđeno udruživanjem svih naroda i svih heroja sveta.[2] Četvoro tinejdžera, iz različitih delova sveta, dobijaju poziv na sedmodnevni izlet u vili Dereka Dorsa, jednog od najbogatijih ljudi na planeti. Ono što ne znaju jeste da je njihov domaćin zapravo Gamen, besmrtni vanzemaljac koji je na Zemlju došao pre 100 miliona godina. Umesto da se provedu na izletu, četvoro tinejdžera dospevaju na čudna mesta i stiču natprirodne moći. Njihove sudbine određuje staro kosmičko proročanstvo o četiri ratnika koji će zaustaviti kraj svemira. Do juče srednjoškolci, likovi ovog stripa moraju da odrastu uz povremene napade svakakvih vanzemaljskih i ovozemaljskih protivnika.[3] Sukobljavaju se sa tajanstvenom organizacijom koja sebe naziva „Uprava“ i upoznavaju robote po imenu Adam i Eva koji se pridružuju junacima. Danas je prava retkost posle 17 godina naci sve stripove i u ovakvom stanju na jednom mestu! RARITET! Pogledajte ovde ostale predmete koje nudim: http://www.kupindo.com/Clan/Shmickey86/SpisakPredmeta

FAKTOR 4 Broj 2 Izdavač: Luxor co., Beograd Godina izdanja: 2006 Format: 27 X 19 cm. Povez: Meki Pismo: Latinica Broj strana: 32 Faktor 4 je srpski naučnofantastični strip, koga izdaje preduzeće Luxor Co. od 2006. godine. Scenario je pisao Milan Konjević, crtači su bili Mirko Čolak, Antoan Simić i Borivoje Grbić, a kolorista Ivan Šainović. Naslovnu stranu je radio Aleksa Gajić, koji je kreirao i grafički izgled likova. Izlazi u formatu A4 i uvek je u boji. Prva sveska stripa ima 32 strane, ali od sledeće je taj broj ustaljen na 22 i epizode su u nastavcima. Ceo pro­je­kat, u cilju pro­mo­vi­sa­nja tzv. „de­ve­te umet­nosti“ me­đu mla­di­ma Priča je smeštena u 2080. godinu u mirnu budućnost jer je zlo pobeđeno udruživanjem svih naroda i svih heroja sveta. Četvoro tinejdžera, iz različitih delova sveta, dobijaju poziv na sedmodnevni izlet u vili Dereka Dorsa, jednog od najbogatijih ljudi na planeti. Ono što ne znaju jeste da je njihov domaćin zapravo Gamen, besmrtni vanzemaljac koji je na Zemlju došao pre 100 miliona godina. Umesto da se provedu na izletu, četvoro tinejdžera dospevaju na čudna mesta i stiču natprirodne moći. Njihove sudbine određuje staro kosmičko proročanstvo o četiri ratnika koji će zaustaviti kraj svemira. Do juče srednjoškolci, likovi ovog stripa moraju da odrastu uz povremene napade svakakvih vanzemaljskih i ovozemaljskih protivnika. Sukobljavaju se sa tajanstvenom organizacijom koja sebe naziva „Uprava“ i upoznavaju robote po imenu Adam i Eva koji se pridružuju junacima. ***Očuvano***

O knjizi Tri decenije. Dva ubistva. Jedna zavera. Ko je Agent 6? Prvi roman Dete 44 Toma Roba Smita postao je senzacija čim je objavljen i obeležio je dolazak novog talenta u savremenu književnost. Američki Nacionalni državni radio uvrstio ga je u sto najboljih trilera svih vremena. Roman je osvojio nagradu Ijan Fleming britanskog Udruženja pisaca krimi-romana i međunarodnu nagradu za prvi triler, a nominovan je i za Bukerovu nagradu. U opčinjavajućem novom romanu Tom Rob Smit ispituje tanku granicu između ljubavi i opsednutosti dok Lav Demidov pokušava da razmrsi niti podle zavere koja uništava sve do čega mu je stalo. Vešto prenevši klaustrofobičnu napetost koja je vladala u Sovjetskom Savezu za vreme Hladnog rata, stvorio je triler od koga zastaje dah i romanu dodao bogatu atmosferu i neverovatnu dubinu... Lav Demidov više nije pripadnik moskovske tajne policije. Ali kad njegova žena Raisa i kćerke Zoja i Jelena dobiju poziv za „Mirovnu turneju“ u Njujorku, odmah postaje sumnjičav. Pošto mu je zabranjeno da putuje sa ženom i kćerkama, Lav je zarobljen na drugom kraju sveta i bespomoćno posmatra kako se događaji odvijaju, a oni najbliži njegovom srcu bivaju uvučeni u mrežu političkih zavera i izdaje – koja će se završiti tragedijom. Lav Demidov nema izbora ‒ mora ponovo da postane islednik ako želi da pronađe Agenta 6, jedinog čoveka koji zna šta se krije iza događaja u Njujorku, a on ne želi da bude otkriven. „Prvoklasni krimić koji ne smete propustiti.“ Booklist „Opčinjavajuća, višeslojna knjiga.“ Times

