Деспа / Никола I Петровић Његош приредила Весна Тодоровић Цетиње : Светигора, 2009. 95 стр. ; 21 cm Збирка: Сабрана дјела у осам књига / Никола И Петровић Његош Библиотека Петровићи / Светигора и Октоих ISBN 978-86-7660-100-4 тврдо коричена Никола Мирков је рођен 1841. године на Његушима, а на црногорски пријесто ступио је 1860. године, након смрти књаза Данила. За вријеме 58-годишње владавине Николе I Петровића, Црна Гора је доживјела велики успон. Модернизација државе и друштва остваривала се кроз доношење Општег имовинског законика, конституисање Народне скупштине, Владе, Државног савјета, доношење Устава, формирање стајаће војске, отварање школа, градњу болница, путева, жељезничке пруге, поморског саобраћаја, кроз успостављање телеграфских и телефонских комуникација, развој туризма и културе, кроз штампање црногорског новца...

IST3 05859) OBRENOVAČKI VREMEPLOV 960 - 1941. , Pavle B. Nikolić , Javno preduzeće za informisanje Obrenovac 1997 , mek povez, format 13 x 20 cm , ćirilica, 242 strane

NASILNO PRISVAJANJE DUBROVAČKE KULTURE- Lazo M. Kostić + kulturno-istorijska i etnopolitička studija I poglavlje Jezik starog Dubrovnika II poglavlje Dubrovačka književnost Kraljevo 2003 god, 173 str.

Ekvador

Mek povez. Kao nova!

Zalepljeno 72 sličice zalepljeno i nekoliko sličica sara kej nasumično kupon neiskorišćen odvojio se dvolist iz sredine MAJ.21/12

Roland Auguet LUDI CAREVI Pokušaj povijesne mitoanalize August Cesarec, Zagreb, 1990. 278 strana. Veoma očuvana. Stari Rim, carevi, Cezar, Aleksandar, Kaligula, mit... vra. u pro.

Polovna knjiga, izuzetno očuvana. Potpis autora na predlistu. Izdavač: Savez udruženja boraca NOR SAP Vojvodine - Novi Sad, 1971. god. Tvrd povez, 20 cm. 410 str. Edicija Vojvodina u borbi - Sećanja učesnika Donji Srem u NOR. Miškovci (Subotište), Šimanovci, Vitojevci, Buđanovci, Sase, Pećinci, Ležimir, Sibač, Brestač...

Tekstovi: Tito,Miroslav Krleža,Vladimir Dedijer,Oskar Davičo, Skender Kulenović, Branko Miljković, Miroslav Antić i mnogi drugi. Likovni prilozi: Moša Pijade, Đorđe Andrejević KUN, Marijan Detoni, Paja Jovanović, Mario Mikulić i mnogi drugi Fotografije: Miloš Rašeta, Žorž Skrigin, John Philips i mnogi drugi ✰Izdavač: Mladinska knjiga, 1980. ✰Povez: tvrdi platneni, 400 strana ✰Nepodvlačena, nema posvetu, bogato ilustrovana, težina 2,2 kg. ****

U dobrom stanju Vatikan i Hitler : tajne arhive / Peter Godman preveo Zoran S. Cvetković Jezik srpski Godina 2006 Beograd : Narodna knjiga - Alfa, 2006 (Beograd : Alfa) Fizički opis 318 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Cvetković, Zoran S. Zbirka Biblioteka Posebna izdanja / [Narodna knjiga - Alfa] ; knj. br. 274 ISBN 86-331-3057-2 (karton) 987-86-331-3057-6 ! Napomene Prevod dela: Der Vatikan und Hitler Tiraž 1.000 Primedbe: str. 292-316 Bibliografija: str. 275-290. Predmetne odrednice Međunarodni odnosi -- Religijski aspekt -- Evropa -- 1929-1941 Klerofašizam -- Evropa -- 1922-1941 Vatikan -- Spoljna politika -- Evropa -- 1929-1941 Vatikan -- Fašizam -- Italija -- 1922-1941 Vatikan -- Nacionalsocijalizam -- Nemačka -- 1933-1941

