ovalni coskovi,inace u dobrom stanju Golubački grad ili Golubac je srednjovekovna tvrđava, spomenik kulture od izuzetnog značaja.[1] Nalazi se u Nacionalnom parku Đerdap, na desnoj obali Dunava, 4 km nizvodno od današnjeg naselja. Smeštena je na visokim liticama, na mestu na kom se reka sužava, na samom ulazu u Đerdapsku klisuru.[2][3] Tvrđava je građena lepezasto i sastoji se od tri dela: prednjeg, zadnjeg i gornjeg grada (sa citadelom). Čini ga ukupno 10 kula i dve velike kolske kapije. Ispred tvrđave je bilo civilno naselje, o čemu danas svedoče samo neki delimično istraženi objekti. Golubac je imao burnu istoriju. Tokom srednjeg veka, vodile su se mnoge bitke oko njega, naročito između Osmanskog carstva i kraljevine Ugarske. 1867. godine, turska posada je napustila Golubački grad, koji je predat srpskom knezu Mihailu Obrenoviću. U savremeno doba Golubac je popularna turistička atrakcija na Dunavu. Tokom 2012. godine je započet projekat revitalizacije tvrđave u okviru kojeg je izgrađena obilaznica i tunel, a do kraja 2017. se prvobitno očekivala kompletna obnova.[4] Golubačkom tvrđavom upravlja Javno preduzeće „Golubački grad-tvrđava”. Tvrđava je potpuno obnovljena i svečano otvorena 29. marta 2019. godine. Golubački grad-tvrđava se nalazi na desnoj obali Dunava, u opštini Golubac, na ulazu u područje Nacionalnog parka „Đerdap”. Ulazna kapija tvrđave predstavlja i glavni ulaznu tačku u nacionalni park za zapadne strane, a istočno od bedema tvrđave se nalazi strogi prirodni rezervat „Golubački grad”. Osnova Golubačkog grada je nepravilna, dosledno prilagođena konfiguraciji terena. Usečen u stenu svakako da je predstavljao jednu od najtežih prepreka upadu neprijatelja sa severa. Najvišim tačkama utvrđenja, istočnim i južnim, teško je bilo prići zbog stenovitog terena, a najlakši mogući pristup je sa zapadne strane. Između zidova i kula je postojala veza, a iz svake kule moglo se izaći na odbrambeni zid (Simić, 1983). Golubac je bio opasan sa devet kula uglavnom četvrtastog oblika. Ispred najnižeg dela utvrđenja nalazio se vodeni rov, preko koga se mostom, kroz kapiju, ulazilo u grad. U gradu je postojalo unutrašnje i spoljašnje utvrđenje. Golubac je građen lepezasto i sastoji se od tri dela: prednjeg, zadnjeg i gornjeg grada (sa citadelom). Čini ga ukupno 10 (9+1) kula i dve velike kolske kapije. Kule su kasnije Turci ojačali otvorima za topove i dodavanjem još jedne kule (10.) oko 1480. godine. Ispred grada se nalazi prednji zid (I) koji čini spoljni zid šanca, a koji je verovatno bio pun vode jer je povezan sa Dunavom koji ga je verovatno punio. Grad je teškim lancem povezan sa stenom Babakaj (koja i danas viri iz vode usred Dunava), tako da je u potpunosti kontrolisao kako drumski, tako i rečni saobraćaj kroz Đerdapsku Klisuru. Ispred tvrđave je bilo civilno naselje, o čemu danas svedoče samo neke, delimično istražene građevine. Prednji grad se sastoji od gornjeg i donjeg dela koje je delio zid koji povezuje 4. i 7. kulu. U donjem delu se nalazi ulaz (II), koji su čuvaju 9. i 8. kula, koja je pojačana otvorom za top. Na kraju grada se nalazi 10. kula, koju su dogradili Turci, kao nisku artiljerisku kulu. Ona kontroliše prolaz Dunavom i prilaz gradskoj luci (koja se verovatno nalazila između 5. i 10. kule), a sa 9. kulom je vezana niskim zidom. Niski zid vezuje 5. i 9. kulu, dok su krak ka 10. kuli dodali Turci. Nasuprot ulazu nalazila se kolska kapija koja je vodila u zadnji grad. U ovom delu nije bilo građevina sa izuzetkom ostataka koji se nadovezuju na 8. kulu i koji su