Dodatne informacije Pisac DANKO GRLIĆ Izdavač LIBER – ZAGREB Izdanje 1981 Povez TVRDI Strana 183 Stanje Dobro

Agripa takođe tvrdi da svet, kao celina, predstavlja savršenije i plemenitije telo od pojedinačnih živih bića. On argumentuje da bi bilo nelogično pretpostaviti da sva nesavršena tela i živa bića imaju dušu, a da svet kao celina, kao mnogo veće i složenije telo, bude lišen duše. Ovaj citat odražava okultno-filozofski pogled na svet i prirodu, gde se duhovni aspekti, duša i životna sila smatraju prisutnim u svim nivoima stvarnosti, uključujući i nebeske sfere. Agripa teži da pokaže povezanost između materijalnog i duhovnog sveta, kao i značaj duše i vitalne sile u kosmičkom kontekstu.

Ova knjiga nudi čitaocima uvid u istoriju nauke i astronomije, ali i putovanje kroz različite epohe i civilizacije koje su se bavile proučavanjem neba i zvezda. Milanković uspešno kombinuje naučne aspekte sa popularnom prozom, čineći ovu knjigu pristupačnom i zanimljivom širokom spektru čitalaca. Ako ste zainteresovani za naučnu istoriju i želite da saznate više o istraživanju svemira kroz vekove, ova knjiga može biti fascinantan izvor informacija i inspiracije.

U knjizi, Stojadinović govori o različitim vrstama logičkih grešaka, kao što su greške u zaključivanju, greške u pretpostavkama, greške u definicijama i greške u analogijama. On objašnjava kako se mogu prepoznati i izbeći ove greške, i kako se može uspešno argumentovati u različitim situacijama.“50 logičkih grešaka” je napisana na pristupačan način, a Stojadinović koristi brojne primere iz svakodnevnog života kako bi ilustrovao svoje ideje. Knjiga se fokusira na ideju da se može postići bolje razumevanje logike i argumentacije, i da se mogu unaprediti veštine kritičkog razmišljanja.Knjiga je postala popularna među čitaocima koji su zainteresovani za kritičko razmišljanje, logiku i argumentaciju. Mnogi čitaoci smatraju da su ideje iz ove knjige relevantne i korisne u svakodnevnom životu, i da mogu pomoći ljudima da postignu bolje razumevanje kako se argumentuje i kako se prepoznaju i izbegnu logičke greške.

Dodatne informacije Pisac PLATON Izdavač BIGZ – BEOGRAD Izdanje 1990 Povez TVRDI Strana 491 Stanje Dobro Edicija FILOZOFSKA BIBLIOTEKA

Studija koja se nalazi pred čitaocem posvećena je Hajdegerovoj (Martin Heidegger) filozofiji umetnosti, odnosno njegovim razmatranjima slikarstva. Ova značajna tema u interpretacijama Hajdegerove misli još uvek nije dobila adekvatan tretman i obradu; ako se slikarstvo i pominje, čak i tematski, ono uglavnom nije u prvom planu, već u pozadini istaknutijih istraživačkih problema.1 Naša studija skromni je pokušaj da se ta praznina bar donekle popuni, te da se tema slikarstva naglasi kao jedna od važnijih ne samo spram Hajdegerove filozofije umetnosti, već i prema širim kretanjima njegove pozne misli.: Franc Mark, Vinsent Van Gog, Pol Sezan, Paul Kle

Description Umeće ljubavi – Erih From: Umeće ljubavi: Knjiga koja već više od pola veka čitaocima pruža inspiraciju i utehu. Bestseler slavnog nemačkog filozofa i sociologa ne donosi gotova, instant uputstva o umeću ljubavi. To je knjiga koja želi da pokaže kako ljubav nije osećanje kojem svako može lako da se prepusti, bez obzira na dostignuti stepen zrelosti, i nastoji da uveri čitaoca u to da su sva njegova nastojanja oko ljubavi osuđena na propast ukoliko ne pokuša da razvije svoju celokupnu ličnost. Ljubav je, kako nam From poručuje, ono za čim čeznemo. Ljubav nas definiše, ona je rešenje problema ljudskog postojanja.