U dobrom stanju Memoari : rapsodije iz prošlog srpskog života / Jakov Ignjatović ; priredio Živojin Boškov Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1966 Beograd : Srpska književna zadruga, 1966 (Beograd : Kultura) Fizički opis 576 str. ; 19 cm Drugi autori - osoba Boškov, Živojin Zbirka Srpska književna zadruga. kolo 59 ; knj. 399 Str. [7]-17: Ignjatovićevo `Ogledalo prošlog doba` / Živojin Boškov Objašnjenje manje poznatih reči i izraza: str. [559]-571 Registar. Predmetne odrednice Ignjatović, Jakov, 1822-1889 -- Biografije

U dobrom stanju Sarajevo 1914 / Vladimir Dedijer ; [fotografije Vladimir Popović] Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1966 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1966 (Beograd : Vojnoštamparsko preduzeće Beogradski grafički zavod) Fizički opis 1066 str. : ilustr. ; 21 cm Drugi autori - osoba Popović, Vladimir = Popović, Vladimir ISBN (Karton) Napomene Napomene i bibliografske reference: str. 769-907 Bibliografija: str. 911-931 Registar. Predmetne odrednice Sarajevski atentat 1914 Dedijer, Vladimir, 1914-1990 Istorija Kraljevine Srbije je neraskidivo povezana sa počecima Prvog svetskog rata i ova činjenica naročito dolazi do izražaja prilikom jubilarnih godišnjica rata. Upravo zbog toga se čini pogrešnim pasivno posmatrati rasprave sa strane. Knjiga Vladimira Dedijera SARAJEVO 1914, predstavlja redak primer prodora domaće nauke u globalnu debatu o početku Prvog svetskog rata. Ova knjiga se već gotovo pola veka pominje i citira u svim redovima koji se bave 1914. godinom, a pojava reprinta, izdanja koje je pred čitaocima takođe je svojevrsno priznanje autoru. Knjiga je izdržala kritiku vremena i izborila mesto kao klasik u svetskim bibliotekama… Knjigu SARAJEVO 1914 Dedijer je smatrao za svoje najuspelije delo. Naime, knjigu je napisao dobrim delom u izgnanstvu, lišen mnogih iluzija. U radu se oseća zrelost autora i njegov odgovoran odnos prema jednoj jako složenoj temi. SARAJEVO 1914 nije napisano da bi se Princip proglasio za preteču socijalizma niti da bi se započela nekakva svađa sa autorima koji su drugačije tumačili domete Sarajevskog atentata. Kako sam autor kaže, pitanje atentata ga je mučilo od najranije mladosti. Zaista, ova iskrena želja da se čin i pozadina atentata rasvetle dominira kao motiv kroz čitav rukopis. Širina kojom je Dedijer pristupio suštinskim problemima akcije mladobosanaca ne ogleda se samo u obimnoj literaturi i građi koja je konsultovana, već i u svesti o važnosti teorijskog promišljanja čina političkog ubistva. U tom smislu, Dedijerova knjiga seže čak do 1792. godine nastojeći da stvori svojevrsnu tipologiju političkih ubistva. Poseban trud je uložen kako bi se približile ideje Mlade Bosne kao i biografije njenih pripadnika. Vidimo ljude koji se kolebaju, diskutuju, ali se konačno odlučuju za atentat verujući da nemaju izbora. Čitaocu se skreće pažnja na važnost agrarnog pitanja kao jednog od ključnih izvora nezadovoljstva lokalnog stanovništva. S druge strane i Franc Ferdinand i Sofija Hotek su opisani sa podjednakom pažnjom, te to nisu prosti simboli okupacione vlasti, već živi ljudi čije nam ideje i sklonosti Dedijer veoma plastično dočarava.