verovatno bili sa njom povezani u jednu celinu. Uz sam put, paralelno sa njim, se nalazi kanal širine 0,5 i dubine 0,75 metara, od koga počinje strma padina. Na zidu koji deli gornji od donjeg dela je smeštena kapija (III) kroz koju se ide ka gornjem gradu. U gornjem delu nema građevina i tu se nalazi putić koji ide ka kapiji (IV) koja vodi u gornji grad i nalazi se u zidu, na visini 2 metra od zemlje do koje vode stepenice, uz samu 3. kulu. Na zid koji povezuje 6. i 7. kulu penje se stepenicama (V), dok se na zid između 6. i 3. kule penje kroz 6. kulu. Zadnji grad od gornjeg odvajaju zid (koji povezuje 2. i 4. kulu) i oštra stena visine 3 do 4 metra. Na zid, nad kolskom kapijom, penje se stepenicama (VI). Uz samu 5. kulu nalazi se zgrada (VII)(koja je verovatno bila magacin i vojna baraka) iz koje se izlazilo na zid koji se od 5. kule prostire paralelno sa rekom i vodi skoro do stene na kojoj je smeštena 2. kula. U gornji grad se ulazi kroz kapiju (IV) i odatle putić vodi, paralelno sa zidom između 1. i 3. kule, do ulaza (VIII) u citadelu. Ispod tog putića se nalazi nekoliko zgrada, između kojih se staza spušta kroz kapiju (X) ka 2. i 4. kuli i zidu nad zadnjim gradom. U steni na kojoj se nalazi 1. kula urezan je rezervoar (IX) za vodu koji se punio kišnicom. Na zidu, između 4. kule i kapije (IV), nalazi se isturena terasica. Sama citadela je pravougaonične, skoro kvadratne osnove kroz koju se, između spoljašnjeg zida i stene na kojoj se nalazi 1. kula, provlači putić ka poslednjem uporištu utvrđenja Donžon kuli (1. kula). Poslednji deo putića (XI), širok nepun metar, oivičen je oštrim liticama, koje se sa jedne strane obrušavaju u unutrašnjost citadele nekih 5 do 6 metara ispod, dok se sa druge obrušavaju nekoliko desetina metara niže skoro do nivoa Dunava. Posebnu čar tom prelazu daje vetar koji stalno duva, jer je okrenut ka Đerdapskoj klisuri, pogotovo kad iz klisure izleti košava. Kule u tvrđavi su sa drvenim spratovima i stepenicama u unutrašnjosti, dok su stepenice koje vode do njih kamene. Širina stepenika je nepunih 60 santimetara. Polovina kula je sa svih strana od kamena (1,2,4,5,10), dok su ostale sa tri strane kamene, a četvrtu stranu, koja je okrenuta ka unutrašnjosti, nemaju (3,6,7,8,9,). kula je Donžon. Ima osmostranu osnovu iz koje se izdiže kružni vrh u čijem se središtu nalazi kvadratna unutrašnjost. Ulazi se kroz vrata (XII) koja vode do terase zaštićene grudobranima, sa koje se ulazi (XIII) u ogrugli deo kule. Kroz kulu, oko kvadratne unutrašnjosti, vode kamene stepenice koje vode na vrh. kula ima kružni oblik i sa svih strane je kamena. kula ima kvadratnu osnovu, dok joj je slaba strana okrenuta ka Donžon kuli, a na poslednjem spratu ima terasicu koja gleda ka Đerdapu. kula ima kvadratnu osnovu. Ima ulaz u ravni tla, dok se sa jednog od njenih viših spratova izlazi na zid koji je povezuje sa 3. kulom, u kom se nalazi kapija (IV). U prizemlju je smeštena pravoslavna kapelica o čemu svedoče niše za oltar, đakonikon i proskomidija koji su okrenuti ka istoku, a izgrađeni su sa kulom tj. nisu kasnije dozidane. kula je pravilnog kvadratnog oblika. Jedina vrata koja vode u nju smeštena su na zidu, koji je spaja sa 4. kulom, do koga vode kamene stepenice (VI). kula ima kvadratnu osnovu, ali je sa spoljašnje strane ojačana nepravilnom šestostranom osnovom. Kroz nju vode stepenice ka zidu koji je povezuje sa 3. kulom. kula ima kvadratnu osnovu ali je spolja pojačana u obliku kruga. kula ima nepravilnu četvorostranu osnovu i nešto je niža od ostalih. kula ima