A.J. Orde - A Little Neighborhood Murder Fawcett Crest, 1992 219 str. meki povez stanje: vrlo dobro Jason Lyn #1 When Jason Lynx`s neighbors, George and Betty Whitney, are murdered, Jason discovers the police consider him the number one suspect. But Jason, an addicted puzzle solver, begins to find the case fascinating. Who`d have thought that George Whitney, an employee of a religious radio station, had it in him to attract a killer. Aided by endearing detective Grace Willis, Jason approaches the sinister secret that made the boring Whitneys so deadly dangerous. And if he is not very careful, that terrible secret could coil back and strike him.... `Orde writes with a firm, precise voice and Lynx is a well-drawn and likable characater.` Fiction, Mystery

Polovna knjiga, izuzetno očuvana. Izdavač: Draganić - Beograd, 1998. god. Tvrd povez, 22 cm. 101 str. Ilustrovano Ilustrator Dobrosav Bob Živković Dečje knjige su kao najdivnije igračke. Neodoljivo lepe i primamljive. Vedre i lekovite. Jednostavne i pametne. Ne postoji popularnija umetnost od one namenjene deci. Nijedna knjiga nije čitanija od dečjih. Nijedna radio- emisija slušanija, jer slušaju i čitaju i mladi i stari. I ničemu se ne može proricati lepša budućnost i najdublja starost no tim lepim igračkama duha. U dečjim knjigama i umetnosti namenjenoj deci ostavljene su sve lepe i jednostavne misli, namere i poruke odraslih. Ta umetnost je riznica najskupocenijih vrednosti u najnaivnijim oblicima. Pred razrogačenošću dečje radoznalosti i rascvetala se velika nadahnuta igra mašte. Najlepša rečitost, najčistija dobra volja, prezna pamet i zrela jednostavnost.

MAGNAT - Harold Robins Izdavač: POLITIKA i NARODNA KNJIGA Beograd Godina izdanja: 2004. Povez: broš Broj strana: 300 Pismo: latinica Stanje: vrlo dobro Džek Lir je napravio potez svog života kada je rešio da prvi osnuje radio I televizijsku mrežu, ali to mu nije donelo ono za čim je najviše žudeo- poštovanje koje donosi pripadanje visokoj građanskoj klasi. Mnogo je žena prošlo kroz njegov život. Njegova prva supruga bila je prelepa I inteligentna WASP princeza koja je od njega , sina jevrejskog sakupljača gvožđa napravila elegantnog, uglađenog I poštovanog muškarca. Njegova druga supruga, engleska aristokratkinja, uvela ga je u visoko svetsko društvo. Ali ništa nije moglo da zadovolji Džekovu želju za uspehom i novcem, uništavanjem neprijatelja i rivala, sve u cilju proširenja kompanije…

