KARMILA i druge priče strave - Šeridan le Fanu Izdanje: ORFELIN Novi Sad, 2016. 14x20 cm 327 str Tvrd povez, latinica. Knjiga uključuje priče „Karmila“, „Čudnovati događaj u životu slikara Šalkena“, „Duh madam Kroul“, „Nagodba ser Dominika“, „Zaveštanje plemića Tobija“, „Familijar“, „Zeleni čaj“ i „Mrtvi crkvenjak“. B8

Izdato: Orfelin, Novi Sad Broj strana:219 Pismo:latinica Format:21 cm Roman Žana Rea Malpertui, kuća zla opravdano se u referentnoj literaturi naziva jednim od vrhunaca evropske strave. Pingvinova enciklopedija horora kaže: „Roman Malpertui apoteoza je Reovog opusa, u kojem ukleti panteon luta ruševnom kućom i imanjem, direktnom međuzonom između zemlje i pakla“. Kim Konel u uvodu antologije belgijske fantastike tvrdi: „Ako neko upita na ulici prosečno obrazovanog Belgijanca koji je najbolji belgijski roman napisan u dvadesetom veku, odgovor će verovatno biti Malpertui.“ Neobičan naslov romana zapravo potiče od naziva jazbine u kojoj živi Lisac Renar (Renart, Reynard), lik iz niza srednjovekovnih satiričnih pripovesti o životinjama začetih upravo negde između Nemačke i Holandije, a popularnih i u Francuskoj. Renar je bio oličenje lukavosti i snalažljivosti, uglavnom ne maliciozne, osim prema onima koji zaslužuju kaznu. Dakle, asocijativno se Malpertui vezuje za lisičju jazbinu. Etimološki, to je složenica koja aludira na zlo (fr. mal) i vrata (fr. porte): dakle, vrata zla, portal ka zlu, Zloportal. Metaforički, ta lisičja jazbina, ili vratnice zla, mogla bi se posmatrati kao sinonim za zmijsko leglo, odnosno kao aluzija na zlo mesto, što je nezaobilazni toponim horora, okamenjen u obliku ukletog zamka klasičnog gotika, a kasnije variran u vidu uklete kuće savremenog horora. b8

Ok. Podvlačena. Sifra adk66

Autor : Gistav Flober Izdavač : FILIP VIŠNJIĆ Najilustrovanija knjiga posle Biblije! Pisana snaznim,maltene okultno intoniranim jezikom, Salambo je klasicni Floberov doprinosstvaranju prvog pravog - filmskim zargonom receno - `istorijskog spektakla`u knjizevnosti. Knjiga nas vodi kroz surovu i bespostednu borbu kartaginskogvojskovodje i Hanibalovog oca, Hamilkara, protiv njegovih placenika koji suse pobunili zbog nenagradjenih ratnih zasluga. Njegova cerka u jednomtrenutku spasava cast Kartagine, ali trijumf mrznje nad ljubavlju,naposletku nas natera da shvatimo da u ratovima nema pobednika, samoporazenih. Knjiga ozivljava neke stereotipe ne bez znacaja i dan-danas,ironijski se poigrava biblijskim motivima i predstavlja pravi bestselernapisan jos pre 150 godina! Vizionarske scene nikad pre toga vidjene uistorijskom romanu, koje u potpunosti otkrivaju jedan potpuno nepoznatisvet, drustvo, mentalitet i mitologiju, pustaju citaocu i masti na volju! L3

ŠEST VRANA - Li Bardugo Opasna nova droga preti da svet uvuče u magijski rat, ali beskrupuloznog Kaza Brekera interesuje samo koliko će ga platiti da to spreči. Okupivši oko sebe ekipu mladih otpadnika, on sprovodi smeo i sulud plan koji će ih sve do jednog promeniti. Šest izgubljenih duša. Šest životnih priča. Šest sukobljenih interesa. Šest prerano odraslih klinaca. Šest slabih karika. Šest vrana. Izdavač: URBAN READS Broj strana: 506 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 21 po.st.des.1

