Dimitrije Popović rođen je 4. 3. 1951. g. na Cetinju. Akademiju likovnih umetnosti u Zagrebu završio je 1976.g. u klasi prof. Šime Perića. Godine 1974. boravi u Parizu gde upoznaje pariskog kolekcionara gospodina Davriera, te u sastavu njegove zbirke izlaže 1978. u galeriji Alexander Braumuller s umetnicima: Ernstom Fuc-hsom, Dalijem, Dadom Đurićem, M. Klervveinom, Leonor Fini, Victorom Braunerom i drugima. U Pforzheimu 1982. g., Galerija Liberta i Universal Fine Arts iz Washingtona, mu organizuju zajedničku izložbu grafika s Dalijem! Iste godine, povodom velikog jubileja »Leonardo a Milano 1482-1982«, izlaže ciklus crteža Omaggio a Leonardo« u milanskoj Palazzo Sormani. Povodom 27 međunarodnog umetničkog festivala »Due mondi« grad Spoleto, u kome se ovaj festival održava, mu organizuje izložbu slika, crteža i grafika. Dimitrije Popović je do sada izlagao na 45 samostalnih i više od 200 zajednickih izložbi. O njegovom stvaralaštvu do sada su objavljene 4 monografije i snimljeno 6 dokumentarnih filmova. Dobitnik je 18 nagrada. Tehnika : Suva igla, akvarel, gvaš, olovka Dimenzije : 59 (h) x 48 (w) cm sa ramom; 39,5 (h) x 29 (w) cm bez rama; Naziv slike : „ Omaggio a Leonardo “ Godina nastanka : 1986. Potpis sa godinom, desno u donjem uglu. Slika je kupljena od autora Sertifikat o autentičnosti Drveni ram + antirefleksno staklo SVAKA PROVERA JE MOGUĆA-LIČNA KOLEKCIJA PRODAJE SE ZBOG ODLASKA U INOSTRANSTVO.

100%svila. 70×70 cm.

Ručno tkan vuneni ćilim rađen po starinskim motivima Neobične šare i boje Nije korišćen Dim: 164x131 cm, težina: 3,1 kg M D4 S2

Predrag Popara (1973) - PRIKAZE - ulje na kartonu iz 2010. dimenzija 35x49, opremljeno u luksuzni ram ukupnih dimenzija 49x63. Signatura dole desno. Na poleđini slike posveta autora. Dogovor moguć, pitanja u inbox. Pogledajte i druge moje oglase.

Lot slagalica sa slika,Nostalgija prve kategorije!!! slagalice idu samo u lotu,za pojedinacnu prodaju na ovoj aukciji nemojte pitati!!!

Mira Brtka akvarel, 20 x 14 cm plus ram, signirana, iz superiorne kolekcije

Uroš Tošković (1932-2019) KREATURA - mešana tehnika ulje, bajc, ugalj na kartonu dimenzija 32 x 27,5 cm. Opremljena pod staklo u adekvatnu lajsnu ukupnih dimenzija 57 x 52 cm. Na poleđini slike pečat Republičkog zavda za zaštitu spomenika kulture. Fotosertifikat N. Kusovac. Dogovor moguć, pitanja u inbox. Pogledajte i ostale koje oglase.