TREBA VREMENA DA POSTANEŠ MLAD DOMAĆI ROMAN Šifra artikla: 375973 Isbn: 9788679583376 Autor : Velja Pavlović Izdavač : L.O.M. „Dobri duh Beograda“, „svetionik kulture koji daleko baca svetlo sa vrha Beograđanke“, rođen je, živeo i umro u Beogradu. Preko 40 godina bio je u novinarstvu. Od 1978. radio je u Studiju B, gde je postao urednik kulturnog programa. Od 1992. vodio je emisiju „Nivo 23“. Razgovori s eminentnim gost... Detaljnije „Dobri duh Beograda“, „svetionik kulture koji daleko baca svetlo sa vrha Beograđanke“, rođen je, živeo i umro u Beogradu. Preko 40 godina bio je u novinarstvu. Od 1978. radio je u Studiju B, gde je postao urednik kulturnog programa. Od 1992. vodio je emisiju „Nivo 23“. Razgovori s eminentnim gostima vođeni tokom burnih devedesetih i kasnije, pune tri decenije, dragoceno su svedočanstvo vremena i skoro da nema domaćeg značajnog stvaraoca u kulturi koji nije prošao kroz ovu emisiju. Nakon toga je radio vrlo zapažene serijale „Duhovnici“ i „Nezaštićeni svedok“. „Novinarstvo je jedna od onih retkih profesija koje imaju misiju. Trebalo bi da popravlja svet, da se bori u ime i za račun obespravljenih, zaboravljenih, napadnutih bez razloga od razularene rulje. Ima profesija kao što su hirurg, sudija, sveštenik, kojima se ne možete baviti ako imate prljave ruke . . . Ali i novinar mora biti osoba besprekornog morala, jer ko će inače da vam veruje u to što pišete i govorite?!“ iz intervjua Velje Pavlovića za „Večernje novosti“, 2019. „Velja Pavlović je bio (strašno je govoriti o njemu u prošlom vremenu) iz onog reda kulturnih pregalaca koji se opasno proredio. A to su oni koji zastupaju osetljivu zonu dobrog duha Beograda. Bio je radoznao, otvoren za druženje i komunikaciju, odabrao je da se bavi kulturom u najširem smislu, i to na TV-mediju, gde je kultura ponajviše nastradala pod naletom olake brzine, površnosti i neznanja. Veljin kulturni serijal „Nivo 23“ (to je bio sprat one zgrade čiji je simbol bio Duško Radović) godinama je predstavljao i otkrivao znane i neznane. Sada to ostaje kao nedosegnut uzor. . . “ Milan Vlajčić „Sve što je radio, činio je iz jednog posebnog ugla koji je ostalim novinarima bio nedostupan. Možda i nerazumljiv. Bio je skroman, blag, i duboko uveren da istražujući teme o kojima je pisao i govorio, istrajno izgrađuje sebe. I toga se nije stideo. A i bez uobičajene ambicije i želje da sebe stavlja u prvi plan. . . “ - Mirjana Ognjanović "Treba vremena da postaneš mlad " zbirka je kolumni koje je Velja Pavlović pisao pretežno tokom 2017. godine. Pred nama su lične i univerzalne priče na različite a uvek aktuelne teme, o mnogim poznatim i manje poznatim ličnostima našeg sveta, od Dilana, Pikasa, Tesle, Timoti Bajforda, do Platona, Pitagore, Rolingstonsa. . . „Zvezdano nebo iznad mene i moralni zakon u meni“, ovo geslo kao da je vodilo Velju Pavlovića kroz život. Kada opisuje svoj doživljaj Božića u planini: „Sneg i neprohodni smetovi, zima kada drvo puca od hladnoće a nebo je vedro, noću obasjano zvezdama posebne zlatne boje koju nikad ne vidimo u gradu, već samo iznad brda i šuma“, veruješ da je on sad tamo, među tim zlatnim zvezdama. . . Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija DOMAĆI ROMAN Autor Velja Pavlović Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač L.O.M. Pismo Ćirilica Povez Broš Godina 2023 Format 21x19 Strana 189 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Crtezi i vinjete: Ljubica Sokic Gvido Tartalja (Zagreb, 25. januar 1899 — Beograd, 29. decembar 1984) bio je srpski književnik, pesnik, prevodilac[1] čuven po svojim knjigama za decu, često nazivan „Zmajem savremene srpske književnosti za decu”.[2] Objavio je preko trideset knjiga, među kojima su „Pesma i grad”, „Lirika”, „Začarani krug”, „Srmena u gradu ptica”, zatim pesme za decu „Oživela crtanka”, „Šta meseci pričaju”, „Od oblaka do maslačka”, „Dedin šešir i vetar” i druge. Deo njegove zaostavštine nalazi se u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu, u okviru porodične Zbirke porodice Tartalja.[3] Biografija Rođen je 25. januara 1899. godine u Zagrebu, u uvaženoj i staroj grofovskoj porodici Tartalja (hrv. Tartaglia, od ital. tartagliare: mucati, tepati), jednoj od poslednjih porodica sa tom titulom na Balkanu.[4][5] Izvorno porodično prezime zabeleženo u 15. veku bilo je Jakovlić, potom promenjeno u Tartalić, a naposletku u Tartalja.[5] Titulu grofova porodici je dodelio mletački dužd 1444. godine.