Vještine komuniciranja - Zuber, knjiga je u vrlo dobrom stanju. Izdanje:Banja Luka Povez:tvrd Težina:380g k-85P

Odlično očuvana knjiga. Sifra adp24.3

AUTOR: Snežana Ferjančić, Gordana Jeremić i Aleksandra Gojgić IZDAVAČ: Narodni muzej, Čačak GODINA: 2008. POVEZ: mek STRANA: 109 STANJE: dobro očuvana, čitljiva ali korice ispresavijane, ima posvetu, ocena 3

Glasnik etnografskog instituta SANU LVI 1, 2008. polud

Dobijate obe novcanice jugoslavije,AB serijski broj

PROSVETA BAŠTINA biblioteka BAŠTINA knjiga 32 odlično očuvana SK.2

Stanje kao na slikama.. Tvrd povez. Spoljni znaci stajanja. Više nego čitljiva i pregledna. Izdanje 1952 godine,390 strana plus sadržaj p

dobro očuvana po obodu strana zaprljana unutra bez oštećenja, moglo bi se reći da nije ni pročitana JUN.21/5

Memorijalni novčić, motiv kriptovalute, bitcoin. Nov, metalan, u kutijici, prečnik 4cm, vrlo lepo odrađen.

odlično očuvana KORO.8

hercegovačkom tlu REPUBLIKA SRPSKA kulturno-istorijska, geopolitička i vojnostrategijska panorama odlično očuvan MAJ.21/15

odlično očuvana kao nova nekorišćena

ANTIČKA KNJIŽEVNOST odlično očuvana GAR.9

ZAGREB,1966.GOD. TVRD POVEZ, 262. STRANE U DOBROM STANJU

Vlaho Bukovac Mlada umjetnica 1914. UMJETNIČKA GALERIJA DUBROVNIK godina orijentaciono 2000. Влахо Буковац С Википедије, слободне енциклопедије Датум рођења 4. јул 1855. Место рођења Цавтат Аустроугарска Датум смрти 23. април 1922. (66 год.) Место смрти Праг Чехословачка Потпис Vlaho bukovac signature.png Влахо Буковац (итал. Biagio Faggioni; Цавтат, 4. јул 1855 — Праг, 23. април 1922) је био српски[1][2] сликар[3], академик, члан САНУ. Садржај 1 Биографија 2 Академик 3 Галерија 4 Референце 5 Литература 6 Спољашње везе Биографија У младости је пловио, а затим лутао по Северној и Јужној Америци. У Сан Франциску је почео аматерски да слика, а 1876. године вратио се кући. По узору на мецену Меду Пуцића који га је уз Штросмајерову помоћ одводи и Париз, словенизује своје презиме Faggioni у Буковац. Студира на École des Beaux-Arts у класи Александра Кабанела (Alexandre Cabanel) и још као ђак излаже Црногорку на обрани на париском Салону. У париској фази (1877—1893) уз представике академизма Буковац је стално присутан и често награђиван у Салону. Црногорски кнез Никола га је одвео из Париза у Црну Гору, на Цетиње.[4] Након тема из црногорског живота, следи циклус актова и велики успех сликом La grande Iza (Salon 1882.). Касније као реномирани портретист искључиво је излагао портрете (Млада Патрицијка, Laura le Doux, Штросмајер). Истовремено прожет импресионистичким струјањима свог времена слика (Из Фонтенблоа, Пејзаж с Монмартра, Пријеко). Након париских успеха, ушао је међу енглеску аристократију, за коју је насликао више `одличних` портрета.[5] Од 1880. године радио је на српском двору Обреновића у Београду када се потписује ћирилицом. Врло је добро још први пут примљен на двору, о чему је и писао у својим мемоарима (Мој живот), па је портретисао и Обреновиће, али и Карађорђевиће. Доласком у Загреб 1893. године постаје, целе следеће деценије (до 1903. године), централна личност у уметничком животу града. Окупља младе уметнике и књижевнике, подстиче оснивање атељеа, Уметничког павиљона. Буковчево деловање у Загребу, где је предавао на Ликовној академији, означава почетак новог раздобља у уметности. Те 1893. године насликао је у Загребу портрет покојног грофа Јанка Драшковића, оснивача Матице Хрватске.[6] Када је 1897. године, од загребачког `Друштва уметности`, иступањем неких чланова створено ново ту се нашао и Влахо. Он је тада постао председник, новог `Друштва хрватских уметника`.[7] Јавност Београда имала је прилику да се упозна са његовим сликарством на Првој југословенског уметничкој изложби 1904. године. Он је био аутор познате историјске слике `Благовештенски сабор 1861. године` (српски црквено-народни сабор у Карловцима) , коју је загребачки трговац Петар Николић умножио као литографију и продавао.[8] Од 1903. године постаје професор сликања на Академији ликовних уметности у Прагу где почиње да живи и где разрађује препознатљиви поентилистички стил сликања, са кратким, испрекиданим потезима четке и ситним или крупнијим тачкастим мрљама. У лето 1901. године `дворски сликар`[9] је завршио у Смедереву, портрете краља Александра Обреновића и краљице Драге.[10] Урадио је крајем 1901. године велику слику `Карневал`, на којој се налази око седамдесет особа. Тај рад је поклонио Друштву `Епидаур` у Цавтату.[11] у Бечу је фебруара 1903. године имао у Салону Евгенија Артина, велику самосталну изложбу, са 41 сликом. Портрет Буковца из 1922. Због неких `афера` Буковац је био принуђен да напусти Загреб 1903. године. Било је то време бурних догађаја у Загребу, услед хрватско-српског неспоразума. Његов испражњен атеље је откупио загребачки трговац уметнинама Лађевић, и понудио сликару Урошу Предићу да се ту усели. Али Банаћанин се скрасио код брата у Београду.[12] Од 1903. године до смрти живи у Прагу, где је био професор на Ликовној академији и управник-ректор исте.[13] У овој сликаровој последњој, прашкој, фази слика у поентилистичком стилу. Када 1882. године на позив краља Милана Обреновића, а заправо по жељи краљице Наталије да јој баш он уради портрет, Буковац напушта Француску и у књизи пише како се представио краљици: `Ја нијесам Француз, ја сам родом из Дубровника, односно из Цавтата, мој је језик српски, наиме тај исти, којим се говори у Београду.` О његовом националном одушевљењу док је боравио у Србији сведоче његове речи: `Топио сам се од милине, слушајући у тако отменом кругу свој матерњи језик, тај слатки и красни језик, од ког се у туђини бијах готово сасвим одвикао! Био сам поносан што је то мој народ — храбар и бистар народ, који је, ето, у име Бога, закорачио на пут слободе и цивилизације.` Академик Почетком 1884. године изабран је за дописног члана Српског ученог друштва, а 1892. године и за почасног члана Српске краљевске академије. Дописник је Академије уметности од фебруара 1905,[13] а 1919. године постаје почасни члан Југославенске академије наука и уметности. Непосредно пре своје смрти 1922. године урадио је портрет Југословенског краља Александра I Карађорђевића. Умро је по повратку у Праг; тамо је остало много његових радова. Био је ожењен Јелицом, која се јавља више пута као његов модел. Његов најстарији син `Ага`, је такође од стране оца био портретисан 1903. године[14] Написао је аутобиографију `Moj живот` коју је 1925. године у Београду објавила Српска књижевна задруга. У родном Цавтату, у његовој родној кући отворен је тридесетих година 20. века `Буковчев музеј`, њему посвећен.[15] Његове кћерке Јелица и Иванка су такође сликале, живеле су у Прагу, а Јелица Буковац-Радосављевић је 1940. прешла у Београд.[16]

