Besni slepi miš čiji će ugriz zauvek promeniti Kudžov život. Obuzet bolešću Kudžo ne može da spreči sebe da ne želi da povredi ljude sa kojima dolazi u kontakt. Niko na njegovom putu nije siguran. Radnja ove knjige se odvija tokom nekoliko dana dok se pas polako pretvara u ludilo zahvaljujući ujedu besnila. Priča se fokusira na Kudža i dve porodice: njegove vlasnike i porodicu koja će postati žrtva njegovog besa. Svaka porodica dolazi sa sopstvenim skupom problema između majke, oca i sina koji ih čine. King ulazi u detalje u pokušaju da ocrta pre i posle ovih porodica i kako na njihove živote utiče ono što se dešava Kudžu. Kingov način pisanja ovog dela omogućava vam da stvorite punu živopisnu sliku dok čitate knjigu, sa tim da možete da vidite događaje koji se odvijaju u vašem umu u isto vreme. Likovi imaju dubinu i vi ih posmatrate kao stvarne ljude, i potpuno ste investirani u njihov opstanak. Kudžo je priča o neizvesnosti, ne strašnoj ili jezivoj, već priča o odlučnosti, o borbi za opstanak. Upoznajete likove, odlučujete za koga želite da navijate i ko zaslužuje jezivu smrt. Ono što je impresivno u vezi sa ovim romanom je koliko se toga dešava na jednoj lokaciji, a na toj jednoj lokaciji je Kingovo pripovedanje najintenzivnije, da je vaša volja za određenim ishodom najjača. Sam roman predstavlja pocepane delove života, lavirint spojenih i pokidanih veza, i tragedije slučajnosti koje uništavaju čak i odanog „dobrog” psa. Sve je to misterija, način na koji stvari dolaze na svoje mesto, spajajući događaje i spajajući se u taj jedan trenutak mogućnosti iskupljenja ili taj jedan propušteni trenutak za spas. Kudžo nije o užasu koji možemo da vidimo ili čak o užasu koji nas vrlo lako može rastrgati na komade. Reč je o kasnim noćnim satima kada sebe vidimo kakvi jesmo i šta smo ostavili nedovršeno i nedorečeno. To je roman o braku, ljubavi, dužnosti, podizanju dece, karijeri, želji, strahu i staroj dobroj poslovici da se loše stvari jednostavno dešavaju. To je roman o počecima, sredinama, završecima i kretanju dalje. Na jednoj strani priče susrećemo Kembersove, porodicu koja se raspada, koju vodi nasilni otac tiranin. Dok upečatljivi mladi sin počinje da oponaša „teško“ ponašanje svog oca, Chariti, njegova majka, razmilja o svojim odgovornostima kao majke i mogućnosti koje joj stoje na raspolaganju, istovremeno nam dajući poremećeni pogled u psihu nekoga ko se toliko navikao zloupotrebljavati, da se skoro čini da je bolja, jedina opcija. Odvodeći sina da poseti svoju bogatu sestru, ona veruje da se može osloboditi transformacije svog sina tako što će mu pokazati upotpunjenu verziju sveta iz koje će doneti svoju konačnu odluku, odvodeći čitaoca u neke mračne hodnike stvarnog života uvredljivih porodična dinamika i činjenica da se istorija zaista ponavlja. Na drugoj strani priče vidimo Tada, četvorogodišnjaka sa strahom od čudovišta u ormanu. Kroz Tadove oči, koje se od milja zove Tadder, vidimo najstrašnije vizije od svih i doživljavamo krajnju surovost sudbine. Kao dete pripovedač, on je jezivo realističan i saosećajan, njegova percepcija sveta je dovoljna da nas uvuče u duboku zabrinutost za njega, a da se u odrasloj publici ne osećamo lažno ili odvratno. Tad je najintrigantniji dečiji lik u fikciji. Kudžo, sa svojom hipnotičkom atmosferom, višestrukim linijama izbrušene napetosti, životnim dilemama i komplikovanim likovima je priča koja se brzo kreće sa univerzalnim konceptima koji čitaoce dotiču na direktan, lični način. Ova knjiga je oštrih ivica i zajedljiva, brutalna, a iznad svega prelepa, uznemirujuća priča koja se ne zaboravlja, njene reči i značenje žive posle poslednje stranice, njeni likovi i događaji toliko stvarni da biste mogli pustiti suzu ili dve.

Cijeli dan promatram tu djevojku. Ničime ne pokazuje da je svjesna moje prisutnosti, iako se moj unajmljeni automobil vidi s uličnog ugla na kojem su se ona i drugi tinejdţeri okupili ovog poslijepodneva i čine što mladi kojima je dosadno čine kako bi ubili vrijeme. Izgleda mlađa od ostalih, ali to je moţda zato što je Azijatkinja i sitna sa sedamnaest godina, tek curetak. Crna joj je kosa ošišana kratko kao u dječaka, a traperice poderane i ofucane. Ne bih rekla da je to modna izjava, nego posljedica iznošenosti i ţivota na ulici. Puši cigaretu i ispuhuje oblak dima nehajnošću uličnog derana, što je drţanje koje nije u skladu s njezinom blijedom puti i njeţnim kineskim crtama lica. Dovoljno je zgodna da privuče poţudne poglede dvojice muškaraca u prolazu. Djevojka primijeti njihove poglede i netremice ih bijesno promatra, bez straha, ali lako je biti neustrašiv kad je opasnost samo apstraktan pojam. Pitam se kako bi reagirala suočena sa stvarnom prijetnjom. Bi li se opirala ili bi popustila? Ţelim znati koliko je čvrsta, ali još je nisam vidjela na kušnji. Kako se spušta večer, tinejdţeri na uglu polako se razilaze. Najprije odlazi jedan, pa još jedan. U San Franciscu su čak i ljetne noći hladne, pa se preostali klinci šćućure jedni uz druge u svojim puloverima i jaknama, pale si cigarete i uţivaju u prolaznoj toplini plamena. Knjigu potražite OVDE

Kada se Dženi Klifton udala za Majkla, bilo je to venčanje iz snova. Njihov brak krunisao se rođenjem sina Danijela, a Dženin život je napokon postao upotpunjen. Tri godine kasnije upadaju u finansijske probleme. Retke svađe prerastaju u svakodnevne vriske. Nešto mora da se promeni u njihovom životu…i menja se, kada Majkl iznenada gubi život tako što ga auto gazi a vozač beži sa mesta tragične nesreće. Usamljena i očajna, Dženi se sprijateljila sa osobom koja je bila svedok pogibije njenoga muža. Nedugo zatim, Dženi otkriva tajne koje je njen muž krio od nje. Dženi odjednom počinje da sumnja u svoj celi život sa Majklom u koji sada veruje da je bio jedna velika laž – da bi priča bila još intrigantnija njen novi prijatelj takođe krije mračne tajne o sebi….