[5] Osnovnu i srednju školu Gvido je završio u Splitu, a nakon položene velike mature 1916. godine radio je kao hemičar asistent u jednoj fabrici.[6] Došao je 1920. godine u Beograd na studije prava[6] i diplomirao je na Pravnom fakultetu Beogradskog univerziteta 1923. godine. Književnošću je počeo da se bavi 1917. godine. Sarađivao je u velikom broju književnih i drugih publikacija. Tokom 1921. godine sarađivao je u Srpskom književnom glasniku i „Misli“.[6] U periodu između 1920. i 1930. godine Gvido Tartalja je pratio zbivanja u savremenoj italijanskoj književnosti i objavio je veliki broj priloga, prevoda i prikaza[1]. Po sopstvenim rečima na njega su imali uticaja Vladimir Nazor kao lirski pesnik i Jovan Jovanović Zmaj kao dečji pesnik, a izvesnog uticaja je imao i Tin Ujević koga je slušao 1919. u Splitu kako čita svoje pesme.[7] Od završetka Prvog svetskog rata skrasio se u Beogradu. Kao Srbin katolik slavio je katolički Božić.[8] Bio je zaposlen pre Drugog svetskog rata u Narodnoj banci u Beogradu.[9] Po završetku Drugog svetskog rata posvetio se sav kulturi i radio u izdavačkom preduzeću Prosveta, gde je kao urednik priređivao dela Ive Ćipika, Zmajeve pesme, putopise Mike Alasa itd. Njegova knjiga „Koliko je težak san“ bila je školska lektira i imala je najviše izdanja i tiraž od preko 150 hiljada primeraka.[6] Tartalja spada u red onih naših književnika koji iskreno vole decu, razumeju dečju dušu i daju svoje dragocene priloge našoj mladoj posleratnoj dečjoj literaturi.[10] Bio je izuzetno plodan i svestran dečji pisac koji je ne samo pisao knjige, već svakodnevno objavljivao literarne napise u novinama. Davao je pre svega u beogradskoj `Pravdi` pesme i zabavne priloge (poput rebusa), izvodio radio-žurnale za decu[11] na Radio Beogradu, otvarao izložbe dečjih i dece slikara i drugo. Dobio je 1960. nagradu „Mlado pokolenje“ za životno književno delo namenjeno deci.[6] Dobitnik je Povelje Zmajevih dečjih igara 1978. godine [12]. Tokom 15. i 17. februara 1980. bio je gost Drugog programa Radio Beograda u emisiji koju je vodio Miloš Jevtić.[13] Njegov rođeni brat bio je slikar Marino Tartalja, a sin profesor književnosti Ivo Tartalja. Ljubica Cuca Sokić (Bitolj, 9. decembar 1914 — Beograd, 8. januar 2009) bila je srpska slikarka i akademik SANU. Biografija Rođena je kao kćerka Manojla Sokića (1887—1941),[1] prvog vlasnika i glavnog urednika beogradskog lista „Pravda“ i njegove supruge Ruže, rođene Kuzmanović. Gimnaziju je pohađala u Beogradu, gde joj je profesor crtanja bila Zora Petrović, a kasnije upisuje i Kraljevsku umetničku školu.[2] Slikanju su je učili profesori Beta Vukanović, Ljuba Ivanović, Jovan Bijelić i Ivan Radović. Ljubica Sokić je radila i izlagala u Parizu u godinama od 1936. do 1939. Po povratku iz Pariza, prvi put je samostalno izlagala svoje radove februara 1939.[3] u beogradskom paviljonu Cvijeta Zuzorić. Jedan je od osnivača umetničke grupe „Desetoro“. Bila je profesor na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu od 1948. do 1972. Godine 1968. postala je dopisni član SANU, a od 1978. bila je redovni član. Pored slikarstva, bavila se ilustracijom dečjih knjiga i časopisa, kao i izradom skica za filmove. Njeno slikarstvo se opisuje kao intimističko. U početku je slikala mrtve prirode, pejzaže, figure i portrete. Kasnije je težila ka uprošćavanju formi, geometrizaciji i umerenoj apstrakciji. Povremeno je koristila tehnike kolaža i eksperimentalnih materijala. Bavila se crtanjem stripa.[4] Preminula je 8. januara 2009. u Beogradu i sahranjena 13. januara na Novom groblju u Beogradu. Sačuvan je njen dnevnik iz 1940-1941 godine.[5][6] Slikarska grupa „Desetoro“ Slikarska grupa „Desetoro“ je zajednički izlagala 1940. godine u Beogradu i Zagrebu. Grupu su sačinjavali: Danica Antić, Borivoj Grujić, Nikola Graovac, Dušan Vlajić, Milivoj Nikolajević, Jurica Ribar, Ljubica Sokić, Stojan Trumić, Aleksa Čelebonović i Bogdan Šuput.[7] Iako po svom sastavu heterogena, grupa se sastojala od 2 žene i 8 muškaraca, bilo je tu akademskih slikara, sa fakultetskim obrazovanjem, ali i slikara po vokaciji, pripadali su raznim društvenim slojevima od radništva do buržoazije. Zajedničko ovoj grupi je bilo to što su svi bili slikari i đaci Jovana Bijelića. Neki od ovih umetnika su stradali u Drugom svetskom ratu, a oni koji su preživeli bili su značajni likovni stvaraoci u posleratnom periodu.

