Smisao istorije, Novo srednjovekovlje, Kraj renesanse Nikolaj Berđajev Izdavač: Logos Godina izdanja: 2002 Broj strana: 283 Format: 21 cm Povez: Tvrdi Stanje Vrlo dobro.

CATENA MUNDI I Srpska hronika na svetskim verigama Priredio Predrag R. Dragić Kijuk Ibarske novosti/ Matica Srba i iseljenika Srbije, Kraljevo,Beograd, 1992. 880 strana + 12 presavijenih tabaka, A4 format, tvrd povez, zaštitni omot. Odlično očuvana, najverovatnije nekorišćena.

Milan Brdar, Aleksandar Jokić HRONIKA RAZORENE TROJE 1 i 2 Centar slobodarskih delatnosti, Kragujevac/ Logos, 2012. 460 + 392 strane, tvrd povez, udžbenički format, zaštitna kutija

Odlično očuvano! Autor - osoba Michelsen, Neil, 1931-1990 = Mikelsen, Nil, 1931-1990 Naslov Efemeride za 21. vek : od 2001. do 2050. za ponoć / Nil F. Mikelsen ; priredila Slavica Živanović Jedinstveni naslov ǂThe ǂAmerican Ephemeris for the 21st Century. srpski jezik Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1991 Izdavanje i proizvodnja Gornji Milanovac : Dečje novine, 1991 (Beograd : Kultura) Fizički opis [306] str. ; 24 cm. Drugi autori - osoba Živanović, Slavica, 1951- = Živanović, Slavica, 1951- ISBN 86-367-0357-3 Napomene Prevod dela: The American Ephemeris for the 21st Century / Neil F. Michelsen Predgovor jugoslovenskom izdanju / Slavica Živanović: str. [5-6]. Predmetne odrednice Astronomija -- Efemeride -- 2001-2050 Efemeride (latinski ephemeris („dnevnik“), grčki ἐφημερίς ;ephēmeris, („dnevnik“, „kalendar“)) predstavljaju tabele položaja nebeskih tela u određenim vremenskim intervalima. One su nekada izdavane u formi tabela, dok se danas češće koriste programi koji su dostupni na internetu. Efemeride se koriste u nebeskoj navigaciji i astronomiji. Koriste ih i astrolozi. Istorija Efemeride su prvi put upotrebljavane u starom Vavilonu i Indiji u 2. milenijumu pre nove ere gde su ih koristili za predviđanje pomračenja kao i u astrološke svrhe. U 2. veku nove ere Ptolomej je izdao Almagest. Iz 13. veka treba spomenuti Alfonsove tablice, delo nastalo kao rezultat sopstvenih naučnih posmatranja kralja Alfonsa H od Kastilje. Kristifor Kolumbo je 1504. na Jamajci, uspešno predvideo pomračenje Meseca koristeći efemeride nemačkog astronoma Regiomontana. 1551. Erazmus Rajnhold je izdao Pruske tablice na osnovu teorija Nikole Kopernika. 1627. Johan Kepler je izdao Rudolfove tablice, na osnovu eliptičnih putanja planeta. 1. milenijum pre nove ere – Efemeride u vavilonskoj astronomiji. 2. vek – Almagest i Ptolomejeve Priručne tablice 8. vek – zīj Ibrahima al-Fazarija 9. vek – zīj Muhameda ibn Muse al-Hvarizmija 12. vek – Tabele iz Toleda – zasnovane uglavnom na arapskim zīj izvorima islamske astronomije – uređivao ih je Gerard od Kremone kako bi se formirale standardne evropske efemeride sve do Alfonsinih tablica. 13. vek – Zīj-i Īlkhānī (Ilhanske tabele) sastavljene su u opservatoriji Marageh u Persiji. 13. vek – Alfonsinske tabele su sastavljene u Španiji da bi se ispravile anomalije u tablicama Toleda, ostajući standardne evropske efemeride do Prutenovih tablica skoro 300 godina kasnije. 13. vek – Drezdenski kodeks, postojeća efemerida Maja 1408 – Tabela kineskih efemeride (kopija u Pepisijanskoj biblioteci, Kembridž, UK (referentna knjiga `1434`); kineske tabele za koje se veruje da su poznate Regiomontanu). 1474 – Regiomontan objavljuje svoje svakodnevne Efemeride u Nirnbergu, Nemačka. 1496 – Almanach Perpetuum Abrao ben Samuela Zakuta (jedna od prvih knjiga objavljenih sa slaganim slovima i štamparskom presom u Portugaliji) 1504 – Nakon brodoloma na ostrvu Jamajka, Kristofor Kolumbo je uspešno predvideo pomračenje Meseca za domoroce, koristeći efemeride nemačkog astronoma Regiomontana. 1531 – Rad Johanesa Štoflera objavljen je posthumno u Tibingenu, proširujući efemeridu Regiomontana do 1551. 1551. – Objavljene su Pruteničke tablice Erazma Rajnholda zasnovane na Kopernikovim teorijama. 1554 – Johanes Stadius je objavio Ephemerides novae et auctae, prvu veliku efemeridu izračunatu prema Kopernikovom heliocentričnom modelu, koristeći parametre izvedene iz Prutenovih tabela. Iako je Kopernikanski model pružio elegantno rešenje za problem izračunavanja prividnih planetarnih pozicija (izbegao je potrebu za ekvantom i bolje je objasnio prividno retrogradno kretanje planeta), ipak se oslanjao na upotrebu epicikla, što je dovelo do nekih netačnosti – jer na primer, periodične greške u položaju Merkura do deset stepeni. Jedan od korisnika Stadiusovih tabela je bio Tiho Brahe. 1627 – Rudolfinske tabele Johanesa Keplera zasnovane na eliptičnom kretanju planeta postale su novi standard. 1679 – La Connaissance des Temps ou calendrier et éphémérides du lever & coucher du Soleil, de la Lune & des autres planètes, koju je prvi put godišnje objavio Žan Pikar i još uvek postoji. 1975 – Oven Gingerih, koristeći savremenu teoriju planeta i digitalne kompjutere, izračunava stvarne položaje planeta u 16. veku i grafički prikazuje greške u položajima planeta koje predviđaju Štoflerove, Stadijusove i druge efemeride. Prema Gingerihu, obrasci grešaka su „različiti kao otisci prstiju i odražavaju karakteristike osnovnih tabela. To jest, obrasci grešaka za Štoflera se razlikuju od onih za Stadijusa, ali obrasci grešaka Stadijusa veoma nalikuju onima koje su napravili Mastlin, Magini, Origanus i drugi koji su pratili kopernikanske parametre.“ Savremene efemeride Efemeride koje se danas koriste u naučne svrhe predstavljaju kompjuterske programe koji izračunavaju pozicije nebeskih tela (uključujući asteroide i veštačke satelite) u svakom trenutku. One mogu da pokriju nekoliko vekova, kako u prošlosti, tako i u budućnosti. Ipak, efemeride ne mogu da predvide pojedine fenomene, poput perturbacija u kretanju asteroida i kometa. Stoga, NASA-ina Laboratorija za mlazni pogon svakih 20 godina mora da revidira svoje efemeride. Savremene efemeride sadrže brojne korisne podatke o Mesecu, planetama, astreroidima i kometama poput njihovih koordinata (izražavaju se u rektascenziji i deklinaciji), kao i podatke o njihovoj udaljenosti od Zemlje, brzini kretanja, sjajnosti, prividnom prečniku diska, itd. Efemeride Meseca, Sunca, i planeta se obično izdaju krajem svake godine, za narednu godinu. Postoje svetovne pojave koje se ne mogu adekvatno razmotriti pomoću efemerida. Najveće nesigurnosti u položajima planeta uzrokovane su perturbacijama brojnih asteroida, za koje su mase i orbite većinom slabo poznate, zbog čega je njihov efekat neizvestan. Odražavajući kontinuirani priliv novih podataka i zapažanja, Nasina Laboratorija za mlazni pogon (JPL) revidira svoje objavljene efemeride skoro svake godine od 1981. godine. Nebeska navigacija služi kao rezervna kopija satelitske navigacije. Softver je široko dostupan za pomoć u ovom obliku navigacije; neka izdanja ovog softvera imaju samostalne efemeride. Kada se koristi softver koji ne sadrži efemeridu, ili ako se ne koristi softver, podaci o položaju nebeskih objekata mogu se dobiti iz modernog Nautičkog almanaha ili Vazdušnog almanaha. Efemerida je obično tačna samo za određenu lokaciju na Zemlji. U mnogim slučajevima, razlike su premale da bi bile bitne. Međutim, za obližnje asteroide ili Mesec, one mogu biti prilično važne. Druge moderne efemeride nedavno stvorene su EPM (Efemerida planeta i Meseca), sa Ruskog instituta za primenjenu astronomiju Ruske akademije nauka, i INPOP (Intégrateur numérique planétaire de l`Observatoire de Paris) od strane francuski IMCCE. PREDGOVOR JUGOSLOVENSKOM IZDANJU Američke Efemeride 20. i 21. veka su prvo izdanje Efemerida u Jugoslaviji. Odlučili smo da zadržimo originalni naziv alije zato neophodno naglasiti da su pozicije i svi astro-podaci dati u „GMT“ vremenu. To je vreme Griničkog Meridijana koji je osnova svetskom vremenu. GMT vreme koje je 00:0011 je početak dana, dok je kraj dana 24:00h. Ovde je dato vreme 00:00h, što je u Jugoslaviji +1h tokom godine i +2h tokom letnjeg vremena. Letnje vreme postoji, pod ovim ili drugim