2(20) Jugoslavija 1930Stanovnici Vranja fotografija

Nove kartice

Meatlizirani omoti čokoladica. 8 različitih

Banjska šolja za ispijanje mineralne vode. Reljefni beli porcelan sa pozlatom. Dužina 12 cm. Visina 12 cm. Karlsbad Bohemia Karlovy Vary porcelan. Kao nova.

Drvena kutija sa poklopcem u dve boje, sa kašičicom, posuda za šećer. Dimenzije: visina 4,5cm ( sa poklopcem), prečnik najšireg dela 12,7cm. Na kašičici tragovi starosti, kutija sa poklopcem odlična.

Paulaner Munchen zapremine od pola litara. Iznad postolja fudbalska lopta iznad koje je teaka od pozlate sa zastavom Argentine i ispisanim godinama: 1978., 1986. Visina 25 cm.

Paulaner Munchen zapremine od pola litara. Iznad postolja fudbalska lopta iznad koje je teaka od pozlate sa zastavom Brazila i ispisanim godinama: 1958., 1962., 1970., 1994. i 2002. Visina 25 cm.

Obostrano oslikana cvetovima. Visina 22 cm. Zapremina 1,8 l. Alfoldi porcelan Hungary.

Dobro očuvana. S

Dimenzija 60x35,plus rese

Sa slika.

Kao na slikama

Voliš li da izluđuješ druge tako što ponavljaš sve što rade ili kažu? Imaš li običaj da ostaneš ispod tuša dok ne potrošiš svu toplu vodu? Uživaš li u glupim pitanjima na koja nema odgovora? Koristiš li svaku priliku da se obesiš o konopac za sušenje veša? Rezultati: Imaš po jedan bod za svako DA. 3–5 Očigledno si potpuno nepodnošljiva osoba. Oduševiće te ova knjiga. 1–2Ti si prilično nepodnošljiva osoba. Oduševiće te ova knjiga. 0Uopšte ne shvataš koliko je zabavno biti nepodnošljiv. Oduševiće te ova knjiga.

Davnih godina Kold Simon je poručio, primajući Nobelovu nagradu za književnost, piscima, kritičarima i književnoj publici, da je stvaralački odnos jedna vrsta igre u kojoj nije bitno da li se dobija ili gubi, ali u kojoj je važno pomeriti granice izražajnih mogućnosti. Roman Pričica, Radivoja Šajtinca nosi, upravo takav, autentičan dah u posustaloj nacionalnoj književnosti koja se iscrpljuje u reciklaži već potrošenih poetičkih (i političkih) obrazaca realističke tlapnje i (post)moderne pseudo urbanosti. Osnovna metafora Pričice ne otkriva se samo putem kreativnog podrivanja klasične naracije, već i putem originalne semantičke i topološke pozicije i smeranih identičnosti, koje iznutra dokazuju već pomalo zaboravljenu istinu, o priči kao univerzalnom znanju o svetu ali i kao o njegovom, jedino autentičnom, pojmovnom brevijaru. Ovaj roman Radivoja Šajtinca je, u najvećoj meri, proza kodifikovana vlastitom ontologijom, unutrašnjim bićem priče, koje se preliva preko granica žanra i mimetičkih određenosti. Pričica posmatrana iznutra nosi introspektivni vlastiti opis, koji nije samo u funkciji kočenja naracije, naprotiv, on najbolje izražava sve slike i pojave unutrašnjeg čovekovog pejzaža u kome nema udaljenih i bliskih stvari, i u kome one postoje simultano. U mreži značenja koju, između korica ovog romana, stvara Šajtinac, reči i pojmovi nisu samo znaci nego i čvorovi značenja (Lakan) u kojima Pričica roman postaje osobena i originalna kristalna slika života i njegove književne materijalizacije.

Sam autor je rekao sledeće o svom delu: ’’Mislim da nema pisca koji je toliko uživao u pisanju jedne istorijske studije, koliko sam ja uživao pišući istorijsku pripovetku o Jeleni Balšić. Uveravam moje čitaoce da sam imao divnu viziju o njoj. Pre svega, kao stari istorik, ja sam video da je Despot Stefan Lazarević Visoki, sin Carice Milice, jedan od najlepših i najinteresantnijih ljudi u našoj istoriji. Savršeni vitez, on je ostavljao veliki utisak na sve sa kojima je dolazio u dodir. Ali, ne samo da je Stefan bio jedan od najstasitijih i najdarovitijih ljudi, već je bio popularan i na svim savremenim univerzitetima, naročito italijanskom. On je bio plemić i darovit pesnik, a njegova mati, Carica Milica bila je takođe vrlo lepa i obdarena žena. O Milici još niko nije napisao pravu istoriju. Pored svega divljenja ličnosti Carice Milice, ja osećam da nisam sposoban da njen život opišem. Ali se ipak nadam da i njoj donekle pripada ovo, što sam o njenoj kćeri Jeleni, napisao. Despot Stefan Visoki, priznat za velikog viteza u celoj Evropi, za junaka i pesnika, prosto je obožavao svoju mater, Caricu Milicu i svoju sestru Jelenu, koja je takođe bila lepa, pametna i viteška žena. Jelena, sestra Stefanova, a kći Miličina, svojom ličnošću ostavljala je dubok utisak na sve savremene junake, pesnike i vladare. Ona zaslužuje da se sve Srpkinje njome ponose. Iako osećam da nisam mogao učiniti punu pravdu toj prekrasnoj, junačkoj i slavnoj Srpkinji naše istorije, da njenu lepotu, junaštvo i političku darovitost opišem sjajno, ja se nadam da će ovaj moj pokušaj pobuditi nekog srećnijeg i darovitijeg srpskog istoričara, da jednoga dana miloj kćeri Carice Milice i dobroj sestri Despota Stefana Visokog, posveti više vremena i rada no što sam ja, u mojoj devedesetoj godini, bio kadar da učinim. Sa svoje strane, smatrao sam za dužnost jednog dobrog Srbina i istorika, da pokušam o Jeleni Balšić napisati ovu istorijsku novelu. Moja draga prijateljica Gospođa Draga Ilić, pomogla mi je da ovu istoriju Jeleninog života napišem, te joj i ovde od sveg srca na tome zahvaljujem. U Londonu, na Sv. Stevana 1931. Čeda Mijatović član Kraljevskog Istorijskog Društva ’’.