MIĆA POPOVIĆ ROVINJSKI ATELJE IV 1987 JUGOSLAVIJAPUBLIK, Beograd JUDEF štampani potpis slikara dvodelna nekorišćena odličan primerak Miodrag Mića Popović rodjen 12. juni 1923 god u Loznici akademik, bio je slikar, likovni kritičar, pisac i filmski režiser.U Beograd sa porodicom dolazi 1927. godine gde je završio osnovnu školu, a od 1933. do 1941. pohađa Treću mušku gimnaziju. Na Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu upisao se 1946. u klasu profesora Ivana Tabakovića. Zajedno sa Batom Mihailovićem, Petrom Omčikusom, Miletom Andrejevićem, Ljubinkom Jovanović, Kosarom Boškan i Verom Božičković, napušta Akademiju i odlazi u Zadar, gde je 1947. formirana čuvena „Zadarska grupa“, prva umetnička komuna u posleratnoj Jugoslaviji. Po povratku u Beograd, zbog samovolje i nediscipline svi su bili izbačeni iz Akademije. Kasnije im je dozvoljeno da nastave studije slikarstva, sem Mići Popoviću, sa obrazloženjem da je „svršen slikar pa mu Akademije više nije potrebna“. Popović je nastavio da uči sam, uz pomoć profesora Ivana Tabakovića.Počeo je da slika 1938. godine družeći se sa slikarem Svetolikom Lukićem.Od 1940. godine izlagao je na brojnim kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Prvu samostalnu izložbu održao u Beogradu 1950. godine.Za dopisnog člana SANU izabran je 1978, a za redovnog 1985.Preminuo je 22. decembra 1996 god u Beogradu.

10 BOJA 23x15 cm LISTOVI PAPIRA MALO PRESAVIJANI EXYU

1950.Jugoslavija-Sindikalna marka, 170 dinara, četverac-MNH

veliki format bogato ilustrovana odvojila se prednja korica na poklon knjižica veliki školski čas Kragujevac 13# NiN

odlično očuvana ilustrovana LeT.18/8

oštećene/odvojile se korice unutra dobro očuvana Guerre et civilisation Arnold J.Toynbee LETO.21/11

Bogavac 1998 208 strana odlična očuvanost

Zaštita kulturnih i prirodnih dobara Srpske oblasti Slavonija, Baranja i Zapadni Srem 1992-1996, Milan Đ. Balić Izdavač: Vukovar Broj strana: 197 Pismo: ćirilica Povez: mek