nazivom, u svim evropskim zemljama (osim Albanije) i većini zemalja sveta. Letnje vreme je kod nas uvedeno prvi put 1983. god. Ovo je važno imati na umu kada se računaju pozicije planeta i, posebno, pozicija Meseca. Mesec za dva sata može preći i čitav stepen zato uvek vodite računa о lokalnom vremenu rođenja i prilagodite ga GMT vremenu. Prednost ovih Efemerida je u tome što daju dve dnevne pozicije Meseca i to u 00:00h i 12:00h po GMT-u. Zvezdano-sideralno vreme, koje je neophodno za izračunavanje podznaka ili ascedenta, dato je za 00:00h GMT. Prednost ovog vremena nad podnevnim je u tome što se račun svodi na (uvek) dodavanje lokalnog vremena rođenja. Takozvane podnevne Efemeride dele dan na dva delà i od astrologa se zahteva drugačiji račun za rođenje pre i posle podne. Univerzalno Vreme koje se pominje u predgovoru originala jednako je GMT-u, i za astrologe ostaje isti postupak pri izračunavanju ascedenta. Mnoge prednosti ovih Efemerida pobrojane su u Uvodu originala. Ja bih dodala da su Efemeride 21. veka jedine do sada štampane u svetu. Posle dugog perioda potpune oskudice astrološke literature „priključujem se svetu“. „Dečje Novine“ skoro izdaju i Tabelu kuća po sistemu Plasidus i za geografske širine od 0° do 60° geografske širine. Zbog troškova štampe nismo bili u mogućnosti da sve skraćenice u Efemeridama prevedemo. U ovom uvodu ćemo zato pokazati na primeru tipične strane sve skraćenice, termine i prevod tj. značenje. Prva uspravna kolona ima naziv „day“ i znači dan. Ispod tog naziva vertikalno se redaju datumi meseca koji je naznačen u uglu. Pored datuma se nalazi slovo ili dva, koji su skraćenice naziva dana na engleskom jeziku. M je ponedeljak, Tu je utorak, W je sreda, Th je četvrtak, F je petak, Sa je subota i Su je nedelja. Iskreno govoreći, oznake dana su astrološki malo važne. Sledeća rubrika je „Sid. Time“ i znači Sideralno ili zvezdano vreme. О ovom terminu više ćete naći u knjigama „Najbolji način da se nauči astrologija“ od Marč i Mekevers u izdanju „Dečjih Novina“. Sideralno vreme se koristi za izračunavanje ascedenta (podznaka) i uzima se, za određeno rođenje, brojka koja se nalazi pored odgovarajućeg datuma. Broj je obično šestocifren i daje (kao i obično vreme) sate, minute i sekunde sideralnog tj. zvezdanog vremena. Vodite računa da se sati kao i stepeni ne baziraju na decimalnom sistemu već je osnova broja (celog) šezdeset manjih jedinica. Možda će Vas zanimati da znate da se kod Ponoćnih Efemerida sideralno vreme računa od jesenje ravnodnevice; dok se Podnevne Efemeride računaju od prolećne ravnodnevice. Kada nađete broj kao na pr. 15 4 5 taj broj znači: 15 04 05 tj. 15h 04 min i 05 sec. Kao što sam napomenula, kada računate ascendent sa ovim Efemeridama uvek dodajete vreme rođenja. Sledeća oznaka je © i to je simbol, Sunca, kao što ste videli u Uvodu. Uočite prvo broj koji je ispred simbola zodijačkog znaka. Ta prva brojka je stepen longitude u sazvežđu tj. znaku. Jedan znak ima 30 stepeni tako da se ta prva brojka mora kretati u vrednosti od 00 stepeni do 29 stepeni. Sledeće brojke su lučki minuti i sekunde i njihova vrednost (kao i kod vremena) ne može preći vrednost 59. Na pr. u Efemeridama 21. veka za datum 20. januar 2001. god. stoji da će Sunce biti na 29 stepeni, 59 minuta i 16 sekundi sazvežđa Jarca. Sledećeg dana Sunce je na 1 Vodolije, 0 minuta i 21 sekund (lučki). U Evropi i kod nas ovaj broj bi bio izražen ovako: l°0`21` Vodolije. Sledeća rubrika nosi oznaku : „0 hr D“ i označava poziciju Meseca u 00:00h GMT ili UT. Vodite računa daje u Jugoslaviji +1h ili +2h. Sistem oznaka je isti kao i kod Sunca. Prva brojka je stepen u sazvežđu i ne može preći broj 29, sledi oznaka sazvežđa i zatim minuti i sekundi (lučki). Vodite računa, posebno kada je Mesec u pitanju, koje sazvežđe označeno. Uvek je u pitanju najbliže gore označeno sazvežđe, ako nema oznake pored samog broja stepeni. Ako Mesec ili bilo koja planeta menja sazvežđe proverite sve podatke, u dnu svake strane, da bi utvrdili tačnu poziciju. Rubrika koja sledi ima oznaku „Noon“ i pokazuje poziciju Meseca u 12:0011 GMT. Sve Stoje rečeno u prethodnom stavu važi i za ovu rubriku. Bićete oduševljeni kada shvatite koliko Vam je lakše da izračunate popodnevnu poziciju Meseca, pomoću ove rubrike. Ostaće Vam više vremena za samu astrologiju. Rubrika „True ß“ označava poziciju Prvog Severnog Mesečevog Čvora i nalazi se uvek nasuprot Južnog Mesečevog Čvora koji nije obeležen. Srednji Mesečev Čvor je u uglu stranice. Objašnjenje razlike je dato u Uvodu originala. Za one manje upućene da dodam: Severni Mesečev Čvor je poznat u starijoj literaturi kao „Zmajeva Glava“, dok je Južni „Zmajev Rep“. Oznake stepeni i sazvežđa su iste kao i kod ostalih planeta, Sunca i Meseca. Mesečev Čvor je, astronomski, mesto gde Mesec prelazi Ekliptiku i to sa juga na sever i obratno. Sledeće rubrike nemaju slovne oznake već su obeležene simbolima planeta i to ovim redom: Merkur, Venera, Mars, Jupiter, Saturn, Uran, Neptun, Pluton. Duž rubrika se pojavljuje promena simbola sazvežđa što znači da je planeta promenila znak. Uvek je planeta u znaku koji je najbliži iznad njene pozicije – ako nema oznake pored samog broja i ako tog dana planeta ne menja znak. Uvek proverite dnevne podatke pre nego što napravite horoskop, tako ćete uštedeti vreme i sprečiti, eventualne, previde. Povremeno se pojavljuje slovo R ili D što je oznaka za retrogradno ili direktno kretanje planete. О ovom fenomenu ćete naći vrlo lepa i detaljna objašnjenja u knjigama „... Astrologije“ već pomenutih Marč i Mekevers. Na dnu stranice imamo šest zasebnih celina i one su objašnjene u Uvodu originala. Ovde ćemo prevesti skraćenice za naše čitaoce koji ne znaju engleski jezik. Prva rubrika „Astro Data“ znači: astro-podaci. Skraćenice Dy, Hr, Mn znače: dan, sat, minut. Označavaju datum i vreme pojave nekog astoro fenomena. Sva vremena su GMT ili UT i naše vreme je + Ih ili +2h. Oznake N i S su skraćenice, kao i kod nas, za Sever – N i Jug – S. Ove skraćenice se odnose na prelazak nebeskih tela preko Ekliptike. Termini retrogradan i direktan, koji označavaju promenu pravca kretanja planete označeni su sa R i D i pokazuju tačno vreme promene pravca kretanja. Posle toga imamo rubriku „Planet Ingress“ koja pokazuje kada je planeta ušla u novo sazvežđe sa tačnim danom, satom i minutom. Prva, gornja polovina ove rubrike – kao i prethodne, se odnosi na prvi mesec na toj stranici. Uvek su podaci prvog meseca odvojeni od drugog praznim proredom. Sledi rubrika „Last aspect“ i „Ingress“ ispod su oznake za dane sate i minute. Radi se о „poslednjem aspektu“ Meseca pre napuštanja znaka i о „Ulasku“ Meseca u novo sazvežđe. О ovome sam govorila napred, više možete pronaći u pomenutim knjigama. Dolazimo do pete celine koja pokazuje „Phases & Eclipses“ što znači Mesečeve faze i Eklipse tj. pomračenja. Termin Eklipse smo zadržali u prevodu Uvoda da bi se što pre navikli na terminologiju, iako imamo našu reč: pomračenje. U uvodu su data detaljna objašnjenja. Skraćenice za dan, sat i minut su iste, kao i odvojenost po mesecima – gornja polovina se odnosi na prvi mesec na stranici. Poslednja, šesta, rubrika ima ponovo naziv „Astro Data“ i daje astro podatke koji su detaljno objašnjeni u Uvodu. Podaci su uvek dati za prvi dan meseca i sadrže, da ponovimo, sledeće podatke: Julijanski dan, Centar Galaktike (Galctic Ctr.) u Efemeridama 21. veka. U Efemerida 20. veka imamo Delta – T. Nemamo drugi termin za ovaj fenomen, značenje imate u Uvodu originala. Skraćenica SVP je objašnjena u Uvodu. Termin „Obliquity“ je Ugao Ekliptike, takođe objašnjen. Sledi pozicija planetoida Hironaok (Chiron) i, poslednja je, pozicija Srednjeg Mesečevog Čvora koji je predstavljen J Mean Я Drugi deo rubrike je dat za prvi dan drugoga meseca. Pre nego što počnete da koristite ove Efemeride pažljivo proučite i Uvod i ovaj predgovor. U ime izdavača ja Vam želim puno uspeha na polju astrologije! Beograd, 10. mart `90. g. MG152 (N)