kvadratnu osnovu, dok spolja ima osmostrano pojačanje. kula je niska (ima samo jedan sprat), sa otvorima za topove. Osnova joj je osmostrana i gotovo je istovetna trima kulama koje su, sa istom namenom (kao artiljerijske kule), dodate Smederevskoj tvrđavi. Srednjovekovni Golubac nastao je na ostacima starijeg rimskog utvređenja. Od 803. godine, do 1018. godine, područje je pripadalo Prvom Bugarskom carstvu, Vizantijskom carstvu od tada do 1193. godine, a Drugom Bugarskom carstvu do 1257. godine. Dobar strateški položaj prepoznali su i srednjovekovni graditelji, te su iskoristili osnove starijih utvrđenja za izgradnju novih tvrđava. Sagrađen je na obali Dunava na samom ulazu u Đerdapsku klisuru, na liticama uzvišenja Radana. Na ovom mestu nalazila se rimska tvrđava Vico Cuppae, a u srednjem veku ovde je podignuto novo utvrđenje kao vojna tvrđava za borbu hladnim oružjem i važno strateško uporište. Na osnovu istorijskih, arhitektonskih i arheoloških podataka smatra se da je grad nastao u drugoj polovini 13. i početkom 14. veka i da su ga gradili Srbi. Vremenom je osnovni izgled tvrđave menjan, pošto je mnogo puta dograđivana i prilagođavana potrebama artiljerije, ali svoj današnji izgled dobila je krajem 15. veka. Golubac se prvi put pominje u ugarskim izvorima datiranim u 1335., 1337., odnosno 1342. godinu (Deroko, 1950). Prema ovim izvorima, tvrđava se vezuje za ugarskog kralja Ludvika I. Ipak, ne zna se kada i ko ga je podigao, ali je njegovu osnovu tj. „Gornji grad” podigao srpski odnosno pravoslavni velikaš, o čemu svedoči i pravoslavna kapelica u sastavu četvrte kule. Grad je potom proširen (na „zadnji” i „prednji grad”) tokom srpske ili ugarske vlasti, iako nije isključeno da je u samom početku izgrađen u ovoj veličini. Poslednju fazu u gradnji sproveli su Turci ojačavši šestu, sedmu, osmu i devetu kulu i dodavši u produžetku spoljašnjeg bedema nisku artiljerijsku kulu (10.) koja je nadzirala Dunav i štitila pristanište za šajke, koje se uz nju nalazilo. Golubački grad se nalazio se u sastavu države kneza Lazara, koji je sela u okolini davao kao metohe manastirima. Odmah nakon Kosovskog boja, 1389. godine, u njega ulazi Bajazit I. Ugarski kralj Sigismund preuzima 1392. godine (Katanić, 1971). Ugari grad 1403. godine predaju despotu Stefanu, kada je on postao ugarski vazal. Grad je trebalo, prema ugovoru iz 1426. godine, da po despotovoj smrti (Stefan umire 1427. godine), zajedno sa Beogradom, bude predat Ugarima. Međutim, komandant grada vojvoda Jeremija ga, iz nepoznatih razloga, predaje Turcima. Prema Segedinskom miru, iz 1444. godine, između Ugara i Turaka, Srpska despotovina biva obnovljena i u njen sastav ulazi i Golubac. Nakon smrti despota Đurđa 1456. godine, Turci ga osvajaju 1458. godine (Srejović, 1994). Ugari na čelu sa kraljem Matijom Korvinom uspevaju da ga osvoje 1481. godine, ali ga vrlo brzo napuštaju (Simić, 1983; Deroko, 1951). Turci vladaju tvrđavom više vekova. Tokom ovog razdoblja ispred tvrđave vremenom se razvilo civilno naselje, a u 18. veku Golubac se opisuje kao napredan grad. Od tada pa do 19. veka Turci vladaju Golupcem. Za kratko su ga držali Austrijanci (1688—1690) i srpski ustanici tokom Kočine krajine i Prvog srpskog ustanka. Srbi Golubac osvajaju ponovo u Drugom srpskom ustanku. Ipak, Golubački grad je konačno predat Srbima na upravu tek 1868. godine. Tada, sa još nekim gradovima u Srbiji, Turci konačno predaju knezu Mihailu Golubac. Neposredno posle Prvog svetskog rata kroz stenu, na kojoj se tvrđava nalazi, probijen je magistralni put koji