Emil Sioran, jedan od najznačajnijih filozofa i esejista XX veka, čuven je po svom duboko pesimističkom i fatalističkom poimanju sveta. Iako se uporno trudio da ostane izvan društvenih tokova, odbijajući većinu zahteva za intervjue, kao i brojne nagrade, retki su oni koji su tako duboko i analitično promišljali to isto društvo, čovekovu egzistenciju i duh tadašnjeg vremena. Zajedno sa svojom ženom živeo je u potpunoj izolaciji u Latinskoj četvrti u Parizu, zauzevši tako, u odnosu na svet, onu distancu koja je neophodna da bi se taj svet istinski sagledao. Mračan pogled skeptika na paradoks našeg postojanja može se svesti na ovu njegovu misao: Svi smo mi na dnu pakla čiji je svaki trenutak pravo čudo. Ova knjiga predstavlja zbirku šest Sioranovih eseja: „Zli demijurg”, „Novi bogovi”, „Paleontologija”, „Susreti sa samoubistvom”, „Neoslobođeno” i „Zadavljene misli”. Tekstovi su različiti po svojoj formi i dužini, ali suštinski ujedinjeni u temama koje su tradicionalno okupirale autora – smrt, bog, dobro i zlo, ljudske slabosti, strah, apsurd i očaj postojanja. Uz izvanredan prevod Mire Vuković i pogovor Milovana Danojlića, čitaoci sada mogu da uživaju u novom, prerađenom izdanju ovog Sioranovog dela.

Jedna od najoriginalnijih i najprovokativnijih rasprava među savremenim misliocima odigrala se 1971, na inicijativu holandskog filozofa Fonsa Eldersa – u pitanju je debata između Noama Čomskog, lingviste, pisca, disidenta, mislioca, i Mišela Fukoa, francuskog filozofa, poznatog po kritikama psihijatrijskih ustanova i kaznenih sistema, koje su izvršile veliki uticaj na humanističke nauke. Centralno pitanje – da li je ljudska priroda nezavisna od spoljnih uticaja i iskustava – otvoriće niz drugih potpitanja o jeziku, teoriji znanja, biheviorizmu, istoriji, odnosima moći i pravde, što ovu raspravu čini aktuelnom i dan-danas. Razmatrajući ideale i praksu zapadne kulture i politike, dva velika mislioca dvadesetog veka izneće osnovne argumente svojih teorija, koje se veoma razlikuju, te i ne čudi što u drugoj polovini rasprave, kada se razgovor eksplicitno usmerio na politiku, moć, nepravdu i pravdu, vidimo fundamentalna razilaženja u njihovim pristupima.

Emanuel Levinas (1906 – 1996) rođen je u Rusiji a umro u Francuskoj. Svojim životom i delom izrazio je najvažnije dileme i bespuća našeg burnog doba. Mihael de Sen-Šeron, njegov učenik i prijatelj, u knjizi koja je pred nama, prikazuje samu srž Levinasovog učenja: svetost i apsolutnu važnost drugog čoveka kao jedne brane od svakog mogućeg masovnog zločina.Razgovore počinje kao student, a preko Sartra i Malroa definiše teorijski profil autora „Totaliteta i Beskonačnog“. Pisac knjige nas najzad dovodi do možda njenog najznačajnijeg dela: do ispovesti i pokajanja – jednog! – nacističkog zločinca i do pitanja koje to pokajanje nosi sa sobom.

Jedinstvena knjiga u kojoj autor na pristupačan način objašnjava osnovne pojmove kineske filozofije, na kojima se zasniva ne samo teorija i praksa makrobiotike, nego i čitav način mišljenja drevne kineske civilizacije.

Ono što najviše zrači iz toga dnevnika, koji nije drguo nego monolog iz tragedije velikog srca, jeste iskrenost carevih sopstvenih osećanja. Šta su bolovi napravili od njega kao čoveka, muža, roditelja i cara, a šta je on kao mudrac napravio od bolova! Sve što je car-filozof pisao o životu i ljudskoj bedi zadahnuo je osećanjima koja je sam negovao. Vidna je sumnja koja često izbija iz njegova verovanja, vidan je bol koji je bolovao u časovima sumnje, napor da razumom stečene misli pomiri s verom u svom osećanju, kao što je vidna i vera u nepobedivost ljudskog uma, koji ga spasava od asketske suvoće, kvijetizma i očajanja.