NAUKA KAO BAJKA - Vladimir Ajdačić Izdavač: Dečje novine, Gornji Milanovac Godina izdanja: 1990 Format: 21 X 14,5 cm Povez: Meki Pismo: Latinica Broj strana: 256 101 PRICA... Na zadnjim koricama slika i biografija autora, Prikaz Zoran Živkovic, Kao što pred iznenadni nalet kiše ili oluje seljaci užurbano skupljaju svoju letinu, ja sam požurio da u knjizi NAUKA KAO BAJKA, u Duši pre zvezda, “uplastim“ znacajne radove naucnih pregalaca. To nisu cudaci i zanesenjaci kako ih mnogi zamišljaju, vec najcešce radosni stvaraoci najširih interesovanja. Njih kao i druge ljude more iste brige i nespokoji. Oni postavljaju sebi pitanja o smislu života, o odnosu dobra i zla, duha i materije. Nauka ne daje odgovore na ta pitanja, ali ona može pomoci njihovom iznalaženju. Otkrivajuci istine o Prirodi i njene zakonitosti, nauka nas uci da ne možemo opstati ako se ne pokoravamo sveopštoj harmonije koja vlada u Prirodi. Price koje su pred vama zadovoljice vašu radoznalost i omoguciti vam da dodete do novih saznanja. Prof. dr Vladimir Ajdacic, nuklearni fizicar, rodjen je 1933. godine u Beogradu, Srbija. Studirao je na Univerzitetu u Beogradu i Torontu. Naucnim radom bavio se u Institutu u Vinci, Srbija, i u Kanadi , na Univerzitetu Toronta i na McMaster univerzitetu u Hamiltonu. Radio je na razvoju metoda detekcije nuklearnog zracenja i na izucavanju nuklearnih reakcija. Tokom NATO rata protiv Srbije i posle njega osnovna preokupacija Prof. Ajdacica je pomoc žrtvama osiromasenog uranijuma. Paralelno sa naucnim radom, duze od 40 godina bavi se popularizacijom nauke. ***Očuvano***

Polovna knjiga, korice pohabane, unutrašnjost odlično očuvana. Izdavač: Politika - Beograd, (posebno izdanje Politikinog zabavnika), 1976. god. Tvrd povez, 32,5 cm. 28 str. Ilustracije u boji Volter Lanc je rođen 27. Aprila 1900. godine. Kao dečak, morao je da preskoči deo detinjstva i stara se o porodici, jer mu je majka umrla na porođaju sa mlađim bratom, a otac je bio invalid. Neproživljenom detinjstvu kasnije se vratio kroz crtane filmove! Sa petnaest godina je počeo da radi kao pomoćnik u časopisu „New York American“. Urednik časopisa ga je preporučio Gregoriju La Kavi (Gregory La Cava), kasnije poznatom režiseru, koji je u Njujorku otvarao studio crtanog filma po nalogu R.V. Hersta, vlasnika pomenutog časopisa. Desetak godina kasnije, Volter odlazi u Holivud, gde je pisao scenario i gegove za komedije Maka Seneta. U to vreme jedan mladi, perspektivni stvaralac studija „Universal Pictures“ po imenu Volt Dizni imao je ideju da na filmu animira jednog miša, ali studio nije bio za to zainteresovan Dizni je zato sa svojom idejom prešao u studio „Coulumbia Pictures“ (a ostalo je još jedna legenda)! Vlasnik Universal-a Karl Lemi je na njegovo mesto doveo Voltera Lanca i sa njim potpisao ugovor za produkciju popularnog Zeke Osvalda, na kome je Lanc radio punih deset godina! Lanc je tvorac prvog cranog filma u tehnikoloru „Kralj džeza“, u kome je nastupio i orkestar Pola Vajtmena, kao i crtane likove Čilija Vilija, Inspektora Radišu, Endi Pandu, Medveda Čarlija.

