Sličica ima baš mnogo, na upit odgovaram, Kraljevina Jugoslavija i stotinjak posle rata, period od 1928-58me.Sve sličice su žive nikad korišćene za razne naše albume, La Cinjon, Mirim, Šonda, Nestle, Glumci, Grič, Ledo itd. Neverovatna kolekcija za prave kolekcionar, ima ceo set nevidjeno retkih Šondinih gradova u Kraljevini, ne postoji album ali su to naše prve ikada sličice iz čokolada 1922ga

Ekstra retko i nevidjeno na ovim prostorima, očuvano kao novo, ne verujem da ima igde da se nadje i nikad više. Pkv, Ledo, Eskimo, Upi, C proizvod, Somboled

Lot slagalica sa slika,Nostalgija prve kategorije!!! slagalice idu samo u lotu,za pojedinacnu prodaju na ovoj aukciji nemojte pitati!!!

plaketa na postolju 18 reli Montekarlo 1939,proizvodjac DRAGO,dimenzije:visina 88mm,sirina 120mm,debljina 3do 4,5mm.za sve informacije pitajte.

Capriolo MTB AL-RO 9.7 29" crno 922211-19

Traka za trčanje sa 1 motorom 100kg Ring RX 140 je izuzetnog kvaliteta, i sadrži multifunkcionalni LCD kompjuter plave boje, pomoću koga, tokom vežbanja možete da pratite put, brzinu, vreme, kalorije, puls koji se meri na rukohvatima (dlanovi). Traka za trčanje sa 1 motorom 100kg Ring RX 140 ima i mesto za odlaganje flašice i sitnica (telefon, daljinski, ključevi...). Uz 12 različitih kompjuterski zadatih programa za vrstu trčanja (P1-P12), plus manuelno upravljanje, možete lako birati tempo koji Vama najviše odgovara. Traka za trčanje sa 1 motorom 100kg Ring RX 140 poseduje brzinu motora od 1km/h, za veoma spori hod, do 14 km/h za veoma brzi sprint. Snaga glavnog motora iznosi 1.5 HP. Traka za trčanje sa 1 motorom 100kg Ring RX 140 ima i mogućnost podešavanja nivoa ugla uspona – manuelno (3 nivoa ugla). Zarad Vaše bezbednosti, poseduje i sigurnosni ključ (magnetni) koji u slučaju pada, automatski isključuje traku. AIR STEP sistem omogućava Vam vazdušni-prirodni osećaj pri trčanju). Gazni deo urađen je od izuzetnog MDF materijala sa velikom elastičnošću i izdržljivošću. Traku za trčanje sa 1 motorom 100kg Ring RX 140 možete lako i brzo odložiti nakon vežbanja, pri čemu ne zauzima više prostora od jednog metra kvadratnog.

Prodajem Life Fitness Integrity 95c Bike u dobrom stanju.Sprave su reparirane, dajemo 6 meseci garancije. Nakon isteka garantnog roka imamo ovlašćenog servisera, kao i lager rezervnih delova. Kako možemo da Vam pomognemo?Nudimo Vam kompletni sadržaj fitnes opreme počevši od kardio sprava, preko sprava za snagu sa opterećenjem, plate loaded sprava, klupa i stalaka, bučica i tegova, sve do podova, kao i svih vrsta rekvizita (accessories) koje su potrebne za Vaš prostor po vrlo povoljnim cenama.U ponudi imamo opremu u viđenom stanju (AS IS), repariranu opremu u izuzetno dobrom stanju, potpuno repariranom stanju (full refurbished) i novu opremu. Za svu opremu izdajemo garanciju na 6 meseci, godinu dana ili dve godine u zavisnosti od njenog stanja.Kreatori smo sopstvenog brenda pod nazivom Bodyline koji obuhvata sve neophodne rekvizite za crossfit, teretanu, olimpijsko dizanje tegova, aerobik.Pored prodaje profesionalne polovne i nove opreme, rekvizita, i podova nudimo Vam usluge konsaltinga, kao i usluge servisiranja i održavanja Vaše fitnes opreme, isporuke i montaže. Raspolažemo velikim lagerom rezervnih delova te vršimo i prodaju istih.Naš cilj je da kupcima pružimo stručnu pomoć, savet, pravovremenu i efikasnu korisničku podršku.Nikola+381 60 654 87 05

• Motor: 1.75 HP • Maksimalna brzina: 1 – 14 km/č • Led displej 5.5 ” • Pokazatelji: puls, brzina, vreme, rastojanje, kalorije, telesne masnoće, nagib • Bluetooth funkcija: Može se upravljati smart telefonom ili tabletom koji koristi Android ili IOS sistem • MP3 ulaz, ulaz za slušalice, APP sistem • Sigurnosni sistem: magnetni ključ koji omogućava direktno kočenje • Dugme za SPEED +/- na drškama • Dugme za START / STOP na drškama • 12 programa • Regulisanje naguba od 0 do 15% • Gazna površina: 124 h 42 cm • Gumeni tamponi ispod trake smanjuju pritisak tokom korišćenja • 12 programa • Automatsko podmazivanje trake • Dimenzije: 161 h 70.5 h 129 cm • Maksimalna težina korisnika: 120 kg • Točkići za transport • Težina sprave: 68 kg(bruto)

CPRO modeli predstavljaju Capriolo profesionalnu liniju bicikala u koje su pored najkvalitetnijih delova integrisani i 26 godina iskustva preduzeća Capriolo na polju proizvodnje bicikala. AL-RO 9.7 ima veoma lagan ram pravljen sa smooth welding tehnologijom ( nevidljivi varovi ) aluminijumske legure 6061 izuzetno otporne na atmosferske uticaje. Kablovi su sakriveni unutar rama koji zajedno sa nevidljivim varovima čine savršen spoj za idealan bicikl. Treba izdvojiti i da poseduje vrhunski zadnji Shimano Deore menjač ( 1x12 ) koji omogućava lak i siguran prenos kod menjanja brzina. Ergonomski dizajn sedišta, vazdušni prednji amortizer daju korisniku izuzetan osećaj udobnosti što nam je i bio krajnji cilj. Da upotpune celu priču o predmetnom modelu tu su Tektro hidraulične disk kočnice koje pružaju osećaj sigurnosti prilikom vožnje u koji će korisnici imati prilike da se uvere.