Filosofsko traganje za onostranim bivstvovanjem i mogućnošću njegovog izricanja u ovoj knjizi Levinasa vodi ka temama subjektivnosti, odgovornosti za drugog, osetljivosti, blizine, zamenjivanja, beskonačnog.

Opis O autoru Dodatne informacije Mere koje su preduzete u borbi protiv pandemije izazvane virusom COVID-19 ostaviće trajne i opasne tragove ne samo u oblasti zdravstva, već i na budućnost čovečanstva u celini. U ovoj knjizi, Dijego Fuzaro, filozof „drugačijeg promišljanja“ i čuveni autsajder u italijanskim polemikama, pokazuje na koji način vanredno stanje postaje istinski i pravi metod vladanja. U oligarhijskom i autoritarnom pogledu, moć koristi strah od zaraze da reorganizuje kako društvo i ekonomiju tako i politiku, dok su osnovna prava i slobode suspendovani. Vladajuće klase iskoristile su epidemiološko vanredno stanje kako bi ubrzale sve procese koji su već pokrenuti u kapitalističkoj globalizaciji: prevazilaženje već krhke parlamentarne demokratije, neutralisanje neslaganja, autoritarno reorganizovanje odnosa moći, programsko uništavanje radon sposobnog stanovništva i srednje klase, u senci gospodara finansija i divova e-trgovine i interneta.

Opis O autoru Dodatne informacije Saznaj više Autor ove izvorne znanstvene monografije postavio je sebi tri temeljne zadaće: pored istraživanja uloge domestikacije u procesu uspostavljanja ekonomije domaćinstva i kasnije u pojavi političke prakse u zajednici, dakle, u procesu nastajanja ljudskog svijeta, on je ponudio jedno sistematično tumačenje znamenite Aristotelove sintagme „politikon zōon“, te propitao smisao i svrhu filozofije politike, odnosno dao odgovor na pitanje komu ili čemu filozofija politike ima služiti. Mora se reći da je sve tri zadaće autor ispunio na izvanredan način, služeći se pritom i rezultatima interdisciplinarnih istraživanja (u širokom rasponu od evolucijske biologije do arheologije), ali sintetizirajući te rezultate u ključu filozofijske refleksije. Prof. dr sc. Lino Veljak Osim konteksta u kome se termin domestikacije pojavljivao u tekstovima kod Aristotela i drugih starogrčkih pisaca, Dimić ovde takođe uzima u obzir Darvinov spis „Varijacije životinja i biljaka u procesu domestikacije“, i jednako određene važne knjige i tekstove koji se bave fenomenom Neolitske revolucije, odnosno procesima koji čine njenu suštinu, a koji su zapravo dominantno vezani za fenomen domestikacije. Dimić naglašeno ukazuje na to da je domestikacija jedan vrlo kompleksan proces, te da se on ne može ograničiti samo na „pripitomljavanje životinja i biljaka“. Prof. dr Željko Kaluđerović Autor ove monografije nam na veoma sistematičan način, jasnim i preciznim stilom daje inovativnu interpretaciju izuzetno značajne teme, vezane za Aristotelovu definiciju čoveka kao „politikon zōon“. Autor ovoj temi prilazi interdisciplinarno (kroz biologiju, istoriju, antropologiju), ali su zaključci do kojih dolazi potkrepljeni čvrstom logičkom argumentacijom, u duhu najboljih filozofskih koncepcija. Naučna monografija „Političke životinje i zveri“, predstavlja visokoprofesionalno i vanredno zanimljivo delo, te će stoga naučnoj i stručnoj javnosti biti dragocen izvor tumačenja i osavremenjivanja jedne klasične teme. Prof. dr Slađana Ristić Gorgiev