D 1 etektiv inspektor Ray Stevens stajao je uz prozor i mozgao o svom uredskom stolcu, kojem je lijevi naslon za ruku bio slomljen već najmanje godinu dana. Dosad je tome pristupao pragmatično i jednostavno se nije naslanjao na njega, ali dok je on bio na ručku, netko je na poleđini naslona crnim flomasterom napisao „defektan”. Ray se pitao hoće li se novopronađeni entuzijazam nadređenih kojim su pristupili reviziji inventara protegnuti do zamjene manjkavog stolca, ili mu je suđeno da bristolski odjel kriminalističke policije vodi sa stolca koji baca ozbiljnu sumnju na njegovu vjerodostojnost. Nagnuo se prema stolu kako bi u kaotičnoj gornjoj ladici pronašao flomaster pa čučnuo i preinačio natpis u „efektan”. Vrata njegova ureda otvorila su se i on je brzo ustao vraćajući čep na flomaster. – Ah, Kate, baš sam… – Zanijemio je shvativši što znači izraz na njezinu licu gotovo i prije no što je opazio ispis u njezinoj ruci. – Što imaš? – Bijeg s mjesta prometne nesreće u Fishpondsu, šefe. Poginuo je petogodišnji dječak. Ray je uzeo ispis iz Kateine ruke i preletio pogledom preko njega, dok je Kate u nelagodi stajala na vratima. Nedavno položivši detektivski ispit, u kriminalističkom odjelu radila je tek nekoliko mjeseci i još je uvijek hvatala konce. Međutim, bila je dobra: bolja no što je znala. Knjigu potražite OVDE

Pedeset nijansi – Siva Nakon što je studentkinja književnosti Anastazija Stil intervjuisala Kristijana Greja – sivookog, prelepog, moćnog poslovnog muškarca – oseća se izuzetno uznemireno. Ubeđena da je njihov sastanak loše prošao, pokušava da više ne misli na taj događaj – sve dok se Grej ne pojavi u prodavnici u kojoj ona radi i pozove je da izađu. Neiskusna i naivna Ana je šokirana činjenicom da ga želi. Kada je on upozori da je za nju bolje da među njima ne bude ničega, Ana ga želi još više. Ana ne zna da Greja muče mračne želje i opsesivna potreba za kontrolom. Kada se upuste u strastvenu ljubavnu aferu, Ana će otkriti koje su njene stvarne želje ali i strašne tajne koje Grej skriva od drugih. Proverite zbog čega je ceo svet izgubio glavu za jednim erotskim romanom. Ispitajte mračnu, neistraženu stranu seksualnosti. Pedeset nijansi – Mračnije Nastavak planetarnog bestselera Pedeset nijansi – Siva. Romantičan i neobuzdan, ovo je serijal koji će vas opsedati, posedovati i zauvek se vezati za vas. Zastrašena nesvakidašnjim sklonostima i mračnim tajnama, prelepog ali rastrzanog mladog poslovnog muškarca Kristijana Greja, Anastazija Stil prekida njihovu vezu i otpočinje poslovnu karijeru u jednoj izdavačkoj kući iz Sijetla. Ipak, želja za Kristijanom je ne napušta, naprotiv, ona opseda svaku njenu misao. Kada joj Grej ponudi novi ugovor, Ana ne uspeva da mu odoli. Ubrzo saznaje više o mučnoj prošlosti svog mračnog, opsednutog, zahtevnog ljubavnika i shvata bol koji se krije u duši gospodina Pedeset Nijansi. Dok se Grej rve sa svojim demonima , Ana mora da se suoči sa besom i zavišću žena koje su u Kristijanovom životu bile pre nje. A onda mora doneti i najvažniju odluku u svom životu. Priča zbog koje je ceo svet „poludeo“ se nastavlja. Otkrijte zašto je strast snažnija od razuma. Pedeset nijansi – Oslobođeni Onoga dana kada je Anastazija Stil upoznala Kristijana Greja buknula je ljubavna varnica koja im je zauvek promenila život. Kristijanova jedinstvena seksualna interesovanja prvo su zaprepastila Anu, potom je zainteresovala i na kraju potpuno odbila. Kristijan je spreman na svaku žrtvu samo da je zadrži. Zajedno bi mogli imati sve – ljubav, strast, bogatstvo i bezbroj mogućnosti za zajedničku budućnost. Ali Ana zna da je teško voleti gospodina „Pedeset nijansi“ i moraće da se prilagodi njegovom životnom stilu a da time ne izgubi identitet. I baš kada se čini da zajedno mogu da prebrode sve, nesreća, zloba i sudbina se udružuju i oživljavaju Anine najdublje strahove. Uzbudljivo finale priče koje je ceo svet s nestrpljenjem iščekivao. Saznajte kolika je snaga ljubavi. Knjigu potražite OVDE

U kišnim prašumama Perua otkriven je drevni rukopis u kom se nalazi devet ključnih uvida o samom životu – uvida koji vode čovjeka ka sveopštem duhovnom preporodu na Zemlji. Zasnovano na drevnoj mudrosti, Celestinsko proročanstvo vam pomaže da uspostavite vezu između onoga što trenutno doživljavate i omogućava vam da vidite šta će se desiti u narednim godinama vašeg života! Ova nezaboravna priča odiše avanturom i novim otkrićima, ali je isto tako i vodič do istančanog zapažanja i odgovora na pitanja gdje se i zašto nalazite u životu i usmjerava vas ka novoj energiji i optimizmu. *** Knjigu poput ove sigurno nikada niste čitali! Celestinsko proročanstvo Jamesa Redfielda, sociologa s magisterijem iz psihologije, jedinstven je roman već po načinu na koji je postao bestsellerom širom svijeta. Tiskan u privatnoj nakladi, prodavan s polica malih specijaliziranih knjižara kružio je od ruke do ruke, sve do 1994. kada ga otkupila nakladnička kuća Warner. S pet milijuna prodanih primjeraka ovaj inspirativni roman kasnije je stekao mnoštvo poklonika na način koji pomalo podsjeća na uspjehe Carlosa Casta-ede ili Richarda Bacha. Celestinsko proročanstvo priča je o pustolovini jednog Amerikanca koji – progonjen od vlasti – kroz peruanske prašume i visove traga za neuhvatljivim drevnim Rukopisom. Tajanstveni Rukopis kroz Devet uvida kazuje o novom razumijevanju koje će ljudima pomoći da povijesna zbivanja stave u kontekst vlastitih doživljaja, da shvate svijet oko sebe kao slijed neobičnih podudarnosti, da međuljudske odnose raspoznaju kao nepotrebnu borbu za vlast nad emocionalnom energijom, te da uvide kako će se sve to odraziti na nas i naš život u vremenu koje dolazi. Crpeći nadahnuće iz mnoštva teorija s područja društvenih i prirodnih znanosti dvadesetog stoljeća, Redfield je ostvario fascinantnu romansiranu sintezu čiji je šarm i unutrašnja postojanost osvojila milijune čitatelja širom svijeta. Nakon dvije godine neprekidnog boravka u vrhu bestseller lista, Celestinskom proročanstvu pridružili su se i drugi Redfieldovi romani Deseti uvid, Celestinsko proročanstvo – iskustveni vodič i Tajna Shambhale.