Autor: Robert Ripli Format: 22x 30 Povez: tvrd Štampano na kartonu! Trodimenzionalno! Ovaj fascinantni faksimil dnevnika pruža priču iz prve ruke o putovanju Roberta Riplija, tridesetih godina prošlog veka, u egzotične zabiti planete, u potrazi za neobičnim i čudesnim. U knjizi su Riplijevi crteži, skice i vrednosti koje oživljavaju nesvakidašnji, čudan svet koji se rastvorio pred njegovim očima. Od jezera sode i mostova krvi, do prepariranih ljudskih glava, pred vama su Riplijeva otkrića koja možete istražiti u fantastičnim trodimenzionalnim dodacima u ovoj izuzetnoj knjizi. Robert L. Ripli (1890-1949), bio je istraživač u stalnoj potrazi za čudima, umetnik, strip crtač, najneobičniji radio voditelj, televizijska i filmska zvezda, a iznad svega neumorni svetski putnik. U beskrajnom traganju za čudesnim obišao je 201 zemlju širom planete. Zbog toga su ga prozvali “moderni Marko Polo”...

Polovna knjiga, izuzetno očuvana. Izdavač: Radnički univerzitet Radivoje Ćirpanov - Novi Sad, 1981. god. (I izdanje), Tvrd povez, 25,5 cm. 40 str. Ilustrovano Dečje knjige su kao najdivnije igračke. Neodoljivo lepe i primamljive. Vedre i lekovite. Jednostavne i pametne. Ne postoji popularnija umetnost od one namenjene deci. Nijedna knjiga nije čitanija od dečjih. Nijedna radio-emisija slušanija, jer slušaju i čitaju i mladi i stari. I ničemu se ne može proricati lepša budućnost i najdublja starost no tim lepim igračkama duha. U dečjim knjigama i umetnosti namenjenoj deci ostavljene su sve lepe i jednostavne misli, namere i poruke odraslih. Ta umetnost je riznica najskupocenijih vrednosti u najnaivnijim oblicima. Pred razrogačenošću dečje radoznalosti i rascvetala se velika nadahnuta igra mašte. Najlepša rečitost, najčistija dobra volja, prezna pamet i zrela jednostavnost.

Voja Carić Beli vukMeki povezIzdavač ProsvetaVoja Carić, pesnik, pisac i novinar, rođen je 14. marta 1922. godine u mestu Mašići, u Slavoniji. Osnovnu školu završio je u rodnom mestu, a gimnaziju u Novoj Gradiški. Istoriju umetnosti studirao je u Zagrebu, a završio u Beogradu.Posle Drugog svetskog rata bio je urednik Radio Beograda, sarađivao je u Politici i sa mnogim drugim brojnim listovima i časopisima za decu.Njegova najpoznatija dela su: `Beli vuk`, `Bajka o tajni`, `Aparat profesora Kosa`, `Ej, ti`, `Šareni most`. 1970. godine sastavio je Antologiju savremene poezije za decu.Umro je 19. aprila 1992. godine u Beogradu.Sadrzaj:BELI VUKLepa Sava....7Baka...11Tresnja....17Tajanstveni svirac....21Beli vuk.....26Putopis.....32Hrabrost bez svedoka.....37Voz u snegu.....42Nevini krivac.....47Borba......52Zvonce.....56Neobicno pismo......62Slika.....66Pita.....71Teska noc.....74Pilot......78Jabka......83U kavezu.......86Moj Stric.......92Kuc - kuc......971/12

Neodoljivo je podsećao na nekog od onih divnih, prelepih Rimljana, Mada je mogao da ima stotine žena, izlazio je samo povremeno, izbegavajući ozbiljnije veze. Otkad se razišao sa Karolinom, žene su ga interesovale samo za jednu noć ili kraću avanturu. Karolina je bila njegova velika ljubav koja ga je bedno izigrala i udala se za njegovog rođaka Bada, koji je imao isto prezime — Džesap. Taj brak je trajao nekoliko nedelja, dok Karolina nije shvatila da njih dvojicu veže samo isto prezime, a da su u svemu ostalom različiti. Vard je bio vrlo sposoban poslovan čovek, koji je mnogo radio, ali i mnogo imao. Bad je bio šarmantan mladić, sklon lakom i bezbrižnom životu, a jedina briga mu je bila da se lepo obuče i još bolje provede. Knjigu potražite OVDE

Knjiga nespokoja je kaleidoskop glasova – začuđujuće skladni hor podvojenih ličnosti i heteronima velikog pesnika, duboko i uznemirujuće promišljanje života, lirika sumnji i strahova, sentimentalni vodič kroz metafizičku arhitekturu lisabonskih ulica, melanholija egzistencije jer, po rečima samog autora, „Fernando Pesoa, precizno govoreći, i ne postoji”. Teško je odrediti joj čak i književni vrstu; da li je u pitanju kontemplativna proza, tanana psihološka biblija tiho uznemirenih ljudi, epistolarni roman duše, poezija bez stiha, dnevnički zapis, filozofski eseji o prolaznosti? Ovo je knjiga zaglušujuće tišine gde svaki treptaj pesnikove duše odzvanja kao u praznoj crkvi razbijeni kristalni bokal u kome se mesto osveštanog vina nalaze tajne našeg pada.Knjiga nespokoja važi za kamen temeljac evropskog modernizma, to je knjiga na kojoj je Pesoa radio čitav život i nikada je nije završio osta...