Autor - osoba Plutarch, 46-oko 120 = Plutarh, 46-oko 120 Naslov Romul : mitski osnivač Rima / Plutarh ; prevod sa helenskog i predgovor Ksenija Maricki Gađanski Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1987 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Grafos, 1987 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 61 str. ; 19 cm Drugi autori - osoba Maricki-Gađanski, Ksenija, 1939- = Maricki-Gađanski, Ksenija, 1939- Zbirka Biblioteka Istorija i mitologija (broš.) Napomene Prevod dela: Ploutarchou Rhõmylos Vivisekcija odnosa moći i vrline kod Plutarha: str. 9-14. Tiraž 3.000 Predmetne odrednice Plutarh, 46-120 Mitologija -- Rimska država Rim – Istorija „ISTORIJA I MITOLOGIJA“ Plutarh: filozof po onome što je rekao, po onome što je učinio, po onome čemu je ljude poučio. Zaslužan je za širenje slave kod potomstva ne samo grčke kulture i njenih junaka, već i rimske... Pre no što je počeo da piše uporedne biografije, kao praktičan primer svojih shvatanja о konretnim realizacijama moći i vrline, on je više od pola života proveo na istim temama: Da li se vrlina može učiti, Vrlina i mane, Sreća, Sudbina, Da li sreći Atinjana doprinosi više rat ili mudrost, Sreća i vrlina Aleksandrova, Sreća Rimljana itd. Rimska država se tada prostirala od Britanije do Mesopotamije, u njenom sastavu je skoro cela nastanjena zemlja. Plutarh piše ovu biografiju Romulovu ne bi li objasnio, sebi i drugima, odakle je sve to počelo i kako je nastalo. Upoređuje Romula sa Tesejem, polumitskim osnivačem Atine. Njegova metoda delatne filosofije, u vidu pisanja biografija, dala je velike rezultate u spoznavanju ličnosti, njihovih ciljeva i zasluga u istoriji. Mestrije Plutarh (rođen oko 46. g. p. n. e. umro 127. g. p. n. e.) bio je starogrčki istoričar, biograf i esejist. Rođen u gradiću Heroneja u grčkoj oblasti Beotija, verovatno za vreme vladanja rimskog cara Klaudija, Plutarh je proputovao čitav mediteranski svet, uključujući i dve posete Rimu. Imao je veliki broj uticajnih rimskih prijatelja, među njima i Soscija Senecija i Fundana, koji su obojica bili poznati Senatori, kojima je posvetio neka od kasnijih dela. Najveći deo života proveo je u Heroneji, i bio je posvećen u misterije grčkog boga Apolona. Međutim, njegove dužnosti kao starijeg od dva Apolonova sveštenika u proročištu u Delfima (gde je bio odgovoran za interpretiranje Pitijinih proricanja) očigledno mu nisu uzimale mnogo vremena – vodio je vrlo aktivan društveni i građanski život i napisao veliki broj spisa, od kojih su mnoga sačuvana do danas. Magistrat i ambasador Pored dužnosti sveštenika Delfskog hrama, Plutarh je bio i magistrat Heroneje i često je predstavljao svoj zavičaj u raznim misijama u stranim zemljama u svojim ranim zrelim godinama. Njegov prijatelj Lucije Mestrije Flor, rimski konzul, pomogao je Plutarhu da dobije rimsko građansko pravo, a prema hroničaru iz 10. veka, Georgiju Sinkelu, car Hadrijan ga je imenovao u poznim godinama za prokuratora provincije Ahaje na Peloponezu – položaj koji mu je davao pravo da nosi odeću i ukrase samog konzula. (Suda, srednjevokovna vizantijska enciklopedija tvrdi da ga je Hadrijanov naslednik Trajan imenovao za prokuratora Ilirika, ali većina istoričara to smatra malo verovatnim, jer Ilirik nije bila provincija kojom je upravljao prokurator). Uporedni životopisi Njegovo najpoznatije delo je Uporedni životopisi, niz biografija poznatih Grka i Rimljana, datih uporedo da osvetle njihove zajedničke moralne vrednosti i mane. Sačuvani „životi“ čine dvadeset tri para biografija, a svaki par predstavljao je jednu grčku i jednu rimsku ličnost, kao i četiri samostalne neuparene biografije. Kako objašnjava u prvom pasusu „Života Aleksandra Velikog“, Plutarha nije zanimalo pisanje istorije kao takve, već ga je zanimalo da istraži uticaj karaktera – dobrog ili lošeg – na život i sudbinu poznatih ljudi. Neki od najinteresantnijih „života“ – na primer Heraklov i Filipa II Makedonskog – nisu sačuvani. Život Aleksandrov Njegov „Život Aleksandrov“ je jedan od pet preživelih tercijalnih izvora o makedonskom osvajaču i kralju i on sadrži anegdote i opise događaja koji se nigde drugde ne javljaju. Takođe, i njegov portret Nume Pompilija, drugog od sedam rimskih kraljeva, sadrži jedinstvene informacije o ranom rimskom kalendaru. Druga dela Moralija Ostatak njegovih preživelih radova je sakupljen pod naslovom Moralia (slobodno prevedeno kao “Običaji`“). To je eklektička zbirka 78 eseja i prepisanih govora, među kojima su: O Sudbini ili vrlina Aleksandra Velikog – važan dodatak njegovom „životu“ velikog vojskovođe, „O obožavanju Izide i Ozirisa (ključni izvor informacija o egipatskim verskim ritualima), i „O Herodotovoj zlonamernosti (što je možda retorička vežba, kao i besede o Aleksandrovim dostignućima), u kojima Plutarh kritikuje ono što smatra sistematskom pristrasnošću u Herodotovim delima. Među radovima su i više filozofske rasprave, kao što je „O opadanju proročišta“, „O odlaganju božanske kazne“, „O miru duše“ i lakše teme , kao što su „Odisej Gril“, duhoviti dijalog između Homerovog Odiseja i jedne od Kirkinih začaranih svinja. „Moralije“ su pisane ranije dok su „Životopisi“ nastali uglavnom u poslednje dve decenije Plutarhovog života. Neki priređivači „Moralija“ uključuju i nekoliko radova za koje se danas zna da su „pseudibiografije“: među njima su „Životi deset besednika“ (biografije Deset besednika antičke Atine, zasnovane na „Učenjima filozofa“ Cecilija iz Kalaste) i „O muzici“. Jedan „pseudo-Plutarh“ bi mogao stajati iza ovih različitih spisa. Iako ovi tekstovi nisu Plutarhovi i potiču iz nešto kasnijeg perioda, ona su sva klasična po poreklu i imaju istorijsku vrednost. Quaestiones Par zanimljivih manjih dela su „Pitanja“ (Quaestiones, jedno o manje važnim detaljima rimskih navika i kultova, jedno o grčkim). Plutarhov uticaj Plutarhovi spisi su imali ogroman uticaj na englesku i francusku književnost. Šekspir je često citirao – i obilno parafrazirao – prevode nekoliko Plutarhovih „Života“ u svojim dramama. Ralf Valdo Emerson i transcedentalisti su bili pod velikim uticajem „Moralija“ (Emerson je napisao sjajan uvod u petotomno izdanje „Moralija“ u devetnaestom veku). Džejms Bozvel je navodio Plutarhove misli o načinu pisanja o životima u svom delu „Život Samjuela Džonsona“. Njegovi drugi obožavaoci bili su Ben Džonson, Džon Drajden, Aleksander Hamilton, Džon Milton i ser Frensis Bekon, kao i tako različite ličnosti kao što su bili Kotn Mader, Robert Brauning i Mišel de Montenj (čiji su „Eseji“ inspiraciju i ideje crpli iz Plutarhovih „Moralija“). MG141 (N)