“Neverovatno je kako su svi nešto smeteni kada je u pitanju ženska seksualnost, uključujući i same žene. Ženski časopisi stalno nude svojim čitateljkama savete kako da bolje zadovolje svoje muškarce (i gde da nađu proizvode koji će im u tome pomoći), dok nas televizijske emisije za žene bombarduju horor pričama o tome kako su muškarci grozni – i usred svega toga imamo gomilu prelepih žena – seks simbola – koje, navodno, krče put našem seksualnom napretku. Zašto onda sve veći broj žena pominje zapanjujuću nezainteresovanost za seks? Zašto ženama seks više nije zabavan? Kada se neka popularna ženska ikona izgladnjuje, menja svoj izgled, lažno predstavlja, prodaje, ponižava sebe i slično, ona doprinosi sveukupnim standardima koji utiču na to kako muškarci posmatraju žene i kako one posmatraju same sebe. Da bismo zaista seksualno osnažili žene (ili na bilo koji drugi način, kad smo već kod toga), smatram da treba da prestanemo s pokušajima da ih kontrolišemo ili menjamo. Moramo ih prihvatiti onakvima kakve jesu. Kada se žene osećaju samouvereno, seks im više prija. Seks nije tržište koje su okupirali malobrojni izabrani. Sve žene imaju seksualnost u sebi, iako ona u mnogima od nas leži usnula zbog štete koju su nam nanele kultura i mediji. Može da se probudi, ali samo potpunim prihvatanjem onoga što smo. Moramo da se osećamo bezbedno u sopstvenoj seksualnosti bez straha da će nas neko iskoristiti, promeniti, kategorizovati, kazniti, osramotiti ili poniziti. Zasnovane su na pravim ženskim fantazijama, bez cenzure. Nemojte se uznemiriti ukoliko naiđete na poneku fantaziju koja nije sasvim „ispravna“ sa svake tačke gledišta. Imajte u vidu da sam pažljivo odabrala ove fantazije od najpopularnijih prema mom istraživanju. Prihvaćanje ovih fantazija neće naškoditi pokretu za jednakost polova, budući da se jednakost može postići samo putem prihvatanja. Imajući u vidu da sam pisala za žene, dala sam svojim junakinjama moć koja neće ugroziti fantazije čitaoca. Uviđajući njenu želju za romantikom, dodala sam strast i nežnost da bi seksualne fantazije dobile dublji značaj. Klonila sam se tendencije, koju mnogi pisci ispolje, da junakinje budu neprirodno lepe i „savršene“. Muški likovi imaju veliki udeo u tim fantazijama, a ženski su napisani tako da čitateljka lako može da se zamisli u glavnoj ulozi. Priče su izuzetno erotske, ali bez ikakve vulgarnosti koja tako često prati seksualni materijal. Likovi su davni prijatelji s kojima je većina nas odrasla u Grimovim i ostalim bajkama. Umesto starih, prevaziđenih maksima originalnih bajki, ubacila sam nekoliko sopstvenih, modernih, dodataka. Knjigu potražite OVDE

Nesvakidašnja scena uzdrmala je crkvu i celo zajednicu gde se crkva nalazi. Sveštenik je ubijen i obezglavljen. Ostavljen je u vešto planiranoj pozi sa rukama sklopljenih okolo grudi i raširenih nogu. Forenzički tim ulazi i počinje da radi na slučaju. Otkrivaju urezan broj tri na sveštenikovim prsima. Sve aludira na ritualno ubistvo nekog pomahnitalog ritualiste. Nekoliko dana kasnije, policija pronalazi nova tela, što definitivno asocira na to da je u pitanju serijski ubica. Ubica bira osobe koje su u prošlosti imale specifične strahove i košmare i ubija ih upravo na taj način. Počinje velika potera za sadistom ubicom. Ovaj čovek je nešto drugo. On može da čita misli žrtvama. Ovaj slučaj je definitivno drugačiji od bilo kojeg drugog slučaja kojim se inspektor Hanter bavio u prošlosti. Kako se priča razvija i da li će policija uhvatiti jednog od najbolesnijih sadističkih ubica u američkoj istoriji saznajte čitajući ovo fenomenalno delo Krisa Kartera.

Sada sa sedištem u SAD, Tomas odlučuje da prisustvuje 25. okupljanju svoje stare srednje škole (koja takođe slavi svoju pedesetu godišnjicu), elitnog Licee International Saint-Ekuperi — “vrhunca akademskih institucija u Alpima Primorskim”. Nije da ima toliko školskog duha, niti toliko lepih uspomena, a još manje prijatelja iz tih dana. Ali jedna stvar ga proganja i lebdi: nestanak njegove drugarice iz razreda, u koju je bio beznadežno zaljubljen, Vinče Rokvel — koja je očigledno pobegla sa tada dvadesetsedmogodišnjim nastavnikom filozofije Aleksisom Klemanom, sa kojim je , izgleda da je imala tajnu aferu. Zadivljeni Tomas je još uvek u rukama te izgubljene lepotice koja, kako on tvrdi: „nije bila vaša prosečna tinejdžerka; bila je sofisticirana, živahna, duhovita“ – iako će drugi o njoj slikati prilično drugačiju sliku. A Tomas je takođe bio jedan od retkih ljudi u zavejanom kampusu tog 20. decembra 1992. kada su nestali Vinča i učiteljica za koju se pretpostavljalo da je njen ljubavnik. Kao što Tomas brzo jasno daje do znanja, u ovoj priči ima više nego što je rekao, čak i što se tiče veoma ograničenog dela o kome on zapravo zna – a njegova uloga u nekim od ovih događaja preti da će se osvetiti, spreman da obori i Tomasa i njegovog prijatelja Maksima: „Moramo nešto da uradimo“, ponovo je rekao moj stari prijatelj. Znao sam da se zeza. Bomba koja je sada pretila da nam uništi živote bila je ona koju smo sami napravili jedne noći 1992. Oboje smo znali da nema načina da ga ublažimo. Kada on i drugi dobiju poruke koje im obećavaju ‘osvetu’, on je još sigurniji. I kako se događaji odvijaju, različito izgleda da će njegov život biti zaista gotov ili zaista gotov. Ali on ostaje stidljiv u pogledu toga u čemu je tačno problem i šta je bio taj pogrešan korak od pre četvrt veka, samo polako dozirajući informacije koje ima — kojima se, u brzom nizu, dodaju zapanjujuće šanse i završavaju na površini kako on počne kopa okolo – od kojih neki čine da ono čime se bavio počne da liči na mali krompir ….. A pošto je Tomas toliko opsednut misterijom koja ga okružuje – i, zaista, uveren (ili barem pokušava uvek veoma, veoma teško da ubedi sebe) da je ona još uvek živa – ništa strašno što je tada mogao da uradi ne bi čini se da je direktno uključuje. Ali… pa, zamršeno ne počinje da opisuje šta je došlo dole (i šta je sada došlo) ovde. Muso dosadno počinje roman poglavljima napred-nazad koja se menjaju između 2017. i 1992. godine, sa scenama iz 2017. zapravo iz kasne polovine savremene priče – pregledom jednog od vrhunaca, zajedno sa lešom sa licem: “prebijen do krvave kaše” (da znamo, od početka, da neko plaća … za nešto). To je jedna od žrtava ovog lanca događaja za koji se ispostavilo da je mnogo složeniji nego što je Tomas zamišljao. Da, on i Maksim su u stvarnoj opasnosti da ono što su uradili 1992. godine budu razotkriveni i da se sruše na njih – ali to nije ni blizu polovine. Među otkrićima koje je Tomas napravio jeste da je žena koja je žudela za njim svih ovih godina — koja je takođe bila u kampusu te kobne decembarske noći — bivša drugarica iz razreda koja je sada šef kardiologije u lokalnoj bolnici, Fani Brahimi, sve ove godine sa sobom nosi svoj strašni teret. Konačno je otkrila svoju dušu Tomasu, i to bi izgleda razjasnilo mnoga pitanja – osim što umesto toga ukazuje na još komplikovaniji scenario. Deca — Tomas i njegov drugar Maksim, kao i Fani, ispostavilo se da su poverljivi samo za deo informacija — u šta su bili umešani — i previše lako ekstrapoliraju iz ovoga. Rezolucija o tome šta se desilo sa Vinčom, i zašto – i način na koji je nekoliko drugih ljudi bilo uključeno u sve to – su više nego glupi – ali dovoljno zabavno. Tomas može usput da postane pomalo težak — pa, znate: “U potrazi za Vinčom, takođe sam – možda posebno – istraživao samog sebe”. I istinski, Muso dozvoljava Tomasu da sazna neke iznenađujuće istine o sebi do kraja. (Zajedno sa njim nije u potpunosti voljan da odustane od svoje fantazije da je Vinča još uvek živa, za koju želi da se drži.) Konačni zaokret u volji-i-za-šta-će-i-za-šta ima jedan neverovatan zaokret previše nakon što je Tomas sve priznao novinaru, ali do tada su čitaoci verovatno spremni da prihvate bilo šta. Problematično je, međutim, to koliko likova nalete bez razmišljanja, gotovo na kapu, glumeći impulsivno. Čini se da čak ni odrasli Tomas nije mnogo naučio, jer juri okolo bez prestanka (i u stvari, bezglavo), retko odvajajući vreme za promišljanje. Nekoliko likova radi veoma, veoma loše stvari — kao u ubijanju ljudi — ili su ubeđeni da su uradili loše stvari, i ne izlaze samo sa grižnjom savesti; jedna osoba koja završi u zatvoru nije ona koja pripada tamo (za taj zločin – iako ta osoba sigurno ima neko ponašanje za odgovor tokom decenija), dok oni koji su krivi kao greh plaćaju na osnovnije načine – ili samo dobiju dalje. Ovde ima malo toga što je moralno dvosmisleno; nešto od onoga što se odigralo je jednostavno, potpuno pogrešno. Dakle, Reunion ostavlja, ili bi trebalo, da ostavi prilično kiselkast ukus; Muso se verovatno zalaže za odsluženu pokoru Muso zna svoje stvari – i kako da glumi publiku – dovoljno dobro da čitaoce zadrži angažovanim, radoznalim i zabavljenim, ali Reunion se često oseća previše užurbano i zauzeto. Tomas zaista treba da se zavali i pažljivije razmisli o stvarima (a trebalo je i u tinejdžerskim danima). Ali verovatno uz tako apsurdno komplikovanu postavku/situaciju, probijanje kroz nju je jedini način na koji može izgledati da izdrži. I, uz sve svoje mane, Reunion je prilično zabavan.