O knjizi Tri decenije. Dva ubistva. Jedna zavera. Ko je Agent 6? Prvi roman Dete 44 Toma Roba Smita postao je senzacija čim je objavljen i obeležio je dolazak novog talenta u savremenu književnost. Američki Nacionalni državni radio uvrstio ga je u sto najboljih trilera svih vremena. Roman je osvojio nagradu Ijan Fleming britanskog Udruženja pisaca krimi-romana i međunarodnu nagradu za prvi triler, a nominovan je i za Bukerovu nagradu. U opčinjavajućem novom romanu Tom Rob Smit ispituje tanku granicu između ljubavi i opsednutosti dok Lav Demidov pokušava da razmrsi niti podle zavere koja uništava sve do čega mu je stalo. Vešto prenevši klaustrofobičnu napetost koja je vladala u Sovjetskom Savezu za vreme Hladnog rata, stvorio je triler od koga zastaje dah i romanu dodao bogatu atmosferu i neverovatnu dubinu... Lav Demidov više nije pripadnik moskovske tajne policije. Ali kad njegova žena Raisa i kćerke Zoja i Jelena dobiju poziv za „Mirovnu turneju“ u Njujorku, odmah postaje sumnjičav. Pošto mu je zabranjeno da putuje sa ženom i kćerkama, Lav je zarobljen na drugom kraju sveta i bespomoćno posmatra kako se događaji odvijaju, a oni najbliži njegovom srcu bivaju uvučeni u mrežu političkih zavera i izdaje – koja će se završiti tragedijom. Lav Demidov nema izbora ‒ mora ponovo da postane islednik ako želi da pronađe Agenta 6, jedinog čoveka koji zna šta se krije iza događaja u Njujorku, a on ne želi da bude otkriven. „Prvoklasni krimić koji ne smete propustiti.“ Booklist „Opčinjavajuća, višeslojna knjiga.“ Times

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Prvo izdanje! Cirilica Korice i ilustracije: Radomir Stevic Ras Stevan Raičković (5. jul 1928 — 6. maj 2007) bio je srpski pesnik i akademik. Biografija Gimnaziju je učio u Senti, Kruševcu, Smederevu i Subotici, gde je 1947. i maturirao. Studirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a već sa 17 godina počeo je da objavljuje pesme u „Književnosti”, „Mladosti”, „Književnim novinama” i „Politici”. Od 1949. godine počinje da objavljuje pesme po beogradskim listovima i časopisima; iste godine postao je saradnik Literarne redakcije Radio Beograda, a na tom zaposlenju je ostao do 1959. godine, kada počinje da radi kao urednik u izdavačkoj kući „Prosveta”.[1] Raičković je bio urednik u „Prosveti” do 1980. godine. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1972. godine, a za redovnog 1981. Objavio je više od dvadeset zbirki pesama, sedam knjiga za decu, nekoliko knjiga eseja. Prvu zbirku „Detinjstvo” objavio je 1950. godine, da bi već sledećom „Pesma tišine”, dve godine kasnije, bio primećen. Prevodio je ruske pesnike, Anu Ahmatovu, Marinu Cvetajevu, Josifa Brodskog, sačinio je izbor poezije Borisa Pasternaka. U prepevu „Sedam ruskih pesnika” i antologiji „Slovenske rime” predstavio je i moderne ruske pesnike. Preveo je i Šekspirove sonete i „Deset ljubavnih soneta” Frančeska Petrarke. Sabrana dela Stevana Raičkovića objavljena su 1998. godine. Raičkovićeva poezija objavljena je na ruskom, poljskom, češkom, slovačkom, mađarskom, bugarskom, rusinskom, albanskom, slovenačkom i makedonskom jeziku.