prolazi kroz tvrđavu, koristeći obe kolske kapije u utvrđenju. Glavna ulazna kapija je srušena bez prethodno urađene dokumentacije. Ovaj put je najkraća veza Srbije sa istočnim delovima Balkanskog poluostrva, tako da su se neretko kroz tvrđavu provlačili šleperi, koji su jedva da mogu proći kroz kapije. Neposredno pred obnovu tvrđave, napravljen je novi tunel 20-30 metara dalje i izvan tvrđave, dok je postojeći zatvoren za korišćenje u saobraćajne svrhe. Izgradnjom HE na Dunavu, njegov nivo kod Golupca se podigao, tako da su najniži delovi grada potopljeni. U godinama velikih suša ili kada zbog poplavnog talasa HE ispuste veću količinu vode, moguće ja uploviti stojeći na čamcu u zgradu u zadnjem gradu (VII), dok se pri normalnom vodostaju čamac jedva provuče kroz lučne ostatke zgrade. Potopljeni delovi zidina, zajedno sa desetom kulom, pružaju sjajne mogućnosti pasioniranim ljubiteljima pecanja, kojih uvek ima u najnižim delovima tvrđave. Zbog svog istorijskog značaja i izuzetne arhitektonske vrednosti, Golubačka tvrđava je proglašena za spomenik od izuzetnog značaja 1979. godine (Spomeničko nasleđe Srbije, 2009). Istraživački i konzervatorski radovi započeti su 1969. godine, a završeni 1987. godine, zbog nedostatka finansijskih sredstava. Početkom 21. veka svi delovi utvrđenja iznad puta, uključujući i šanac, su bili skroz obrasli koprivama, kupinama, šipkom i sličnim rastinjem koje je skoro u potpunosti onemogućavalo kretanje kroz gornje delove utvrđenja, osim po malom uskom putiću koji je vodio do Donžon (1.) kule. Tokom proleća 2005, izvršena je akcija uklanjanja tog rastinja iz šanca i prednjeg grada. U samom šancu je obnovljena česma (koju je do tad skrivalo visoko rastinje) podignuta u čast poljskog viteza Zaviše Crnog koji je ostavio svoj život u Golupcu. U samoj se citadeli, uz kupine, smestilo i nekoliko stabala smokve. Tvrđava je višestruko ugrožena radom kamenoloma, uticajem uspora Dunava i rastinjem koja razara bedeme kula. U još nepovoljnijoj situaciji je podgrađe koje je nemoguće istraživati bez dislokacije magistralnog puta i zatvaranja kamenoloma (Simić, 2000). Do 2010-ih Golubačka tvrđava je bila zapuštena, unutrašnji drveni prilazi kulama su truli i opasni, pa je posmatranje tvrđave bilo bezbedno samo sa spoljne strane, a ulaz u tvrđavu, iako je moguć penjanjem uz zidine, nije bio preporučljiv iz bezbednosnih razloga. Stanje pre obnove se može opisati kroz sledeći navod: Zidine, kule i kamena stepeništa su u dosta dobrom stanju, ali su drveni spratovi i stepenice odavno istrulele i pretvorile se u prah. U 5. kuli su naknadno postavljena vrata, koja su u dobrom stanju, kao i spratovi sa stepenicama kojima se moglo izaći na njen vrh ili sići u tminu nižih spratova. Danas su viši spratovi skroz urušeni, dok su daske koje čine pod i grede koje ih drže, u nivou ulaznih vrata trule i potpuno nebezbedne za kretanje. Uz stepenice (VI) ima ostataka drvene ograde, koja je skroz istrulela, na kojoj se vide buketi cveća ostavljeni u spomen na devojku koja je poginula kada se ograda, na koju se oslonila, polomila. Slična nesreća se dogodila i 27.09. 2008. godine, kada se, tokom đačkog izleta učenika Mladenovačke gimnazije, pod jednom učenicom odvalio deo građe tvrđave na kome je stajala, nakon čega je pala sa vrha glavne kapije (II) na magistralni put koji kroz nju prolazi. Ona je nakon toga prevežena u Požarevačku bolnicu, a zatim i u beogradski Urgentni centar, a lekari su njeno stanje ocenili kao veoma teško, ali su napomenuli da se devojka nalazi van životne opasnosti.

