Zoran Petrović - Maja:IKONA SV. NIKOLA Enkaustika na drvenoj ploči. Dimenzije ikone sa ramom: 77 x 95 cm Dimenzije ikone bez rama: 65 x 83 cm Preuzimanje je moguće lično, u ateljeu autora, u Beogradu, ulica Vojvode Stepe. Slanje isključivo PostExpress-om, uz prethodnu uplatu. Ikona je rađena tehnikom enkaustike, starom slikarskom tenikom koja se upotrebljavala još u starom Egiptu, Grčkoj i Rimu, i čija originalna receptura ni do danas nije otkrivena u svim detaljima. Kombinuju se boje na uljanoj podlozi i boje na vodenoj bazi koje se mešaju sa rastopljenim čistim pčelinjim voskom. Nanosi se u slojevima, čime se postiže efekat vremenske patine, pri čemu svaki prethodni sloj mora biti u potpunosti osušen, tako da je rad dugotrajan, zahtevan i spor. Autoru je za izradu ove ikone bilo potrebno skoro godinu dana. Tehnika je danas u upotrebi kod samo nekoliko modernih slikara, i to u modifikovanom obliku. Kod nas je poznaju i ponekad koriste samo neki restauratori, od kojih je i autor učio ovu tehniku. Rezultat je specifičan i neponovljiv spoj: lik svetitelja, izuzetno poštovan i slavljen u srpskom narodu, prikazan retkom tehnikom koja dočarava protekle vekove, i umetnička interpretacija duhovne i verske snage ličnosti, što čini čine delo unikatnim. Ram je ručni rad iz 30-tih godina prošlog veka, u kojem je prvobitna bila uramljena slika Kralja Aleksandra. Ikonu je moguće kupiti i bez rama, i u tom slučaju cena je za 26.800 dinara manja. ZORAN PETROVIĆ-MAJA, akademski slikar, rođen u Beogradu, 1956. godine, gde i sada živi i radi. Posle studija boravio je u Nemačkoj, u Frankfurtu, gde se prikljucuje umetničkoj, multimedijalnoj grupi T.M. (Transcendental Meditation), i radi na performansima, videu i stripu. 1990. godine vratio se u Beograd, gde je osnovao likovnu grupu “Crtaj kao što pišeš”, sledeći osnovnu ideju Vukove jezičke reforme, pretočenu u likovni jezik. Bavi se i likovnim unapređenjem ćiriličnog slova i pisma, kao i originalnošću ličnog rukopisa, pisanog i likovnog, ukazujući da je svaki čovek originalan i samo jedan takav. Iste godine u saradnji sa Nedom Arnerić, njenom galerijom “Atrijum” i najpoznatijom beogradskom “Galerijom Kulturnog centra” u Knez Mihajlovoj ulici, pokrece akciju „Šansa za neafirmisane“, koja je trajala do 2006. godine i afirmisala oko 30-ak najtalentovanijih mladih umetnika. Pored upornog rada na podršci mladim umetnicima, Zoran Petrović posvetio se i humanitarnom radu: 1993. godine prikupio je znatan broj slika, kao donacije najpoznatijih srpskih slikara, i organizovao aukciju u Atini. Prikupljen novac utrošen je na lečenje srpskih ranjenika u Grčkoj. Dobitnik je više nagrada i priznanja. Radovi Zorana Petrovića-Maje nalaze se u brojnim privatnim i javnim kolekcijama širom Srbije. Slikar pažljivo vodi evidenciju o sudbini svojih slika, i za sada poseduje podatke o oko dvadeset kolekcionara kod kojih se njegove slike nalaze, od kojih četvoro poseduje i više od deset slika. Trenutno, preko dvadeset radova izloženo je u prestižnoj londonskoj galeriji `Londonart`. (86/38-KP/1)

Stara grafika, naslov JUGEND. Ime autora Matias Walter? (nisam sigurna u prezime, jevrejski je umetnik). U porodici je odavno, baka je dobila od umetnika pred 2. svetski rat. Dimenzije sa originalnim drvenim ramom 19x25. Preko grafike je staklo. Ram je zagreban na samom donjem levom uglu. Poleđina ima tragove protoka vremena i stajanja. Pogledajte slike.