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posle knjiga `Nuspojave` i `Sad smo kvit` Vudi Alen je stekao status jednog od najvećih živih svetskih satiričara i humorista. Hejvud „Vudi” Alen (engl. Heywood `Woody` Allen), rođen kao Alan Stjuart Konigsberg (engl. Allan Stewart Konigsberg; Njujork, 1. decembar 1935),[1] američki je režiser, pisac i glumac.[2] Jedan je od uticajnijih i cenjenijih ljudi u svetu filma.[3] Takođe je počeo da piše materijal za televiziju, objavio je nekoliko knjiga sa kratkim pričama i pisao humoristične komade za The New Yorker. Biografija Rođen je u jevrejskoj porodici.[4] Početkom šezdesetih nastupao je kao stend-ap komičar u Grinvič Vilidžu zajedno sa Lenijem Brusom, Elejn Mej, Majk Nikolsom i Džoun Rivers. Tamo je razvio monološki stil (umesto tradicionalnih šala), i ličnost nesigurnog, intelektualnog, uznemirenog kolebljivca, za koju on tvrdi da se prilično razlikuje od njegove stvarne ličnosti.[5] On je objavio tri komediografska albuma tokom sredine i kasnih 1960-ih, čak je i nominovan za nagradu Gremi za svoj komični album iz 1964. pod nazivom Vudi Alen.[6] Godine 2004, Komedi sentral je rangirao Alena na četvrto mesto liste 100 najvećih stend-ap komičara,[7][8] dok je jedna anketa sprovedena u Velikoj Britaniji Alena rangirala na treće mesto među najvećim komičarima.[9] Sredinom 1960-ih, Alen je pisao i režirao filmove, prvo se specijalizujući za slapstik komedije kao što su Nemoj da piješ vodu (1966)[2], Uzmi pare i beži (1969), Banane (1971)[2], Spavač (1973)[2], i Život i smrt (1975), pre nego što je prešao na dramski materijal pod uticajem evropske umetničke kinematografije tokom kasnih 1970-ih sa Unutrašnjost (1978), Menhetn (1979) i Memorije zvezdanog praha (1980), i naizmenično se bavi komedija i dramom do danas. Alen se često identifikuje kao deo novog holivudskog talasa filmskih stvaralaca od sredine 1960-ih do kasnih 1970-ih, kao što su Piter Bogdanovič, Martin Skorseze, Robert Altman i Sidni Lumet.[10] On često glumi u svojim filmovima, obično ličnosti koje je razvio kao stand-up. Njegov film Eni Hol (1977)[2], romantična komedija u kojoj su učestvovali Alen i njegova česta saradnica Dajana Kiton, osvojio je četiri nagrade Oskar, uključujući najbolji film, najbolju režiju, najbolji originalni scenario i najbolju glumicu za Kiton. Kritičari su njegovo delo iz 1980-ih nazvali njegovim najrazvijenijim periodom. Njegovi filmovi uključuju Zeling (1983), Brodvej Dani Rouz (1984), Ljubičasta ruža Kaira (1985), Hana i njene sestre (1986),[2] Radio dani (1987), Druga žena (1988), i Zločini i prekršaji (1989).[2] Mnogi od njegovih filmova 21. veka, uključujući Meč poen (2005), Ljubav u Barseloni (2008) i Ponoć u Parizu (2011), smešteni su u Evropu. Nesrećna Džasmin (2013) i Kafe društvo (2016) smešteni su u Njujorku i San Francisku. Kritičar Rodžer Ibert opisao je Alena kao „bogatstvo kinematografije“.[11] Alen je dobio mnoga priznanja i počasti. On je dobio najviše nominacija za Oskara za najbolji originalni scenario, sa 16. Dobitnik je četiri nagrade Oskar, jedne za najbolju režiju i tri za najbolji originalni scenario. Takođe je dobio devet filmskih nagrada Britanske akademije. Britanska akademija za filmsku i televizijsku umetnost je Alen dodelio BAFTA nagradu 1997. godine. U 2014. godini dobio je nagradu Nagradu Sesil B. Demil za životno delo i nominaciju za Toni nagradu za najbolju knjigu mjuzikla za Meci nad Brodvejom.[12] Američki ceh pisaca imenovao je njegov scenario za Eni Hol prvim na listi „101 najsmešnijih scenarija“.[13] U 2011. godini PBS je prikazivao filmsku biografiju Vudi Alen: Dokumentarni film o svojoj seriji Američki majstori.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Prvobitno napisan 1952. godine, ali nije objavljen do 1985. godine, Queer je enigma - i nepokolebljivi autobiografski autoportret i kritički politički roman, Burroughsova jedina realistička ljubavna priča i montaža komično-grotesknih fantazija koje su utrle put njegovom remek-djelu, Goli ručak. Smešten u Meksiko Sitiju tokom ranih pedesetih, Kvir prati beznadežnu potragu za željom Vilijama Lija od bara do bara na američkoj stranci. Kako se Li lomi, pojavljuje se zaštitni znak Burroughsian glas; manijakalnu mešavinu humora koji sam sebe razdire i ružnog Amerikanca u svom najružnijem obliku. Uznemirujuća priča o opsednutosti i egzorcizmu, Kueer je takođe roman sa istorijom tajni, kako ovo novo izdanje otkriva. William Seward Burroughs II (5.2. 1914. - 2.8. 1997.) je američki pisac, društveni kritičar, slikar i predvodnik beat generacije. Rodio se u obitelji srednje klase, a majka mu je bila kći svećenika čija je obitelj tvrdila da su u rodu s Robertom Edwardom Leejem, zapovjednikom vojske Konfederacije u Američkom građanskom ratu. Bili su pristojni industrijalci. Burroughs je imao turbulentan život. Bio je u Drugom svjetskom ratu iz kojeg ga je izvukla majka. Imao je epizoda psihičke nestabilnosti. Bio je homoseksualac i ovisnik o morfiju. Od njega se nikad nije odvikao, pa je prodavao heroin da bi hranio svoju ovisnost. Tijekom tridesetih godina 20. stoljeća, putovao je po Europi, spasivši jednu Židovku od nacističkog progona. Oženili su se u Hrvatskoj, ali brak nikad nije konzumiran. Kada je njegova žena Ilsa došla u SAD, razvela se od Burroughsa, no to mu nije teško palo, jer su ostali prijatelji još mnogo godina. Imao je diplomu Harvarda. Kada je Joan Vollmer okupljala beat generaciju, on se pridružio pokretu, iako je bio stariji od većine pripadnika. Pseudonim mu je bio William Lee, a Kerouac ga u svom remek djelu, romanu `Na cesti`, zove Stari Bik Lee. Iako je Burroughs napisao mnogo djela, najpoznatiji rad mu je roman `Goli ručak`, koji je objavljen 1958. godine. Značajan je, jer u njemu William koristi nelinarni način pripovjedanja, a smarta ga se znanstveno fantastičnim djelom. Najavio je fenomene kao što su AIDS, liposukcija, autoerotične smrti i epidemija cracka. Imao je sina koji je umro 1981. godine. Burroughs je umro u 83. godini, dan nakon srčanog udara.

