Mihajlo Đoković Tikalo je rođen 1. januara 1941. g. u Čačku. Već na njegovim najstarijim sačuvanim crtežima ogleda se Tikalov nemirni temperament, mašta i ironija. Nakon srednje škole završio je Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu, gde i danas živi radi. Slikar sa jednim od najspecifičnijih i najuzbudljivijih opusa u srpskom slikarstvu u poslednjih pola veka. Mihailo Đoković Tikalo nikada nije postao član Mediale, ali će mu njeni pripadnici i njihova shvatanja celog života biti veoma bliski. Tikalo nije ušao u hram Mediale, ali je nedaleko od njega podigao svoju sopstvenu crkvu. I u tu crkvu je uneo svoju ikonu: Hijeronimusa Boša. Sami Holanđani su našeg slikara proglasili `mlađim bratom Hijeronimusa Boša`. Član je ULUS-a. Za sebe kaže da je izraziti nostalgičar i samotnjak, ali i nepatvoreni hedonista i optimista. Na širem, evropskom planu, slikarstvo Mihaila Đokovića Tikala može se podvesti pod „ novi nadrealizam“. Međutim, pravi prostor njegovog interesovanja i kreativnog pražnjenja biće slobodno putovanje mašte neispitanim prostranstvima podsvesti, dakle, ezoterija. Od 1980. do 1996. godine odvija se najplodnije stvaralačko razdoblje Mihaila Đokovića Tikala. Na većim, pa i monumentalnim platnima, nastaju dva tematska ciklusa - kompozicije `Ventislava` i kompozicije sa realističkom figurom, eventualno portretom. Taj period se s punim pravom može označiti kao period istinskog slikarovog zenita. Nagrada Vukove zadužbine. Tehnika: ulje i olovka na kartonu Dimenzije : 86,5 (h)x 70 (w) cm sa ramom; 64,5 (h) x 49,5 (w) cm bez rama; Naziv slike : „Čekajući kišu “ Godina nastanka : 1995. Potpis sa godinom, desno u donjem uglu. Slika je kupljena od autora. Sertifikat o autentičnosti. Drveni ram + antirefleksno staklo. SVAKA PROVERA JE MOGUĆA-LIČNA KOLEKCIJA PRODAJE SE ZBOG ODLASKA U INOSTRANSTVO.

Ratni dnevnik Kucan na mašini kao skripta i spojen posle rata. Dnevnik sadrži ispravke i korigovanja Od sve prilike je original, kucan je na desnoj strani a na levoj na mnogim stranicama su pisani podaci rukom na kojima piše datum. Tvrdo koričen na 160.strana Stanje kao na slikama Partizanski dnevnik Teja Kosorića Teodor Savov Srdanović je tokom Drugog svetskog rata vodio dnevnik pod pseudonimom Tejo Kosorić. Sačuvani deo dnevnika od jula 1942. do avgusta 1944. godine prati događaje od sastanka topovskog odeljenja Prve proleterske brigade, Teodorovog ranjavanja na Duvnu, dugog i teškog oporavka, tufusa na Sutjesci, odlaska za Italiju, do logora El Šat u pustinji blizu Kaira. „Partizanski dnevnik“ je vođen redovno i brižljivo, što predstavlja vrednost na koju vreme nema uticaja.

Naivno slikarstvo Dragana Mihailovića iz Ostružnice.Izuzetno retko..Slika iz ,,pariskih dana` iz 70-ih.

stanje kao na slikama,za sve eventualne nedoumice,pitajte iz lične kolekcije Godina izdanja: 2000-2014 Junak / Edicija: Zagor Izdavač: Ludens Kompletni,prosečna ocena 5-/5 Jezik: hrvatski Nulta godina Darkwooda 1 2000 Anđeo smrti 2 2003 Kineska sekta 3 2004 Moj prijatelj Jimmy Gitara 4 2004 Vitezovi grala 5 2005 Dugin most 6 2005 Utrka sa sedam strelica-color 7 2006 Crna duša 8 2006 Priča o Wandering Fitzyu 9 2006 Urota bogova 10 2006 Posejdonovo prokletstvo 11 2007 Prokleto blago 12 2007 Pustolovina u Kanadi 13 2007 Indijanska magija-color 14 2007 Vojska duhova 15 2008 Smrtonosna močvara 16 2008 Protunapad 17 2008 Kamen koji ubija 18 2008 Princ vilenjaka 19 2009 Grad na krovu svijeta 20 2009 Crni plamen 21 2009 Divlja horda 22 2009 Anulkino prokletstvo 23 2010 Na putu ubojica 24 2010 Šamanova grobnica 25 2010 Mjesec kostura 26 2010 Tajna Kristifora Kolumba 27 2011 Manituova škrinja 28 2011 Ples duhova 29 2011 Crna krv 30 2012 Čovjek iz Maverika 31 2013 Buđenja 32 2014