Naslov: Mojih 500 glumaca Autor: Zdravko Šotra Izdavač: Beograd : Službeni glasnik : Javna medijska ustanova Radio-televizija Srbije Br. strana: 482 ; fotografije Format: 25 cm Povez: meki sa klapnama Knjiga nije ni čitana ni razlistana i u celosti (listovi, korice, povez) je odlično očuvana: listovi su potpuno čisti i ravni, bez tragova pisanja i bez `magarećih ušiju`, i odlično su povezani međusobno i sa koricama, kao nova je. Knjiga je ilustrovana mnogobrojnim fotografijama. „Glumci, glumci... Čitavog života sam se, i mimo rada, družio sa glumcima, što nije baš uobičajeno za reditelja. Prosto osećam da smo od istog soja… Između dva kadra ima mesta i za šalu, pa tako provedeno vreme ostane svima u lepoj uspomeni.“ „Dobri moji glumci... Za vama ostaju i priče o vašim osobenostima, te puno šaljivih zgoda i neumrlih duhovitosti. Ova knjiga želi da otrgne od zaborava što više tih Tespidovih sledbenika. I da iznađem kako sam se ja našao među njima…“ Uz detaljan popis ostvarenih dela, podeljenih uloga i dobijenih nagrada, obilje anegdota nastalih tokom snimanja, putovanja i gostovanja, ova knjiga svedoči o nezaboravnim veličinama jednog vremena i u životu i na pozornici i na platnu… U knjizi „Mojih 500 glumaca” Zdravko Šotra je naveo, pored ostalog, imena koja pamti, zatim ona koja je prepisao sa špica svojih emisija i filmova, i iz arhiva pozorišta u kojima je radio.