Ronjenje na dah - Mića Vujičić Izdavač: Geopoetika Godina izdanja: 2014 Broj strana: 117 Format: 20 cm Povez: Broširani Posle romana Oštar start p.s.d.1

THE OBSERVER THRILLER OF THE MONTH For generations the Freyls have ruled Springfield, Illinois, capital of a state of great lakes and rivers. Now convicted killer David Marion threatens their invincibility, and he threatens it from within their own ranks. Water: it`s blue gold, and the price on world markets is soaring. When Springfield gets a new mayor, it finds its supply under threat, not only from corporations out for the money but from a disease that appears from nowhere, that nobody can identify and nobody can treat. None of this interests David Marion until his own past surfaces and he finds himself caught between multinational leviathans at war over America`s heartland. Praise for The Blue Death and Joan Brady `Thrills and spills…terrifying... compelling…an intelligent, refreshingly different take on the thriller` Observer `Gripping` The Sun `There are shades of Chinatown and Bonfire of the Vanities about Brady`s third thriller...sharp and fierce and clever, full of horrid little details and appalled by the arrogance of domination and the weakness of submission. Impressive` Guardian `A truly extraordinary novel with a fascinating mix of ingredients...compulsive` Shotsmag `A writer of enormous ability and harrowing power` Mail on Sunday p.s.d.1