Vladimir Đukanović: NARODNI BUKVAR Tvrd povez - format: 22x28cm, 72strane, ilustrovano, izdavač: JU MUZEJ REPUBLIKE SRPSKE - Banja Luka 2014. Буквар, који је издао Музеј Републике Српске, садржи 143 појма из живота Срба и њиховог духовог и материјалног стваралаштва. Сви појмови, који су илустровани и објашњени, односе се на живот предака, дочаравајући менталитет и реалност Срба, уз пословице и народну поезију јуначких пјесама, гдје су главне вриједности јунаштво, поштење, човјекољубље. Аутор Владимир Ђукановић рекао је да је годину дана радио на овој књизи, која би могла да се користи као додатно наставно средство, те да му је највећи проблем био прикупљање фотографија старих предмета, да би се направиле илустрације. „Ово је покушај Музеја Републике Српске да дјеци приближи традицију и да схвате шта се то чува у музејима“, рекао је Ђукановић Етнограф из Београда Весна Гушковић истакла је да овај буквар представља појмовник и рјечник, са појмовима који се односе на обичаје, становање, привређивање, одијевање старих Срба, али и на митске и историјске личности и животиње. Она је додала да је циљ буквара да данашњим генерацијама приближи живот који су живјели њихови дједови, а садржи појмове као што су амајлија, која данас има сасвим друго значење, као и аждаја. Овај буквар за дјецу предшколског узраста и ниже разреде основних школа садржи објашњене и илустроване појмове као што су шубара, гусле, јасле, јарам, чегртаљка, шиндра, чакија, упртњача, а на крају је додата и бојанка, тако да дјеца могу да обоје предмете из буквара.

Centar za stvaralastvo mladih, 2005. Kako postati loša vila` je priča o neopisivoj želji da se izađe iz kolotečine i živi svoj život - objašnjava dvanaestogodišnja Nuša Babić. - Vilinski svet, u kome žive junaci moje knjige, ih uči da ne smatraju sebe važnim, već da žive za svoje štićenike. Oni se ne slažu sa tim, žele da budu slobodni i sami odlučuju o svojoj sudbini. Vilinski svet stvara iluziju bezbednosti, a svet nije tako bezbedan, on je ružno mesto gde se bore za život. Smatram da je prilično sličan našem - kaže Nuša. Ideju o pisanju romana imala je još sa šest godina, ali je tada napisala svega 40 strana i odustala. Još toliko godina je skupljala snage da roman od preko 200 strana nastane u jednom dahu, za svega mesec dana. - Stalno sam bila bolesna kao mala i nisam imala šta da radim. Tako se javila ideja o ovoj knjizi. Neke stvari su prenete iz stvarnog sveta jer sam ja ovu knjigu pisala svojim osećanjima - kaže ona. Jedan od od šest glavnih likova radila je prema svom liku, prema tome kakva bi želela da bude. Drugi je napravila prema svojoj najboljoj drugarici, a ostali su kombinacija ljudi koje poznaje. k01