PRIRUČNIK za pripremu LOVAČKOG ispita ,2017.godina ,novo PRIRUČNIK za pripremu LOVAČKOG ispita Najnovije izdanje 2017. godina. . . . . . . . . . . LSS. . Lovački Savez SRBIJE 138. strana. . . Ilustrovano,2017. god. ,21. cm, BEOGDRAD PROGRAM POLAGANJA lovačkog ispita OBUHVATA PET oblasti. . . . PROGRAM POLAGANjA LOVAČKOG ISPITA Polaganje lovačkog ispita sprovodi se proverom teorijskih i praktičnih znanja iz sledećih oblasti: 1. PROPISI iz oblasti LOVSTVA, Lovački običaji i kultura: osnova lovačkih običaja i lovne kulture osnove iz zakonodavstva koje se odnose na lovstvo (pravo na lov, lovna karta, izdavanje dozvole za lov, popunjavanje izveštaja o izvršenom lovu, naknada za ulovljenu divljač, prateća dokumentacija za ulovljenu divljač i njene delove) ostali propisi kojima se uređuje divljač i lovstvo; 2. Biologija i bolesti divljači: vrste sisara i ptica svrstane u lovnu divljač i njihove najznačajnije osobine (podela divljači po statusu zaštite, najugroženije zaštićene i strogo zaštićene vrste divljih sisara i ptica, rasprostranjenje, biologija, morfologija i vreme reprodukcije, trajanje lovne sezone/lovostaj); ishrana i prihranjivanje divljači u lovištu (obrada i podizanje polja i remiza za divljač, prikupljanje i iznošenje hrane, soli i medikamenata u lovište); bolesti divljači (najčešće bolesti od kojih oboleva krupna dlakava, sitna dlakava i pernata divljač i krupne zveri, zoonoze i mere za sprečavanje pojave, širenja i suzbijanje bolesti divljači); zdravstvena zaštita divljači (mere zdravstvene zaštite divljači, mere za sprečavanje štete na divljači i štete od divljači, neškodljivo uklanjanje leševa divljih životinja i pasa i mačaka lutalica); utvrđivanje broja, strukture (starosna i trofejna) i stanja divljači u lovištu (praćenje, osmatranje i brojanje divljači), postupak sa ulovljenom divljači i promet divljači (obeležavanje ulovljene divljači, odstranjivanje utrobe-iznutrica, priprema za prenos-transport, hlađenje ulovljene divljači i postupak sa trofejom u toku transporta-nošenja na obradu). 3. Gazdovanje lovištem, uslovi i načini lova: lovište (pojam lovišta, podela lovišta, uređivanje lovišta, lovni i lovno-tehnički objekti, poboljšanje prirodnih uslova staništa u lovištu); planska dokumenta za gazdovanje lovištem (program razvoja lovnog područja, lovna osnova lovišta, godišnji plan gazdovanja lovištem, program naseljavanja divljači); uslovi i načini lova divljači (načini lova, organizacija izvođenja lova krupne, sitne dlakave i sitne pernate divljači i krupnih zveri, upotreba lovačkih pasa, sokola i ptica grabljivica u lovu), trofeji divljači (procena trofeja u prirodi i trofejni list); 4. Lovačko oružje, muni. . . . i lovna balistika: lovačko oružje i tehnika gađanja mere bezbednosti u lovu (propisi o merama bezbednosti u lovu, mere bezbednosti pri dolasku u lov, u toku lova i pri povratku iz lova i sprečavanje pojave i širenja požara); prva pomoć u lovu (povrede u lovu, postupak sa povređenim licem, prva pomoć povređenom, prenos, prevoz do medicinske ustanove i rizici); 5. Lovna kinologija: lovna kinologija (vrste lovačkih pasa, upotreba lovačkih pasa u lovu, obuka lovačkih pasa i prateća dokumentacija za lovačke pse); bolesti lovačkih pasa (najčešće bolesti od kojih oboljevaju lovački psi, zoonoze i mere za sprečavanje pojave, širenja i suzbijanje bolesti lovačkih pasa). ⭐️Knjiga je NOVA . . . . najnovije izdanje 2017. godina ⭐️Knjiga je NOVA . . . . najnovije izdanje 2017. godina.... ---------------------------- Knjiga je NOVA..... ------------------------------ 0

odlično očuvana vellok

Civilization on Trial and the World and the West Toynbee MERIDIAN BOOKS 1968. odlično očuvana LOK.1