Prelep stari pirotski cilim ..pripadao mojoj baki .. ima oko 150 god..vrlo je tanak .. ostecenja su slikana .. stajao u turskoj sobi sa jos nekim cilimima ..

Prelep stari pirotski cilim ..pripadao mojoj prabaki ..iz Turskog perioda ima oko 150-200 god..vrlo je tanak .. ostecenja su slikana .. stajao u Turskoj sobi sa jos nekim cilimima i predmetima. Od Turske sobe samo mi je ostala stolica i samlica..

Prodajem Life Fitness 93Xi Cross Trainer - eliptični trenažer u dobrom stanju.Sprave su reparirane, dajemo 6 meseci garancije. Nakon isteka garantnog roka imamo ovlašćenog servisera, kao i lager rezervnih delova. Kako možemo da Vam pomognemo?Nudimo Vam kompletni sadržaj fitnes opreme počevši od kardio sprava, preko sprava za snagu sa opterećenjem, plate loaded sprava, klupa i stalaka, bučica i tegova, sve do podova, kao i svih vrsta rekvizita (accessories) koje su potrebne za Vaš prostor po vrlo povoljnim cenama.U ponudi imamo opremu u viđenom stanju (AS IS), repariranu opremu u izuzetno dobrom stanju, potpuno repariranom stanju (full refurbished) i novu opremu. Za svu opremu izdajemo garanciju na 6 meseci, godinu dana ili dve godine u zavisnosti od njenog stanja.Kreatori smo sopstvenog brenda pod nazivom Bodyline koji obuhvata sve neophodne rekvizite za crossfit, teretanu, olimpijsko dizanje tegova, aerobik.Pored prodaje profesionalne polovne i nove opreme, rekvizita, i podova nudimo Vam usluge konsaltinga, kao i usluge servisiranja i održavanja Vaše fitnes opreme, isporuke i montaže. Raspolažemo velikim lagerom rezervnih delova te vršimo i prodaju istih.Naš cilj je da kupcima pružimo stručnu pomoć, savet, pravovremenu i efikasnu korisničku podršku.Nikola+381 60 654 87 05

OPIS Električni bicikl APN 6 crveni - Elektro bicikl APN6 Mere bicikla: 1823*300*1300 mmOsnova točka: 1250 mmTip gume: 17-2.25 inčaFarovi: normalMaksimalna brzina: ≤ 25km/hPrednja kočnica: doboš kočnicaMotor: bez četkicaSnaga motora: 248 WTip baterie: 48V 12Ah Olovno-kiselinskaInstrument tabla: digitalnaMaksimalni domet: 40 kmZadnja kočnica: ekspanziona kočnica Urađen nulti servis

REEBOK ONE GT30 traka za trčanje (003078)

Motorna traka za trčanje.Motor : 930W / 2.5 HP.Površina trake : 125×45 cm.Maksimalna težina korisnika : 100 kg.Displej sa LED pozadinskim osvetljenjem ima 5 funkcija: – Brzina (1-12 km/h) – Vreme – Pređena razdaljina – Utrošene kalorije – Puls.Podešavanje nagiba trake nije moguće.Meki i udobni rukohvati.Podloga je od MDF materijala visokog kvaliteta.Horizontalni i vertikalni točkiči.Jednostavno sklapanje za skladištenje i rasklapanje za upotrebu.Omogućen MP3, kao i držač za iPhone i iPad.Bočna traka je od aluminijuma.Dimenzije montirane trake: 151x77x101cmDimenzije sklopljene trake: 158.1x77x13.8cmNeto težina: 43kg Trake za trčanje EliteTrake iz nase ponude su najprodavanije na nasem trzistu. Godisnje prodamo veliki broj traka za trcanje. Glavni razlog je prvenstveno dobra cena za nivo kvaliteta koji nudimo. Dizajn je uvek u skladu sa najnovijim svetskim trendovima. Najbitnija stvar je i ta , da posedujemo i najveci lager rezervnih delova za trake. Ujedno, uz vrlo kvalitetnu tehnicku podrsku, mozete biti mirni i uzivatu u treninguTrake za trčanje – glavna prednostPuno je različitih tipova aerobnog i kardio treninga (trčanje, plivanje, vožnja bicikla…) i svako može da odabere ono što mu je najpotrebnije i što mu najviše prija. Ubedljivo najkorisniji i najefektivniji aerobni i kardio trening vezujemo za brzo hodanje i trčanje, koji doprinose boljem stanju čitavog organizma. Ovaj trening svako može da radi različitim intezitetom u zavisnosti od svojih mogućnosti. Trčanje svakome prija, a posebno ljudima koji se bave statičnim poslovima (kancelarijskim npr.). Nisu bitne godine kao ni kondicija nego samo volja i odlučnost, bez koje ne možemo ništa da postignemo.Trčanje povoljno utiče na kardiovaskularni sistem, srce, pluća, a pored toga aktivira i razvija gotovo sve mišićne grupe na telu i pozitivno utiče na psihofizičko stanje.Sagorevanje kalorija uz smanjenje prekomerne težine važno je za zadovoljstvo sobom, samopouzdanje i lični doživljaja postignuća. Aerobnim vežbanjem se, dokazano je, smanjuje nivo stresa i anksioznosti, a u svemu Vam mogu tu pomoci trake za trcanje.Planski i kontinuirani trening trčanja i brzog hodanja poboljšava san, povećava energiju, izdržljivost i otpornost organizma, utiče na zdravlje kostiju, mišića i vezivnog tkiva. Gubljenje masnih naslaga, snižavanje krvnog pritska i nivoa holesterola, poboljšana cirkulacija i bolje vrednosti pulsa i srčanog ritma, u toku aktivnosti i mirovanja, dodatno pozitivno utiču na zdravlje.Traka za trčanje je karakteristična po tome što je veoma laka za korišćenje. Nije potrebno neko posebno znanje za to, tako da je mogu koristiti kako profesionalci tako i totalni početnici. Hodanje je najprirodnija aktivnost koja postoji pa ako malo ubrzavamo hod opterećenje je veće, pokrećemo više mišića i imamo korist od toga.Traka za trčanje nam daje mogućnost da sami prilagođavamo ritam treninga prema svojim mogućnostima i potrebama, da odredimo brzinu kretanja, izmerimo pređeni put, odredimo srčani ritam (HR), kao i potrošnju kalorija. To sve pratimo preko praktičnog i jednostavnog monitora koji se nalazi u sklopu trake. Ovo je i njena najveća prednost u odnosu na trčanje u prirodi gde je dosta teže da izmerimo ove parametre. Pored toga, podloga na kojoj trčimo na traci je dosta mekana što je veliko olakšanje za naša kolena od trčanja na nekoj tvrdoj podlozi kao što je beton. Uzmimo u obzir da trake za trcanje možemo uvek koristiti u udobnosti našeg doma bez obzira na vremenske prilike, doba dana i noći.Trčanje na traci je dokazano podjednako dobar trening kao trčanje napolju i sigurno neće doći do gubljenja kondicije – dovoljno je minimalno povećati nagib, pa da trčanje na traci dobije na težini i trening postane intenzivniji i uz identičan utrošak energije kao onaj na otvorenom.Redovno vežbanje na traci za trčanje je pravi način da ostanete u formi. Može se reći da je traka za trčanje pravo rešenje, imajući u vidu da ne možemo uvek trčati na otvorenom zbog vremenskih uslova.Postoji i čitav niz dodatnih prednosti korišćenja trake za trčanje i posebnih situacija, koje se obično zaboravljaju.Rekonvalescentima koji se oporavljaju od bolesti ili povreda svakako će dobro doći mogućnost da hodaju pridržavajući se za rukohvate na traci.Starije osobe, preterano gojazne osobe i osobe sa zdravstvenim problemima, koje imaju strah ili osećaju neprijatnost prilikom rekreacije na otvorenom, doziranjem vežbanja u bezbednom okruženju i na kontrolisanim temperaturama dobijaju motivaciju za bavljenje fizičkom aktivnošću uz korist za zdravlje.Vežbanje u sopstvenom domu odgovara roditeljima koji moraju da budu uz malu decu i svima onima kojima problem predstavlja odsustvo od kuće kako bi se vežbalo u prirodi ili fitnes centru. Nekada blizu mesta stanovanja ne postoji prikladan teren, pa odlazak do pogodne staze zahteva dodatno vreme i troškove. Traka za trčanje u kući je i u ovom slučaju idealno rešenje.