u antologijskoj knjizi Srpska umetnost od XIX (19-og) do pocetka XX (20-og) veka, ciji je autor Slobodan Maldini Videti i primer procene cene rada slicnih dimenzija lista sa aukcije u prilogu. Marko MURAT Autoportret, rukopis (1933) mastilo na kartonu 9,3 x 14,2 cm signature, zapisi Marko Murat rođen je u Luki Šipanskoj 1864. godine. Umetničko obrazovanje stekao je na Akademiji u Minhenu. Godine 1898. učestvovao je u osnivanju Udruženja srpskih umetnika za plastične umetnosti i muziku u Beogradu. Bio je jedan od umetnika koji su 1900. predstavljali Srbiju na Svetskoj izložbi u Parizu. Bio je jedan od osnivača Lade 1904. i član istog društva do 1910. Do početka rata bio je član Medulića, društva srpsko-hrvatskih umetnika. U njegovom slikarskom opusu srećemo brojne pejzaže, među kojima dominiraju oni iz okoline Dubrovnika, zatim brojne portrete, ali je negovao i istorijsko slikarstvo. Марко Мурат Murat Marko.jpg Информације Датум рођења 30. децембар 1864. Место рођења Лука Шипанска (Аустроугарска) Датум смрти 14. октобар 1944. Место смрти Дубровник (Југославија) Дела Марко Мурат (Лука Шипанска поред Дубровника, 30. децембар 1864. – Дубровник, 14. октобар 1944) — српски сликар који је након студија у Минхену, радио у Београду, а затим се у Дубровнику посветио бризи о културним споменицима као конзерватор. Стварао је пејзаже (махом из околине Дубровника), портрете и историјске композиције. Његово најпознатије дело је велика историјска композиција „Улазак (Долазак) цара Душана у Дубровник“, за коју је добио бронзану плакету на светској изложби у Паризу 1900. године. Био је римокатоличке вероисповести Живот и дело „Долазак цара Душана у Дубровник“ „Дах дубровачког пролећа“ Основну школу и гимназију је 1883. године завршио у Дубровнику и после је три године студирао теологију у Задру. 1886. године је отишао на студиј у уметничкој академији у Минхену у Немачку и диплпмирао је 1893. године а затим путовао по Риму и Паризу. Од 1898. се настанио у Београду и ту предавао у Другој београдској гимназији и Уметничко-занатској школи, а једно време је био и предавач цртања краљевићу Александру Карађорђевићу. У склопу делегације која је представљала Краљевину Србију на Светској изложби у Паризу 1900. године, Марко Мурат се представио историјском композицијом „Улазак (Долазак) цара Душана у Дубровник“, за коју је награђен бронзаном плакетом. Поред њега, у делегацији је учествовао и Паја Јовановић са монументалном композицијом „Проглашење Душановог законика“, за коју је добио златну плакету. За време рата је био у Дубровнику и ту је хапшен и прогањан (као Србин, католичког верског опредељења) од аустријских власти. После рата је постао управник за надлештво уметности и споменике у Дубровнику. Био је један од првих импресиониста на словенском југу који је доследно радио у пленеру и тако израдио многе пејзаже из Дубровника и његове околине а радио је и историјске композиције као и портрете. Временом је његова палета постала затворенија и ликови пластичнији. Излагао је на свим значајнијим изложбама у Југославији у Београду и Загребу али и у иностранству у Софији, Минхену, Паризу, Риму, Бечу, Лондону итд.

Delo sa svojstvima kulturnog dobra. Dimenzije 70x70 cm.