Dokumenti iz bečkih arhiva I 1903. Sabrao i uredio Andrija Radenić ✰Izdavač: Prosveta, 1973. ✰Povez: tvrdi, 542 strane. ✰Podvlačena, zabeleške, težina 920 grama *

Odlično očuvana knjiga. Sifra adp1.5

Kajmanska Ostrva

Nov svečani amblem 204.vazduhoplovna brigada VS,na ČIČAK traku.

ANTROPOLOGIJA I PROBLEMI MODERNOG SVETA / DRUGA STRANA MESECA: Klod Levi-Stros Potpuno nova, nekorišćena knjiga. Naslov Druga strana meseca : zapisi o Japanu ; Antropologija i problemi modernog sveta / Klod Levi-Stros ; prevela sa francuskog Slavica Miletić Jedinstveni naslov L` autre face de la lune. srp L`anthropologie face aux problèmes du monde moderne. srp Vrsta građe naučna monografija URL medijskog objekta odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2013 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Biblioteka XX vek : Knjižara Krug, 2013 (Beograd : Čigoja štampa) Fizički opis 215 str. : autorove slike ; 17 cm Drugi autori - osoba Miletić, Slavica Kavada, Đunzo Zbirka Biblioteka XX vek ; 212 ISBN 978-86-7562-120-1 (XX vek; broš.) Napomene Prevodi dela: 1. L`autre face de la lune ; 2. L`anthropologie face aux problèmes du monde moderne / Claude Lévi-Strauss Tiraž 1.000 Na poleđini nasl. lista beleška o autoru Str. 7-10: Predgovor / Đunzo Kavada Napomene i bibliografske reference uz tekst Registar. Predmetne odrednice Antropologija Kultura -- Japan Japan -- Civilizacija `Druga strana Meseca` i `Antropologija i problemi modernog sveta` su dve kratke, posthumno (2011. godine) objavljene knjige Levi-Strosa. `Druga strana Meseca` sadrži osam tekstova, nastalih između 1979. i 2001. godine, koje je slavni antropolog posvetio Japanu: „Mesto japanske kulture u svetu“, „Skrivena strana Meseca“, „Beli zec iz Inabe“, „Herodot na Kineskom moru“, „Sengai. Umetnost prilagođavanja svetu“, „Pripitomljavanje neobičnog“, „Bestidni ples Ame No Uzume“ i „Nepoznati Tokio“. Kako u predgovoru kaže japanski antropolog Đunzo Kavada, u ovim tekstovima „srećemo Levi-Strosa zaljubljenog u Japan“. `Antropologija i problemi modernog sveta` sadrži tekstove tri predavanja koje je Levi-Stros održao u Japanu 1986. godine: „Kraj kulturne nadmoći zapada“, „Tri velika savremena problema: seksualnost, ekonomski razvoj i mitska misao“ i „Priznanje kulturne raznovrsnosti: čemu nas uči japanska civilizacija“.

REDOVNA 0.60 ZČ 13 1/4 MAT GUMA TABAK.

12(20k)Jugoslavija 1930 Vranje v razred fotografija

Metalni otvarač za flaše emajl, je dužine 11,3cm, širine 3,5cm.

Kolekcionarska figura od porcelana mačke, SSSR, Polonski porcelan , je visine 7,5cm, dužina 8,5cm.

Keramički mali Francuski predratni oval Digoin Sarreguemines Dimenzije 21,5x14,5cm.