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Euripid (grč. Εὐριπίδης, oko 480—406. god. st. e.) bio je poslednji od tri velika tragička pesnika antičke Grčke, nakon Eshila i Sofokla. Životopis Treći veliki atinski tragički pesnik, Euripid, rodio se oko 480. godine na ostrvu Salamini. Njegov otac Mnesarh bio je imućan i ugledan čovek, te je Euripid dobio dobro obrazovanje. Euripid se mnogo interesovao za učenje sofista, posebno Prodika i Protagore. Osim toga, u njegovim dramama ima jasnih tragova koji podsećaju na pitagorejce, Ksenofana, Heraklita, Empedokla, Epiharma, Diogena iz Apolonije. Poznavao je i orfičare i njihove spise, a bavio se i starijom književnošću (Homer, Solon, Teognid, Eshil, Sofokle, u manjoj meri Hesiod, Arhiloh, Alkej, Pindar, Semonid i Bakhilid). Euripid je imao poveću ličnu biblioteku. On je prihvatio sve napredne misli sofista i prenosio ih u svoje tragedije, šireći tako novu prosvetu; zato je pesnik već u antici dobio naziv ὁ τῆς σκηνῆς φιλόσοφος = pozorišni filozof; Aristotel ga pak naziva najtragičnijim pesnikom (ποιητὴς τραγικώτατος). Kao zastupnik novih naprednih načela i nove prosvete bio je izvrgnut oštrim napadima komediografa (Aristofana i drugih), koji su u svojim delima branili i zastupali stara konzervativna shvatanja. Euripid nije obavljao državne službe, ali se ipak u svojim dramama često osvrće na aktuelna politička zbivanja. Veći deo svog života proveo je pesnik u Atini baveći se književnim radom i družeći se sa savremenim državnicima, pre svega Alkibijadom, te s grčkim pesnicima i filozofima. U dubokoj starosti (408. godine) prihvatio je poziv makedonskog kralja Arhelaja, velikog prijatelja književnosti, te je pošao na njegov dvor u Pelu gde se sastao s tragičkim pesnikom Agatonom, a možda i s Tukididom. Kralju za volju napisao je Euripid tragediju Arhelaj, u kojoj je slavio osnivača makedonske dinastije. Euripid je umro 406. godine u Aretusi kod Amfipolja, gde je i sahranjen. Kaže se da je Sofokle, koji je i sam nešto kasnije umro, u znak žalosti za velikim pesnikom Euripidom doveo svoj hor na pozornicu bez uobičajenih venaca na glavi. Na predlog govornika i državnika Likurga postavljen je kasnije u atinskom pozorištu uz Eshilov i Sofoklov i njegov lik. Euripida opisuju kao ozbiljnog i mrkog čoveka koji je izbegavao društvo i najradije boravio kod kuće u svojoj velikoj biblioteci, gde je mogao nesmetano raditi. Povučenost su pesnikovu tumačili njegovim nesrećnim porodičnim životom: kažu da se pesnik dvaput ženio, ali svaki put nesrećno. Time bi se ujedno mogao objasniti i negativan stav koji pesnik ponekad zauzima u svojim dramama prema ženama. Međutim, i to bi moglo biti samo podmetanje njegovih protivnika, posebno komediografa; čovek koji ume ljude crtati onako kao Euripid svakako je morao ljude oko sebe dobro posmatrati i pažljivo proučavati, a to nije moguće ako se nije i družio s njima. Sačuvane drame Euripid se prvi put pojavio na atinskoj pozornici 455. godine tragedijom Pelijade (Πελιάδες), ali je postigao samo treću nagradu, što je bilo jednako neuspehu. Prvu pobedu stekao je tek 441. godine, a takmičio se sa Sofoklovom Antigonom. Premda je pesnik napisao oko 90 drama, ipak je prvu nagradu osvojio svega pet puta, i to četiri puta za života i jednom posle smrti. Posmrtnu nagradu postigla je tetralogija u kojoj su bile drame Bakhe i Ifigenija u Aulidi, a prikazao ju je pesnikov sin Euripid mlađi. Relativno mali broj postignutih pobeda objašnjava se time što je oštar sukob između Euripidovog naprednog racionalizma i tradicije – koja se morala odraziti u građi drama – stvarao u njegovim delima određen nesklad, unosio neku disharmoniju, što je znatno slabilo utisak na savremenu atinsku pozorišnu publiku. Od 92 drame koje su se pripisivale Euripide rimski filolog Varon za autentične je smatrao njih 65. Neki filolozi smatraju da je u aleksandrijskoj biblioteci bilo 77 Euripidovih drama, među kojima sedam satirskih igara. Prve njegove drame prikazane su na atinskoj pozornici 455. godine st. e., i otada je on bio glavni Sofoklov takmac. Kako je najstarija od sačuvanih drama prikazana 438. godine, to znači da nam je sasvim nepoznato Euripidovo ranije stvaralaštvo. Od Euripidovih drama sačuvano je 18 tragedija i jedna satirska drama, a njihov je redosled, prema hronologiji prikazivanja na sceni, ovakav: Alkestida (438), Medeja (431), Hipolit (428), između 428. i 415. prikazane su: Heraklidi, Mahniti Herakle, Andromaha, Ijon, Hekaba, Pribeglice ili Hiketide, Trojanke (415), Elektra (413), Helena (412), Ifigenija u Tauridi, Feničanke, Orest (408), Ifigenija u Aulidi (406), Bakhe (406), sporna je tragedija Rezos, te napokon satirska drama Kiklop. Prema tome, od sačuvanih drama samo jedna pripada razdoblju pre peloponeskog rata, a sve ostale stvorene su tokom rata....