Križanićeva `Kosovka djevojka` ili LGBT pre LGBT-a u modernoj likovnoj umetnosti Srba i Hrvata XX veka...furundzijska posla ili nista od toga?!! Za gladnu rupicu na zidu koja svaku mracnu tajnu zna o čiju šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu (OCD, sorry) će sretni vlasnik nepokolebljivo okaciti ovo epohalno delo. Ladies and gentlemen, think about it after you wash yourself of mens` jeez and all the stuff of another man. Ako se na Pjerovoj karikaturi - sa elegijskim prizvukom i subliminalnom simbolikom u poruci - ne nalazi bledolika i muškobanjasta, ljubavnim jadima potresena crnka, endemska vrsta visokog čela sa keceljom u etno motivima, onda se po svemu sudeći radi o blagoj aluziji na osobu muškog pola, pravog furundžiju koji ima jedan ženski hormon više od onoga statičara koji u datom trenutku izigrava topdžiju. Tobože, kaže se furundžija ili zadnji vezni. Upravo on jadan - a ne ona jadna - na gotovo morbidan način sa slike poručuje: `Da se jadna za zelen bor u`vatim...!` Zašto je Pjer odabrao baš najsvetiji srpski politički etnomit emancipujući neku javnu ličnost, priznajući mu da je jednak sa “junak-devojkom” što traži svog dragana koji “mre” kao zalog za obnovu države? O čemu je u stvari reč, moglo bi se saznati jedino uz pomoć vremeplova za going back in time. Najmoćniji topli brat u našoj istoriji bio je komandant Kraljeve Garde Đeneral Petar Živković, mada je izvesno da je na slici Pjerovoj u pitanju neka ina osoba, tanjeg struka i manje korpuletntna. O kome se izvesno radi, ne pomažu ni informacije sa interneta od onih neproverenih sa gay-serbia . com do feljtona Politike ili Vecernjih novosti. Navodno zbog nebuloznih rekla-kazala poput glasine da-je Knez Pavle ispričao Pižonu da-je kralj Petar jednom rekao za svog sina Đorđa: “Ej, kuku meni, gde Đorđa pečati odostrag Mika Alas.” Kralju Petru se nikako nije dopadalo što se njegov sin tako intimno sprijateljio s Petrovićem i kad je pročitao u novinama da Petrović jedno svoje pismo Đorđu završava rečima “Vaš pas na lancu”, rekao je revoltirano: “Kako sme jedan ozbiljan čovek tako šta napisati jednom dečku.” …sada je jasno zašto se ovaj veliki srpski matematičar opredelio za alternativni život među alasima, pristanišnim radnicima i ostalim marginalcima Savamale. U taj kolovrat intriga i trača upao je verovatno Križanić portretišući nekog toplog brata veoma crne zalizane kose tada na udaru smutljivih kuloara. Informacije preuzete sa interneta koje mogu pomoći u otkrivanju portretisanog: Petar Živković ostaje jedna od najintrigantnijih ličnosti naše političke istorije iz perioda koji prethodi slomu Kraljevine Jugoslavije. Nakon više decenija komunizma, tokom kojih je njegovo ime pominjano u negativnim kontekstima, lišeni smo danas jedne ozbiljne studije koja bi razvejala sve predrasude što već decenijama obavijaju njegovo ime i odražavaju se na procenu njegovog političkog učinka. Jer osim što je kao istaknuto vojno lice i političar bez skrupula uspeo da dopre do najviših državnih položaja, te za jedno vreme postane uzdanica samoga kralja i perjanica proklamovane ideologije integralnog jugoslovenstva, Živković je po svemu sudeći bio i jedan od prvih političara u nas o čijoj su se seksualnosti ispredale priče. Iako je sve ostalo na nivou glasina i kazivanja njegovih političkih oponenata i neprijatelja, nije zgoreg napraviti mali osvrt na njegovu ličnost. Bio je jedan od glavnih zaverenika protiv Obrenovića, iako se njegova uloga svela na otključavanje kapija Dvora u noći prevrata. Medjutim, Živković se postepeno udaljava od svojih dojučerašnjih saboraca da bi osnovao Belu ruku, organizaciju koja je svoje uporište imala u vojsci, a bila je direktno suprotstavljena delovanju Crne ruke. U Draškićevim sećanjima (koji je bio jedan od, Živkovićevom zaslugom, smenjenih ađutanata Aleksandrovih), kaže se da je Živković imao uticaj na princa stečen na **veoma sramotan način**. **Aleksandar je toplo voleo Živkovića, kaže princ Đorđe; po Beogradu su se širile grozne glasine o njihovom odnosu** (Mekenzi, Ibid., str 93). Živković je tako sebe vezao za Aleksandra i postao vođa **jedne grupe ozloglašenih i pokvarenih ljudi, koji su se ulagivali njemu i princu Aleksandru** Posedovao je niz kompromitujućih dokumenata o (budućem kralju) Aleksandru i tako ga vezao za sebe, postavši vođa Aleksandrove kamarile koja je kasnije nazvana `Bela ruka`. Pred kraj srpsko-bugarskog rata protiv Turske, major Živković je bio određen da komanduje konjicom Timočke divizije. Posle pobede srpske vojske kod