Tehnogym adductor sprava na prodaju. U odličnom stanju, korišćena vrlo malo, funkcionalna. Cena 750e Kontakt tel: +381611645425

Tehnogym abductor sprava na prodaju. U odličnom stanju, korišćena vrlo malo, funkcionalna. Cena 750e Kontakt tel: +381611645425

Prodajem burago automobile razmere [telefon] : [telefon] . Automobili su u neograničenoj seriji, u prodaji je [telefon] automobila. . Za sve što vas interesuje pitajte ili pozovite. [telefon]

Ukupna duzina: 38.5cm Duzina samog seciva: 22.8cm Prosecna sirina seciva: 1.75cm Tezina: 353gr

Nacisticka poternica za vodjom cetnika Drazom Mihailovicem, objavljena i cirkulisala u okupiranoj Srbiji u Drugom svetskom ratu. Izuzetno retko!

Neotvorena kutija u celofanu. Kutija sadrži 100 kesica. Od cele kutije, garantovano se pravi kompletan set i ostaju duplikati. Sličice su sa crnom pozadinom.

A. Marionnet nemački ovčari drzači graničnici za knjige od pozlaćene bronze umetnicki rad Albert Marionnet (1852-1910) jednog od najboljih francuskih skulptora koji su u to vreme radili sa bronzom. Postolje je od oksidisane bronze. Dimenzije postolja 14×11 cm. Visina 15 cm. Težina 1556 i 1600 g. Na poslednjoj fotografijia se vidi koja je cena sličnog držača istog umetnika. Cena je po komadu!