Captain America The First Avenger - Star Spangled Man Cap (Chris Evans); Hot Toys; 2013.god.; 12` inch figure (MMS 205);

RETKO!! HRVATSKE NOVINE IZ 10.og ozuljka 1941.god Stanje kao na slikama

Umetnička Slika - Kopija Freske Detalj freske Beli Anđeo (Mironosnice na grobu Hristovom) iz manastira Mileševa Naziv: Beli Anđeo Tehnika: Ulje na platnu (platno na blind ramu) Dimenzija: 70x50cm Godina izrade: 2020 URAMLJENO! (sa ramom 82x62cm) Autor: Darko Topalski Sertifikat-Potvrda autora o autentičnosti

MUZEJSKI PRIMERAK! !! Stari radio iz Kraljevine, napravljen u Subotici Kontath D. D. -SABA. Dosta dobro očuvan i kompletan. Napravljen 1928-29 godine. Nije testiran

Umetnička Slika - Pejzaž Naziv: Reka Snova Tehnika: Ulje na platnu (platno na blind ramu) Dimenzija: 40x70cm Autor: Darko Topalski Sertifikat-Potvrda autora o autentičnosti

MILAN NEDIĆ, armijski general KOTOR - 1941 Originalna fotografija !!! Foto atelje L. Cirigović !!! R e t k O !!!

МИЛАН НЕДИЋ, gенерал КОТОР - 1936 Слава пешадиског пука Б. К. армијски gенерал Милан Недић обилази пук Оригинална фотографија !!! Фото атеље Л. Цириговић Котор - према печатУ !!! запис на полеђини фотографије !!! Р е т к О !!!

MILAN NEDIĆ, armijski general UŽICE - 1936 Originalna fotografija !!! r e t k O !!!

stanje kao na slikama,za sve eventualne nedoumice,pitajte iz lične kolekcije Godina izdanja: 2004-2015 Junak / Edicija: Zagor Izdavač: Ludens Kompletni,prosečna ocena 5-/5 Jezik: hrvatski Dolina vjetra-Užasno prokletstvo 1 2004 Putovanje 2 2005 Čovjek sa crnom maskom-Sjena na suncu 3 2006 Napuštena utvrda 4 2007 Noćna mora na moru 5 2007 Tajni agenti 6 2008 Marinci 7 2008 Ratnici 8 2009 Plameno brdo 9 2009 Smrtonosna utrka 10 2010 Tonkin gnjev 11 2010 Orlovi sa sjevera 12 2011 Crni osvetnik 13 2012 Čovjek na nišanu 14 2013 Zračna banda 15 2013 Tajanstveni otok 16 2014 Poruka Dakota 17 2014 Kaznionica na ostrvu 18 2014 Saboteri 19 2014 Gospodari oluja 20 2015 Prolaz izmedju tisućljeća 21 2015 Spasilačka ekspedicija 22 2015

MILAN NEDIĆ, armijski general Originalna fotografija !!! Bez opisa !!! Foto L. Cirigović - Kotor - prema pečatu !!! r e t k O !!!

Dimenzije slike su 70cm x 50cm. Na blind ramu.

u svakom slucaju mnogo bolje od mnogih izvikanih umetnika iz tog perioda a cena prava sitnica s obzirom na to da je bilo koje delo ove autorke esktremno retko u ponudi Gordana POPOVIC (1932), certifikat Enformel, 1970 kombinovana tehnika, ulje ili uljana boja na podlozi od udarcima deformisane ekstra debele, durabilne i tvrde aluminijumske folije, gotovo limene ploce, sve to postavljeno na dasci dimenzija cca. 42 x 42 cm, i ceka na uramljivanje, signirana, veoma retko nova umetnost sedme decenije, postmoderna, konceptualna umetnost, nova figuracija, pravci u savremenoj srpsko jugoslovenskoj umetnosti, muzej savremene umetnosti,