Autor: Ričard Galand Žanrovi: Knjige za decu, Edukativni Pismo: Latinica Broj strana: 224 Povez: Mek Format: 17x24 cm Godina izdanja: 2020. Izazovi, zadaci i zagonetke koji će te prodrmati kao struja. Današnji naučnici razmišljaju duboko umesto jasno. Čovek mora biti duševno zdrav da razmišlja jasno, ali može razmišljati duboko i biti prilično lud.“ Nikola TeslaZakorači u opčinjavajući svet Nikole Tesle, pionira elektrotehnike, pronalazača, fizičara i futuriste. Najpoznatiji je po tome što je doprineo da se elektricitet proizvodi i koristi na način koji danas znamo. Tesla je zaslužan za razvoj naizmenične struje, a vršio je pionirska istraživanja koja obuhvataju rendgenske zrake, radio-talase, bežično upravljanje, fosforoscentnu svetlost, lasere...Ova knjiga će te gurnuti u svet Teslinih pronalazaka i eksperimenata dok rešavaš razne zadatke: zagonetke, logičke slagalice, glavolomke za lateralno razmišljanje, provere pamćenje i još mnogo toga.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Cirilica Ilustracije: Danica Antic Korice: Sava Nikolic Ivan Bratko (15. februar 1914 — 23. mart 2001) je bio slovenački pisac i izdavač, partizan i oficir. Bratko je rođen u Celju 1914. godine.[1] Diplomirao je pravo na Univerzitetu u Ljubljani[1] 1941. Bio je član Saveza komunista Jugoslavije od 1933. godine i objavio brojne članke i kolumne o društveno-ekonomskim temama i pre Drugog svetskog rata. Sahranjen je u koncentracionom logoru Gonars odakle je pobegao i otišao u partizane. Njegovo bekstvo iz Gonarsa bilo je i inspiracija za njegovu najpoznatiju knjigu Teleskop (Teleskop), za koju je dobio Levstikovu nagradu 1954. godine. Od 1952. do penzionisanja 1981. radio je kao šef Izdavačke kuće DZS. Preminuo je u Ljubljani 2001. godine.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Korice: Vladimir Milaric Dušan Radović bio je aforističar i TV urednik. Rođen je 29. novembra 1922. godine u Nišu. Bio je glavni urednik `Pionirskih novina`, urednik Programa za decu Radio-Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista `Poletarac`, novinar `Borbe` i od 1975. godine bio je urednik Studija B. Umro je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu. Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija `Studio B`, koji su kasnije objavljeni u tri knjige `Beograde dobro jutro`. U Beogradu se dugi niz godina održava atletska trka `Sećanje na Duška Radovića`. Brat Duškov je poznati atletski trener Branimir `Brana` Radović. Neke od njegovih pesama su postale hitovi za decu u izvođenju Dečijeg hora `Kolibri`

MAGNAT - Harold Robins Izdavač: POLITIKA i NARODNA KNJIGA Beograd Godina izdanja: 2004. Povez: broš Broj strana: 300 Pismo: latinica Stanje: vrlo dobro Džek Lir je napravio potez svog života kada je rešio da prvi osnuje radio I televizijsku mrežu, ali to mu nije donelo ono za čim je najviše žudeo- poštovanje koje donosi pripadanje visokoj građanskoj klasi. Mnogo je žena prošlo kroz njegov život. Njegova prva supruga bila je prelepa I inteligentna WASP princeza koja je od njega , sina jevrejskog sakupljača gvožđa napravila elegantnog, uglađenog I poštovanog muškarca. Njegova druga supruga, engleska aristokratkinja, uvela ga je u visoko svetsko društvo. Ali ništa nije moglo da zadovolji Džekovu želju za uspehom i novcem, uništavanjem neprijatelja i rivala, sve u cilju proširenja kompanije… Stanje kao novo L.1.O.1.P.3.

DRAGAN LUKIĆ (Beograd, 30.11.1928. — Beograd, 01.01.2006) Dragan Lukić, dečji pisac, rođen je u Beogradu 1928. od oca Aleksandra i majke Tomanije. Otac mu je bio štamparski mašinista, pa se Dragan već od najranijeg doba družio sa sveže odštampanim knjigama. U jesen 1946. već počinje da objavljuje prve radove, a početkom pedesetih već je postao afirmisani dečji pesnik i 1952. objavljuje svoje prve knjige (poeme-slikovnice): Velika trka i Zveri kao futbaleri. Godine 1954. je završio studije književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu, a zatim počeo da predaje dečju književnost u Školi za vaspitače. Posle osam godina zaposlio se kao urednik programa za decu na Radio Beogradu i tu je radio sve do penzionisanja. Pisao je pesme, priče, romane, dramske tekstove, teorijske rasprave o literaturi, vodio emisije na radiju i televiziji. Uređivao je časopis `Zmaj`. Bio je redovni učesnik najznačajnijih manifestacija za decu na prostorima nekadašnje Jugoslavije. Njegovi saputnici u tom misionarenju najčešće su bili: Desanka Maksimović, Branko Ćopić, Duško Radović, Arsen Diklić, Ljubivoje Ršumović, Pero Zubac, Dobrica Erić i drugi. Objavio je preko stotinu knjiga, među kojima su najpoznatije: Kako se kome čini, Moj praded i ja, Ovde stanuju pesme, Vagon prve klase, Fifi, Kako rastu nogavice, Šta tata kaže, Od kuće do škole, Lovac Joca, Vožnja po gradu. Objavio je romane: Neboder C17, Tri gusketara, Bomba u kafi itd. Poznat je i po lektiri za 3. razred učenika osnovne škole, `Nebom grada`. Celokupnim svojim delom, za koje je dobio najviše nagrade i priznanja, bio je i ostao u samom vrhu jugoslovenske i srpske književnosti namenjene mladim naraštajima. Dobio je veliki broj nagrada: Neven, Zmajeva nagrada, Kurirček, Mlado pokolenje, Nagrada Politikinog zabavnika, Nagrada Zlatni ključić itd. Bio je počasni predsednik Zmajevih dečjih igara od 1993. pa do smrti, pre njega bili su to Veljko Petrović u periodu 1964-1967 i Desanka Maksimović u periodu 1967-1993. Pisac: DRAGAN LUKIC Izdavac: NOLIT Izdanje: 1992. Povez: MEKI Broj strana: 153 Format (cm): 18