Mek povez, ima posvetu, 5-, retko Sloboda Beograd 1988 Besplatna dostava se vrši putem Pošte i to kao CC paket (dostava na kućnu adresu). Ukoliko želite neki drugi skuplji način dostave razlika u ceni se doplaćuje.

Kao nova. Sifra adp2.2

Radnja romana " Crni album " se događa u Londonu 1989. godine, u vreme pada Berlinskog zida i u godini fatve. To je triler u kojem ima pobune, ekstaze, religioznog zanosa i ljubavne strasti. Tu se međusobno nadmeću argumenti i opsrevacije. "Komičan i bogohulan portret umetnika kao mladog bundžije, smeštenog u vrevu i besparicu pseudo-progresivne ulične kulture uzavrelog Londona...zabavno, svirepo i pitko." - New Statesman and Society "Jedan od najvećih talenata u poslednjih 25 godina." - Colin MacCabe

„Možda zbog toga volim ovu knjigu. Ona me, više od bilo koje druge, podseća na tatu i na vreme koje smo proveli zajedno. Zato ove priče i moj kratak predgovor osećam kao nastavak naših razgovora, kao nevidljivu nit koja nas zauvek vezuje i na koju vreme ne utiče.“ – iz predgovora Ane Kapor Lanjski snegovi (1977) potvrđuju Momu Kapora kao vrsnog pripovedača urbane orijentacije koji nas – s pomalo nostalgije i ironije, ali i s puno topline – uvodi u jedan svet koji polako nestaje. Ova knjiga sadrži neke od najlepših Kaporovih priča, koje ga, bez sumnje, svrstavaju u red autora čije vreme nikada ne prolazi.

Savršenstvo od početka do kraja.“ – Book Twins Kažu da vaš prvi poljubac treba da se zasluži. Moj je ukrao đavo sa balskom maskom pod crnim čikaškim nebom. Kažu da su bračni zaveti svetinja. Moji su prekršeni pre no što smo izašli iz crkve. Kažu da vam srce kuca samo za jednog čoveka. Moje se raspolutilo i krvarilo za dva muškarca koji su se borili za njega sve do samog kraja. Bila sam obećana Anđelu Bandiniju, nasledniku jedne od najmoćnijih čikaških mafijaških porodica. Onda sam se udala za senatora Vulfa Kitona, koji je zapretio da će razotkriti grehe moga oca ukoliko ne pristanem na brak sa njim. Kažu da sve velike ljubavne priče imaju srećan kraj. Ja, Frančeska Rosi, svoju priču sam brisala i prepravljala sve do poslednjeg poglavlja. Jedan poljubac, dva muškarca, tri života. A negde između moje: zauvek. „Ova knjiga vodi nas u sasvim novi svet sa sjajnim likovima i prelepom ljubavnom pričom.“ – Rebel Reader „Priča puna žestokih emocija. Osećate svaki gram bola, svako zasecanje izdaje.“ – Hot New Reads Blog

„Nemoguće je odupreti se magnetskoj privlačnosti između Džeksa i Đijane.” – Fresh Fiction Nikad ne mešajte posao sa zadovoljstvom. Politici nije mesto u spavaćoj sobi. Đijana Rosi se oglušila o oba ova saveta kada je ušla u vezu sa Džeksonom Ratledžom. Afera se završila, a ljubavnici su se rastali. Sada, dve godine kasnije, Džeks se vratio i upliće se u posao na čijem je ostvarenju Đijana naporno radila. Ali ona nije ista devojka od pre nekoliko godina. Radeći za jednu od najuspešnijih poslovnih žena u Njujorku, Lej Jung, Đijana je štošta naučila. Za razliku od prošlog puta, sada zna s kim ima posla. I zna pravila igre u njegovom začaranom krugu glamura, seksa i povlastica. U okrutnom poslovnom svetu, ključna je izreka: drži neprijatelje blizu, a bivše ljubavnike još bliže. „Priča koja će vas ostaviti bez daha.” – RT Book Review „Uzbudljiva priča koja pritiska sve dugmiće.” – Kirkus Reviews „Glamur i bogatstvo, vreo seks i par pun strasti.” – Publishers Weekly Format: 14.5 x 20.5 cm Broj strana: 256 Pismo: Latinica Povez knjige: Mek