Pisano Urosu Predicu. Priča o jednom iskrenom prijateljstvu Predić i Dunđerski upoznali su se u Starom Bečeju dok je Predić radio ikonostas u starobečejskoj pravoslavnoj crkvi. Sličnih pogleda na svet i sličnog senzibiliteta slikar i veleposednik su ubrzo postali prijatelji. Kada je Bogdan hteo da sazida kapelu na svom imanju, Predić je uradio ne samo svoj deo posla, koji se odnosi na izradu ikonostasa, već je nalazio i arhitekte, majstore, ugovarao poslove sa fabrikom za izradu mozaika, bankom, pregovarao sa patrijarhom. Nakon izgradnje kapele na svom imanju, Bogdanu Dunđerskom i mnogim Srbima u Vojvodini se 1918. godine ostvarila želja, Vojvodina se pripojila matici Srbiji. Bogdan je do kraja Prvog Svetskog Rata bio aktivni član mađarskog parlamenta, a ostvarenjem svih svojih snova, ujedinjenjem, prestao je da se bavi politikom. Danas je malo poznato koliko je Bogdan uradio da bi srpsko stanovništvo u Austro-Ugarskoj Vojvodini živelo bolje. Bez obzira na to, Bogdanu je 1920. godine agrarnom reformom umanjen posed. I pored jake želje da svoj posed vrati u pređašnje stanje, Bogdan čak ni svađom sa novoimenovanim Kraljem Aleksandrom I Karađorđevićem, to nije dobio. Nakon agrarne reforme i novog imena za Srbe, Jugosloveni, Bogdan se povukao u sebe i zapao u strašnu duševnu krizu, a jedina veza sa spoljašnjim svetom mu je bila preko svog najboljeg prijatelja akademskog slikara Uroša Predića. Nije verovao nikom sem svojim najbližim prijateljima. Počeo je da sumnja čak i u crkvene velikodostojnike kojima je uvek iskazivao najdublje poštovanje. Dunđerski je, mada osetljiv i prefinjen, bio izuzetno jak i sposoban čovek, mnogo jači nego što je Predić pretpostavljao. Njegovo imanje je i pored svih nametnutih teškoća uspešno funkcionisalo, pa je 1923. godine da bi pokazao kralju koliko je on i dalje moćan počeo izgradnju dvorca po ugledu na francuske dvorce koje je video na putovanjima. Predić je poslao pismo u kome je upozoravao prijatelja da ga ovi novi troškovi mogu dovesti u nezgodnu finansijsku situaciju, ali briga Predića je bila suvišna, a dvorac je uspešno završen bez velikih finansijskih problema. Godine 1925. završen je dvorac u kome Bogdan nikada nije prespavao ni jednu noć, a kojim je prkosio Kralju. Testamentom Bogdana Dunđerskog, koji je napisan 23.marta 1940. godini veći deo imovine ostavio je Matici Srpskoj. Želja Bogdana Dunđerskog da siromašna i talentovana deca srpske nacionalnosti izučavaju poljoprivredu i ekonomiju na njegovom imanju posle njegove smrti nije ostvarena. Dvorac se ni danas ne zove (kako je on želeo) „Zadužbina Bogdana Dunđerskog“, nego je poznat po nazivu „Fantast“, što je ime jednog od trkačkih grla iz njegove ergele. Bogdan Dunđerski je u svom testamentu izričit kada govori o kosturnici koja se nalazi u kapeli pored novobečejskog dvorca. Njegova želja je nedvosmislena: „Na mojem salašu sagradio sam jednu crkvu ukrašenu umetničkim radom mojeg dobrog prijatelja, akademskog srpskog slikara, Uroša Predića. Moja je želja, te prema ovoj naređujem, da se na mojem salašu u mojoj kosturnici uzidanoj u samoj crkvi sahranim. Kako je moj prijatelj Uroš Predić još za svog života izrazio želju, da bude u toj crkvi i On sahranjen to molim Maticu Srpsku da izvrši moju želju, a i želju Uroša Predića, koga će o trošku zadužbine preneti u moju crkvu odande gde se bude rastavio od života... Zabranjujem za sva vremena, da se u mojoj crkvi uzidanoj kosturnici osim mene i mojeg prijatelja Uroša Predića još neko sahrani.“ U svom prvom testamentu iz 1918. godine, Bogdan pominje Maru i Maricu, ali je briga o Marinoj budućnosti uočljiva. U drugom testamentu iz 1940. godine Mara se ne pominje (te godine je umrla), ali je Marica nasledila veći deo pokućstva i obezbeđeno joj je pravo da doživotno uživa sve povlastice na Bogdanovom imanju. Poslednje pismo od Uroša Predića, Bogdanu, u koga su svi u Srbiji sumnjali da je narodni neprijatelj, jer je tako pisalo u ilegalnim partizanskom novinama iz Vojvodine. Beograd, 8. juna, 1942. Dragi Bogdane, Odkako je ova užasna nesreća snašla celo čovečanstvo i zapalila ceo svet kao nikad dosad, prekinute su mnoge stare veze između država i naroda; pa tako je i naše prijateljsko dopisivanje moralo da prestane. Ipak sam, zahvaljujući slučaju, našao mogućnosti da se raspitam o Tebi i o ostalim našim dragim, starim prijateljima, pa se nadam da si i Ti isto tako mogao da doznaš, da sam još živ i zdrav, i ako u duši duboko potresen i ožalošćen koliko našom opštom, možda definitivnom propašću kao narod i država, tako i gubitkom dragih članova moje najbliže rodbine: poginula mi 6. aprila prošle godine, prilikom strahovitog bombardovanja Beograda, moja snaja, Lenka sa svojom kćeri Sofijom u svojoj kući. Posle nastade svirepo tlačenje Srba u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini; a šta je bilo u Bačkoj, to ćeš Ti bolje znati nego mi ovde; znamo samo da Dunav nosi sobom bezbroj leševa, pojedinaca i u grupama, a neke i povezane u snopovima. Pored toga opšta oskudica i nečuvena skupoća biva sve veća. Pa ipak se živi, kako se može. Ja s predanošću u moju sudbinu strpljivo snosim teret života i našu narodnu sramotu. Nikud ne idem, ne čitam novine, gde je samo reč o rušenju, potapanju brodova, i o ostalim strahotama, koje moderni rat sobom donosi. Po malo i radim, tek skrenem svoje misli na drugu stranu u carstvo ideala koje mi sad izgleda kao neka bajka iz davnašnjih, srećnih vremena. Kako je Bačka ponovo vraćena Mađarskoj koja smelo i sa uspehom ostvaruje svoj program sadržan u uskliku: „soha“!, to čujem da si i Ti ponovo postao poslanik na mađarskom Saboru, i to izaziva ovde kritiku ljudi koji Tebe ne poznaju. Ja naprotiv, koji poznajem Tebe, tvoj gvozdeni karakter, tvoje poštenje i Tvoju iskrenu odanost svome narodu, verujem da ćeš i sada kao što si i u prošlom velikom ratu činio, uzeti naš seljački srpski narod u zaštitu protiv nezasluženog nasilja iako se nikad nisi isticao u srpskoj javnosti kao „rodoljub“ od one sorte, koji se busa u grudi od silnog rodoljublja i na taj način gleda da se dočepa vlasti, pa da u svoju korist pljačka državu, vodeći je u sigurnu propast – kao što se i zbilo. Stavljam Ti na srce sudbinu našeg nesrećnog plemena koje je u svojoj nevolji pre dva i po stoleća