Kumanova, njegova jedinica je poslata da sa Drugom armijom pomogne Bugarima da osvoje Jedrene. Kako je konjica u opsadama neupotrebljiva, Živković i njegovi oficiri su časove provodili u pijančenju i orgijama. Jednog dana je jedan lepo građeni konjanik saopštio svom pretpostavljenom da ga je major Živković naterao da bude aktivni partner u homoseksualnom odnosu sa njim. Komandant Druge armije Stepa Stepanović je zatražio da Živković bude izveden pred vojni sud. Živković se obratio Apisu i ovaj mu je velikodušno pomogao `kako se ne bi ukaljala čast srpske vojske`. Živković je Apisu ovo dobro vratio tako, što je na zahtev regenta Aleksandra `namestio` Solunski proces. U svojim memoarima nesuđeni srpski kralj opisuje jednu od svojih mnogobrojnih svađa sa bratom, kada Đorđe u nastupu besa kaže Aleksandru, tadanjem regentu, između ostalog sledeće: ``Čudo me nisi uporedio sa Pašićevim sinom, koji juri žene po Evropi dok Srbija ratuje, ili sa tvojim prisnim prijateljem Petrom Živkovićem... On doduše ne juri žene... ali je u pozadini... Pričuvaj malo svoje vojnike od njega...``. Aleksandar je mnogo voleo Petra Živkovića i dobro je osetio smisao mojih reči. U Beogradu se svašta govorkalo... Znao sam to i ja, a znao je i Aleksandar. Beogradske priče, o kojima smo često slušali obojica, izazivale su moje osmehe, ali je Aleksandar bio ogorčen zbog njih. Sada, u ovom duelu reči, on nije mogao da svari uvredu. ``Ostavi na miru Živkovića! - uzviknuo je ljutito. - Ako i dalje nastaviš da vređaš oficire, stavicu te pod sud... Dosta mi je.`` (4) Postoje indicije da je odmah po marsejskoj pogibiji vladara, Živković stao uz kneza Pavla Karađorđevića i omogućio mu da tutor nad mladim kraljem postane upravo on, a ne kraljica Marija. Predsednik Vlade Uzunović morao se saglasiti sa tim navodnim aktom o namesništvu, budući da je Knez Pavle uza sebe imao podršku komandanta Garde, generala Petra Živkovića. (7) Ali ta ljubav između kneza Pavla i generala Živkovića nije potrajala. Iako se često koristio Živkovićevim uslugama (8), Kneževu naklonost i podršku pridobio je Milan Stojadinović, svakako najmarkantnija ličnost srpske predratne političke scene. Kneževu podršku imao je prvenstveno zbog svojih reformatorskih ideja, koje su pokazale odlične rezultate na polju finansija. Godine Stojadinovićevog predsedavanja Vladom (1935-39) bile su obeležene intrigama i spletkama koje su uvek dolazile iz iste kuhinje. Uvek je to bio Petar Živković, demon jugoslovenske ideje i siva eminencija Aleksandrovog režima. (9) Pokušaj atentata na Milana Stojadinovića, prilikom njegovog ekspozea u Skupštini, bio je ujedno povod da se Živković ukloni sa pozicije ministra vojnog. Knez Pavle je u organizaciji ovog atentata prepoznao Živkovićev uticaj. Ali zakulisne radnje uperene protiv Stojadinovića i njegove Vlade nisu prestajale. To se naročito videlo tokom Konkordatske krize 1937. Jedan od organizatora tzv. Krvave litije (19. jula), na kojoj su žandarmi ušli u otvoreni sukob sa narodom i sveštenstvom tokom protestnih šetnji prestoničkim ulicama, bio je između ostalih - Petar Živković. Za svoju stvar on je čak pridobio nekoliko srpskih vladika. (10). Pjer KRIZANIC Kosovka djevojka, oko 1935. godine akvarel, 32,5 x 19 cm plus ram koji nije otvaran, signatura dole desno i zapisi autora gore i dole, sve cirilicom zapis i posveta na poledjini zastitnog kartona FOTO-sertifikat Nikola Kusovac Fotografije u prilogu su slikane na dnevnom svetlu a ova malo tamnija je skenirana u visokoj 600 dpi rezoluciji. Znacajan rad u boji kakvih je sacuvano neznatno malo. Petar Pjer Križanić, rodio se 19. maja 1890. godine u Glini. Hrvati kazu:” hrvatski slikar i karikaturist. Novinskom se karikaturom počeo baviti 1909. u Koprivama. Jedan je od utemeljitelja humorističkog lista Jež (1935.). Svoje je karikature objavio u tri knjige, a usporedo se bavio likovnom kritikom….” Srbi kazu:”… srpski karikaturista Petar-Pjer Križanić, jedan od rodonačelnika srpske i jugoslovenske karikature, pisac i esejista, …”, a on sam je napisao: DA VAM SE PREDSTAVIM Sasvim pri kraju XIX veka ugledao sam svetlo dana u Glini, maloj varošici Hrvatske. U tom kraju Banije žive izmešani katolici i pravoslavni, Srbi i Hrvati. Ta dva plemena čuvena su u svetu po tome što već decenijama vode borbu, dokazujući jedni drugima, savršeno istim jezikom, argumentima i izrazima iz Vukovog rečnika da – nisu jedan narod. Ja sam plod te mešavine, jer mi otac beše katolički Hrvat a majka pravoslavna Srpkinja. Prema tome, hteo ne hteo, rodio sam se kao Jugosloven.