Izdavač: Prometej, Novi Sad Godina izdanja: 2007. Povez: Tvrd Format: 20 cm Broj strana: 354 Stanje: Odlično Sadržaj UVODNI DEO Predmet izučаvаnjа vinogrаdаrstvа Znаčаj vinove loze i njenih proizvodа Šećeri Orgаnske kiseline Azotne mаterije Minerаlne mаterije Vitаmini Uljа Aromаtično-mirisne mаterije Bojene mаterije POREKLO VINOVE LOZE I ISTORIJAT NJENOG GAJENJA BIOLOGIJA VINOVE LOZE Klаsifikаcijа i opšte kаrаkteristike fаmilije Vitaceae L. Rod Vitis Američkа grupа rodа Vitis Istočnoаzijskа grupа rodа Vitis Evroаzijskа grupа rodа Vitis MORFOLOGIJA ORGANA VINOVE LOZE Koren Korenov sistem sejаncа Adventivi korenov sistem Zone korenа Stаblo Lаstаr Zаperаk List Oblik liske Mаljаvost liske Pupoljci i okcа Morfogenezа pаzušnih pupoljаkа Zаperkovi ili letnji pupoljci Zimsko okce Spаvаjućа (slepа, pritаjenа) okcа Cvаst i cvet Cvаst Grаđа cvetа Tipovi cvetа Cvetаnje, oprаšivаnje i oplođenje Cvetаnje Mehаnizаm oplođenjа Rаšljikа (vitice, brkovi) Grozd, bobicаi semenkа Grozd Šepurinа Bobicа Pokožicа Meso Semenkа GODIŠNJI BIOLOŠKI CIKLUS RAZVIĆA VINOVE LOZE Period vegetаcije Kretаnje sokovа Pupoljenje i lаstаrenje Cvetаnje i oplođenje Rаzvoj zelenih bobicа Sаzrevаnje grožđа Sаzrevаnje lаstаrа i opаdаnje lišćа Period mirovаnjа (zimski odmor) RAZMNOŽAVANJE LOZE Generаtivno rаzmnožаvаnje Vegetаtivno rаzmnožаvаnje Rаzmnožаvаnje položenicаmа Običnа položenicа Strmoglаvа položenicа Rаzmnožаvаnje reznicаmа Čuvаnje reznicа ili celih lаstаrа preko zime Mаtični vinogrаd plemenite loze i mаtnčnjаk loznih podlogа Rаzmnožаvаnje kаlemljenjem Neophodnа svojstvа loznih podlogа Imunitet Afinitet Adаptаcijа Ukorenjаvаnje Bujnost Nаčini kаlemljenjа vinove loze Kаlemljenje nа stаlnom mestu Kаlemljenje u procep Kаlemljenje sа zrelim delovimа Kаlemljenje loze u ceo i poluprocep Prekаlemljivаnje lаstаrа Sedlаsto i obrnuto sedlаsto kаlemljenje Kаlemljenje u kosi procep sа strаne Kаlemljenje u procep sа zelenim delovnmа Kаlemljenje prostim spаjаnjem Kаlemljenje očenjem Sobno kаlemljenje ili englesko kаlemljenje sа jezičkom Pripremа reznicа loze zа kаlemljenje Tehnikа kаlemljenjа Sаđenje kаlemovа u korenilištu Negа kаlemovа Vаđenje i klаsirаnje kаlemovа PODIZANJE VINOGRADA IZBOR POLOŽAJA, ZEMLJIŠTA I SORTE ZA NOVI VINOGRAD Nаdmorskа visinа i položаj Izbor zemljištа IZBOR LOZNE PODLOGE I SORTE PLEMENITE LOZE Lozne podloge Sorte domаće-plemenite vinove loze Vinske sorte Sorte zа belа vinа visoke kаkvoće Sorte zа belа vnnа dobre kаkvoće Sorte zа obične belа vinа Sorte zа crnа vinа visoke kаkvoće Sorte zа crnа vinа dobre kаkvoće Sorte zа običnа stonа crnа vinа Stone sorte Vrlo rаne stone sorte Rаne stone sorte Stons sorte srednjeg sаzrevаnjа Pozne stone sorte Vrlo pozne stone sorte Besemene stone sorte REGULACIONI RADOVI NA ZEMLJIŠTU PRE PODIZANJA VINOGRADA Krčenje i čišćenje terenа Rаvnаnje terenа Odvodnjаvаnje terenа Nаvodnjаvаnje Spirаnje i oduvаvаnje zemljištа u vinogrаdu PRIPREMA ZEMLJIŠTA ZA PODIZANJE VINOGRADA Povećаnje plodnosti zemljištа Rigolovаnje zemljištа UREĐENJE ZEMLJIŠNE POVRŠINE ZA VINOGRAD Određivаnje pаrcelа i putevа Rаzdаljinа sаđenjа vinove loze Prаvаc pružаnjа redovа Rаspored sаđenjа loze Rаzmerаvаnje i obeležаvаnje pаrcelа, putevа i sаdnih mestа SAĐENJE VINOVE LOZE Vreme sаđenjа Dubinа sаđenjа Odаbirаnje i pripremа sаdnog mаterijаlа Pripremа kаlemа zа ručnu sаdnju Pripremа kаlemа zа sаdnju hidroburom Kopаnje jаmićа i tehnikа sаdnje Ručnа sаdnjа Sаdnjа hidroburom Negа mlаdog vinogrаdа Negа u prvoj godini Negа u drugoj godini Negа u trećoj godini NASLONI ZA VINOVU LOZU Kolje Drveno kolje Metаlno kolje Betonsko kolje Kolje od trske Plаstično kolje Stubovi Drvenn stubovi Betonskp stubovi Metаlni stubovi Plаstični stubovi Žicа REZIDBA VINOVE LOZE I OBLICI ČOKOTA Potrebа, cilj i znаčаj rezidbe Dužinа orezivаne loze UZGOJNI OBLICI ČOKOTA Pehаrаsti oblik čokotа Jednogubi (jednokrаki) Gujo Gujov dvokrаki uzgoj Roаjаtskа kordunicа Visokа dvokrаkа vodorаvnа kordunicа (Mozerovа) Silvo kordunicа Kаrlovаčki oblik čokotа Viseći lаstаri Pergole ili odrine (čаrdаklijа) NEGA ČOKOTA KOD VINOGRADA U RODU Vezivаnje loze Vezivаnje stаblа Vezivаnje krаkovа Vezivаnje lukovа Uvlаčenje (protinjаnje) zelenih lаstаrа Zelenа rezidbа Lаčenje ili plevljenje Prekrаćivаnje zelenih lаstаrа Zаlаmаnje glаvnih lаstаrа Zаlаmаnje zаperаkа Uklаnjаnje cvаsti i grozdovа Prstenovаnje Uklаnjаnje donjeg lišćа ĐUBRENJE VINOGRADA Znаčаj đubrenjа Orgаnskа đubrivа Stаjnjаk Kompost Treset Huminskаđubrivа Zelenišno đubrivo Minerаlnа đubrivа Azotnа đubrivа Fosfornа đubrivа Kаlijumovа đubrivа Mešаnа đubrivа Kompleksnа đubrivа Utvrđivаnje potrebe zа đubrenjem Anаlizа biljnog mаterijаlа Anаlizа zemljištа Određivаnje količine đubrpvа OBRADA I ODRŽAVANJE ZEMLJIŠTA U VINOGRADU Redovnа obrаdа Jesenje-zimskа obrаdа bez zаgrtаnjа Jesenje-zimskа obrаdа sа zаgrtаnjem Odgrtаnje Prolećnа dubljа obrаdа Podrivаnje zemljištа Površinskа obrаdа zeml.ištа Primenа herbicidа Mulčirаnje ili mаlčirаnje Zаtrаvljivаnje NAVODNJAVANJE Procenа potrebа zа nаvodnjаvаnjem Zаlivni režim vinove loze Zаlivnа normа Nаčini nаvodnjаvаnjа Površinski nаčini nаvodnjаvаnjа Nаvodnjаvаnje prelivаnjem Nаvodnjаvаnje potаpаnjem Zаlivаnje iz brаzdа Podzemno nаvodnjаvаnje Nаvodnjаvаnje veštаčkom kišom Nаvodnjаvаnje kаpаnjem ZAŠTITA VINOVE LOZE Bolesti Plаmenjаčа Pepelnicа Sivа trulež Fomopsis Eutipiozа Eskа ili Apopleksijа Fitoplаzme Štetočine Sivi i žuti grozdov smotаvаc Lozine grinje Lozinа pipа Veliki mаjski gundelj Lozin gundelj Korovi BERBA, PREVOZ I ČUVANJE GROŽĐA Određivаnje zrelosti grožđа Čulnа metodа Fizičke metode Hemijske metode Određivаnje šećerа i ukupnih kiselinа Orgаnizаcijа i tehnikа berbe Berbа grožđа vinskih sorti Ručnа berbа Mаšinskа berbа Berbа grožđа stonih sorti Čuvаnje stonog grožđа SPRAVLJANJE VINA U DOMAĆINSTVU Prostorije zа prerаdu grožđа i negu i čuvаnje vinа Neophodnа opremа zа prerаdu grožđа Sprаvljаnje belih vnnа Muljаnje grožđа Ceđenje kljukа Tаloženje šire Stаvljаnje bistre šire nа vrenje Pretаkаnje mlаdog vinа Rаstаkаnje vinа u boce Sprаvljаnje crnog (rujnog) vinа Muljаnje grožđа Sumporisаnje kljukа Zаsejаvаnje kvаsаcа Burno vrenje Tiho vrenje Pretаkаnje mlаdog rujnog vinа Rаstаkаnje vinа u boce