...o umoru ...o džuboksu ...o uspelom danu ...o zaluđeniku gljivama ...o Tihom mestu U Ogledu o umoru Handke preobražava svakodnevno iskustvo, često obeleženo dosadom, u fascinantno istraživanje sveta usporenih pokreta, različitih vrsta i stepena umora, njegovih podmlađujućih učinaka, kao i njegovih erotskih, kulturnih i političkih implikacija. U Ogledu o džuboksu autor sagledava konačni rasplet svega što ga okružuje: sve vidljivo, stvari i ljudi, pa i unutrašnji svet pripovedača, vraćaju se u džuboks, koji je središte sećanja jer se svet oko njega u adolescenciji oblikovao. „Uspeo dan“ i razmišljanje o njemu na jednom putovanju vozom iz Pariza vodi nas do suštine naše savremenosti, nesposobne da se uhvati ukoštac sa projektima za budućnost jer ni po koju cenu ne napušta ograničeni horizont sadašnjeg trenutka. Pišući o poljskom ve-ceu iz detinjstva u Koruškoj, zajedničkom kupatilu u internatu, javnom toaletu u vrtu japanskog hrama i drugim „tihim mestima“, koja su obično predmet podsmeha, Handke još jednom pokazuje neverovatno umeće pripovedanja u ogledu koji je istovremeno iznenađujući i zavodljiv. Tragikomični junak Ogleda o zaluđeniku gljivama , popularni pravnik angažovan u međunarodnom tribunalu na odbrani ratnih zločinaca, srećno je oženjen i očekuje dete, ali ga ubrzo posle venčanja zaokupi strast prema skupljanju pečuraka. Ova razbibriga ubrzo će se pretvoriti u maniju zbog koje će „zaluđenik“ zapostaviti i svoju porodicu i uspešnu karijeru da bi se posvetio jednom traganju koje je, kao i pisanje, samo sebi cilj. Razigrani, refleksivni, pronicljivi i zabavni, ovi ogledi o svakodnevnom iskustvu i stvarima koje se obično smatraju trivijalnim redefinišu umeće pisanja kratke proze i potvrđuju status Petera Handkea kao jednog od najoriginalnijih i najprovokativnijih savremenih pisaca.

Dobitnik Pulicerove nagrade. Autor bestselera Američki derviš . „Strastveno, uznemirujuće, neporecivo.“ Salman Ruždi Roman godine po izboru časopisa i magazina: Entertainment Weekly, Washington Post, O Magazine, New York Times Book Review, Publishers Weekly, NPR, The Economist, Shelf Awareness, Library Journal, St. Louis Post-Dispatch, Slate. Ovaj duboko lični roman o identitetu i pripadnosti pripoveda nam junak Ajad Aktar, sin pakistanskog lekara, dobitnik Pulicerove nagrade za pozorišni komad o iskustvima muslimana u Americi. U toj zemlji, kojom vladaju bogovi finansija dok dugovi i krediti uništavaju mnoge živote, imigranti žive u neprestanoj neizvesnosti i strahu, rastrzani između svoje nacije i lojalnosti zemlji u kojoj se nalaze. Ovaj svet u haosu i raspadu posmatramo očima jedne porodice koja nas vodi od urbane Amerike, preko centralne Evrope do gerilskih vidikovaca u planinama Avganistana. Delo u kojem se prepliću činjenice i fikcija je epska priča o čežnji, nezalečenim ranama i besramnom pustošenju ljudskih života; priča u kojoj autor ne štedi nikog, a ponajmanje sebe. „ Tugovanke za zavičajem su Aktarov odgovor na pitanje koje postavlja pripovedač iz romana: kako da se izrazi složena, često kontradiktorna alhemija stvarnosti kada želimo da pretočimo iskustvo u umetnost. Ovo je poetsko trijumf pokušaja da se dâ suptilna kritika vere i politike u doba jezivih predrasuda.“ Washington Post

Kad je 1921. godine kupio kuću u Ulici Palermo na danskom ostrvu Amageru, Esterin deda Hanibal zamišljao je dom ispunjen operom, boemima i opojnom ljubavlju poput one opisane u Pesmi nad pesmama. Međutim, za njegovu nevestu, rusku akrobatkinju Varenjku, vreme čuda završilo se onog časa kad je videla svoju prvu ljubav kako nestaje u čeljustima nilskog konja koji je, da sve bude gore, zapravo trebalo da bude slon i nova zvezda cirkusa njenog oca. Eva, ćerka Hanibala i Varenjke, – stjuardesa je koja voli glamur, a čini se i da je vidovita – započela je daleko strastveniju ljubavnu priču kad se zaljubila u švedskog golubara Jana Gustava. Hanibalova potraga za ljubavlju i umetničkim darom prešla je tako na njegove unuke, bliznakinje Ester i Olgu, koje se nadmeću za titulu mlade umetnice u porodici. Njihova starija sestra Filipa je pak silno želela da postane prva kosmonautkinja, ali bolest ju je prerano odnela. Kad ti život uvali nilskog konja dirljiv je i nezaboravan roman o potrazi za Ljubavlju veka, o preživljavanju velikog gubitka i pružanju – uprkos svemu – još jedne šanse životu. Ispričana kroz prizmu stidljive slikarke Ester, ova saga prati tri generacije koje žive pod istim krovom, s povremenim izletima u Pariz i u cirkus Sovalski na periferiji Sankt Peterburga. „Naslov prvog poglavlja ovog romana Doba čuda s punim pravom može biti opis celog romana. Način na koji Anete Bjeufelt koristi boje, tonove i emocije u ovom romanu krajnje je čudesan i zanosan.“ – Politiken „Ako žudite za avanturom, tragate za ljubavlju, a ne vidite uvek svetliju stranu života, onda je ovo prava knjiga za vas – blistava, maštovita, jednostavna i neverovatna.“ – Femina