Albrecht Durer izuzetan srebrnjak RRR

Dimitrije Popovic (Cetinje, 4. ožujka 1951.) crnogorski i hrvatski slikar te književnik. KAFKA, 2009 kombinovana tehnika ~ 34 x 25 cm potpisano i datirano napred i na poledjini Jedan od najpoznatijih motiva ovog umetnika.

plaketa na postolju 18 reli Montekarlo 1939,proizvodjac DRAGO,dimenzije:visina 88mm,sirina 120mm,debljina 3do 4,5mm.za sve informacije pitajte.

Aleksandar Lukovic Lukijan Covek sa sesirima (Tri sesira), 1982 olovka i tusevi u boji 38 x 27 cm potpis rad je reprodukovan u knjizi o Lukijanu autora Nikole Kusovca ali dolazi i sa fotosertifikatom pride.

Informacije o Proizvodu Brend: louis vuitton Grad: Bačka Palanka Materijali: canvas koža Tagovi: louis vuitton lv Stanje predmeta: novo bez etikete Boja: siva Originalna muska torbica LV.

Dimenzije slike bez rama su 70cm x 50cm. Prodaje se uramljena.

Ceda Pavlovic Serbian | 1922 - 1999 Ceda Pavlovic was a Serbian visual artist who was born in 1922. Several works by the artist have been sold at auction, including `Two Works: Composition` sold at Christie`s South Kensington `CONTEMPORARY` in 1998. The artist died in 1999. Ceda Pavlovic (vise podataka na snimku u prilogu) Apstrakcija ulje na platnu, 65 x 91,5 cm potpis. d.d. Slikar koji ima track record postignut kod poznatih svetskih aukcijskih kuca poput Christie`s; kod nas ga poseduje Muzej u Kraljevu

Bugarski slikar. Михаил Чомаков-Чоми Mihail Comakov Amazonka i nosorog, 1988 mesana tehnika na drvetu 50 x 50 cm sign. dole desno Na poledjini zapis autora o nazivu dela: Portret s nosorog. Sliku ne morate otplatiti odmah, vec iz nekoliko puta. tags: bugarska, bugari,