Desila se pljačka banke i završila je brutalnim ubistvom. Inspektor Harry Hole radi na razrešenju ovog nesvakidašnjeg slučaja. Harry dobija poyiv i odlazi na večeru na koju ga je pozvala njegova bivša devojka Anne. Nakon večere Harry odlazi u krevet, sutradan se budi i ne seća se apsolutno ničega što je radio u poslednjih dvanaest sati. Tog istog jutra policija tu istu bivšu devojku Anne pronalazi mrtvu. Sve sluti na samoubistvo i tako je na kraju taj tragični slučaj i okarakterisan, no nakon toga dešava se nešto nesvakidašnje. Harry počinje da dobija preteća pisma od nepoznatog pošiljaoca. U pismima ta osoba krivi Harry-ja za smrt Anne. Dok se Harry trudi da skine ljagu sa svog imena i prisjeti bilo kakvog detalja oko te noći, grad Oslo je ponovo na meti ozloglašene bande koja pljačka banke. Knjigu Potražite OVDE

Jednog snežnog jutra, dečak po imenu Jonas, budi se i saznaje strašnu stvar. Njegova majka je jednostavno nestala. Čudan splet okolnosti nagoveštava da je ova misteriozna priča čak šta više i bizarna. Snjegović kojeg nisu oni napravili, nosi šal njegove majke. Taj šal je Jonas poklonio majci za božić. Inspektor koji vodi slučaj sumnja da iza svega stoji osoba koja mu je poslala poslala sumnjivo pismo. Slučaj postaje sve bizarniji i bizarniji. Inspektor Harry pronalazi obrazac na kojem su sačuvani podatci još jedanaest žena koje su nestale na sličan način. Sve su nestale na prvi dan snega. Ubica se igra sa inspektorom Harryjem. Uvlači ga u svoje igre i počinje da se vodi novim paternima i pravilima kako bi ostao u prednosti nad policijom. Knjigu Potražite OVDE

Decembar 2006. Božićno veče u centru Menhetna Sneg pada od jutros bez prestanka. Uprkos prazničnom osvetljenju, „grad koji nikada ne spava” izgleda ukočen od zime, usporen. Za jedno praznično veče, saobraćaj je iznenađujuće redak. Tlo prekriveno snegom je klizavo, pa je svako kretanje otežano. Na uglu Medison avenije i 36. ulice, limuzine se smenjuju ujednačenim ritmom. Svaka se zaustavlja ispred ulaza u velelepnu zgradu u renesansnom stilu. To je knjižara Morgan, jedna od najprestižnijih kulturnih fondacija Njujorka, koja danas slavi stogodišnjicu postojanja. Sada su se svi uputili prema novom paviljonu od stakla i metala, koji svojim modernim dizajnom uvodi ovu građevinu u XXI vek. Na poslednjem spratu, dugačak hodnik vodi do široke prostorije u kojoj je, u staklenim vitrinama, izloženo blago ove institucije: jedan primerak Gutenbergove Biblije, oživljeni rukopisi iz srednjeg veka, crteži Rembranta, Leonarda da Vinčija i Van Goga, Volterova i Ajnštajnova pisma, pa čak i jedan deo papirnog stolnjaka na kome je Bob Dilan napisao reči pesme „Blowin in the Wind”. Masa se polako stišava, zakasnele zvanice zauzimaju svoja mesta. Jedan deo sale za čitanje specijalno je preuređen za ovo veče, kako bi privilegovani gosti mogli da uživaju u sonatama Bramsa i Mocarta u izvođenju violinistkinje Nikol Hadavej. Muzičarka, praćena aplauzom, izlazi na scenu. To je mlada žena od tridesetak godina, šik i inteligentnog izgleda. Sa frizurom u stilu Grejs Keli podseća na Hičkokove junakinje. Nastupala je u poznatim internacionalnim salama i s velikim orkestrima. Od prvog izdatog diska, u svojoj šesnaestoj godini, osvojila je mnogobrojne nagrade. Pre pet godina, jedna drama joj je srušila život. Taj događaj burno su propratile televizija i štampa, tako da je od tada njena popularnost prešla krugove obožavalaca muzike.

Kad je napustio prostoriju, Evie je nesigurno uzdahnula i sklopila oči. Ne treba brinuti da će promijeniti mišljenje. Sklopili su dogovor, a stoput više od njega željela je što prije krenuti. Pomisao da je rođaci traže utjerivala joj je strah u kosti. Kad je krajem ljeta pobjegla od kuće, uhvatili su je na ulazu u očev klub, a tijekom povratka tetak Peregrine toliko ju je išamarao u kočiji da je zaradila rasječenu usnicu i masnice na oku, leđima i rukama. Potom su je dva tjedna držali zaključanu otvarajući vrata samo kako bi joj tutnuli kruh i vodu. Nitko, pa čak ni Annabelle, Lillian i Daisy nisu znale što je sve prošla. Život u kućanstvu Maybrickovih bio je prava noćna mora. Toj majčinoj strani obitelji pridružili su se Stubbinsovi, odnosno majčina sestra Florence i njezin suprug Peregrine, odlučivši je zajedničkim snagama slomiti i s ljutnjom i zbunjenošću nisu shvaćali zašto se to ispostavilo toliko zahtjevnom zadaćom… poput nje same. Nije ni slutila da će moći otrpjeti toliko okrutne kazne, ravnodušnost, pa čak i mržnju i pritom se ne slomiti. Možda je ipak naslijedila više od oca nego što su mislili. Ivo Jenner boksao je golim šakama, no talentiranost nije bila tajna njegova uspjeha u ringu i izvan njega nego žilavost, koju je očigledno i ona naslijedila. Toliko je silno čeznula da ga posjeti da je pri pomisli osjećala tjelesnu bol. Bila je uvjerena da nikome na svijetu nije stalo do nje koliko njemu. Iako je bio nemaran u svojoj ljubavi, nitko drugi nije bio nimalo bolji prema njoj. Osim toga, u potpunosti je shvaćala zašto ju je prepustio Maybrickovima odmah nakon majčine smrti pri porodu. Knjigu potražite OVDE