Krst na Križu Ratko Dimitijević Novosti 2018g. /520 str. prilozi za bolje razumevanje srpsko-hrvatskih odnosa mek povez, korice kao na slici, listovi malo pozuteli-talasasti, unutra cista, nema podvlačenja i slično. .. vr361

Biografija Bože Rankovića Božidar Purić Iskra Minhen 1963 g. / 237 strana Emigracija, Boža Ranković je vlasnik prvih srpskih dnevnih novina u Americi, vlasnik prve srpske štamparije u Americi Srpska dijaspora političke prilike u vreme balkanskih, prvog i drugog svetskog rata Mihailo Pupin, Draža Mihailović, ravnogorci, četnici. četnik, Živojin Mišić, vladika Nikolaj. .. vr361

NADEŽDA D. PAVLOVIĆ DESPOT STEFAN LAZAREVIĆ Izdavač - Minerva, Subotica Godina - 1968 246 strana 20 cm Edicija - Biblioteka Buktinja Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Invazija turaka Vladavina kneza Lazara Pre Kosova Kosovska bitka Vladavina kneginje Milice Početak vladavine kneza Stefana Nikopoljska bitka Misije kod Bajazita Angorska bitka Primanje despotske krune Slobodna despotovina Zidanje Beograda Ženidba despota Stefana Zidanje Resave Ratovi sa Bajazitovim sinovima Sabor u Budimu (1412) Rat s Musom Deset godina mira Književnik i prevodilac Stefan Lazarevic Jefimija Odnosi sa susednim zemljama Promena na turskom prestolu Poslednje godine vladavine despota Stefana Smrt Stefana Lazarevica Završna reč Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