- LJE VINA. Oprez - erotizovana kompozicija, ne na prvi pogled. Berba, muljačica grožđa i radnik, 1993. godina, E.A. primerak, potpisan, 40 x 28 cm plus ram iz superiorne kolekcije. kljucne reci : Vino od A do Š Više stotina eksponata, raznih sprava, pribora i alata koji su nekada služili za spravljanje vina mogu se i danas videti u Muzeju vinarstva i vinogradarstva u Aleksandrovačkoj župi. Smešten je u podrumu Poljoprivredne škole, koja je građena davne 1924. godine, a osnovan pre četiri leta sa namerom da otrgne od zaborava tradiciju vinarstva i vinogradarstva ovog blagorodnog kraja. Već u holu muzeja, na požutelim fotografijama posetioci mogu da vide lepotice berbe, muljačice grožđa, stari način proizvodnje vina, bosonoge nadničare, gazde u gospodskim odelima kako nadgledaju berbu. Na pojedinim foto-zapisima prepoznaju se i poznate vinarske porodice kao i čuvene župske poljane, stara vinogradarska naselja koja čine vajati gde su vinogradari provodili letnje dane. Izložene su i razne vinske sprave koje već dugo nisu u upotrebi, krčazi, satlik iliti vinska flaša kao i stare „deljane“ čaše za vino. Već u prvoj sobi koja se jednostavno zove „Župska trpeza“ predstavljeno je svo bogatstvo blagorodne Župe. Na trpezi su vinari ovog kraja izložili, šta bi drugo, nego vina, rakije, sokove, razno voće. „Poljanski dvor“ je prostorija koja odiše tradicijom minulih vremena i svedoči o mitu uzgajanja i kulturi vinove loze na prostorima Župe. Tu su i vajati sa ognjištem, niskim drvenim stolom, krevetom ali i kolevkom jer su se mnoge žene radeći na polju i porađale. „Vrionica“ je prostorija gde su smeštene stare sprave za preradu grožđa, muljače, prese koje su iz Austrije stigle 1926. kao deo ratne odšete. - Vinova loza se u ovim krajevima gaji od Rimljana. U pisanim dokumentima prvi put se pominje još u studeničkoj povelji 1196. godine gde se navodi da je župan Stefan Nemanja manastiru Studenica darovao vinogradarska sela u Župi. Postoji svedočenje da je francuski konzul Deko prilikom posete Župi 1904. godine rekao za ovaj kraj da je evropska Šampanja - priča Gvozden Đolić, direktor Muzeja vinarstva i vinogradarstva Aleksandrovačke župe. Madam od Aleksandrovca, figurina iz neolita može se videti u sobi „vinarski zbor“ gde se okupljaju vinogardari i vinari a održavaju se i pesničke večeri i muzički koncerti. Majstorska soba namenjena je nadaleko čuvenim župskim vinarima u kojoj ocenjuju plodove rada. Tu je i ikona zaštitnika vinara, Svetog Trifuna kao i tron srpske gidže ili župski čokot koji može da rađa i do 150 godina. Ovu sobu posetioci najčešće opsedaju, jer na ovom mestu degustiraju različite vrste vina. Teškom mukom ih nateraju da pođu u dalje razgledanje. Sto se u majstorskoj sobi okreće, a verovatno i čitava soba pojedinim posetiocima koji preteraju u degustaciji. Uz čašu župskog pića može se čuti i zanimljiva vinska priča. - Sve vrste grožđa koje se gaje u vinogorjima Evrope uspevaju i u ovom kraju zbog župske klime. Planine Jastrebac, Kopaonik, Željin i Goč štite Župu od jakih planinskih vetrova, veliki je broj sunčanih dana u godini, malo magle, što izuzetno pogoduje uzgajanju vinove loze-priča naša sagovornik. Dominantne sorte vina u ovom kraju su prokupac, stara blizu hiljadu godina, i tamnjanika, muskantna sorta poreklom iz Francuske koja se u Srbiji gaji unazad pet stotina godina. Gaje se i sovinjon, smederevka, župljanaka, šardone, italijanski rizling, a najpoznatije vino u kraju je župska „ružica“, „župsko crno“, „rizling“, „kaberne sovinjon“ i „merlo“. - Župa je bogom dana zemlja koju zovu srpska Kalifornija, gde uspevaju sve vrste grožđa, jabuke, šljive, žitarice, zato ovaj narod opstaje bez obzira na sve, pa i na svetsku ekonomsku krizu - kaže u šali Gvozden Đolić, direktor Muzeja vinarstva i vinogradarstva Aleksandrovačke župe. Na pitanje koje je vino najbolje Aleksandrovčani imaju unapred smišljen odgovor. - Mora da zadovolji tri uslova, prvi, da ga ima mlogo, da je ladno i, što je najvažnije, da je džabe. Vođeni ovom istinom, kada je davne 1963. godine obnovljena župska berba, meštani su rakiju i vino nudili u buradima na kojima je pisalo „potegni koliko možeš, sve je džabe“. Te godine, kažu, bilo je najviše pijanih gostiju koji su teturajući napuštali Aleksandrovac.