U najnovijem romanu „Doživotna robija“, prvom posle čak šest godina, Vedrana Rudan piše o svojim omiljenim temama, odnosu roditelja i dece, kao i o tome šta znači biti istinski slobodan. Da li je sloboda moguća bez materijalne sigurnosti, da li rad oplemenjuje ili porobljava čoveka i šta je neophodno da bi žena zaista bila nezavisna, samo su neka pitanja koja glavna junakinja Lola postavlja sebi, ali i svima nama. Vedrana Rudan u knjizi “Doživotna robija” ispisuje priču o nesvakidašnjoj ženi s kojom se možda nećete uvek složiti, ali ćete uživati u svakom trenutku provedenim s njom. “Bebe rastu, postaju ljudi, ljudi s kojima možda nikad ne bi popila kavu da nisu meso tvoga mesa, ili ljudi koji nikad ne bi s tobom popili kavu da ih netko nije izvukao iz tebe”, konstatuje Vedrana Rudan u knjizi “Doživotna robija”. Ključne reči novog romana Vedrane Rudan su seks, ljubav, zločin i pogled na more. „Doživotna robija” je ljubavna priča od koje se svakom normalnom diže kosa na glavi. Ali…Što je normalno? Tko je od nas normalan?“-kaže Vedrana Rudan o novom romanu. Broj strana: 216 Cena: 899 din + troškovi dostave Knjigu možete poručiti i telefonom : 066 060820 ISPORUKA NA ADRESU, PLAĆANJE POUZEĆEM

Prošlo je više od 70 godina nakon što je 8. juna 1948. godine u Britaniji objavljena knjiga 1984. Džordža Orvela, a ona je i dalje delo kojem se vraćamo kad god je istina osakaćena, jezik iskrivljen, a moć zloupotrebljena. Roman se uvukao i u svest bezbroj ljudi koji ga nisu čitali. Fraze i koncepti koje je Orvel skovao postali su suštinske odrednice političkog govora, i dalje moćne posle decenija upotrebe i zloupotrebe: novogovor, Veliki Brat, Policija misli, soba sto jedan, Dva minuta mržnje, dvomisao, nelice, telekran, rupe za pamćenje, 2 + 2 = 5 i Ministarstvo istine. Reč orvelovski pretvorila je piščevo ime u sinonim za sve ono što je mrzeo i od čega je strahovao. Knjiga je adaptirana za film, televiziju, radio, pozorište, operu i balet, izvršivši uticaj na ostvarenja najrazličitijih umetnosti, pa čak i na govore, izborne kampanje i ustanke. Neki ljudi su proveli godine u zatvoru samo zato što su je čitali. Nijedno književno delo iz prošlog veka nije bilo ni blizu 1984. prema sveprisutnosti u kulturi, pri čemu ona i dalje zadržava svoju težinu. Prvi deo Ministarstva istine donosi priču o Orvelu i svetu u kome je živeo: o ljudima koje je sretao, vestima koje je pratio i knjigama koje je čitao, kao i o ključnim uticajima na 1984. Drugi deo knjige prati kulturni život 1984. od Orvelove smrti do danas. Celim tokom priče, veze sa sadašnjom situacijom ponekad su eksplicitne, a ponekad implicitne, podsećajući nas da je to što nam se ovaj roman i 2022. tako glasno obraća užasna optužnica kako za političare, tako i za same građane. Za bilo kog umetnika, cena ogromne popularnosti jeste i rizik da će biti pogrešno shvaćen. Ova knjiga je pokušaj da se povrati izvesna ravnoteža objašnjenjem šta je Orvelov roman zaista, kako je došlo do njegovog nastanka, kao i kako je oblikovao svet, u odsustvu autora, u prošlih sedamdeset godina. „S oklevanjem ću reći da je 1984. važnija nego ikad, ali je prokleto više važna nego što bi smela da bude.“ Broj strana: 336 Cena: 1199 din + troškovi dostave Knjigu možete poručiti i telefonom : 066 060820 ISPORUKA NA ADRESU, PLAĆANJE POUZEĆEM

Dijete je zacviljelo i počelo se meškoljiti. Ona je pogledala na sat, podignula dijete iz krevetića i sjela u naslonjač za dojenje pokraj prozora, osjećajući kako joj lagani povjetarac hladi kožu. Sunce je vani bilo visoko na nebu, a vrućina će biti sve jača; negdje u kući lajao je pas, a iz kuhinje su dopirali zamamni mirisi kuhanja. Odgrnula je kućni ogrtač i otkrila blijedu, prošaranu dojku. Dijete se nosićem protrljalo o nju i tada uhvatilo bradavicu. Imao je dobru, jaku čeljust, toliko čvrstu da su joj bradavice bile ispucane i bolne pa je morala gristi usnu kako bi mogla izdržati tu bol. Želeći si zaokupiti pozornost nečim drugim, pogledala je po sobi. U sva četiri kuta sobe nalazila su se sjećanja u obliku predmeta: izrezbareni stolčić koji je došao sa sjevera; sjenilo noćne svjetiljke koje je sama sašila; tepih iz Indokine. Kad je pomilovala djetetov obraz, ono je prestalo sisati, podignuta ručicu i, u jednom dirljivo lijepom trenutku, njegovi su majušni prstići posegnuli prema njezinu licu. Bio bi to trenutak za suze. Kad ga je odvojila, polegnula ga je na krevet omotanog mekim kukičanim šalom te ga je, odjenuvši se, polegnula na jednu ruku i još jednom se osvrnula uokolo. Slobodnom rukom zatvorila je poklopac počivaljke, bacila ostavljenu ružu u lakiranu košaru za otpatke i tada prešla dlanom preko preostalog cvijeća u vazi, oslobađajući nagnječene latice. One su lepršale pokraj bijele omotnice te poput velikih kapi krvi pale na ulašteni pod od mahagonija. Otvorila je staklena vrata te, pogledom prešla po vrtu i tri puta duboko udahnula zrak koji je mirisao na jasmin. Povjetarac je prestao; flauta je utihnula. Očekivala je da će osjećati strah, ali je umjesto toga bila ispunjena dobrodošlim osjećajem olakšanja. To je bilo sve, i bilo je dovoljno. Tada je krenula odlučno, neizbježnim korakom za korakom, a kad je izašla iz kuće, zamislila je najsvjetliju nijansu boje jorgovana: boju spokoja. Knjigu potražite OVDE „