Spoljašnjost kao na fotografijama Plakat: Kros takmicenje trudbenika N.P. Srbije Mart - April 1949 god. Veoma retko!!! Dimenzje: 70cm x 100cm Stampa: Ofsetstampa `Propaganda` Novi Sad Umetnik: Bogosav Živkovic Bogosav Živković (Leskovac kod Lazarevca, 3. mart 1920 – Beograd, 28. oktobar 2005), bio je vajar i slikar, svetski klasik naivne umetnosti. Rođen je 1920. godine u selu Leskovac kod Lazarevca. Kao mladić izučava kožarski zanat pa već rano upoznaje različite alate: dleta, šila, igle kojima radi kožuhe, krznene prsluke, ukrašavajući ih floralnim i geometrijskim ažuriranjem obruba.[1] Krznarski zanat napušta 1945. usled slabog zdravlja i odlazi u Beograd gde se zapošljava kao portir. Vajarstvom se bavio od 1957. godine, a samostalno je izlagao već od 1960. [2] Umro je 2005. u Beogradu. Stil Pokretački motiv bio mu je neobičan san, koji je usnio - ogromna zmija jurila je livadom ostavljajući za sobom vlažan trag a zatim sustigla i stegla svojim repom nepoznatog čoveka sa kaluđerskom kapom na glavi i u ogrtaču. Za svoje ideje Živković koristi prirodni oblik stabla, deblo sa granama, ili bez njih, zatim manje i tanje delove grana i grančica, koren bršljana. Prirodne izbočine, ulegnuća, raznovrsni čvorovi, sama masa materije podstiču umetnika u stvaranju najrazličitijih formi. [3] Njegovo dleto prati prirodnu konfiguraciju drveta te iz njega oslobađa, reže, teše, oblikuje antropomorfne i zoomorfne figure, ređe biljke i arhitektonske oblike. Izražava se uglavnom reljefom, kojim opervažuje monumentalne stubove. [4] Mekom modelacijom organskih formi, koje ne poznaju oštre uglove, poput jedinstvenih bestijarijuma briše granice između materijala i same forme, između stvarnog i nestvarnog stvarajući jedinstvenu atmosferu. Izložbe i nagrade Izlagao je širom sveta, samostalno i grupno. Njegove samostalne izložbe organizovane su u mnogim gradovima – u Beogradu, Novom Sadu, Jagodini, Zagrebu, Beču, Parizu, Bratislavi, Varšavi, Biselu, Stokholmu, Minhenu, Amsterdamu, u Meksiku, u Kalifoniji i u Južnoj Americi. Sa svojim delima je učestvovao na najznačajnijim međunarodnim izložbama. Više puta je nagrađivan u zemlji i inostranstvu. Između ostalog, dobitnik je Velike nagrade na Drugom bijenalu jugoslovenske naivne umetnosti 1983, kao i Nagrade za životno delo 1991, u MNMU, Jagodina. [5] Veliki broj njegovih monumentalnih skulptura nalazi se u galerijama i muzejima širom sveta. Njegove skulpture se nalaze u Hrvatskom muzeju naivne umetnosti, a veći broj dela je pohranjen u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini. O njemu su pisali Oto Bihalji-Merin, Mišel Tevo, Rodžer Kardinal i drugi. O njegovoj umetnosti ipak najbolje svedoči tzv. Začarani vrt - hram njegove umetnosti u njegovom zavičaju, koji obiluje skulpturama u kamenu i drvetu, reljefima izrezbarenih predmeta, oslikanim pomoćnim prostorijama itd. U Lazarevcu je podignut ambijentalna celina Kamengrad, autora Bogosava Živkovića i arhitekte Dragana Vukmirovića, u kojoj su predstavljeni elementi etno nasleđa mlinski kamenovi, žrvanj, ognjište, kamene klupe.