Talentovana odbojkašica i odlična učenica Dona Bilić nestala je usred radne nedelje. Policijski inspektori Ervin Volf i Kris Tomić dobili su zadatak da je pronađu kako znaju i umeju. Ali pred njima je izuzetno težak posao. Treba da ispitaju i provere sve ljude iz Doninog okruženja – majku Valeriju, nekadašnju misicu, očuha Harija, uspešnog političara i biznismena, dečka košarkaša Adama, najbolje prijateljice Melisu i Keti, profesore, poznanike... Da li neko od njih laže i zašto? Koliko su alibiji zaista verodostojni i ko uspešno skriva svoju pravu prirodu i namere? Pitanja, pretpostavki i mogućih scenarija je mnogo, a vremena sve manje. Napetost pojačava i borba dvojice istražitelja sa sopstvenim unutrašnjim demonima, životnim problemima i avetima koje vuku iz prošlosti. Koje će se tajne otkriti tokom dramatične potrage za nestalom tinejdžerkom, kojoj je najveća želja da postane uspešna manekenka i model? Iva Kolega je ovim trilerom otvorila mnoge intrigantne teme i razotkrila brojne probleme savremenog društva o kojima se retko i nerado otvoreno govori. „Naizgled idilično primorsko mesto Iskra nije baš Tvin Piks, ali je takođe puno tajni, zlobe i skrivenih strasti. Šesnaestogodišnja Dona Bilić nije Lora Palmer, ali je i ovu plavokosu srednjoškolku možda sustigla slična sudbina. Nakon Doninog nestanka u Iskri ništa više neće biti isto. Sada, kada je zver puštena, povratak u kavez je nemoguć.“ – Đorđe Bajić

Autorka očaravajućeg svetskog bestselera Soba u ulici Ameli , vraća se sa potresnom pričom smeštenom usred šampanjskog vinogorja severne Francuske za vreme najmračnijih dana Drugog svetskog rata, kao stvorenom za obožavaoce Slavuja Kristin Hane. Šampanja, 1940: Ines se nedavno udala za Mišela, vlasnika čuvene kuće šampanjca Mezon Šovo , kada Nemci okupiraju Francusku. Kako vremena postaju sve teža, Mišel zapostavlja svoj brak da bi počeo da skriva oružje za Pokret otpora. Ines se plaši da će biti otkriveni, ali za Selin, polu-Jevrejku, ženu Šovoovog glavnog vinara, rizik je još veći – kolaju glasine o Jevrejima poslatim na Istok u susret užasnoj sudbini. Kada Selin, ne razmišljajući o posledicama, posluša svoje srce u očajnickoj potrazi za tračkom sreće, a Ines napravi pogubnu grešku sa nacističkim kolaboracionistom, dovešće u opasnost živote onih koje vole – i kuću šampanjca koja ih drži na okupu. Njujork, 2019: Liv Kent je upravo izgubila sve kada se njena baka Francuskinja nenajavljeno pojavljuje, insistirajuci da otputuju za Francusku. Ali starica ima tajni motiv – i tragičnu, decenijama staru priču koju želi da podeli sa unukom. Kada se prošlost i sadašnjost konačno susretnu, Liv se zatiče na putu ka izbavljenju koji vodi pravo do pećina kuće Šovo. „ Vinareva žena je prelepo ispripovedana priča, koja govori o iskupljenju, tragičnoj ljubavi, istrajnosti i hrabrosti. Upečatljivo napisano delo, smešteno u raskošan ambijent šampanjskih vinograda, podseća nas na moć tajni i na to koliko smo daleko u stanju da idemo kada želimo da zaštitimo one koje volimo.” – Morin Lerk, autorka romana Cicada Summer i Monarch Manor „Smeštena usred opasnosti i drame Drugog svetskog rata, ova potresna novela nateraće vas da je pročitate u dahu.” – Meri Alis Monro, autorka Njujork tajmsa