Opis O autoru Dodatne informacije Hegelov pojam enciklopedije najjezgrovitije je formulisan u Enciklopediji filozofskih nauka u nacrtu i istovremeno egzemplarno predstavljen u tom delu koje je objavljeno u leto 1817. godine, nakon Hegelovog preuzimanja filozofske profesure na Univerzitetu Hajdelberg, kao vodič za njegove slušaoce, 1827. godine izdato je u temeljnom i gotovo dvostruko većem drugom izdanju, a koje je sam autor 1830. godine, godinu dana pre svoje smrti, potom u trećem izdanju znatno izmenio. U izvesnom smislu, Enciklopedija je postala „temeljna knjiga Hegelove filozofije“ i bila je važan sastavni deo akademske filozofske nastave na univerzitetima Hajdelberg i Berlin. Hegel je nije samo koristio kada je držao predavanja o enciklopediji filozofskih nauka, nego i kada se bavio oblastima filozofije koje je razlikovao u Enciklopediji, naime nauke logike, filozofije prirode i filozofije duha. Napredovanje od logički mišljene ideje do enciklopedijski shvaćene prirode i od nje do duha nije nikakav vremenski, već bezvremenski proces, tako da su po Hegelu ideja, priroda i duh oduvek morali skupa postojati, samo na različitim nivoima sopstva-znanja duha: u logici duh misli samog sebe, u prirodi (enciklopedijski) duh postavlja samog sebe kao drugobitak, kako bi uopšte ovladao zbiljom, u fenomenologiji duh oslobođen svake prirodne slučajnosti gradi kroz subjekt svoju vlastitu, duhovnu povesti. Hegelova filozofija značajna je u izgradnji svestranog sistema nauke koji se ističe misaonom doslednošću i dubinom. Nazivaju ga novovekovnim Aristotelom, i uopšte se smatra da je u njegovou sustav apsolutnog idealizma razvoj zapadne metafizičke filozofije dosegnuo vrhunac i završetak. Posle njegove smrti zajednički naziv za filozofske pravce koji polaze od osnovnih principa Hegelove filozofije i razvijaju se prema posve suprostavljenim stajalištima, zove se hegelijanstvo ili hegelizam. Hegelovo delo Enciklopedija filozofski nauka prvi put je objavljeno na srpskom jeziku posle 2004 godine od prvog objavljivanja na nemačkom jeziku, u prevodu prof. dr Miloša Todorovića, redovnog profesora (u penziji) Filozofskog fakulteta u Novom Sadu u izdanju Akademske knjige iz Novog Sada. ENCIKLOPEDIJA FILOZOFSKIH NAUKA u biblioteci Physis

Opis O autoru Dodatne informacije „Deliberativno građanstvo“ predstavlja pokušaj da se, kako teorijski tako i empirijski, problematizuje i istraži koncept građanstva unutar deliberativne demokratije i time približi, na naučnim uvidima zasnovan odgovor na pitanje: „Da li bi građanstvo trebalo da bude ohrabreno i osnaženo da učestvuje u deliberativnom formulisanju političkih odluka i koje su prednosti takvog učešća?“ Autorka u knjizi razmatra ulogu građanstva, ali i postavlja okolna pitanja: šta je deliberativna demokratija i šta je razlikuje od drugih modela demokratije?; kakav je odnos teorijskog modela deliberativne demokratije i njenih različitih modaliteta primene?; koje su to specifičnosti transformativnog procesa formiranja deliberativnog građanstva?; može li građanstvo da razvije kapacitete da promišlja društveno-političke probleme iz različitih perspektiva i razvije prošireno razumevanje? Irena Fiket je naučna saradnica Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu i osnivačica i članica Stalne grupe za demokratske inovacije pri Evropskom konzorcijumu za politička istraživanja (European Consortium for Political Research – ECPR). Istraživačke teme o kojima je pisala u brojnim naučnim radovima obuhvataju građansku participaciju, demokratske inovacije, deliberativnu demokratiju, evropsku javnu sferu, visoko obrazovanje unutar evropskog prostora i pitanja rodne ravnopravnosti. Težina 0,2 кг Godina izdanja 2019 Pismo latinica Povez broš Broj stranica 142 ISBN 978-86-80484-46-4 Dimenzije 135x205

Opis O autoru Dodatne informacije Autor u ovoj publikaciji skicira filozofsku metodologiju na osnovu načina kako se filozofi bave problemima. Zato takvu verziju metodologije naziva „aporetikom“. Kao prvo, autor određuje filozofiju kao umeće problematizacije i ukazuje na razne forme filozofskih problema, s tim što poseban akcenat stavlja na one koji nastaju kao posledica primene mišljenja na samo sebe. Zatim u centralnom delu ovog nacrta prikazuje sedam metoda (dijalektički, skeptički, kritički, analitički, hermeneutički, ludički, sistematološki pristup). Naposletku, daje i metafilozofski komentar prikazanih metoda i ukazuje na mogućnost kako bi ovako koncipirana metodologija mogla biti baza za razradu jedne opšte teorije problema čiji nedostatak je obeležje dosadašnje filozofije. Otuda značaj ovde priložene filozofske metodologije leži u isticanju važnosti problema za artikulaciju filozofskog mišljenja i njenom insistiranju na povezivanju metoda, odnosno prevazilaženju jednosmernog načina razmišljanja.