Šta se desi kad se dan izležavanja pretvori u godinu izležavanja? Istog dana kad su njeni nadareni blizanci otišli od kuće na univerzitet, Eva je legla u krevet i ostala tamo. Sedamnaest godina je želela da celom svetu uzvikne: „Dosta! Ne mogu više!“ i konačno joj se pružila prilika za to. Njen muž Brajan Biver, astronom koji provodi vreme posmatrajući širenje kosmosa, održava osmogodišnju aferu s koleginicom Titanijom i besposliči u svojoj šupi, nije zadovoljan promenom u kući. Ko će mu sada spremati večeru? Evina majka ima još manje razumevanja za ovo novo stanje: „Đipila bi iz kreveta da joj gori pod zadnjicom.“ Da li Eva doživljava nervni slom ili samo preterivanjem želi da privuče pažnju? Međutim, vesti o Evinom odbijanju da ustane iz kreveta brzo se šire. Vojska obožavalaca piše joj pisma. Uskoro njenu kuću počinju da opsedaju sledbenici. Iako se neko stalno upliće u njen život, dok leži na krevetu, omeđenom zidovima sobe u kojoj boravi, Eva počinje da shvata šta je sloboda. Žena koja godinu dana nije ustala iz kreveta je zabavna i dirljiva knjiga o tome šta se dešava kad neko prestane da udovoljava svima osim sebi. Sju Taunzend, najduhovitija engleska spisateljica, napisala je briljantan roman koji pod mikroskop stavlja savremeni porodični život. „Smejaćete se do suza.“ – Daily Mail „Izvanredno! Zagarantovan gromki smeh.“– Sunday Times Cena: 999 din + troškovi dostave Knjigu možete poručiti i telefonom : 066 060820 ISPORUKA NA ADRESU, PLAĆANJE POUZEĆEM. POŠILJKE VAN SRBIJE SE ŠALJU NAKON UPLATE KNJIGE I POŠTARINE.

Uzbudljiva priča o ženama koje se usuđuju da uzmu život u svoje ruke. Alis Hejl je odlučila da napusti karijeru publiciste u izdavaštvu i posveti se pisanju. Pristala je da se iz odličnog stana na Menhetnu preseli s mužem u predgrađe Njujorka. Uredno pokošeni travnjaci, nizovi istih kuća u istim ulicama… Dobro došli u Grinvil, mesto gde mladi, urbani zaposleni ljudi dolaze da umru. A onda je Alis u podrumu pronašla svesku Neli Merdok, prethodne vlasnice kuće, u kojoj je tipična američka domaćica pedesetih godina prošlog veka zapisivala recepte, ali i sve što joj je bilo na umu i duši. Ma kako mistično zvučali pečena aljaska ili kuvani keks, ovi recepti nisu ni približno tajnoviti koliko je Nelin život. Istražujući sudbinu jedne „savršene američke supruge“ s polovine prošlog veka, Alis shvata da je i sama nezadovoljna odnosom sa mužem, te da pod pritiskom okoline i patrijarhalnih konvencija gubi kontrolu nad sudbinom. I odlučuje da to promeni. „Neli ima mnogo više da nauči Alis o tome kako da bude supruga i žena nego kako se peče pita. Najvažnije od svega, ovaj roman govori o tome kako da sve ono što mislite da može da vas zarobi – kuvanje, briga o kući, rađanje dece – prigrlite, zavolite i po potrebi iskoristite kao svoje oružje.“ – New York Times Book Review „Uzbudljiv roman o dve snažne, nezavisne žene koje se bore za svoje mesto u muškom svetu.“ – Associated Press Cena: 899 din + troškovi dostave Knjigu možete poručiti i telefonom : 066 060820 ISPORUKA NA ADRESU, PLAĆANJE POUZEĆEM. POŠILJKE VAN SRBIJE SE ŠALJU NAKON UPLATE KNJIGE I POŠTARINE.

Ostati ili otići? Da li sudbina određuje koga ćemo voleti? Postoji li srodna duša? Lusi je na životnoj raskrsnici. Upravo je dala otkaz i nema predstavu o tome šta joj je sledeći korak: da li da iskoristi ušteđevinu i ispuni san o tome da postane pisac, ili da se preseli u London i pokuša da ponovo izgradi karijeru? Izgleda skoro kao sudbina kada iste večeri upozna Kejleba, potpunog stranca, i naleti i na Maksa, muškarca koji je nekada bio ljubav njenog života. Treba li da ostane u primorskom gradiću u kojem je odrasla i bolje upozna Kejleba? Ili bi bilo bolje da ode u London i opet proba sa Maksom, koji joj je pre deset godina slomio srce? To je samo jedna, obična odluka – ali nekada i ta jedna odluka može potpuno da promeni tok života. Nezaboravan i dirljiv roman za sve one koji veruju u sudbinu i srodne duše, ili su bar jednom zastali i zapitali se kakav bi im bio život da su napravili drugačiji izbor. Broj strana: 288 Cena: 1099 din + troškovi dostave Knjigu možete poručiti i telefonom : 066 060820 ISPORUKA NA ADRESU, PLAĆANJE POUZEĆEM. POŠILJKE VAN SRBIJE SE ŠALJU NAKON UPLATE KNJIGE I POŠTARINE.

King odigrava svoj upad u svet zombija, tačnije, pseudo-zombija, pošto čudovišta sadržana u ovoj priči nisu mrtva, sama po sebi. Stvari u priči počinju sasvim nevino, gde je umetnik iz Nove Engleske Klej Ridel u Bostonu nakon što je uspešno predstavio svoj najnoviji ugovor o stripu jednoj kompaniji. Međutim, dok je na ulici, Klej je svedok „Pulsa“, signala koji se šalje širom globalne mreže mobilnih telefona koji dovodi do toga da svi koji su imali telefone na ušima bukvalno polude i počnu da napadaju netaknute ljude. Kao što možete zamisliti, priča veoma brzo prelazi u ludilo, haos i užas, a dok čitalac prati Kleja u njegovom očajničkom pokušaju da se ponovo spoji sa svojim malim sinom u Mejnu, upoznajemo se sa bezbroj likova i razvoja zapleta koji su osmišljeni da vas potpuno šokiraju, iznenade i angažuju, i to prilično efikasno. Budite svedoci trijumfalnog, krvavog povratka Stivena Kinga žanru koji ga je učinio poznatim. Ostavljajući po strani svoju ljubav prema složenim karakterima i gradskoj istoriji i sklonost ka odloženom zadovoljenju, King trgne čitaoce s nogu već na prvih nekoliko stranica, uvlačeći ih u borbu i ne nudeći nikakve šanse da dođu do daha do poslednje stranice. U ovom romanu, King u čitaoce uspeva da utisne strah od tehnološkog rata i terorizma. Mobilni telefoni isporučuju apokalipsu milionima ljudi koji ništa ne sumnjaju tako što im brišu mozak bilo kog čovečanstva, ostavljajući za sobom samo agresivne i destruktivne impulse. Oni bez mobilnih telefona, poput ilustratora Klejtona Ridela i njegove male grupe “normalnih“, moraju da se bore za opstanak, a njihovo putovanje da pronađu otuđenu Klejtonovu ženu i malog sina vodi knjigu ka rešenju. Pošto nije u ptianju neki nepostojeći virus koji je iznenada promenio svet, stvari koje su se desile u ovoj priči veoma delovaluju kao da imaju neki drugačiji nivo uverljivosti. Dodajte ovo činjenici da King definitivno ima komandu nad prikazivanjem različitih tipova ljudi, nisu svi njegovi likovi heroji čistog srca, niti su neki od njih potpuno zli, i dobićete priču koja zaista naglašava realistične aspekte i umanjuje skokove vere koje čitalac mora da prihvati verujući da bi se virus mogao širiti i cvetati preko mreže mobilnih telefona. Iako nije tako monstruozno ogroman kao mnoga Kingova pisana dela, na 355 stranica romana “Mobilni telefon” on i dalje pruža čitaocu dosta toga. Postoje trenuci u priči u kojima se oseti da je Kingova uobičajena taktika davanja detaljnih slika zapravo postala štetna za celokupnu priču, čineći da se određeni delovi priče osećaju previše izvučeno za širu publiku. Dok su mnogi uživali u kraju ove priče i bili zadovoljni čitanjem i završetkom ove virus-manije, sam autor je javno rekao da je dobio mnogo pritužbi na prirodu zaključka priče, čak je otišao toliko daleko da ga je promenio u scenariju koji je napisao za filmsku verziju. Iako u ovoj knjizi definitivno postoje neki veoma originalni koncepti, uključujući način na koji stvorenja pokazuju čudnu mentalnu evoluciju kako priča napreduje, sam King je priznao da veliki deo inspiracije za naraciju leži u pričama i idejama drugih autora i kreatora. U svojoj posveti na prednjoj strani knjige, King se zahvaljuje Ričardu Matesonu i Džordžu Romeru, jer postoje elementi Matesonovog “Ja sam legenda“, kao i Romerovih “Ludaci“ i filmova o zombijima koji se provlače kroz njegov roman “Mobilni telefon“. Romero i King su radili zajedno više puta, posebno na igranim filmovima “Creepshow” i “The Dark Half”, i može se reći da je njihova veza sasvim prirodna. Prepuna jednakih delova akcije, horora i intrigantnih ideja, i sa dovoljno iluzija i referenci na druga Kingova dela, “Mobilni telefon” je veoma prijatno čitanje od početka do kraja. “Mobilni telefon” adaptiran je u film iz 2016. – sa glavnim ulogama koje su pripale Džonu Kjuzaku i Semjuel L. Džeksonu – u fokusu obožavatelja svakako bi trebalo da bude originalna pisana verzija, koja je prvi put objavljena 2006. godine.