NOV ZLATNI PRSTEN IZ AUSTRALIJE! Jedinstveni prsten sa dragim kamenom - opalom iz Australije. Ovaj prsten ima izuzetnu vrednost jer je opal sa većim brojem boja, koje ulepšava izgled prstena, a opal je antikancerogen. Devetokaratno zlato (u mnogim zlatarama pri proveri 14karatno) i opal, vredi imati! Plaćen je 1100 AUD (australijskih dolara), oko 800EUR i to od organizacije/udruženja AUSTRALIAN OPAL. Unutrašnji prečnik je 2cm. Prodaje se za 650 Eura, a moguća je korekcija cene naročito ako se uzima više predmeta iz ponude! Javite se porukom, ukoliko ste zainteresovani! Garantujem da je predmet trgovine u vlasništvu, nesporan i neotuđiv. ----------------info--------------------------- Opal iz Australije je najcenjeniji (95% svetske proizvodnje), Meksiko (4%), Brazil, Etiopija, Mali. Od dragog opala izrađuje se vrlo vredan nakit koji sam na tržištu postiže veoma visoke cene. Ako opal nema igre boja zove se obični opal i ne upotrebljava se za izradu nakita. Nije samo zlato cenjeno kao nakit. Različiti minerali mogu se svesti pod pojam drago kamenje, ali su dijamanti, rubin, safir, smaragd i opal opšteprihvaćeni dragulji. Opal doprinosi pronalasku prave ljubavi, izaziva sponate reakcije svog nosioca, pokreće na nove ideje, stimuliše entuzijazam i deluje kao magnet za novac ili mušterije, povećava nivo energije u organizmu i stimuliše seksualne organe. Više možete naći na linkovima http://www.mineralexpo.hr/opal.htm http://www.anderson-beattie.com/opal-blog/?p=387 Srećno!

Tipican primer zasto pravi fudbaleri ne kapiraju umetnost. Za fudbalere, fudbalske sudije, fudbalsku upravu ili samo za ljubitelje fudbala i sporta Branko OMCIKUS Fudbaler, 1985 ulje na kartonu oko 52 x 72 cm signatura i datacija dole desno Postoje fotografije umetnika sa ovim radom.

na aukciji 2021. slican rad ponudjen je po pocetnoj ceni od 1150e Ovo je potpisan i datiran Dadin rad koji je potvrdila porodica ovog slikara a takodje i francuski stampar koji je za Dadu stampao ovu grafiku - suvu iglu i akvatintu - 1982. godine. Pored toga dobijate i fotocertifikat Nikole Kusovca kao na slici. Bez naziva, 1982 suva igla i akvatinta, autorski otisak - E.A. ~ 67 x 51 cm potpisan i datiran olovkom

Pejsaž. Autor je akademski slikar Đorđe Sokolovski, rođen 1963., magistrirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 1999., izlagao na mnogim samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu

Ulaznica za jedan od dva najvažnija MUZIČKA SPEKTAKLA I DOGADJAJA U BIVŠOJ SFRJ. 06.02.1979 ZAGREB i 07.02.1979 LJUBLJANA ZAGREBAČKI DOM SPORTOVA ORIGINALNA ULAZNICA za jedan od najznačajnijih muzičkih dogadjaja u bivšoj Jugoslaviji. QUEEN QUEEN QUEEN ARE COMING Glasio je naslov jednog od najvećih konceratia ikada na prostoru SFRJ. ULTRAAAA RAREEEEEEEEE ORIGINALANA ULAZNICA NA KONCERT NEŠTO SE ŠTO SE VIDJA VRLO RETKO I MOŽDA JEDNA OD RETKIH KOJA JE OPSTALA PREKO 50 godina Šaljem najbolje kao CC paket.. Made in Yugoslavia Sve slikam neposredno pred postavljanje pa stanje bukvalno odgovara fotografijama. . Nakon dogovora uplata je na račun u OTP Banci Šaljem postexpresom nakon uplate ne šaljem u inostranstvo, osim ako nemate nekoga u srbiji da pošaljem na njegovu adresu, nakon uplate na moj račun ili vaše uplate Western unionom na ime i podatke!

Prelep stari pirotski cilim ..pripadao mojoj baki .. ima oko 150 god..vrlo je tanak .. ostecenja su slikana .. stajao u turskoj sobi sa jos nekim cilimima ..

Prelep stari pirotski cilim ..pripadao mojoj prabaki ..iz Turskog perioda ima oko 150-200 god..vrlo je tanak .. ostecenja su slikana .. stajao u Turskoj sobi sa jos nekim cilimima i predmetima. Od Turske sobe samo mi je ostala stolica i samlica..