Opis O autoru Dodatne informacije SMISAO I NESMISAO. Razumijevanje čovjeka. Emil Angern je jedan od istaknutih savremenih mislilaca fenomenološko-hermeneutičke provenijencije, čiju sintezu i stvaralački vrhunac predstavlja upravo knjiga Smisao i nesmisao, u kojoj on, oslanjajući se na podlogu svojih brojnih istraživanja iz istorije filosofije, kulture, te suočavanja sa savremenim filosofskim pozicijama, daje konceptualno originalnu filosofiju smisla, u kojoj se pojam smisla uzima kao ključni za razumevanje čovekovog bića kao i celokupnog kulturalnog sveta. https://akademskaknjiga.com/biblioteka/επιμελεια/

Opis O autoru Dodatne informacije Knjiga Šest knjiga o kruženjima nebeskih sfera, čiji se prevod s latinskog jezika sada prvi put pojavljuje na srpskom jeziku, značajno je delo renesansnog poljskog astronoma Nikole Kopernika (1473–1543). Knjiga je prvi put objavljena 1543. godine u Nirnbergu i ponudila je alternativni model univerzuma Ptolomejevom geocentričnom modelu koji je do tada bio široko prihvaćen. Kopernikov ili heliocentrični sistem zasniva se na tvrdnjama da se Zemlja okreće oko svoje ose i da kruži oko Sunca. Ove tvrdnje su uskoro bile prihvaćene u naučnim krugovima, ali su ujedno uzrokovale uzbunu u krugovima rimokatoličke crkve, pa je papa 1616. godine ovo Kopernikovo delo zabranio, tj. stavio na Indeks zabranjenih knjiga, sve do 1822. godine. Objavljivanje ovog dela smatra se jednim od glavnih događaja u istoriji nauke sa kojim je započeta kopernikanska revolucija koja je značajno doprinela naučnoj revoluciji.

Opis O autoru Dodatne informacije Za kolektivni projekt prosvetiteljstva saloni nisu bili jednostavno razbibriga; žene koje su ih vodile nisu bile jednostavno publika čiji su društveni zahtevi podrivali ozbiljnost muškog posla. Dina Gudman Čovek od pera ne figurira u salonima kao pisac, nego kao monden. Antoan Lilti

Opis O autoru Dodatne informacije Republika ljudi od pera se javlja kao sinteza odgovora koje su ljudi od pera pružili na situacije što su ih snalazile. Iz te perspektive, Republika ljudi od pera je nešto stvarno. U isto vreme, ona se jednako javljala i kao „himera“, upisujući se u niz onih imaginarnih konstrukcija, naročito brojnih u šesnaestom i sedamnaestom veku, koje su pridavale visoko mesto znanju i naučnicima. Shodno tome, Republika ljudi od pera bila bi samo najlepša među utopijama. Taj dvostruki karakter stvarnog i idealnog će opstati; danas se pronalazi u izrazu „naučna zajednica“. Fransoaz Vake Godine 1750. pojavio se prospekt Encyclopédie, mada je datiran na 1751. godinu. U njemu se tvrdi da to delo priprema jedno društvo ljudi od pera, par une société de gens de lettres; kada se pojavio prvi tom, 28. juna 1751, na njegovoj naslovnoj strani tvrdilo se isto. Šta je ovo društvo ljudi od pera? Da li ono odgovara partiji philosophes? Robert Šaklton

Istorija filosofije Frederika Koplstona, engleskog jezuitskog sveštenika i velikog erudite, jedanaestotomno je izdanje koje se bavi istorijom zapadne filosofije, od predsokratovaca pa sve do moderne misli XX veka. Poslednji tom predstavalja u stvari kolekciju eseja napisanih još 1956, a sakupljenih u jednu knjigu osamdesetih godina prošlog veka. Opšte je prihvaćeno da je Koplston više nego objektivno obrađivao sve teme i pravce, čak i one koje su najviše dolazile u koliziju s njegovim ličnim filosofskim i religijskim uverenjima. U stručnoj javnosti Koplstonova knjiga važi kao jedna od najboljih istorija filosofija ikada napisanih (ako ne i najbolja). Kod nas je do sada izdato prvih pet tomova, pa se nažalost tu stalo, i to kod jednog od verovatno najbitnijih delova, u kojem se obrađuje evropsko prosvetiteljstvo, od Monteskjea, Voltera i Rusoa, preko Lesinga i Herdera, pa sve do Imanuela Kanta, čijoj filosofiji je i posvećen najveći deo ovog toma koji se sada nalazi pred vama.