zalutalo u ove plodne ravnice, da odbrani od Turaka granice zapadne Evrope, koja se mogla ovako zaštićena razvijati kulturno dok nije pronašla ova savršena tehnička oruđa za uništavanje ljudi i njihovih dobara, a ponajpre onog naroda, koji je najviše krvi prolivao za slobodu Evrope. Mi se možda nećemo više videti, jer ne znamo ni šta će nam sutrašnji dan doneti, a još manje, kad će se svršiti ovaj rat, pa zato Ti šaljem ovaj prijateljski pozdrav sa željom da ne zaboraviš da si Srbin i dobar drug tvoga odanog starog Uroša Predića Pismo nepoznatom prijatelju Predić nije poslao poštom, niti je naslovio imenom, što je potvrda da je bio pod nekom vrstom prismotre. Predić je ovo pismo pisao u svoj 91-oj godini. Bogdan Dunđerski umro je 1. novembra 1943. godine u 81-oj godini života, a bio je pet godina mlađi od Predića. Ovo pismo je dokaz o najstrašnijoj mogućoj vrsti cenzure koja je postojala u Jugoslaviji u periodu posle Drugog svetskog rata – cenzuri na prijateljstvo. Beograd, 21. jula 1948 Poštovani i dragi prijatelju, Vaše ljubazno pismo nateralo mi je suze radosti i tuge, radosti što me se sećate još uvek toplim prijateljskim osećajem koje ste onako dirljivo izrazili u Vašem pismu, – a tuge pod pritiskom života koji i ruši i stvara bez obzira na pojedine ljude, što mi starci naročito osećamo. Hvala onoj dobroj gospođici koja Vam na moju molbu odnela moj pozdrav. Moj rad i moje bavljenje u St.[arom] Bečeju čine vrhunac moga života. Ni kao umetnik nisam u svom dugom životu dao ništa veće ni bolje; ni kao čovek nisam nikad i nigde osetio toliko sreće i zadovoljstva kao u Bečeju, gde sam stekao nekolicinu uzoritih prijatelja, kakvi se retko nalaze u životu. Na vrhu toga odličnog društva bio je dom Vlahovića i moj neprežaljeni drug Bogdan Dunđerski. Ona prirodna otmenost duha pojačana dobrim vaspitanjem zračila je silnom privlačnom snagom, da je svak koji bi ma samo trenutno bio na njenom domahu, morao biti privučen i ispunjen trajnim poštovanjem. Duboka seta obuzima mi dušu pri pomisli, da je sve to sada samo jedan čaroban san, i da bih pri mom ponovnom dolasku u St.[ari] Bečej zatekao sve tako izmenjeno, da ne bih bio u stanju veselo pogledati oko sebe i ugledati iste domove, ali bez istih ljudi. Vi sa Vašim najbližima i poštovani prota Jova ostadoste kao dva stuba, žive statue sećanja. Bogdan je otišao iznenada, čovek koji je po svome zdravlju obećavao najduži vek, a koga je milostiva sudbina uklonila sa ovog svetskog meteža, koji prevazilazi sve što se u istoriji čovečanstva do sada dogodilo. I jadan Bogdan zlo bi se proveo, da je ostao živ. Njegova nadgrobna kapela sa mojim slikama ostaće ipak netaknuta, ako sam dobro izvešten od Matice, kojoj sam se bio obratio molbom, kada sam doznao da će kapela biti pretvorena u električnu centralu, da preduzme potrebne korake, da spase bar moje slike, što joj kao vlasniku Bogdanove zadužbine, i kao kulturnoj ustanovi, i bez moje molbe, spada u dužnost. Što se mene lično tiče, nemam ničeg veseloga ni pohvalnoga da Vam ja- vim. Radim još pomalo: „decrescendo, diminuendo e rilentando, al fine“ – da se izrazim muzičkim jezikom u ovom dobu svetske disharmonije. Zima – a to je u mojem atelje-u šest meseci, – ne radim zbog hladnoće, leti zbog nedostataka porudžbina i deficita u mojoj glavi. Dva člana moje rodbine poginula su pri bombardovanju Beograda od nemačke bombe. Ostajte zdravo. Ne verujem da ćemo se još videti, jer neću imati u svojoj devedesetprvoj godini elastičnosti tela i duha, da učinim put u Bečej; a kad umrem, sahraniće me ovde tiho i nečujno, a ne u Bogdanovoj kapeli. Ako nam tela neće biti zajedno, duše će nam se naći u vasioni, „gde njest boljezan ni pečal ni vozdihanij“. Vaš Čika Uroš Poslednja želja akademika Uroša Predića izrečena u pismu Akademiji Nauka. Beograd 4. april 1949. Srpskoj Akademiji Nauka Kao čovek u dubokoj starosti treba da pomišljam na blisku smrt. Da ne bih u tom slučaju beskorisno oduzimao vreme Akademiji oko moje sahrane, dužnost mi je izvestiti je o tome, da sam na molbu žitelja moga rodnog mesta Orlovata pristao, da moje telo bude odmah po smrti preneto u Orlovat i tamo sahranjeno u grobnici mojih roditelja, tiho i skromno kako priliči smernom trudbeniku kulture. Molim Akademiju da izvoli ovo obaveštenje primiti na znanje i ravnanje. S odličnim poštovanjem predani član Uroš Predić Magazin Tradicija Velika banatska gospoda Srpski uglednici s početka prošlog veka – veleposednici i zadužbinari – svojim širokim obrazovanjem, lepim manirima i preduzetničkim duhom parirali su evropskoj gospodi rušeći predrasude o „seljačkoj balkanskoj zemlji”. Takav je bio i Bogdan Dunđerski Bogdan Dunđerski Pripadao je jednoj od najimućnijih vojvođanskih porodica s kraja 19. i početka 20. veka. Bio je besprekorni gospodin, obrazovan, otmen i samouveren, ali i veliki boem. S jednakom strašću je voleo konje, vino, lepe žene i svoju pravoslavnu otadžbinu, Srbiju. Poštovao je umetnost, podržavao je donacijama, i rado kupovao u Beču i drugim evropskim prestonicama vredne primerke kojima je ulepšao svoj dvorac iz snova, podignut 1925. nedaleko od Starog Bečeja. Još više je cenio i podsticao najdražeg prijatelja, čuvenog slikara Uroša Predića, od kojeg je naručio da ukrasi unutrašnjost novosagrađene kapele na njegovom salašu. Bogdan Dunđerski (1862–1943) bio je slika i prilika prosvećenog veleposednika koji brine o napretku svog imanja, ali se ne lišava privilegija koje idu uz ime, bogatstvo i moć. Ostao je poznat po jedinstvenom belom zdanju sa visokom kulom i kapeli Svetog Đorđa koje je izgradio na nasleđenom imanju, po ljubavi prema Mari Dinjaški, koju je preoteo od muža, siromašnog kovača (bolje rečeno otkupio pozamašnim parčetom svojeg najplodnijeg zemljišta), kao i po najvećoj ergeli u tadašnjoj Austrougarskoj, sa oko 1.400 prvoklasnih konja. Ime najslavnijeg od njih (inače potomka možda najpoznatijeg trkačkog grla svih vremena Kazanove iz obližnje Zobnatice) dao je svom čudesnom dvorcu – „Fantast”. Tu je Bogdan, navodno, dovodio mlade lepotice iz grada da se nage kupaju u ogromnom otvorenom bazenu, a on da ih posmatra – i uživa u pogledu. Zapamćen je kao neobična, snažna i ponosna ličnost koja je ostavila traga među savremenicima, a potonjim generacijama poslužila kao „primer prave