Ne mogu baš mnogo da kažem jer je ova knjiga iskušenje prilično velikih razmera i treba je doživeti! Imao sam od prve stranice, a onda mi se zaglavio u mozgu nakon što sam je zatvorio! Savršen je za ljubitelje slasher-a i izgrebaće sve užase i svrbež krvi koji imate! Apsolutno ga preporučujem ljubiteljima horora !! Bilo je ludo, ali sjajno!! Na Baltičkom moru niko vas ne čuje kako vrištite. Večeras se 1200 putnika pridružilo krstarenju između Švedske i Finske. Škripavi stari brod putuje istim putem, napred-nazad, svakog dana u godini. Ali ovo putovanje će biti drugačije. Usred noći trajekt je iznenada odsečen od spoljašnjeg sveta. Nema gde da se pobegne. Ne postoji način da kontaktirate kopno. I niko ne zna kome mogu verovati. Dobrodošli na brod Baltic Charisma. „Krvno krstarenje je zastrašujuće i zastrašujuće stvarno, obavezno štivo za fanove Stivena Kinga i Džona Ajvidea Lindkvista“ – Elizabet Hend, autorka Generation Loss and Hard Light. „Krvava krstarenje“ je u potpunosti smeštena u periodu od 24 sata na krstarenju alkoholom koji povezuje Švedsku i Finsku, tako da je širenje tako tanke priče na 560 stranica jednostavno previše. Ljudi idu na ovaj brod da se napiju, igraju, zabave i napuste svoje živote za taj dan. Radnja prati mešavinu putnika i osoblja sa pojedinačnim poglavljima nazvanim po liku, kao što je „Marianne“ koja je jedna od većih i naklonjenijih grupa koju pratimo. Ukupno ih ima desetak, a nekoliko njih se dodaje kako roman napreduje. Većina njih je bila prilično dosadna, što nije unelo mnogo efekta priči, a pošto je radnja smeštena u tako kratak period, malo je bilo u pozadini priča koje bi oživele jednodimenzionalnu grupu. Možda mislite da bi priča od 24 sata mogla povećati intenzitet, ali iz bilo kog razloga je pala, možda je nešto izgubljeno u prevodu. Natprirodna zaraza počinje nakon oko 20% ovog dugog romana i previše sličnih scena koje su se ponavljale i blage. Problem sa postavljanjem takve priče na čamac je u tome što postoji samo toliko, veoma ograničeno, načina na koje se ona može odigrati. Na kraju, uvek možete izabrati da skočite preko palube! (kao što radi jedan lik…) Putnici su hrome patke i lako ih je ubiti jer ima tako malo mesta za skrivanje, a pošto se to dešava tako brzo, nema nikakvog osećaja za stvaranje straha. Kao što sam već rekao, unapredjeni publicitet je naivno uporedio Matsa Strandberga sa Stivenom Kingom koji je napisao knjigu o sporim i postepenim infestacijama vampira u „Salem's Lot” ili briljantnim Robertom Mekamonom koji je to radio više od nedelju dana u „Oni žeđ” ili nedavno Giljermom del Torom i Čak Hogan u trilogiji „The Strain“. Ovaj roman nema apsolutno ništa da ga uporedi sa glavnim delima u žanru, a svakako ne sa tri koja sam upravo proverio. U „Blood Cruise” imamo momke i devojke koji pevaju karaoke jedan minut i beže za život nekoliko minuta kasnije nakon što su kupili kriglu i nemaju načina da se brane osim što koriste svoje visoke potpetice kao oružje. Ali hej, ovo je Švedska, tako da bar postoji evrovizijska veza tamo negde! Ali za tako veliku knjigu zaista je nedostajalo napetosti i nisam mogao da ne osetim da postavka stola iz Formica čamca nije pomogla. Zanimljivo, jedan od „likova“ je i sam čamac „Baltička harizma“, što je bila jedna od zanimljivijih sekvenci. „Blood Cruise“ je imao nekoliko dobrih ideja, jer su neki od istih likova nakon što su se zarazili dobro funkcionisalo, a način na koji su duže zaraženi videli nedavno preobraćene kao ‘novorođenčad’ je bio lep dodir, ali mnogi od njih su jednostavno izgubljeni u samoj dužini knjige. Same transformacije, ispadanje zuba i sve to, takođe su bile prilično cool. Na kraju krajeva, pozadinska priča o tome odakle je zaraza nastala nije bila ništa novo i nije me posebno zgrabila ili ubedila na bilo koji širi natprirodni način. Skakanje od lika do lika postalo je zamorno, u nekim momentima su veze poglavlja bile veoma male, i počeo sam da zbunjujem nekoliko njih dok su se spajali. Kada je zaraza počela da potresa, većina likova je bila u istoj nevolji, tako da je zaista trajala predugo i nedostajao je lik koji bi se istakao kao heroj ili neko za koga bi se navijao. To je zapravo vampir na čamcu (560 stranica) i nema smisla maskirati ga u bilo šta drugo. Veoma ste dobrodošli da se ne slažete, ali takođe bih rekao da je njegova IA trilogija „Engelsfor“ znatno izazovnija od ove. PDF Pregled Knjige

Da li biste izabrali ljubav kada biste znali kakav će biti kraj? Džoel se odrekao ljubavi, zakleo se da se više nikada neće zaljubiti jer se svima koje voli dogodi nešto loše. Međutim, kada na svom putu upozna šarmantnu Kali, u njoj vidi drugu šansu, priliku da bude srećan. Kali se već dugo bori sa tugom, ali u Džoelu otkriva onu vrstu ljubavi o kakvoj je oduvek maštala. Od trenutka kada su se slučajno sreli, znali su da će im se životi promeniti. Kao stvoreni jedno za drugo, mladi, željni topline i bliskosti, njihova priča tek počinje. Ali Džoel već zna kako će se završiti. Još otkad je bio dete, muče ga snovi o ljudima koje voli, vizije o tome šta će se dogoditi – bilo dobro ili loše. A sada je sanjao san kojeg se najviše plašio. Postoje knjige koje mogu da nam razbiju srce u milion komadića, one zbog kojih ne možemo da spavamo i zbog kojih prolijemo more suza. „Od pogleda na tebe” je upravo takva priča, jedan od najromantičnijih romana ove godine! Broj strana: 304 Cena: 999 din + troškovi dostave Knjigu možete poručiti i telefonom : 066 060820 ISPORUKA NA ADRESU, PLAĆANJE POUZEĆEM. POŠILJKE VAN SRBIJE SE ŠALJU NAKON UPLATE KNJIGE I POŠTARINE.