BOŠKO LOMOVIĆ VIDOVITA ANA ILI ZAŠTO SMO UKRALI MAGARCA Tvrdi povez Izdavač Bookland Награде и признања Извори Спољашње везе Бошко Ломовић Чланак Разговор Ћир./lat. Читај Уреди Уреди извор Историја Алатке С Википедије, слободне енциклопедије Бошко Ломовић Датум рођења 1944. Место рођења Брезна Србија Бошко Ломовић (Брезна, 1944) српски је професор српскохрватског језика и књижевности народа Југославије, а по занимању новинар и књижевник, који је до сада објавио преко 20 збирки песама за децу и одрасле, романа и приповедака. У Србији и другим земљама бивше Југославије освојио је чак 160 награда. Радио драме су му емитоване на Радио Београду и Загребу. Песме и приче су му објављене у листовима и часописима на словачком, јерменском, румунском, бугарском, македонском, турском, енглеском (у Индији) и мађарском језику.[1][2] Књижевност поезија за одрасле: Сенке времена (Горњи Милановац, 1967), Пред нирваном (Сремска Митровица, 1993), Tombe la neige (Ивањица, 1997), Песме и пјесме, Београд, 2010; песме и приче за децу: Заљубљени бицикл (Сарајево, 1984), Рађање пјесме (Сарајево, 1985), На слово, на слово Љ (Тузла, 1987), Нешто важно (Сарајево, 1990), Наташа из треће клупе (Горњи Милановац, 1994), Мирјана нема појма (Горњи Милановац, 1995), Мој отац продаје шуму (Сремски Карловци, 1997), Шта ћу ја у Шангају (Нови Сад, 1997), Питај мога брата (Горњи Милановац, 2004); романи за децу: 15 дана ферија (Чачак, 2010), Дечак са кључем о врату (Чачак, 2011), Видовита Ана или зашто смо украли магарца, (Београд, 2012); приче и приповетке: Чари Пауле Пречисте (Брчко, 1980), Црни скакач на ц6 (Тузла, 1983), Милионер (Сарајево, 1989), Јелена, мајка које нема (Београд 2012); књижевна и ликовна критика: Читах, гледах, записах (Београд, 2006); публицистичке књиге: Хајдук Бојовић (заједно са М. Поповићем, Горњи Милановац, 1970), Црвена нит коридора (Београд, 1999), Књига о Дијани Будисављевић (Београд, 2013). Награде и признања „Иво Андрић“ у Сарајеву, „Зија Диздаревић“ у Сарајеву, „Булка“ у Црвенки, „Лаза Костић“ у Београду, „Аренина“ награда у Загребу... награда „Бранко Манас” 2016. године[3] „Маслинов вијенац” 2017. године[4]

Позивају се сви мали истраживачи! Хајде да сазнамо нешто више о пословима које можете да радите кад порастете. Отворите прозорчиће да бисте упознали тим људи који ради на изградњи куће или да бисте сазнали који све послови постоје у болници и како све можете да радите са животињама…