Velika slika naive iz 1978. godine, ulje na staklu jedne od začetnica hlebinske škole. Slike ove autorKe u ovakvoj dimenziji prodaju se po nekoliko hiljada evra. Rođena je 1935. godine u Hlebinama, spada u red cenjenijih autora naive u hrvatskoj- Slika je dimenzija 50*70 cm, preteska je i lomljiva jer je rađeno na staklu, tako da je moguce samo LIČNO preuzimanje. hlebine , hlebljanska , naiva , ulje na staklu

Autor nepoznat. sugerisano je Berber ali se to ne moze proveriti. odsjaj - refleksija na crnoj povrsini, folklornim motivima kao i na hodzinom licu u gornjoj desnoj cetvrtini slike (samo u tom delu) posledica je fotografisanja na dnevnom svetlu, inace taj deo rada isto izgleda kao mat crno obojena povrsina na gornjoj levoj strani slike odnosno gornjoj levoj cetvrtini slike, sam vrh - dekorativan rad. ulje na platnu, 72 x 72,5 cm plus dimenzije rama bez vidljivog potpisa i zapisa Hodza, dervis, muftija, Islam, Muslimani, Kuran, Quran, Qur`an, Koran, religija, motivi iz Bosne i Hercegovine, Bosna i Hercegovina, BIH

Radi poredjenja dat je snimak akvarela jedne Natalije Cvetkovic da se stekne uvid u slikarski nivo obrazovanja i dara Emila Krenajza. Emil KRENAJZ ( HRENEIS ) Beograd - termoelekrana Snaga i svetlost, o. 1933 akvarel, 19 x 28 cm signirano dole levo „Могао сам да зауставим Лењина!” ДНЕВНИК Суб, 10/23/2010 - 20:40 Да ли би европска и светска историја попримила другачији ток да је пред крај 1917. године аустријски генералштабни пуковник Емил Кренајз, потоњи сремскокарловачки грађанин, знао да се у блиндираном вагону из Швајцарске, преко Беча за Русију, превози главом и брадом друг Владимир Иљич Лењин? – Хатте ицх ја ес нур гењусст, хатте виелеицхт дас сцхицксал Еуропас ганз андере зукунфт ерлебт! (Да сам само тада ово знао, можда би будућност Европе сасвим другачију судбину доживела!) – записао је и дебелом линијом подвукао пуковник Емил Кренајз у свом дневнику, који је педантно и брижљиво водио. Биће да је овај човек врхунског образовања и широких интересовања често размишљао о томе, јер као да никад није прежалио то што су га „околности” омеле да спречи одлазак Лењиновог воза у Русију. Наиме, као начелник Општег одељења за транспорт при Главном генералштабу у Бечу, Емил Кренајз је добио новембра 1917. године запечаћени коверат као изузетно поверљив документ у ком је стајало да „блиндирани вагон композиције из Швајцарске, одређеног датума и часа, има проследити неотворен преко аустријске територије, од улазне до излазне границе”. Након два дана стигла је препорука с врха да одмах испуни оно што му је наређено, и то под претњом санкција „које ће утолико бити ригорозније пошто је он високи официр”. На крају је дошло до потпуног преокрета ситуације и Кренајз је елегантно склоњен на неколико дана са свог места. Преко веза у обавештајним круговима убрзо је пуковник Кренајз сазнао да је у блиндираном вагону, због чијег су га проласка послали на службени пут, био главом и брадицом – друг Лењин. – Очигледно – записао је касније Емил – наредбодавац је био добро упознат са садржајем блиндираног вагона и имао је посебне разлоге да то остане у највећој тајности. Тек, ретки су Карловчани који знају да је овај негдањи аустријски официр и потоњи директор Дунавског паробродског друштва, а заправо сликар, виноградар и винар, живео у њиховој вароши, а још мање је оних који су о њему нешто више чули. Пре 12 година у Карловачком музеју приређена је изложба његових радова сакупљених из установа и приватних колекција, али се чини да то ипак није било довољно да се сагледа сва питорескност његове личности. Највећи корак у намери да не ишчезне сећање на њега начинила је написавши књигу “Одолели забораву” Мирјана Кончар - Ђурђевић, у чијој је породици у Карловцима пуковник боравио до смрти. Емил Кренајз је родом из Петроварадина, односно Мајура. Рођен је 1872. у скромној породици немачког занатлије. Завршио је Карловачку гимназију с одличним успехом и наставио школовање на Војној академији Аустроугарске монархије. Од малена је био заинтересован за свет око себе, а све што би му се током школовања у Карловцима и у Аустрији догађало, бележио је оловком и бојама на папирићима. Од сликарског прибора и платна није се одвајао до последњих тренутака у животу. Оставио је иза себе много недовршених слика, за које је пред смрт рекао да ће се „ваљда једном наћи неко ’мазало’ које ће их довршити”. Пејзаже је радио акверелом, мртве природе уљем, портрете оловком или пастелом. Није желео да излаже то што је радио из чистог задовољства, тако да је једина његова изложба заправо та, приређена у Карловачком музеју 1998. године. По завршетку војне Академије и као добар познавалац речних путева добио је место у у Одсеку речне флоте при Главном генералштабу у Бечу, где је живео. Први светски рат проводи у Бечу обављајући поменуте дужности начелника Општег одељења за транспорт при Главном генералштабу. Списи кажу да је помогао многим ратним заробљеницима, међу којима је било и доста Срба. Крајем рата одликован је за изузетну хуманост показану током рата високим признањем, оредном витеза Малтешког реда, на предлог Међународног Црвеног крста. Након рата почео је да ради у Београду у представништву Дунавског паробродског друштва, а живео је мало у престоници, а мало више у Сремским Карловцима: код рођака у породици Кончар - Ђурђевић, код Јелисавете и Које. Кућа у којој је живео у Карловцима, у Улици митрополита Стратимировића, данас припада породици Шовљански. Убрзо је отишао и у пензију, посветивши се лову, риболову, виноградарству и наравно, сликању. Револтиран политиком Аустрије која се приближавала Хитлеровој нацистичкој идеологији, одрекао се пензије. То је образложио тиме да од „нове власти у Аустрији, која је фашистичког опредељења, не жели да прима више ни један пфенинг”. Приликом пописа у Карловцима 1941. године изјаснио се као Југословен, а када су му рекли да то више не постоји, одговорио је да је онда – “нико”. Касније су му понудили да постане члан Културбунда, одбио је и казао да се сматра Југословеном. Након провере, поново су га позвали, на шта је он одговорио је:„Ја, додуше, јесам Емил Кренајз, али Југословен”, после чега су га оставили на миру. Током рата у кући у Карловцима са њим су биле Јелисавета и две старице. Јелисаветина деца и муж живели су у Беогаду. Вероватно је та чињеница, а потом и развој догађаја након рата, навео Карловчане на сумњу у природу Емиловог и Јелисаветиног односа. Њу, иначе, памте као жену изузетне лепоте и елеганције, а када говоре о њој и “онклу”, како су Емила сви звали, чине то са посебним призвуком у гласу. Педесетих година Емил Кренајз је добио од Секретаријата за народну одбрану СФРЈ решење о додели пуковничке пензије. Умро је 1954. године и сахрањен на православном делу гробља на Магарчевом брегу, у породичној гробници Кончар -Ђурђевић и породице Милошевић. Нема дилеме, уз оне које је јако волео. - Зорица Милосављевић