Opis - ploča Beko električna staklokeramička ploča. Tip ploče: Električna Tip kontrole: Touch Boja: Crna Inox ram: Ne Glavne karakteristike Zone za kuvanje: 5 Nivoi toplote: 0-9 Booster funkcija: Ne Stop funkcija: Ne Automatsko isključenje: Da Zaštita od pregrevanja: Da Održavanje toplote: Ne Indikator preostale toplote: Da Cleaning lock: Ne Tajmer i zvučni signal: Da Indy flex: Ne Auto cook: Ne Zaključavanje komandi: Da Detekcija posuđa-indukcija: Ne Eco mode: Ne Ringle 1. Ringla levo napred: 12-21 cm - 750/2200 W 2. Ringla levo nazad: 16 cm - 1500 W 3. Ringla desno napred: 14 cm - 1200 W 4. Ringla desno nazad: 18 cm - 1800 W Tehničke karakteristike Ukupna potrošnja energije: 6500 W Osigurač: min.16 A x 2/25 A Tip kabla/poprečni presek: min. H05V2V2-F 3 x 2.5 mm² Dužina kabla: max. 2 m Spoljne dimenzije: 5.5 x 58 x 51.0 cm Ugradne dimenzije: 56 + 2 x 49 + 2 cm Opis - rerna Beko Nezavisna ugradna rerna sa 8 funkcija pečenja. Tip kontrole: Prekidači Display: Da Tip otvaranja vrata: Drop-down Boja: Crna Glavne Karakteristike Broj funkcija pečenja: 8 Zapremina rerne: 72 lit. Broj vrata od stakla: 3 Svijetlo u rerni: Da Bočne pregrade: 5 Sigurnosno zaključavanje programa: Da Čišćenje parom: Steam Shine® Programi Odmrzavanje rad sa ventilatorom: Rerna se ne zagreva. Radi samo ventilator (na zadnjoj strani). Odgovara za otapanje zamrznute hrane, sporo i na sobnoj temperaturi i za raslađivanje pečene hrane. Vreme potrebno za odmrzavanje celog komada mesa duže je od vremena odmrzavanja hrane koja sadrži žitarice. Gornji i donji grejač: Hranu zagrevaju gornji i donji grejač istovremeno. Pogodno za kolače i gulaše u kalupima za pečenje ili kolače i peciva. Peče se u jednom plehu. Statičko pečenje+ventilator: Aktivan je gornji i donji grejač + ventilator, pomoću ventilatora vruć vazduh se ravnomerno širi po celoj rerni. Donje zagrijavanje: Aktivan je donji grejač, pogodno za picu i da zapečete jelo odozdo. Multi-dimenzionalno pečenje Donji grejač Niski gril + ventilator: Vruć vazduh zagrejan tokom funkcijed malog grila brzo se raspoređuje u rerni ventilatorom. Pogodan je za grilovanje malih količina. Full grill: Veliki gril na gornjem delu rerne radi. Pogodan je za grilovanje velikih količina. Oprema Duboki pleh: Da Plitki pleh: Da Ploča koja odvaja gornji i donji deo rerne: Ne Vođice: Da Žičana pregrada: Da Halogeno svijetlo: Da x 1 Bočne metalne pregrade: Da x 5 Kamena ploča: Ne Drveni podmetač: Ne Oprema za ražanj: Ne Merica za vodu (kuvanje na pari): Ne Tehničke karakteristike Energetska klasa: A Zapremina rerne: 72 lit. Dužina kabla max: 2 m Unutrašnja lampa: 15/25 W Ukupna potrošnja energije: 2.5 kW Tip kabla/poprečni presjek: H05VV-FG 3x1.5 mm² Spoljne dimenzije (V x Š x D): 59.5 x 59.4 x 56.7 cm Ugradne dimenzije (V x Š x D): 59.0/60.0 x 56.0 x 55.0 cm

Stanje kao na fotografijama, ostecen malo u gornjem desnom delu. 49cm x 69cm NAnisanu snajpera je neo-noir triler film iz 1977, u kojem glume Gene Hackman, Candice Bergen, Mickey Rooney i Richard Widmark. Film se temelji na istoimenom romanu, a za ekran ga je prilagodio njegov autor Adam Kennedy. Režirao ga je i producirao Stanley Kramer. [2] Kramer je u svojim memoarima napisao da se `ne bi iznenadio` da Hackman, Bergen i Widmark `više vole ostati anonimni kao zavjerenici` u filmu, dodajući `ako sam u pravu, to je osjećaj koji dijelim`. Directed by Stanley Kramer Produced by Stanley Kramer Screenplay by Adam Kennedy Based on novel by Adam Kennedy Starring Gene Hackman Candice Bergen Mickey Rooney Richard Widmark Music by Billy Goldenberg Cinematography Fred J. Koenekamp Ernest Laszlo Edited by John F. Burnett Production company ITC Entertainment[1] Distributed by AVCO Embassy Pictures Release date March 23, 1977 Running time 97 minutes Country United States Language English Budget $6 million Gene Hackman as Tucker Candice Bergen as Ellie Richard Widmark as Tagge Mickey Rooney as Spiventa Edward Albert as Ross Pine Eli Wallach as General Reser Ken Swofford as Ditcher Neva Patterson as Gaddis Jay Novello as Captain Ruiz Joseph V. Perry as Bowkemp Majel Barrett as Mrs. Schnaible Originalan filmski plakat Morava Film