banatske, odnosno srpske gospode – da pokaže kako naši preci nisu svi bili neuki paori“, primećuje pisac Vanja Čobanov, autor knjige „Remedy for love” (u prevodu s engleskog „Lek za ljubav”) što je, u stvari, ime slavne porodice konja sa imanja Bogdana Dunđerskog. Istaknuti predstavnici te naše gospode bili su, svojim učtivim vaspitanjem, širokim obrazovanjem i uglađenim manirima, ali i preduzetničkim duhom, na ravnoj nozi sa evropskim uglednicima. Pa ipak, početkom 20. veka u javnosti nekih moćnih država Starog kontinenta, naročito u Nemačkoj, često su se mogli čuti, videti i pročitati tekstovi u kojima su srpski narod, plemstvo, pa čak i vladari omalovažavani i vređani. Kako u knjizi „Crni Petar i balkanski razbojnici” piše istoričar dr Milan Ristović, takve su predrasude i pogrde objavljivane čak i u nekim uvaženim nemačkim časopisima, ne samo onim konzervativnim i nacionalističkim. Kralja Petra Prvog Karađorđevića, koji je bio veoma učen čovek, francuski đak, a poznavao je i engleski jezik i čak sa njega prevodio Džona Stjuarta Mila, nemački antisrpski karikaturisti su, recimo, prikazivali zlonamerno i podsmešljivo kao „malog, suvonjavog starca zlih očiju, iscepanog i zakrpljenog plašta, ponekad u opancima… a često kako iza leđa krije bombu ili bodež”, piše Ristović. Istina je, naravno, bila sasvim drugačija. Kako je zaista izgledala srpska vlastela tog vremena vidi se upravo na očuvanim fotografijama Bogdana Dunđerskog, veleposednika, intelektualca i poslanika u Ugarskom parlamentu od 1910. do 1918. „Štofove je nabavljao iz Engleske, od najfinijih i najskupljih vrsta, a odela je davao da mu se šiju uvek po meri, u Pešti… Šeširi su stizali iz Berlina, a cipele i čizme, ručno rađene, kupovao je kod prestižnih trgovaca u Beču ili u Italiji… Sve je moralo da bude prvoklasno i lepo: zlatne igle za kravatu, dugmad za manžetne, okovratnici, kravate, štapovi, buđelari, satovi…” opisao je Čobanov glavnog junaka svog istorijsko-ljubavnog romana. Za Bogdana Dunđerskog su, kažu, najpotresnija bila tri događaja (osim onog kad je njegovom nerazdvojnom pratiocu, pastuvu Inkvizitoru, stalo srce u ljubavnom zanosu pred mladom kobilom). Bolest i mučno umiranje voljene Mare, kojom se, doduše, nikad nije oženio i nije s njom imao poroda, ali je od Uroša Predića zatražio da je ovekoveči u liku Bogorodice na zidu kapele imanja. Prerana smrt obožavane sestričine Lenke, kćeri Lazara Dunđerskog (iste one u koju je bio nesretno zaljubljen pesnik Laza Kostić). Oduzimanje delova imanja (2.600 jutara prvoklasne starobečejske i srbobranske zemlje koju je Bogdan nasledio od oca Aleksandra), prvo za vreme agrarne reforme 1919. (zemlja je ustupana mađarskim doseljenicima), zatim i u doba nacionalizacije posle Drugog svetskog rata. Tek kad najzad bude usvojen i primenjen zakon o restituciji precizno će se znati koliko vredi oteti imetak Dunđerskih i ostalih srpskih veleposednika, poput zlatara Antonijevića, industrijalaca Teokarevića, hotelijera Minića, bankara i kolekcionara umetnina Veljkovića, trgovca Mitića… Ogorčen i razočaran kako u vlast, tako i u Pravoslavnu crkvu kojoj je prvobitno bio namenio imanje, svu svoju preostalu imovinu Bogdan Dunđerski je testamentom iz 1940. godine ustupio Matici srpskoj. Njegov salaš, dvorac i ergela su ubrzo bili opustošeni, skupoceni nameštaj, slike, kristalni lusteri i ostale vrednosti odneti… Šta je posle bilo? Na obnovljenom imanju danas se ponovo mogu videti (i jahati) rasni konji, potomci Bogdanovih pobedničkih atova, palata „Fantast” je pretvorena u luksuzni hotel, a na terasi natkriljenoj stablima u čijoj senci je Mara radosno dočekivala svog dragana i gospodara, sad goste zabavljaju tamburaši. I kapela je ponovo osveštana – ovo romantično mesto je omiljeno za krštenja i venčanja. Jedino je bazen ostao suv i urušen, da čeka nekog novog gazdu koji će ga urediti i opet napuniti vodom i ženskom lepotom. ........ Porodica iz koje potiče Bogdan Dunđerski doselila se u Vojvodinu krajem 17. veka iz Hercegovine. Osnivač loze je bio Avram Višnjevac zvani „dunđer”, iz sela Višnjice kod Gacka, piše Vanja Čobanov. Od Avramova dva sina, Nestora i Gedeona, ovaj potonji se smatra začetnikom veleposednika Dunđerskih: on je polovinom 19. veka kupio oko 2.000 jutara plodne vojvođanske zemlje, koju je 1876. podelio četvorici sinova (imao je i dve ćerke). Najstariji Aleksandar, Bogdanov otac, nasledio je srbobransku zemlju, a najmlađi Lazar Kamedin i Kulpun, kojima je sam kasnije dodao Čelarevo (gde je osnovao čuvenu pivaru), Novi Bečej i Hajdučicu. Lazarev sin Gedeon (1879–1939) bio je jednako, ako ne i više cenjen od svog rođaka Bogdana. Doktorirao je pravne nauke u Pešti, usavršavao se u Francuskoj, Nemačkoj i Rusiji, bio je predsednik Matice srpske, osnivač fabrike „Ikarus” i jedan od osnivača fabrike avionskih motora u Rakovici. Aleksandra Mijalković objavljeno: 03.07.2011. inShare facebook twitter stampanje pošaljite komentar komentari (6) Poslednji komentari Nikola M | 03/07/2011 18:55 Zemlja nije dodeljena ,,madjarskim doseljenicima`` vec SRBIMA optantima iz Madjarske, koji su 1921. god dosli na poziv Aleksandra Karadjordjevica. Postovani autore pripazite kad pisete ovakve clanke. Nije vas svejedno... A uostalom ako je bio toliko veliki gospodin, pravoslavac i Srbin onda mislim da mu nije tesko palo sto je mogao doduse ne bas samoinicijativno da pomogne sunarodnicima u nevolji! :) Kada putnik namernik u nepreglednoj vojvođanskoj ravnici najpre ugleda dvorac „Fantast` koji se nalazi nedaleko od Bečeja, odmah je jasno da je zalutao na jedan od starih poseda koji kriju sudbine mnogih porodica, uspone, padove, mržnje i ljubavi. Jedna od njih bili su i Dunđerski koji su početkom 19. veka došli iz Hercegovine u Vojvodinu koja je tada pripadala Austrougarskoj. Bogdan Dunđerski bio je, bez sumnje, najzanimljivija ličnost pomenute porodice i vlasnik čuvenog dvorca, danas poznatog kao „Fantast` koji je u tom vremenu, odslikavao svu njegovu moć i bogatstvo. Nikada se nije ženio i imao je tri velike ljubavi, žene, konje i vino. Bio je jedan od retkih ljudi koji je uspeo da ostvari svoje snove sagradivši dvorac iz mašte. Priča o boemu, veleposedniku Bogdanu Dunđerskom, živi još samo u priči kustosa Maje Dekanić koja svakodnevno vodi turiste u