ksč43)BESPLATNA DOSTAVA KAO PREPORUČENA TISKOVINA ILI PAKET, UNUTAR SRBIJE.KORICE SU UMRLJANE, IZNURA JE DOBRO OČUVANO, BEZ OŠTEĆENJA.

The Icon of Christ /Ikone Hrista/ Jovan Purić Str 4oo Povez tvrd veliki format pun kolor Stanej knjige dobro , nema kutiju i žaštitni omot OSTALE MOJE AUKCIJE MOŽETE POGLEDATI PREKO LINKA http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=rere&Grupa=1 Kupovinom više knjiga značajno štedite na poštarini. O knjizi Ova pravoslavna monografija je urađena u susret proslavi 1700 godina od donošenja Milanskog Edikta. Vodi nas na čudesni put kroz prostor i vreme oslikavajući istoriju ikonografske umetnosti kao i razlike između ikone, koja je neraskidino povezana sa hrišćanskim i bogoslužbenim životom, od ostalih umetničkih dela.Luksuzna edicija štampana zasebno na tri jezika (srpskom, ruskom i engleskom) obogaćena je autentičnim ilustracijama i oplemenjena originalnim prilozima.

Ruske ideje i srpske replike - Latinka Perović Tek u dužoj perspektivi postaje jasno da su ideje ruskog narodnjačkog socijalizma ostale očuvane i ispod marksističke aure. Kao i da se, u okviru jedinstvenog teorijskog kruga, promena najkasnije oseća na njegovoj periferiji. Slabljenje ortodoksije na periferiji nije uvek u srazmeri sa brzinom kojom se središna ideja teorijskog kruga istorijski iscrpljuje u centru. U svakom slučaju, bez proučavanja narodnjačkog socijalizma u Rusiji, i njegovog odjeka u Srbiji, nije moguće razumeti ni razvoj u 20. veku. Ni tamo, ni ovde. - Latinka Perović Snažno delo značajne vremenske širine i dalekosežne intelektualne dubine, zasnovano na decenijama studija i pisanja o velikim transformativnim političkim i društvenim pokretima modernog doba – prof. dr Robert J. Donia sa Michigan University, Ann Arbor, USA. Broš. povez Format: 23cm Str: 774 God: 2019. U odličnom stanju.

foto monografija veliki format umetnička fotografija predeli grčke 322str, 30cm vellok nova