DUSAN PETROVIC Flyer, 1997 ulje na platnu 70 x 50 cm potpisano

ulje na lesonitu u originalnom ramu dimenzije slike bez rama 45 x 33 cm

Slika naive iz 1978. godine, ulje na staklu jedne od začetnica hlebinske škole. Slike ove autorKe u ovakvoj dimenziji prodaju se po nekoliko hiljada evra. Rođena je 1935. godine u Hlebinama, spada u red cenjenijih autora naive u hrvatskoj- Slika je dimenzija 30*40 cm, slika je lomljiva jer je rađeno na staklu, tako da je moguce samo LIČNO preuzimanje. hlebine , hlebljanska , naiva , ulje na staklu

Dragana Đurić-Kovačević Asterion, 1984, ulje na dasci, 35,3x33,8 cm, U pitanju je potraga za drugim znanjima. Veliki srpski naučnik, teoretičar matematike Milutin Milanković, vodeći autoritet za probleme osunčanosti Zemlje i povest ledenih doba, zapisao je: „U nama živi celokupna istorija života na Zemlji.” U autopoetičkom tekstu „Epifanija”, pisanom 1988. za časopis Delo posvećen drogama i stvaralaštvu, Hiršl je obelodanio svoju spoznaju i mentalni životopis kraljevskog uživaoca.3 Za njega, čuvara hipersenzibiliteta u sebi i drugima, nije nebitno da mu je majka bila pijanista i dekan Muzičke akademije u Beogradu. On je slikar i blok flautista, na likovnom planu tvorac neke vrste muzičkih slika i sinestezija. Misli se na njegovu prilagođenost na velike količine različitih psihostimulansa u dugom vremenskom periodu, kao i na obdarenost da stečena iskustva pretoči u slikarstvo i živu mudrost. „Usput sam gledao kako mnogi nestaju, sagorevajući brzo, u brišućem letu, kao zvezde padalice, odnoseći sebe i svoj talenat”, piše slikar i monah psihodelika o sudbini četrdesetak svojih prijatelja u Zagrebu i Beogradu koji više nisu živi. Slično je i sa mnogima u svetu. Samo su on i njegov saborac iz rane mladosti, Dragana Đurić-Kovačević, ezoterijska slikarka, naš najbolji poznavalac tarota, autor špila i knjiga, u svojoj generaciji uspeli da životno i estetski neozleđeni koriste psihotropne supstance.