ogledalo staro 30 god. ram je od lipovog drveta sastoji se iz 8 delova 4 ovalna dela (coskovi) i 4 ravna dela pozlata i posrebrenje je uradjeno slag metalom dimenzije ogledala 67cm x 45 sirina rama 10cm visina(ogledalo 67cm + 2x10 ram) = 87cm sirina(ogledalo 45cm + 2x10 ram)= 65cm idealan poklon za mladence-svadbu

u antologijskoj knjizi Srpska umetnost od XIX (19-og) do pocetka XX (20-og) veka, ciji je autor Slobodan Maldini Videti i primer procene cene rada slicnih dimenzija lista sa aukcije u prilogu. Marko MURAT Autoportret, rukopis (1933) mastilo na kartonu 9,3 x 14,2 cm signature, zapisi Marko Murat rođen je u Luki Šipanskoj 1864. godine. Umetničko obrazovanje stekao je na Akademiji u Minhenu. Godine 1898. učestvovao je u osnivanju Udruženja srpskih umetnika za plastične umetnosti i muziku u Beogradu. Bio je jedan od umetnika koji su 1900. predstavljali Srbiju na Svetskoj izložbi u Parizu. Bio je jedan od osnivača Lade 1904. i član istog društva do 1910. Do početka rata bio je član Medulića, društva srpsko-hrvatskih umetnika. U njegovom slikarskom opusu srećemo brojne pejzaže, među kojima dominiraju oni iz okoline Dubrovnika, zatim brojne portrete, ali je negovao i istorijsko slikarstvo. Марко Мурат Murat Marko.jpg Информације Датум рођења 30. децембар 1864. Место рођења Лука Шипанска (Аустроугарска) Датум смрти 14. октобар 1944. Место смрти Дубровник (Југославија) Дела Марко Мурат (Лука Шипанска поред Дубровника, 30. децембар 1864. – Дубровник, 14. октобар 1944) — српски сликар који је након студија у Минхену, радио у Београду, а затим се у Дубровнику посветио бризи о културним споменицима као конзерватор. Стварао је пејзаже (махом из околине Дубровника), портрете и историјске композиције. Његово најпознатије дело је велика историјска композиција „Улазак (Долазак) цара Душана у Дубровник“, за коју је добио бронзану плакету на светској изложби у Паризу 1900. године. Био је римокатоличке вероисповести Живот и дело „Долазак цара Душана у Дубровник“ „Дах дубровачког пролећа“ Основну школу и гимназију је 1883. године завршио у Дубровнику и после је три године студирао теологију у Задру. 1886. године је отишао на студиј у уметничкој академији у Минхену у Немачку и диплпмирао је 1893. године а затим путовао по Риму и Паризу. Од 1898. се настанио у Београду и ту предавао у Другој београдској гимназији и Уметничко-занатској школи, а једно време је био и предавач цртања краљевићу Александру Карађорђевићу. У склопу делегације која је представљала Краљевину Србију на Светској изложби у Паризу 1900. године, Марко Мурат се представио историјском композицијом „Улазак (Долазак) цара Душана у Дубровник“, за коју је награђен бронзаном плакетом. Поред њега, у делегацији је учествовао и Паја Јовановић са монументалном композицијом „Проглашење Душановог законика“, за коју је добио златну плакету. За време рата је био у Дубровнику и ту је хапшен и прогањан (као Србин, католичког верског опредељења) од аустријских власти. После рата је постао управник за надлештво уметности и споменике у Дубровнику. Био је један од првих импресиониста на словенском југу који је доследно радио у пленеру и тако израдио многе пејзаже из Дубровника и његове околине а радио је и историјске композиције као и портрете. Временом је његова палета постала затворенија и ликови пластичнији. Излагао је на свим значајнијим изложбама у Југославији у Београду и Загребу али и у иностранству у Софији, Минхену, Паризу, Риму, Бечу, Лондону итд.

Jedinstveno, originalno, unikatno delo ulje na platnu, kajl ram 50x60, 2020 autor: Dragana Simić

Stari radni - pisaći sto iz doba neobaroka. U dobrom je stanju, bez crvotočine. Potrebno je menjati čoju koju bih dala ili staviti tanak sloj intarzije odgore na delu gde je bila čoja. Dimenzije stola su: 133cm x 70cm visina 77cm. Sto se nalazi u Novom Sadu i preuzimanje može biti samo lično.

Jos jedan klasik iz Trepce, za muzeje i kolekcije, 17cm , i nesto preko kilogram tezine, epitaksija kalcita na kvarcu.

Stripovi su u vrlo dobrom stanju prvih sedam brojeva korice pojacane...nije komplet moze dogovor

Na drvetu nekoj sperploči negde napuklo 41x26 https://www.facebook.com/galeriealberio/photos/a.908520699190161/908522345856663

Novcic na kom je greskom naopako ispisan tekst na ivici. Ocena je stavljena odpilike po mojoj proceni. Zbog cene i cinjenice da bi pri salnju mogao da se izgubi nije moguce slanje vec samo licno preuzimanje.