Stanje kao na fotografijama 49cm x 69cm Jacobove lestvice američki je psihološki horor iz 1990. godine [4] u režiji Adriana Lynea, producent Alan Marshall, scenarist Bruce Joel Rubin, a u glavnim ulogama Tim Robbins, Elizabeth Peña i Danny Aiello. U filmu iskustva Jacoba Singera prije i za vrijeme službe u Vijetnamu rezultiraju čudnim, fragmentarnim vizijama i bizarnim halucinacijama koje ga i dalje progone. Kako se muke pogoršavaju, Jacob očajnički pokušava dokučiti istinu. Ljestve Jacoba izradio je Carolco Pictures deset godina nakon što ih je napisao Rubin. Iako je tek umjereno uspješan po izlasku, film je stekao kultnu sljedbu, a radnja i specijalni efekti postali su izvor utjecaja na razna druga djela poput serije videoigara Silent Hill. Remake, također naslovljen Jacobove ljestve, objavljen je 2019. Directed by Adrian Lyne Produced by Alan Marshall Mario Kassar Written by Bruce Joel Rubin Starring Tim Robbins Elizabeth Peña Danny Aiello Music by Maurice Jarre Cinematography Jeffrey L. Kimball Edited by Tom Rolf Production company Carolco Pictures Distributed by Tri-Star Pictures Release date November 2, 1990 Running time 113 minutes[1] Country United States Language English Budget $25 million[2] Box office $26.1 million Tim Robbins as Jacob `Professor` Singer - Vietnam vet Elizabeth Peña as Jezebel `Jezzie` Pipkin - Girlfriend Danny Aiello as Louis `Louie` Denardo - Chiropractor Matt Craven as Michael Newman - Chemist Pruitt Taylor Vince as Paul Gruneger - Fellow vet Jason Alexander as Mr. Geary, the lawyer Patricia Kalember as Sarah - Ex-wife Eriq La Salle as Frank - Fellow vet Ving Rhames as George - Fellow vet Brian Tarantina as Doug Anthony Alessandro as Rod Brent Hinkley as Jerry S. Epatha Merkerson as Elsa Kyle Gass as Tony Lewis Black as Jacob`s doctor Perry Lang as Jacob`s assailant Macaulay Culkin (uncredited) as Gabe Singer - Deceased son Originalan filmski plakat

Predsednik Skupstine grada Beograda Branko Pesic moli ________ da izvoli prisustvovati Svecanom prijemu koji priredjuje povodom Dana oslobodjenja Beograda u sredu 20. oktobra 1971. godine u 20.00 casova u zgradi Skupstine grada Beograda Dolazak do 19.45 casova Ulaz iz Pionirskog parka Kljucne reci za pretragu E Series Italian republic Ministry of Education General Directorate of Antiquities and Fine Arts Entrance ticket Lire 250 Full Rate No tip Серија Е Италијанска република Министарство за образовање Генерална управа за старине и ликовне уметности Улазница Лире 250 Укупна цена Нема напојнице Serija E Italijanska republika Ministarstvo za obrazovanje Generalna uprava za starine i likovne umetnosti Ulaznica Lire 250 Ukupna cena Nema napojnice Serie E Republica Italiana Ministero Dela Publica Istruzione Direzione Generale Dele Antichita E Bele Arti Biglietto Dingresso D ingresso Lira 250 Tarifa Intera Nesvna Mancia Italia italija italy italijanske italijanski italijansko tickets ulaznica ulaznice starina starine lepa lepo umetnost umetnosti art arts kolekcionarstvo kolekcionarski primerak zbirka ulaznica za zbirku karata karta karte lira lire pozivnica pozivnice ulaynica ulaynice serija serije a antika antikvitet antikviteti antikvarni 1 2 3 4 kec dvojka trojka cetvorka golf kais kaisa rebrastog zupcastog rebrasti zupcasti drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja golf za golfa drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja najbolje u lazarevcu old timer old timers old tajmer oldtajmer oldtajmeri lenjir kljucne reci za pretragu bitumen bitulit brosura brosure katalog katalozi industrija bitumenskih proizvoda beograd bulevar jna broj br 67-69 izolacione mase izolaciona masa bitumeni bituliti kraberoid 120 blank industrija bitumenskih i sintetickih proizvoda proizvod