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ilustracije: Ratko Janjic Jobo Vesna Parun (Zlarin, 10. april 1922 - Stubičke Toplice, 25. oktobar 2010) bila je pesnik, dramski i dečji pisac. Studirala je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Detinjstvo je provela u Splitu, u Biogradu na moru i u Šibeniku. Osnovnu školu je završila na Visu, a gimnaziju u Zagrebu, zbog rata je morala da pobegne u Split. Vratili su se u Zagreb 1942. Posle rata je upisala studije na Filozofskom fakultetu, odsek filozofija. 1947. je obolela od tifusa. Zbog bolesti i nesrećne ljubavi napušta studije. Od 1962. do 1967. živi u Bugarskoj gde se udaje i razvodi. Vraća se u Zagreb gde radi kao slobodni pisac. 2000. se iz svog doma premestila u dom u Stubičkim Toplicama, gde na kraju i umire. Ušla je u politiku u svojoj 85-oj godini. Učlanila se u Demokratsku stranku žena. Prva je žena u Hrvatskoj koja je živela isključivo od književnosti. Neke od knjiga je sama štampala i prodavala, pa čak i ilustrovala. Preminula je 25. oktobra 2010. Objavljeno je preko 70 knjiga poezije i proze i četiri drame. Štampala je i veliki broj knjiga za decu. Pesme su joj prevođene na mnoge strane jezike. 1932. Objavljuje prvu pesmu „Pramaljeće“ u listu „Anđeo Čuvar“. Od 1945. objavljuje pesme po časopisima i listovima. Dela su joj prevedena na više jezika. Prevodila je Hajnea, Getea, Rilkea. RATKO JANJIĆ JOBO rođen je 1941. godine u Splitu, gdje je završio srednju Tehničku školu – arhitektonski odjel, a diplomirao je 1965. na Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu, u klasi prof. Vjekoslava Paraća, dobivši i Nagradu slikarskoga odsjeka ALU. Poslijediplomski studij završio je u Majstorskoj radionici profesora Krste Hegedušića (1966. – 1971.) Od 1971. do 1974. godine surađivao je s profesorom Hegedušićem na razradi idejnog rješenja i izradi fresaka u Memorijalnom muzeju Bitke na Sutjesci na Tjentištu. Za cijelo to vrijeme naizmjence je po šest mjeseci boravio u Kini, u Zagrebu, na Tjentištu i u Italiji.Od 1975. do 1994. godine radio je u izdavačkom poduzeću „Naprijed“ kao likovni urednik, te urednik dječjih izdanja. Isto tako, djelovao je kao grafički urednik u listu „Paradoks“, a radio je i za izdavače „Školska knjiga“, „Mladost“, „Naša djeca“ i časopis „Smib“. Uz to, radio je scenografije i ilustrirao TV priče na školskoj TV-Zagreb, ali i scenografije i kostime u kazalištu i na filmu, grafički oblikujući isto tako knjige, plakate i propagandne publikacije, za što je dobivao više nagrada i priznanja. Godine 1986. postaje honorarnim predavačem na Tekstilno-tehnološkom fakultetu - Zavod za dizajn, u Zagrebu, za predmete Slikanje i Crtanje, te Akt, slikanje i crtanje. Od 1993. godine na istom fakultetu postaje izvanrednim profesorom, godine 2000. izabran je za redovnog profesora, a 2005. godine za redovnog profesora u trajnom zvanju. Samostalno izlaže od 1967. godine i do sada je održao 65 samostalnih izložbi, te sudjelovao na brojnim skupnim izložbama u zemlji i svijetu. Dobitnik je mnogih nagrada za slikarstvo (crtež - Rijeka, akvarel - Karlovac, na „Ex tempore“ Grožnjan i na „Ex tempore“ Volosko), kao i za grafički dizajn (za rješenja plakata i za brojna rješenja maraka). Autor je član HDLU-a Zagreb od 1965. godine. Živi i radi u Zagrebu....

JAKO RETKO Made in Yugoslavia Sve slikam neposredno pred postavljanje pa stanje bukvalno odgovara fotografijama. . Nakon dogovora uplata je na račun u OTP Banci Šaljem postexpresom nakon uplate Šaljem u inostranstvo jedino EMSOM (postexpres za inostranstvo pri pošti Srbije,skuplji je od klasičnog slanja ali sigurniji, i brži),gde vi snosite sve troškove slanja,za carinske troškove kupovine više predmeta ili gubitke paketa nisam odgovoran,, osim ako nemate nekoga u srbiji da pošaljem na njegovu adresu, nakon uplate na moj račun ili vaše uplate Western unionom na ime i podatke!

Opis proizvoda Pozivaju se svi mali istraživači! Hajde da saznamo nešto više o poslovima koje možete da radite kad porastete. Otvorite prozorčiće da biste upoznali tim ljudi koji radi na izgradnji kuće ili da biste saznali koji sve poslovi postoje u bolnici i kako sve možete da radite sa životinjama…

Desila se pljačka banke i završila je brutalnim ubistvom. Inspektor Harry Hole radi na razrešenju ovog nesvakidašnjeg slučaja. Harry dobija poyiv i odlazi na večeru na koju ga je pozvala njegova bivša devojka Anne. Nakon večere Harry odlazi u krevet, sutradan se budi i ne seća se apsolutno ničega što je radio u poslednjih dvanaest sati. Tog istog jutra policija tu istu bivšu devojku Anne pronalazi mrtvu. Sve sluti na samoubistvo i tako je na kraju taj tragični slučaj i okarakterisan, no nakon toga dešava se nešto nesvakidašnje. Harry počinje da dobija preteća pisma od nepoznatog pošiljaoca. U pismima ta osoba krivi Harry-ja za smrt Anne. Dok se Harry trudi da skine ljagu sa svog imena i prisjeti bilo kakvog detalja oko te noći, grad Oslo je ponovo na meti ozloglašene bande koja pljačka banke. Knjigu Potražite OVDE