Knjiga "Advokatska čitanka" autora Olivera B. Injca i Miroslava Stankovića predstavlja praktičan priručnik koji objedinjuje njihovo bogato iskustvo iz advokature i publicistike. Namijenjena je prvenstveno advokatima, ali će koristiti i drugim pravnicima u svakodnevnom radu, kao i široj publici koja želi bolje razumeti advokatsku profesiju. U ovoj knjizi čitaoci će pronaći savete, informacije o rokovima, obrasce i izvore relevantne za advokatsku praksu. Poglavlja knjige pružaju uvid u različite aspekte advokature i probleme s kojima se advokati suočavaju, oslikavajući advokatsku profesiju kao humanu i visoko etičnu djelatnost. Motivacija za ovu knjigu leži u čuvenoj rimskoj sentenci koja je uklesana iznad sudova u starom Rimu - "Pravdoljublje, čovječnost, znanje, vrlina", što ukazuje na temeljne vrednosti koje bi trebalo da karakterišu advokatsku profesiju. "Advokatska čitanka" pruža čitaocima priliku da dublje razumeju svet advokature i da se upoznaju s dilemama i problemima s kojima se advokati svakodnevno suočavaju, nudeći praktične savete i smernice za uspešno obavljanje advokatske prakse. Povez knjige : mek Strana : 848 Format : 24 c m Pismo : ćirilica

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Karijatide Filosofija se tokom cijele svoje istorije sastojala iz dva dijela, koja su bila neskladno pomiješana: sa jedne strane teorija o prirodi svijeta, a sa druge strane etičko i političko učenje o tome koji je način života najbolji. Nemogućnost da se ovo dvoje jasno odvoji bila je izvor mnogih zbrkanih mišljenja. Filosofi, od Platona do Vilijama Džemsa, dopustili su da njihova mišljenja o sastavu vaseljene budu pod uticajem njegove sklonosti ka moralisanju; pošto su pretpostavljali da znaju koja bi vjerovanja mogla učiniti ljude moralno savršenim, oni su izmislili argumente, često vrlo sofističke da bi dokazali da su vjerovanja istinita. Bertrand Rasel (engl. Bertrand Russell; Trelek, 18. maj 1872 — Penhrindejdrajt, 2. februar 1970), bio je britanski filozof i matematičar, kao i dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1950. godine. U matematici je poznat po Raselovom paradoksu koji je ukazao na propuste u naivnom (neaksiomatskom) zasnivanju Kantorove teorije skupova. Privatni život Bertrand Artur Vilijam Rasel, 3. erl Rasel (engl. Bertrand Arthur William Russell, 3rd Earl Russell) rođen je 18. maja 1872. godine u plemićkoj porodici. Veoma rano je ostao bez roditelja, majka mu je umrla kada je imao 2 godine, a otac kada je imao 4. Ostali su on i njegov stariji brat Frenk (budući drugi Erl Rasel). O njima se brinuo njihov deda Erl Rasel (lord Džon Rasel) koji je bio predsednik britanske vlade 40-ih godina 19. veka, i baba, dedina žena iz drugog braka. Kum mu je bio filozof Džon Stjuart Mil. Rasel nije ispunio njihova očekivanja što se tiče ženidbe i decembra 1894. se oženio Amerikankom Alis Smit (engl. Alys Pearsall Smith). Alis je bila protestantkinja i to puritanskih shvatanja. Njihov brak je završen razvodom 1911. godine. Rasel nije bio uvek veran bračnom životu, poznate su bile dve ljubavne afere sa čuvenim damama od kojih je jedna bila glumica. Bertrand Rasel je studirao filozofiju i logiku na Univerzitetu Kembridž od 1890. godine. Postao je član Triniti koledža 1908, godine. 1920. je putovao u Rusiju i posle toga predavao u Pekingu filozofiju jednu godinu dana. 1921. kada je izgubio profesorski posao oženio se Dorom Rasel (rođenom Blek) i sa njom je imao sina Džona (John Conrad Russell, kasnije ga nasledio kao četvrti Erl Rasel) i ćerku Ketrin (Katharine Russell udata Tait). Rasel se u ovo vreme ispomagao tako što je pisao popularne knjige iz oblasti fizike, etike i obrazovanja za laike. Sa suprugom Dorom on je osnovao eksperimentalnu školu `Beacon Hill` (u prevodu „Svetionik na bregu“) 1927. godine.[1] Posle smrti starijeg brata, Rasel 1931. godine postaje treći Erl Rasel. Međutim on se veoma retko pozivao na ovu titulu. Supruga Dora ga je izneverila u preljubi sa jednim američkim novinarom i Rasel se 1936. oženio po treći put. Nova supruga mu se zvala Patriša, bila je oksfordski student i guvernanta Raselove dece 1930. godine. Sa njom je imao jednog sina po imenu Konrad. U proleće 1939. preselio se u Santa Barbaru i predavao na univerzitetu Kalifornija u Los Anđelesu. Bio je postavljen za profesora na Gradskom koledžu u Njujorku odmah posle toga, ali posle javnog negodovanja postavljenje je povučeno; njegovo radikalno mišljenje učinilo ga je moralno nepodobnim za predavača na ovom koledžu. U Britaniju se vratio 1944. i ponovo je predavao na Triniti koledžu. Godine 1952, u svojoj osamdesetoj godini, Rasel se ponovo razveo i oženio četvrti put suprugom Edit, sa kojom se poznavao još od 1925. godine. Bertrand Rasel je napisao tri toma svoje autobiografije krajem 1960-ih godina i preminuo je 2. februara 1970. u Velsu u svojoj 98. godini. Njegov pepeo je rasejan u planinama Velsa. Treba pomenuti i da je Rasel poznat kao osnivač i vođa poznatog „Prekog suda“ u kome su bili osuđivani svi zločini SAD u Vijetnamskom ratu tokom 50-ih i 60-ih godina dvadesetog veka. Titulu grofa od Bertranda Rasela nasledio je najpre njegov sin Džon Rasel (kao 4. Erl Rasel), a potom mlađi sin Konrad Rasel (kao 5. Erl Rasel). Konrad Rasel je izabran za naslednog plemića u britanskom Domu lordova, on je ugledni britanski naučnik...