Sirenino ime je Ajkaja. Ajkaja je žena na koju je pre mnogo godina bačena kletva. Ona od tada živi u vodi i osuđena je na večni život u telu ribe. Dejvidov susret sa sirenom Ajkajom je bio veoma kratak, samo nekoliko sekundi. Dejvid pak nikako sirenu ne može da izbije iz svoje glave. On se vraća na isto mesto susreta mesecima kasnije u nadi da će je ponovo sresti. Dešava se nešto neočekivano. Neki turisti iz Amerike hvataju Ajkaju i drže je u zarobljeništvu. Dejvid videvši šta se dešava, odlučuje da joj naravno pomogne. Oboje se skrivaju u njegovoj kući. Dejvid i Ajkaja se nakon nekog vremena provedenog zajedno zaljubljuju jedno u drugo. Može li ova romansa opstati. Hoće li Ajkajina sudbina i telo sirene uticati na to. Saznajte tako što ćete obavezno pročitati ovaj fenomenalni bestseler.

Autori poput Edgara Alena Poa, Čarlsa Dikensa, Kormaka Makartija i Stivena Kinga, svi dele neku vrstu srodstva, u tome što njihova dela odišu njihovim prepoznatljivim načinom izražavanja; oni su poznati jer se mogu identifikovati u svojoj kreativnoj metodologiji. Tomas Ligoti je takav pisac i, nažalost, izgleda da je on u velikoj meri „proklizao kroz pukotine“ kada je u pitanju široko priznanje. Njegov književni „glas“ je na sličan način jedinstven, ali njegova popularnost je, može se tvrditi, marginalizovana njegovom nemilosrdno mračnom temom, aspektom njegove fikcije koji će se ovaj recenzent pozabaviti kasnije. Prva priča ovde, ‘Čistoća’ daje ton onome što sledi, svečana i uznemirujuća vinjeta fokusirana na porodicu koja se skoro neprestano seli od kuće do kuće zbog prirode očevih bizarnih eksperimenata u iznajmljenim podrumima, uvodeći tema koja odjekuje kroz mnoge priče koje slede, o cikličnoj prirodi besmislica. „Ništa što ikoga pokreće nema smisla, ako to do sada niste primetili“, primećuje jedan lik i upravo ovaj pojam daje informacije o motivaciji mnogih Ligotijevih likova. „Upravnik grada“ je usredsređen na opštinu koja postoji u stanju haotičnog kretanja, gde su građani dužni božanskim naredbama misterioznog pojedinca koji ih vodi bez izazova iz straha od spaljivanja ili još gore. „Promena je bila suština naših života“, obaveštava nas naš narator. Prelazeći sa ove uznemirujuće hirovite priče, Ligoti ocrtava mučan niz drugih pogleda na svoj tematski zlokobni i uznemirujući književni pejzaž. „Crvena kula“ je prepuna referenci na fabriku koja proizvodi „liniju prilično morbidnih, prilično odvratnih novih proizvoda“ koji su toliko odbojno kreativni da odjekuju u umu dugo nakon što završite sa čitanjem. Grupa priča ističe ekscentrično zamišljen grad čiji stanovnici i uverljivost priče mnogo duguju logici snova groznice. „Karnevali na benzinskim pumpama“ su posebno alarmantni po svojoj efikasnosti da dezorijentišu i ostavljaju čitaocu slike koje su tiho zastrašujuće. Čini se da Ligoti nije zainteresovan da šokira čitaoca, više da vas uvuče u scenarije koji su košmarno nadrealni i duboko uznemirujući. Međutim, njegova upotreba jezika je ponekad pomalo naduvana i prezamršena; zaista postoji red u završnoj priči, ‘Severini’, gde naš narator poriče sledeću pomalo osuđujuću kritiku određenog lika, za koju bi pisac mogao da se optuži Ligoti, „naši umovi su bili otupeli svim verbalnim nagomilavanjem koje je dovelo do ovog trenutka otkrivanja”. Postoji određena tendencija sa strane autora da ponekad zaluta u preterano opsežnu i zamorno tačnu dikciju koja ima za posledicu prenaglašavanje njegove narativne namere i čini zamorno iskustvo čitanja. Ligotija se često poredi sa Lavkraftom, ne u smislu da autor koristi bilo koji od mitova kosmičkog horora koje je popularizovao fantazista rođen u Novoj Engleskoj, već u njegovom stvaranju sopstvenog čudno ostvarenog književnog univerzuma. Ako ništa drugo, ovaj autor ima mnogo više zajedničkog sa Poom i Francom Kafkom u njegovom proznom stilu i načinu pripovedanja na koji istražuje sopstvene koncepte „kućnih ljubimaca“. Postoje reference na takve stvari kao što su kasetofoni, tramvaji i telefoni, ali osim ovih prepoznatljivih aspekata tehnologije dvadesetog veka, ne postoji pravi ‘marker’ za to gde i kada se njegove priče dešavaju, a to doprinosi prirodi izmišljenog iz snova. izlaz ovde. Ovaj recenzent ne bi preporučio da zaronite i da čitate ovu kolekciju od „debelo besmislenih” korice do korice jer je to ponekad slično namernom upuštanju u pomalo mazohističku prinudu da se uronite u slike i koncepte koji se izvode iz noćne more.

Bio je strastveni ljubitelj prirode, i mnoge njegove priče to odražavaju. Iako je Blekvud napisao veliki broj horor priča, njegov najtipičniji rad nastoji manje da uplaši nego da izazove osećaj strahopoštovanja. Dobri primeri su romani Kentaur (1911), čiji vrhunac ima putnički pogled na krdo mitskih stvorenja; i Julius LeVallon (1916) i njegov nastavak Svetli glasnik (1921), koji se bave reinkarnacijom i mogućnošću nove, mistične evolucije u ljudskoj svesti. Njegove najbolje priče, poput onih prikupljenih u knjizi Neverovatne avanture (1914), remek su dela atmosfere, konstrukcije i sugestije. U početku sam mislio da će Sanderson biti Čovek, ali nije. On je katalizator onoga što se dešava gospodinu Bittaciju, koji je Čovek. Bio je Englez koji je godinama bio u Indiji, radeći kao čuvar šuma. „On je, takođe, razumeo drveće, osećao je suptilno zajedništvo sa njima, rođeno možda iz onih godina koje je živeo brinući o njima, čuvajući, štiteći, negujući, godinama samoće među njihovim velikim prisustvom u senci.” Gospodin Bittaci je naložio Sandersonu da naslika portret libanskog kedra koji stoji ispred kuće Bittaci, koja se nalazi blizu ivice Nove šume. Gospodin B je odabrao ovu kuću posebno zbog njene lokacije u blizini čuvene šume. Gospođa Bittaci mu je dozvolila ovaj izbor, pošto je u izvesnoj meri razumela njegovu vezu sa drvećem. Ali samo u određenoj meri. Znala je da je srećniji u šumi, ali je osećala da ga to oduzima od nje na načine koje ona nije razumela i koji su je na mnogo nivoa plašili. Ona nije imala istu viziju o prirodi, a ono što se dešava u priči utiče na oboje na način koji nije očekivao.