razgledanje ovog zdanja. Jedino su zidovi i vrata ostali autentični u dvorcu. Od raskošnog nameštaja, umetničkih slika i nakita nije ostalo ništa. Nakon oslobođenja 1945. godine, u nepoznatom pravcu su odneti tepisi, kristalni lusteri, srebrnina, a u dvorac su, namerno ili ne, puštene ovce. Tako je pod i deo zida bio potpuno uništen. Bogdan Dunđerski je drugovao sa Urošem Predićem i kad je odlučio da na svom imanju podigne kapelu Sv. Đorđa, jer je saznao da se nekada na tom prostoru nalazila crkva, Prediću je poverio da oslika ikonostas. Imao je samo jedan uslov, da Bogorodica dobije Marin lik. Turisti koji danas posete kapelu mogu da se dive radu visoke umetničke vrednosti. Na tom mestu Bogdan Dunđerski je i sahranjen, 1943. godine. U posleratnim godinama crkvi je bila namenjena sudbina električne centrale, ali je Uroš Predić uputio jedno značajno pismo Moši Pijade nakon čega je crkveno zdanje bilo „samo` zaključano. Danas je kapela ponovo osveštana. U njoj se organizuju krštenja, a ovo romantično mesto daje poseban ton brojnim venčanjima. Više od polovine celokupnog imanja zauzimala je ergela koja je pre rata brojala oko 1.400 rasnih konja. Po oslobođenju, preostali konji prodati su Italijanima po klaničnoj ceni. Danas se na imanju nalazi oko 80 grla u šest konjušnica, a postoji i staza za trening galopera. Mogu se videti i čuvena grla kao što su „Remedi for lav` što u prevodu znači „Lek za ljubav` zatim Jalna i Best Vetprom. Na ergeli se može videti i grob čuvenog konja Inkvizitora, naslednika inače najtrofejnijeg pastuva, Kazanove, koji je, kako kažu, umro slatkom smrću, prilikom skoka na kobilu. Za ljubitelje ovih plemenitih životinja organizovana je škola jahanja. Danas je dvorac, renoviran u luksuzni hotel, dolaze brojni domaći i strani turisti. Hotelske sobe u su smeštene u glavnu kulu. Objekat je otvorenog tipa i ima vrlo bogatu turističku ponudu. U prostranom parku francusko engleskog tipa nalaze se brojne staze za šetnju, teniski tereni, a radi se i na uređenju obližnjeg jezera. Dvorac je spomenik kulture od velikog značaja. Poput nekog monolita iz snova, ili čednosti koja se propinje, Fantast kao da je posvećen oblacima. Ono što najviše čudi i privlači pažnju, nije očuvanost parka i glavne zgrade, no ikona Stefana Prvovenčanog koja se nalazi na oltaru u kapeli Bogdana Dunđerskog. U ovoj kapeli, koju je čitavu oslikao Uroš Predić, nalazi se Bogdanov grob i ikona koja u svom desnom donjem uglu ima srebrni otisak nečijih usana. Ovaj otisak je primećen još na prvu godišnjicu Bogdanove smrti i čini se da je svakom narednom godinom taj trag postajao vidljiviji i sve svetliji. Kao da je neko mekotu svojih usana, svake godine iz zahvalnosti prinosio pred noge prelepom svecu. Kome te usne pripadaju? Može samo da se nagađa... Svake godine na Preobraženje, Sveti Stefan Prvovenčani dopušta vilovitoj duši Bogdana Dunđerskog da uzjaše senku svoga mrtvoga konja Inkvizitora i da obiđe svoje nekadašnje imanje. Ovaj čudni par prvo obilazi Inkvizitorov grob. Duša se naslanja na spomenik i osluškuje rzanje umrlog, dok Inkvizitorova senka odlazi da oseti miris sena i znoj živih konja. Konji ne vide ništa ali se neki čudan nemir uvlači u njih. Osećaju prisustvo velikog i dalekog oca, pa se zbijaju u gomile. Dok je senka Inkvizitora među svojima, Bogdanova duša obilazi kapelu, da bi pozdravila mesto gde joj se nalazi telo. Ponese po koji cvet da ljudi ne zamere, proveri da li se kapela održava, prinese se ikoni svetog Stefana na oltaru i preda se uspomenama... Ovde je sve u znaku konja - Ergela, Inkvizitorov grob, pa i sam zamak je dobio ime po konju Fantastu. Pa ipak, oličenje ovoga zamka je stari čuvar ergele, koga je još Bogdan doveo za života. Već više niko ne pokušava da mu odredi godine, ali mu svi priznaju magičnu moć nad konjima. Kažu da poznaje nemušti jezik i tajnu spravljanja trava koje će konje učiniti još plodnijima. Sem Bogdana je još jedino on smeo da uzjaše Inkvizitora i čini se da je od ljudi u Fantastu jedino on osećao dolazak dva čudna gosta na „Preobraženje`. On održava Inkvizitorov grob i vrlo često se može videti, kako naslonjen na spomenik konja, sa nekim razgovara. Veterinar iz Bečeja je pričao, kako je pre nekoliko godina jedan „dvogodac` slomio prednju levu nogu. Kada ga je pregledao, odlučio je da mu da injekciju ne bi li životinji skratio muke. Prišao mu je Andrija (kako zovu starog čuvara Ergele) i rekao mu: „Odlazi! Sok od Jagorčevine, pun mesec i dolazak konja - kneza na preobraženje, doneće isceljenje`. Veterinar je otišao i kada je slučajno došao nakon nekoliko nedelja („Preobraženje` je već bilo prošlo) video je otpisanog dvogodca kako trči u manježu. No, to je pripisao slučajnosti. Nakon što se zahvali Svetome Stefanu i u mislima pomiluje sve mrtve i žive, znane i neznane konje, duša Bogdana Dunđerskog se penje na najvišu kulu odakle je nekada puštala sokole. Tamo jedno vreme stoji, osluškujući ravnicu i nebesa, ne bi li odnekle čula lepet krila. No; svuda je tišina. Lepet se zaledio u nekim davnim košavama i duša sokolar nastavlja obilazak Fantasta, jer uskoro će noć; a do iduće godine ima puno. Treba baciti još jedan pogled na konje. Još uvek su čistokrvni, pa se i sa da duša sa ponosom nada, baš kao i onda kada je bila u Bogdanovom telu Sada više ove konje ne jašu vlastelini, ali se još uvek negde u njihovim grivama zadržalo milovanje gazda i radost pobednika. Ržu sigurno njuše Inkvizitorovu senku. Još jedno kratko vreme ostaju razdvojeni senka plodnoga konja i duša velikog čoveka. Senka poslednji put pogleda zamak, a duša je tada priziva metalnim ehom lava u vrtu. Nad „Preobraženjem` će uskoro veče. Tišina lagano opipava belinu Fantasta. Negde se začuje krik. Da li je to kliktanje sokola koje se ipak vratilo iz neke davne košave, ili je paun u vrtu. Da li to pozdravlja čudne goste koji odlaze, ili nekoga žali? Da nije Inkvizitor zgazio cvet u vrtu? A, možda se i nije desilo ništa. Da, sigurno se nije desilo ništa. Jednostavno se paun rastužio od beline i samoće. Noć. Pri punom mesecu, na sredini pustoga manježa, sedi konjušar Andrija i pokušava da sa svojih usana skine boju koja mu je ostala kada je celivao ikonu Svetog Stefana. (legenda preuzeta iz knjige `SNOVI ZATRAVLjENIH KULA` Milana Belegišanina)