Kratko jasno fundamentalno Preporuka za svakog ko zeli istinski da savoada ovu oblast

Indian paintings on glass Tekst: Jaya Appasamy Izdavač: Indian Council For Cultural Relations, New Delhi 1980. Tvrd povez, zaštitni omot, 38 stranica + 86 ilustracija, 25x22cm Dobro očuvano (posveta na predlistu, omot iskrzan) - Slikanje na staklu u Indiji II3

KNJIGA JE KAO NOVA-NEKORISCENA,ODLICNO OCUVANA STANJE ODLICNO(5)! ORIGINALNO IZDANJE IZDAVACA `MLADINSKE KNJIGE`,NIJE PIRATSKO IZDANJE,NIJE KOPIJA-POJAVILO SE DOSTA PIRATSKIH IZDANJA,ZNATNO LOSIJEG KVALITETA IZRADE I SA NEPOTPUNIM SADRZAJEM-OBRATITI PAZNJU KOD KUPOVINE! ISBN: 86-84213-42-4 Godina izdanja:2006 Jezik: Srpski Ilustrovana verzija: Da Autor:Strani Tematika: Istorija Autor: Strani-grupa autora Reader`s Digest STANJE KNJIGE:KNJIGA JE KAO NOVA-NEKORISCENA,ODLICNO OCUVANA STANJE ODLICNO(5)! Format: 22x28cm Povez: tvrd Br. strana: 744 Izdavač: Mladinska knjiga - Beograd Bogato ilustrovana! Velika porodična enciklopedija - događaji, ljudi i datumi koji su oblikovali svet! Više od 3000 odrednica koje vas brzo upoznaju sa velikim ličnostima i događajima. Detaljna analiza više od 140 uokvirenih tekstova. Više od 1200 ilustracija zajedno sa mapama i rekonstrukcijama. Jasan hronološki pregled sa više od 1700 najvažnijih istorijskih događaja! Ilustrovana istorija sveta-grupa autora Izdavač: Mladinska knjiga, Beograd 2006; Reader`s Digest Detaljnije: tvrd povez, strana 744, bogato ilustrovana, 28cm, stanje: odlično.

Stubovi sudbine - Aleksandar Imširagić, knjiga je u vrlo dobrom stanju. Izdanje:Astro Lab Povez:mek Broj strana:606 Težina:890g OP

25 cm, 370 str.

Atlas sveta u šest knjiga Komplet 1 - 6Tvrdi povez, ilustrovano, veliki formatAtlas AfrikeAtlas Amerike, Australije i OkeanijeAtlas AzijeAtlas EvropeAtlas svetaAtlas Srbije7/0

OLIMPIJSKI VEKOVNIK Olimpijski vekovnik 1910 - 2010 komplet 1-2 Olimpijski vekovnik: 100 godina Olimpijskog komiteta Srbije , ---------------------------------- Naslov: Olimpijski vekovnik Autor: priredio Čedomir Šoškić Izdavač: Službeni glasnik, Beograd Godina izdanja: 2010 Format: 230 x 307 mm Povez: Tvrdi, luksuzni - dvotomna monografija Dvotomna monografija OLIMPIJSKI VEKOVNIK – 100 godina Olimpijskog komiteta Srbije (1910-2010) kapitalno izdanje – na 1.100 strana u tvrdom povezu i luksuznoj opremi uzlazi iz štampe krajem novembra. Suizdavači ovog jedinstvenog dela su Olimpijski komitet Srbije i Službeni glasnik. Prvi put u monografiji OLIMPIJSKI VEKOVNIK osvetljava se razvoj i delovanje našeg nacionalnog olimpijskog komiteta u proteklih 100 godina u Kraljevini Srbiji, Kraljevini SHS, Kraljevini Jugoslaviji, FNRJ, SFRJ, SRJ, SCG i Republici Srbiji i objavljuju autentična dokumenta koja su uticala na razvoj našeg olimpijskog pokreta. OLIMPIJSKI VEKOVNIK prvi objavljuje imena, plasmane i rezultata svih 1.323 olimpijaca koji su od 1912. pod srpskom i jugoslovenskom zastavom učestvovali na svim Letnjim igrama i ostvarili 1.747 učešća i osvojili 98 medalja, imena, plasmane i rezultate svih 254 olimpijaca na Zimskim igrama, koji su imali 334 učešća i osvojili četiri medalje, imena i rezultate osvajača 601 medalje na Mediteranskim igrama, 42 medalje na Evropskim olimpijskim festivalima mladih i tri odličja na I olimpijskim igrama mladih. Za OLIMPIJSKI VEKOVNIK uzbudljiva svedočanstva o osvajanju olimpijskih odličja napisali su naši asovi Ivan Gubijan, Stjepan Bobek, Branislav Simić, Đorđe Perišić, Branislav Pokrajac, Svetlana Kitić, Jasna Šekarić, Vlade Divac, Nikola Grbić, Milorad Čavić i mnogi drugi, a učešće naših sportista na Igrama praćeno je autentičnim dosad neobjavljivanim fotografijama. Monografija OLIMPIJSKI VEKOVNIK donosi i celokupnu istoriju međunarodnog olimpijskog pokreta, od korena koji sežu do antičke Grčke i drevnih igara u Olimpiji, preko buđenja olimpizma u XIX veku, osnivanja Međunarodnog olimpijskog komiteta, stvaranja olimpijske ikonografije i njegovog razvoja, do izrastanja Olimpijskih igara u najznačajniju globalnu manifestaciju i to ne samo u sportskom smislu. OLIMPIJSKI VEKOVNIK osvetljava potpuno i sve Igre, Letnje i Zimske, nepristrasno govori o njihovim vrlinama i manama, o njihovim junacima od Spiridona Luisa, Džesija Ovensa, Pava Nurmija, Tonija Zajlera, Žana KLoda Kilija, Abebea Bikile, Boba Bimona, Nađe Komaneči, Erika Hajdena, Karla Luisa do, Bjorna Dalea, Olea Ejnara Bjorndalena, Simona Amana, Majkla Felpsa i Juseina Bolta, kao i o najvećim tragičarima od Doranda Pjetrija i Džima Torpa, preko Meri Deker, Karla Šranca i Gejl Divers, do Merion Džons. Povez: Tvrd Pismo: ćirilica Broj strana:1066 Godina izdanja: Beograd 2010. Bogato ilustrovano Veliki format (31 cm) Istorija olimpizma istorija olimpijskih igara Knjige su NOVE..... ---------------------------- R1

Pojmovi i metode revizije Vodič u suvremenu revizijsku teoriju i praksu Peto izdanje Mate Zagreb

Welcome to India kol 2+

alhemija astrologija kabala mitovi magija heraldika folklor ,,, nova kanab