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! - Brain Drain, 1994. g - Agents for Liberty, 1995. g - The Death of Clark Kent, 1995. g Supermen je izmišljeni lik koji važi za najpoznatijeg i najpopularnijeg superheroja svih vremena[traži se izvor]. Njegovi tvorci su kanadski crtač Džozef Šuster (Joseph Shuster) i američki scenarista Džerom Sigel (Jerome Siegel). Supermen je nastao 1932. za vreme Šusterovog i Sigelovog odrastanja u Klivlendu, Ohajo. Prava na lik otkupio je strip izdavači Detective Comics Inc, poznatiji kao DC. Supermen se prvi put pojavio u junu 1938. u časopisu Action Comics #1, a potom je dospeo u sve medije (radio, televiziju, film i novine). Jedan je od najmarkantnijih super-heroja i ikona popularne kulture. Danas se njegove avanture objavljuju u velikom broju strip-časopisa. U prvoj epizodi stripa čitalac doznaje da je Supermen rođen kao Kal-El na planeti Kripton. Njegov otac, naučnik Džor-El, kao bebu ga šalje raketom na Zemlju i to nekoliko minuta pre uništenja Kriptona. Bebu je pronašao sredovečni bračni par Kentovih i usvojio je. Odrastajući, dečak počinje shvatati da poseduje nadljudske moći koje je počeo da koristi u korist čovečanstva. U svakodnevnom životu Supermen se krije iza lika dobroćudnog šeprtlje Klarka Kenta, novinara lista Dejli star (kasnije Dejli planet). Klarkova partnerka je novinarka Lois Lejn, njegova velika, ali tajna ljubav sa kojom će se kasnije i oženiti. Supermenovi nadimci su Čovek od čelika, Čovek sutrašnjice, Kriptonov poslednji sin i Metropolisov omiljeni sin Istorija lika Priča o Supermenovom poreklu slična je drugim kulturnim herojima i religijskim figurama poput Isusa, Mojsija, Gilgameša, Samsona ili Krišne, koji su kao bebe odposlati sa mesta na kome su bili u opasnosti. Kako bilo, činjenice o njegovim korenima, kao i vezama i sposobnostima, značajno su se menjale tokom vremena. Urednici i scenaristi koristili su proces retroaktivnog kontinuiteta, tzv. retcon, kako bi usaglasili izmene u popularnoj kulturi, odstranili ograničavajuće segmente mitova i napravili savremenu priču. Te izmene su napravljene kako bi učvrstili izvorne elemente koje Supermena čine savremenom ikonom. Kao što je prikazano u originalnim stripovima Zlatnog doba — uključujući Action Comics #1 (1938), Superman #1 (1939) i Superman #61 (1949), kao i kasnijim pričama poput Secret Origins #1 (1986) — ugledni naučnik Džor-El otkrio je da će njegova planeta Kripton eksplodirati, ali nije uspeo da u to ubedi i ostale Kriptonce. Ipak, uspeva da napravi svemirski brod kako bi spasao svog tek rođenog sina — Kal-Ela. Brod uzleće nekoliko trenutaka pre uništenja planete, a mali Kal-El sleće na Zemlju u mali farmerski gradić (kasnije poznat kao Smolvil), negde za vreme Prvog svetskog rata. Kentovi (tada poznati pod imenima Džon i Meri), vozači koji su prisustvovali sletanju, odneli su novorođenče u sirotište i ubrzo se vratili da ga usvoje, nazvavši ga Klark. U svojoj noveli iz 1942, Džordž Lauder promenio je imena Jor-L, Kal-L, i Lora (Supermenova biološka majka) u modernija Jor-El, Kal-El, i Lara (kod prva dva razlika je samo u engleskom pravopisu). Naslovna strana Action Comics #1 (mart 1938), prvo pojavljivanje Supermena. Olovka Džo Šuster. Klark je rastao na porodičnoj farmi Kentovih, polako otkrivajući da poseduje razne supermoći, ali nesvestan svog kriptonskog porekla. Nakon smrti svojih roditelja Klark odlučuje da upotrebi svoje moći za dobrobit čovečanstva, pravi stilizovani kostim i seli se u Metropolis. Klark počinje da radi kao novinar lista Dejli Planet i ubrzo se otkriva svetu kao prvi superheroj — Supermen. Supermenove moći razvijaju se tokom četrdesetih godina, uključujući ogromni porast u snazi i mogućnost letenja — raniji stripovi su mu samo davali mogućnost skoka do osmine milje. U stripu Superman #61 iz 1949. godine, Supermen konačno saznaje za postojanje Kriptona. Istih godina postaje i uvaženi član Američke lige pravde, iako se u pričama iz Zlatnog doba pojavljuje samo dva puta (All Star Comics #8 i #36). Počevši od četrdesetih pa nadalje postepeno se počinje sa prikazivanjem Supermenovog detinjstva. Prva priča o Superboju pojavljuje se u More Fun Comics #101 u februaru 1945. fodine. Mesto zbivanja je još uvek nepoznato, mada je nagovešteno da je u blizini Metropolisa, a Kentovi još uvek nemaju imena. Nije ustanovljeno da Superboj živi u Smolvilu sve do Superboy #2 iz maja 1949. godine, a imena njegovih roditelja — Džonatan i Marta Kent, nisu data sve do Superboy #12 iz januara 1951. — dvanaest godina nakon prvog pojavljivanja u Action Comics #1. Ostale promene u vezi sa Supermenom nastaju kao posledica pojavljivanja u drugim medijima, uključujući radio i novinski strip. Dejli Star postaje Dejli Planit — verovatno zbog toga što su novine sa istim imenom već postojale — a Peri Vajt zamenjuje originalnog urednika Džordža Tejlora u prvoj epizodi radio-serijala, a ubrzo im se priključuje i fotograf Džimi Olsen. Srebrno doba Tokom četrdesetih i pedesetih godina, mitu o Supermenu postepeno su dodavani danas dobro poznati elementi, koji su i zvanično ustanovljeni krajem pedesetih. Ovo uključuje značajnije isticanje naučno-fantastičnih elemenata, uključujući njegovo kriptonsko poreklo, kao i dorađenu verziju priče o njegovom poreklu. U verziji koja je nastala početkom šezdesetih (sa nezaboravnim sižeom na početku svake epizode televizijske serije „Supermenove avanture`