Autor: Božidar D. Benedikt Povez: meki Format: 14 x 20 cm Strana: 136 Pismo: latinica Kada je po raznim Evropskim letovalištima nestalo preko dvadeset `devica`, Interpol šalje svog najboljeg agenta u Italiju da rasvetli misteriju. Nakon uzbudljive istrage, ovaj pronalazi fantastično podzemno carstvo `devica` iz kojeg više ne može da izađe! Kanadski pisac i filmski reditelj, Božidar Damjanović Benedikt, rođen je 7 aprila 1938 godine u malom Hrvatskom mestu Vinici, u pravoslavnoj porodici Save Damjanovića, žandarskog narednika. Božidar je autor 36 knjiga objavljenih na srpskom, hrvatskom, poljskom, Makedonskom i engleskom. Takođe je radio za Jugoslovensku, Nemačku, Kanadsku i Holivudsku filmsku industriju u svojstvu scenariste, reditelja i scenografa. Benedikt je završio dva američka univerziteta, sa diplomom Mastera iz filmskog dizajna i Doktoratom iz literature i dramskih umetnosti. Redovan je član Udruženja Kanadskih Reditelja i Kanadske Filmske Akademije. k-3

Dosta dobro očuvana , vidi slike... 324 strane , 325 grama Bili su srodne duše. Radovali su se zajedničkom životu. A onda su se zatekli zarobljeni, omamljeni, bez vode i hrane; pored njih je samo pištolj sa jednim metkom u cevi i mobilni telefon s porukom: jedno od njih dvoje mora umreti... ono drugo se jedino tako može spasti. Zločinac omamljuje i otima parove: žrtve pokušavaju da dokuče šta je prethodilo njihovoj otmici, a njihove urlike niko ne može da čuje. Za ubicu je to uzbudljiv prizor, za zlosrećne parove nepodnošljiva agonija. Slučaj otmičara i ubice psihopate koji svoje žrtve bira nasumično poveren je detektivki Helen Grejs. Kad konačno ipak uoči vezu između žrtava, krug se zatvara jezivim preokretom... Prvi roman M.Dž. Arlidža, mladog britanskog autora koji je 15 godina radio kao producent i scenarista na britanskoj televiziji. H3

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ilustracije: Vlado Jakelic Pavičić, Josip, hrvatski književnik (Požega, 26. II. 1895 – Rijeka, 21. III. 1963). Za I. svjetskog rata bio na galicijskoj fronti, odakle se vratio kao invalid. Diplomirao 1928. na Pravnom fakultetu u Zagrebu, gdje je radio kao činovnik. Novelama se javio u periodici 1930-ih. Zbirka novela iz života ratnih invalida I. svjetskog rata Memento (1937., prošireno izdanje Crvenim slovima, 1946), ujedno kritika društvenih i političkih prilika u Hrvatskoj između dvaju svjetskih ratova, bila mu je zaplijenjena i uništena. Objavio je i više djela za djecu i mladež (Poletarci, 1937; Koliba u vrbiku, 1939; Djeca majke zemlje, 1946; Kamena kolijevka, 1950; Staza kroz stoljeće, 1951; Što pričaju dan i noć, 1959., i dr.) te autobiografski roman o djetinjstvu Knjiga o davnini (1959). Biblioteka Vjeverica

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Pecat! Leopold Suhodolčan (10. kolovoza 1928. - 8. veljače 1980.) bio je slovenski pisac, najpoznatiji po svojoj prozi za mlade. Zajedno sa Stankom Kotnikom bio je jedan od idejnih začetnika natjecanja Čitateljska značka Slovenije koje se i danas održava kao motivacija za osnovnoškolce u čitanju i opismenjavanju. Suhodolčan je rođen u Žirima 1928. godine. Radio je kao učitelj i ravnatelj u Prevaljama u slovenskoj Koruškoj. Iako je pisao beletristiku za odrasle, poznatiji je po pisanju za mlade čitatelje. Njegove knjige za djecu prevedene su i objavljene i izvan Slovenije. Umro je na Golniku 1980. Središnja koruška knjižnica Ravne na Koroškem ima Suhodolčanovu spomen sobu. Dva puta je dobio Levstikovu nagradu, 1965. za knjigu Velikan in Pajac (Div i klaun) i 1979. za knjigu Piko Dinozaver i druge knjige. Biblioteka Vjeverica