LUKA MIČETA STEFAN NEMANJA - povest Srba od doseljavanja na Balkan do države župana Stefana Nemanje Izdavač - Laguna, Beograd Godina - 2014 342 strana 20 cm ISBN - 978-86-521-1345-3 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, ima potipis prethodnog vlasnika, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Umesto uvoda NASELJAVANJE SLOVENA U EVROPI Germani i Sloveni • Pad Zapadnog rimskog carstva • Evropa i hrišćanstvo • Hrišćanska crkva pred pad Rimskog carstva • Franačko primanje hrišćanstva • Crkva i varvarski kraljevi • Pojava slovenskih plemena • Slovenska prapostojbina • Ulazak Slovena u istoriju • Srbi i Hrvati spasavaju Vizantiju • Pad Jerusalima • Pokrštavanje Srba i Hrvata • Karakterologija Slovena • Sloveni su razdvojili Istok i Zapad • Rađanje islama • Propovedi Muhameda i njegovi naslednici • Muslimansko osvajanje Jerusalima DOBA STVARANJA PRVIH SRPSKIH DRŽAVA Ulazak u orbitu Vizantijskog carstva • Rusi i Vizantija • Ćirilo i Metodije • Dolazak Bugara na Balkan • Vizantija, Sloveni i Bugari SRPSKI VLADARI PRE NEMANJIĆA Višeslav, Radoslav, Prosigoj • Vlastimir • Mutimir • Petar • Pavle • Časlav • Mihailo Višević • Sveti Jovan Vladimir • Stefan Vojislav • Mihailo • Konstantin Bodin • Vukan • Zavida • Uroš I • Uroš II Primislav • Desa EVROPA ZA VREME NEMANJE Doba krstaških ratova • Strahote Prvog krstaškog rata • Saladin i Drugi krstaški rat • Muslimani osvajaju Jerusalim • Ričard Lavlje Srce i Saladin • Balkanska situacija • Poreklo imena Raška • Sukobi sa Vizantijom NEMANJIĆKA SRBIJA Vladarsko ime Stefan • Nemanjino versko opredeljenje • Krštenje Stefana Nemanje • Vladar kao prirodni centar • Susret Nemanje i vasilevsa Manojla • Dolazak Stefana Nemanje na tron • Stefan Nemanja u trijumfalnoj povorci vizantijskog cara • Nemanja i Fridrih І Barbarosa • Ženidba Stefana Prvovenčanog • Borba Nemanjinih sinova za vlast • Bogumili • Rastko postaje Sveti Sava • Sveti Sava, katoličanstvo i isihazam • Hilandar • Kanonizacija Svetog Simeona • Sveti Nikola • Književnost Nemanjinog doba • Umetnost i arhitektura u Nemanjino doba Literatura O autoru `900 godina od rođenja. Nastanak evropske Srbije. Povest Srba od doseljavanja na Balkan do države župana Stefana Nemanje. Stefan Nemanja, u monaštvu Simeon, spada u one vladare koji su stekli poštovanje kako svojih podanika i savremenika, tako i svojih potomaka. Samo je uticaj njegovog svetiteljskog kulta na srpski narod bio veći od njegove vladarske slave. Monah sveti Simeon je nadvisio i nadmašio velikog župana Stefana Nemanju. Vladarski plašt zamenio je skromnom monaškom rizom, mač krstom, štit jevanđeljem, veseli i bučni dvor hilandarskom tišinom. Silazeći sa trona peo se u večnost. Bilo je to izdizanje iznad ljudske mere – na putu ka svetosti.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.