KRATKA RASPRAVA O BOGU, ČOVEKU I NJEGOVOJ SREĆI NASLOV JE HOLANDSKE VERZIJE, INAČE IZGUBLJENOG LATINSKOG ORIGINALA, RUKOPISA DELA, DVADESETPETOGODIŠNJEG SPINOZE. Koju je sačinio izvesni amsterdamski hirurg, ali je postala dostupna - pre ne mnogo više od stotinu godina. Izvan svake sumnje je da ovaj tekst, čija je namena kao ezoteričnog spisa poslužila autoru buduće i glasovite Etike. Poput aidememoirea, sinopsisa ili skice pri pisanju ovoga dela nije zastupljen "geometrijski red izlaganja", ali su pojmovi one najviše opštosti - pojmovi s kraja puta filozofovog istraživanja - našli u njemu svoja gotovo konačna određenja. Iz rakursa nekoliko apstrakcija toga vida, prvenstveno onih koje se tiču zamisli "modusa", "atributa", "supstancije", obrazlaže se ovom prilikom jedan broj karakternih crta koje se čine nezaobilaznim i onda kada valja proslediti izvorna pregnuća "mladog Spinoze" iz dela koje je pred nama. Pogled na svet, odista najređe vrste, označen je kao spinoizam. Tradicija suštinski obnovljenog filozofsko-naučnog mišljenja inaugurisana kartezijanstvom, u slučaju Spinozine misli, posvedočila je ponovljeno i na delu, da je celinu postojećeg moguće koherentno promisliti, a da se kod nekih izvorno bitnih momenata u potpunosti zaobiđe. Izmena u svojstvima stvari, prizivala je druge kategorije ovih pojmova, što je na kraju krivilo i beskrajno umnožavalo moguću sliku sveta.

Ko pročita Filozofiju vina drugačije će piti i drugačije razgovarati, ne samo o vinu. Još dok bude čitao, misliće na svoje prijatelje s kojima je pio vino i s kojima će opet piti i razgovarati. Neće odoleti - probudiće ih u nevreme telefonom - i pročitati nekoliko Hamvaševih misli o vinu, ženi, životu. Hamvaš je mudrac koji sasvim drugačije promišlja svet koji, misli on, zaslužuje bolju sudbinu, kao i čovečanstvo, zato on otkriva i nudi drugačije vrednosti od onih koje su vladajuće. Treba otkriti ljudsku suštinu i vratiti se istinskim i dubokim vrednostima koje se nalaze zanemarene u svakom čoveku. Da bi to potkrepio i čulno približio svakom čoveku, poslužio se vinom, i na tom sakralnom piću prikazao vrednosti kojima treba težiti, kojima se treba vratiti. Zaboravili smo suštine života, srljamo obuzeti marginalnim vrednostima i ne primećujemo gde se već sada nalazimo. Kažemo: kriza! A i dalje hoćemo da živimo lagodno kao da se oko nas ništa nije ni dogodilo. Hamvaš preporučuje da se zaustavimo, osvrnemo oko sebe, popijemo čašu dobrog vina: možemo se još spasiti. Sve je poljuljano, ali život može da se vrati pravim vrednostima. Čak nam i ne treba mnogo: istovremeno ne možemo pojesti dva ili tri ručka; ali možemo zapaziti velike istine i pokušati im krenuti u susret, sami, s prijateljima, porodicom. Hamvaševa misao je okrepljujuća, svima dostupna. (Ako nekome nije, vreme je da se zabrine za sebe.) Filozofija vina je prijatna ulaznica u čudesno delo Bele Hamvaša. Ko pročita Filozofiju vina, potražiće još koji primerak knjige i prvom prilikom je poklanjati najprisnijim prijateljima. Svako dobija po kap blagoslova.