Ulje na platnu, 77x103cm,bez rama, sa potpisom akademskog slikara Lukijana Bibića. Poznati slikar bio je i istoričar umetnosti, ikonopisac i monah (1895. - 1962.). Školovan u Beogradu, Minhenu, Beču, Pragu i Parizu. Delo nastalo početkom XX veka. Kolekcionarski primerak. Slika ima malo oštećenje nastalo od gelera za vreme bombardovanja Beograda 1941.g. Posedujem atest Nikole Kusovca.

licno preuzimanje ne saljem u inostranstvo samo srbija ovaj predmet ne saljem u inostranstvo serbia only I do not send this item abroad

70 x 90 cm licno preuzimanje ne saljem u inostranstvo samo srbija ovaj predmet ne saljem u inostranstvo serbia only I do not send this item abroad

➡️ http://www.kupindo.com/Clan/Chuma/SpisakPredmeta Aleksandar Cvetković slika iz 1993 godine. Ne znam da li je u pitanju akril ili ulje na kartonu. Dimenzije samo slike: 70,5 x 58cm Dimenzije sa ramom: 87 x 71cm Trenutno stanje vidite na slikama. Poželjno je lično preuzimanje.

Prodajem [telefon] potpuno nova muska odela, velicina [telefon] . Jedno je crno sa prugama, drugo tamno sivo. Cena oba je [telefon] .

Bunda od kanadskog vizona. Nemacka proizvodnja. Kupljena nova. Procenjena na [telefon] eura. Cena dogovor

The Mandalorian; Hot toys / Sideshow; 2020.god.; Action figure 1/6 scale (12inch); TMS007;

Postanske marke-kolekcija, retka prilika! Zbirka sadrzi 4 albuma sa markama, filatelistickim blokovima i tabacicima od Rusije 1889.-te godine pa do kraja SSSR-a. Za sva pitanja stojim na raspolaganju.

Filatelistička kolekcija Francuske u albumu... Za sva pitanja stojim na raspolaganju.

Poštanske marke Belgije u lux albumu, većinom žigosane, na falcu. Pozicije MiNr 708-2250 + period od 1849.-te do 1945.-te godine. Zbirka sadrži marke,blokove i tabačiće. Za sve što vas interesuje stojim na raspolaganju.

232 različite i iz različitih perioda razglednice mesta u Austriji. Pojedinačne pogledati pod : Razglednica Austrija ... Ima i nekorišćenih, ali i onih koje su putovale

Poštanske marke Kraljevine Jugoslavije pod nemačkom okupacijom u drugom svetskom ratu i Nedićeve Srbije. Kolekcija vrhunskog kvaliteta u Lindner albumu sa zaštitnim folijama-ulošcima. Sve marke, tabačići i blokovi su MNH. Stojim na raspolaganju za dodatna pitanja.

Zna se da su u radu Bogoljuba Jovanovića najvredniji Madjioničari i Poslovice. Dalje nema. A o tome koliko je da se ne lažemo za eks-YU likovnu scenu u tom periodu Bogoljub Jovanović najznačajniji autor trebalo bi bez preterivanja pitati Vaska Popu, Stojana Ćelica, Miodraga Protića, Miodraga Dadu Djurića pa i sve Medijalce a i mnoge druge kojima je Bogoljub ukazao na pravi put kojim je trebalo da se ide. Bogoljub Jovanović (Beograd, 1924) Mađioničar, oko 1952 tuš i lavirung, 18,7 x 13,6 cm Reprodukovan u monografiji Muzeja Zepter.

KVALITET KAO NA SLICI nekompletan karnet od 8 razglednica iz kraljevine Srbije. Izdanje Raje Vicentijevica - cuvenog trgovca. Izuzetno retke razglednice - neke motive nikad nisam video osim u ovom karnetu. Korice u zlatotisku sa grbom kraljevine Srbije... MOZETE POGLEDATI MOJU PONUDU I NA http://www.limundo.com/Clan/ministar/SpisakAukcija http://www.kupindo.com/Clan/ministar/SpisakPredmeta

Partizanska titovka

Jovan Soldatović (1920 - 2006) dolazi kao Djordje Balašević vajarskog sveta i drugi kapetan panonske ladje ... u njegovom opusu kao najreprezentativniji komad po kom je najvise poznat izdvaja se upravo ova graciozna Košuta, oko 1970 - primerak koji dobijate je fotografisan i nalazi se na snimku koji ste upravo videli materijal : bronza visina sa drvenim postoljem oko 36,5 cm odlivena za života umetnika skulptora Jovana Soldatovića ... može se utvrditi po originalnom postolju na fotografijama koje smo napravili i postavili u prilogu vidi se nekoliko primeraka slične skulpture u direkciji modne kuće Mona što je dokaz da ovaj motiv spada u sam vrh jugoslovenske vajarske / kulturne scene ...