Pred vama se nalazi treća zbirka priča Muharema Bazdulja. Posle sedam godina on se vratio kratkoj proznoj formi – ako se uopšte može reći da ju je ikada napustio s obzirom na to da je od najranijih početaka do danas ostao veran kratkoj priči. Iako su nastajale u vremenskom rasponu od sedam godina, priče u ovoj zbirci čine celinu na tematsko-motivskom i kompozicionom planu: one govore o ljudskim naravima i životnim usudima; zapleti i preokreti su maestralno osmišljeni, humor je nepretenciozan, sve priče su zaokružene i u celosti lepe.

Ovo je pripovest o pobeđenima u građanskom ratu. O bivšima. Jeste pripovest, ali nije istorija. Nije ni fikcija. Nešto između. Pisana je na osnovu mnoštva usmenih i zabeleženih svedočanstava učesnika i očevidaca. Posmatrača i savremenika. Analitičara i hroničara. Razume se – i nemalog broja pisanih izvora. Onih arhivskih. I onih istoriografskih. I onih memoarskih. U njenom središtu nalazi se čovek, njegovo dobro i njegovo zlo. Drugačije kazano, traganje za ljudskim porivima što teraju na činjenje zla (ili činjenje dobra) drugom čoveku. Iz koje mračne dubine ljudske psihe dolazi čovekova mržnja, osveta, pohlepa, zavist, netrpeljivost, a iz njih – ubilački nagon? U isti mah, ovo je roman o Beogradu u jednom prohujalom trenutku, kratkom kao treptaj oka. Ali presudnom i sudbonosnom. I kobnom.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Sadrzaj: - Niz vodu - Jedna dilema - S rancem na ledjima Žorž-Šarl Uismans ili (po holandskom izgovoru) Joris-Karl Hojsmans (franc. Charles-Marie-Georges Huysmans, hol. Joris-Karl Huysmans, 5. februar 1848. - 12. maj 1907.) je francuski romanopisac iz druge polovine devetnaestog veka. Biografija Rođen je u Parizu. Književnu karijeru je započeo naturalističkim tekstovima kao što je Marthe, Histoire d`une fille (1876). Roman Nasuprot (À rebours) (1884), u kojem prekida sa naturalizmom, školski je primer `dekadentne“ literature. Tokom suđenja Oskaru Vajldu 1895. tužilac je roman naveo kao očigledan primerak sodomističke literature. Publikacija Tamo dole (Là-Bas) iz 1891. privukla je pažnju javnosti detaljnim opisima satanističkih rituala u Francuskoj 1880-ih. Uismansovi kasniji radovi, kao što su En Route (1895.) i La Cathédrale (1898.) pod znatnim su uplivom katolicizma. Uismans je napisao i dve knjige umetničkih kritika: L`Art moderne (1883.) i Certains (1889.). Bio je jedan od osnivača akademije Gonkur. Žorž-Šarl Uismans je sahranjen na groblju Monparnas u Parizu. `Là-Bas, translated as Down There or The Damned, is a novel by the French writer Joris-Karl Huysmans, first published in 1891. It is Huysmans` most famous work after À rebours. Là-Bas deals with the subject of Satanism in contemporary France, and the novel stirred a certain amount of controversy on its first appearance. It is the first of Huysmans` books to feature the character Durtal, a thinly disguised portrait of the author himself, who would go on to be the protagonist of all of Huysmans` subsequent novels: En route, La cathédrale and L`oblat. Là-Bas was first published in serial form by the newspaper L`Écho de Paris, with the first installment appearing on February 15, 1891. It came out in book form in April of the same year; the publisher was Tresse et Stock. Many of L`Écho de Paris` more conservative readers were shocked by the subject matter and urged the editor to halt the serialisation, but he ignored them. Sale of the book was prohibited from French railway stations. The plot of Là-Bas concerns the novelist Durtal, who is disgusted by the emptiness and vulgarity of the modern world. He seeks relief by turning to the study of the Middle Ages and begins to research the life of the notorious 15th-century child-murderer Gilles de Rais. Through his contacts in Paris (notably Dr. Johannes, modeled after Joseph-Antoine Boullan), Durtal finds out that Satanism is not simply a thing of the past but alive in turn of the century France. He embarks on an investigation of the occult underworld with the help of his lover Madame Chantelouve. The novel culminates with a description of a black mass.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Huismans Žoris