ANTIKVITET: KOMPLET PORCELANSKIH FIGURICA KUČIĆA Porculanske figurice kučića Zemlja porekla: Nemačka Godina nabavke: oko 1960. Tip: Kolekcionarstvo Materijal: Porcelan Boja: Drapkasta, braonkasta i braon, siva, bela Dimenzije: Različite Ukupno: 56 komada Antikvitet: Vintage Detaljno stanje: Dobro očuvane retro porcelanske figure. Opis: Prelepe porcelanske figure. Figure potiču uglavnom sa linije porcelanske umetničke obrade najrazličitijih figurica u nemačkoj fabrici porcelana Foreign. Antikvitet nesumnjivo... Porcelanske figurice su bile u okviru ukrasnih predmeta kolekcije iz sšezdesetih godina XX veka.

ANTIKVITET: “ARPO” SERVIS ZA RUČAVANJE VINTAGE ROMANIA ARPO Curtea De Arges Set: Za 12 osobe. Servis se sastoji od 42 dela: 36 tanjira (12 dubokih, 12 plitkih, 12 dezertnih), 1 supijera sa poklopcem, 2 činije za salatu i za prilog, 1 ovalna tacna za pečenje, 1 sosijera sa postoljem. Proizvodnja: ARPO Curtea De Arges Porcelain Made in Romania Godina: oko 1965. Tehnički podaci: Dimenzije: Supijera sa poklopcem (visina: 12 cm, R 24 cm, R sa drškom 30 cm), 2 Činije za salatu i prilog (R 23 cm, visina 6 cm), Plitki tanjiri ( R 22 cm), Duboki tanjiri (R 22 cm), Dezertni tanjir (R 19 cm), Ovalni pradla ( Dužina 36 cm, širina 24 cm), Sosijera ( visina 12 cm, otvor 10 cm x 20 cm, postolje 17 x 24 cm) Boja: Bela sa zlatnim linijom po obodu Motiv: Naglašena zlatna linija po obodu Na dnu svakog dela servisa je utisnut žig fabrike, kao i broj Status: Antikvitet (oko 60 godina) Detaljno stanje: Odlično, Servis je kompletan, kao i kada je bilo novo, svi delovi su sačuvani, bio je u upotrebi u svečanim prilikama. Vrlo vredan servis. Opis: Starinski servis izrađen od kvalitetnog porcelana u čuvenoj rumunskoj predratnoj fabrici porcelana ARPO Curtea De Arges. Izuzetno kvalitetan i lep servis od belog porcelana sa zlatnim okvirom po rubu. Ima svoj žig, a svaki deo svoj broj