KNJIŽEVNA ISTORIJA broj 155 : Časopis za nauku o književnosti , Institut za književnost i umetnost Beograd 2015 , str. 340. Sadržaj na slikama. Očuvanost 4. Књижевна историја покренута је 1968. године као часопис цетињског издавачког предузећа „Ободˮ а касније и ИП „Вук Караџићˮ. Покретач и њен први главни уредник био је Александар Петров, а потом Јован Деретић. Часопис се све време ослањао на сарадњу сарадника са научноистраживачких пројеката Института за књижевност и уметност. Од 1991. године Књижевна историја постаје гласило Института, а за њеног главног уредника постављен је Душан Иванић који наставља препознатљиву књижевнотеоријску и књижевноисторијску оријентацију часописа. Доласком Миодрага Матицког на место главног уредника 2001. године Књижевна историја концепцијски се отвара и за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и научне чланке. Као часопис са М24 категоријом, Књижевна историја данас представља један од водећих научних часописа у Србији, отворен за све ауторе/ауторке из земље, региона и иностранства, чији радови пролазе пажљиво разрађен систем уредничког и анонимног рецензентског читања. На овај начин међународна редакција часописа настоји да у сваком новом броју подигне квалитет објављених чланака и успостави прецизне критеријуме и висок стандард академског писања и научног истраживања. Од јануара 2015. године, часопис је прикључен листи међународних часописа ERIH PLUS., a од јуна 2017. часопис се индексира у CEEOL бази. У Књижевној историји објављују се текстови из науке о књижевности, односно радови интердисциплинарног или мултидисцплинарног типа, у оквиру следећих рубрика: Студије и чланци, Историја српске књижевне периодике, Појмовник, Књижевни портрети, Књижевна грађа, Оцене и прикази.

odlično očuvana kao nova

JASEN / SLUŽBENI GLASNIF Veliki format, tvrde korice nov JAN.21/8

Sreten Petrović rođen je 1940. godine u Svrljigu. Studirao je filozofiju na Filozofskom fakultetetu u Beogradu. Od 1969. godine radi na Filološkom fakultetu u Beogradu, gde 1982. godine dobija zvanje redovnog profesora. Predaje Kulturologiju, Uvod u estetiku i Kulturnu istoriju Srba. Doktorsku titulu dobio je 1971. godine za tezu o Šelingovoj estetici, mitologiji i filozofiji. Kao gostujući profesor predavao je i na Ljubljanskom univerzitetu (1975— 1978), na Filozofskom fakultetetu u Nišu (1971 — 1981), na Filozofskom fakultetetu u Beogradu, kao i na Fakultetetu dramskih umetnosti u Beogradu, gde je od 1985. do 1988. predavao Estetiku. Član je AICA, glavni i odgovorni urednik časopisa Etno-kulturološki zbornik, član redakcije Rečnika pojmova iz likovne umetnosti pri SANU. Za svoj naučni rad dobio je priznanja: Veselin Masleša u Sarajevu 1989. godine, nagradu Saveza jugoslovenskih izdavača 1989. godine, Laza Kostić u Novom Sadu 1997. godine. Dosada najznačajnim njegovim delom smatra se Kulturologija, izdata u Beogradu 2000. godine. odlično očuvana GMRA.6

Očuvan, manja fleka na ivici nekoliko prvih listova ( na slici )

Berechnung elektrischer Leitungsquerschnitte Friedrich Weickert brosirani povez 75 str ocuvana

odlično očuvana na nemačkom Брида је роман бразилског писца Паула Коеља, објављен 1990. године. Ово је прича о Бриди, младој и лепој Иркињи, и њеној потрази за спознајом света. На том духовном путовању, она упознаје мудраца који је подучава како да савлада своје страхове, и жену која учи да плеше ослушкујући скривену музику света. П

EVRO BOOK odlično očuvane

Deutsch als Fremdsprache I, ernst Klett, Stuttgart, 1965, 159 Seiten, hardcover. Knjiga nova, nekoriscena.

Dr Ivan Nastović, renomirani psiholog, psihoterapeut, doktor psihologije, napisao je studiju o arhetipskom svetu Desanke Maksimović, o izvorištu njenih psiholoških motiva i umetničkih podsticaja, knjigu koja je ispunjena svetlim razumevanjem i dubokom odanošću delu naše znamenite pesnikinje. Srpska književna kritika i istorija književnosti mogu biti zahvalne piscu ove knjige na bogatoj analizi arhetipskog sveta naše pesnikinje.