proizvodi hidroizolacione kiselootporne i druge mase masa vinaz-vinil azbestnih ploca azbestne ploce nacin primene tehnicke karakteristike svojstva osobine rugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja golf za golfa drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja najbolje u lazarevcu old timer old timers old tajmer oldtajmer oldtajmeri - Prve savezne radne akcije omladine Jugoslavije prva savezna randa akcija omladina jugoslavije ra radna akcija radne akcije Kolekcija 8 beograd beograda branka pesica gradonacelnik belgrade pozivnica pozivnice na grb pionirski park skupstina grada beograda grad beograd dan svecani prijem

Serija 2 Uređaj sa eko protokom vazduha: Optimalna cirkulacija vazduha i konstantna temperatura u rashladnom delu. LED osvetljenje: Ravnomerno i bez blještanja osvetljava frižider tokom celog životnog veka aparata. Automatsko super zamrzavanje: Optimalno za brže zamrzavanje manje količine hrane, istovremeno štiteći zamrznute namirnice od odmrzavanja, zahvaljujući detekciji povećanja temperature i automatskom snižavanju temperature. Fioka za zamrznute namirnice BigBox: Kako za slaganje posuda za čuvanje, tako i za veće zamrznute namirnice. Elektronsko rukovanje i podešavanje temperature sa LED prikazom: Da Tehnologija hlađenja: Low Frost Super hlađenje: Da Akustički signal upozorenja kod otvorenih vrata: Da Automatsko otapanje frižidera: Da Ukupan kapacitet uređaja (l): 267 Ukupan kapacitet frižidera (l): 183 l Broj površina za odlaganje od sigurnosnog stakla: 4 Od toga podesivih po visini: 3 Broj polica za odlaganje na vratima: 3 Kapacitet zamrzivača (l): 84 l Kapacitet zamrzavanja (kg/24h) : 4.2 kg Čuvanje kod kvara električne energije (h): 9 Broj providnih fioka za zamrzavanje: 3 Pribor: 3 x posuda za jaja, 1 x posuda za ledene kocke Napon: 220 - 240 V Klimatska klasa: SN-ST Smer otvaranja vrata: Desno, promenljivo Šarke: Klizna Spreda nogice podesive po visini, pozadi točkići Dimenzije (V x Š x D): 177 x 54 x 55 cm Ugradne dimenzije (V x Š x D): 177.5 x 56 x 55 cm Prava potrošača u skladu sa zakonom o zaštiti potrošača.

Serija 6 EfficientDry: Unapređene performanse sušenja zahvaljujući automatskom otvaranju vrata. Korpe Max Flex: Fleksibilno i stabilno raspoređivanje sudova, uz superiorne performanse klizanja. Treća korpa sa dodatnim prostorom: Dodatna korpa za pribor za jelo pruža vam više mogućnosti prilikom ubacivanja posuđa. Silence Plus: Izvanredno tiha mašina za sudove koja radi na 42 dB. Home Connect: Kućni aparati sa funkcijom pametnog povezivanja za jednostavniji svakodnevni život. AquaStop: Bosch garancija za oštećenja nastala izlivanjem vode – tokom celog radnog veka uređaja. Klasa energetske efikasnosti: B Potrošnja energije: 64 kWh (na 100 ciklusa u programu Eco 50 C) Potrošnja vode: 9 l (po ciklusu u programu Eco 50 C) Kapacitet pranja: 13 kompleta Trajanje programa: 3:35 (h:min) (program Eco 50 C) Jačina buke: 42 dB(A) re 1 pW Klasa emisije buke: B Jačina buke (tihi program): 41 dB(A) re 1 pW Eco 50 C, Auto 45-65 C, Intenzivno 70 C, 1h 65 C, Quick 45 C, Glass 40 C, Silence 50 C, Favourite, Pretpranje Posebne funkcije: Home Connect, EfficientDry, Intensive Zone, Speed on demand - VarioSpeed Plus, Machine Care Dodatne funkcije preko aplikacije Home Connect: HygienePlus, Silence on demand EfficientDry i toplotni menjač Dozirni asistent EcoSilence Drive inverter motor Automatsko prepoznavanje sredstva za čišćenje Filtrirni sistem samočišćenja sa troslojnim talasastim sistemom filtriranja Unutrašnjost od nerđajućeg čelika Max Flex korpe sa preklopnim etažerima označenim crvenom bojom Extra Clean Zone Extra Space treća korpa Rackmatic - po visini podesiva gornja korpa (2 stepena) Easy Slide sistem izvlačenja na gornji korpi Točkovi sa malim trenjem na donjoj korpi Obojene zaštitne trake protiv klizanja na gornjoj korpi Graničnik Rack Stopper koji sprečava klizanje donje korpe Preklopljivi delovi u gornjoj korpi (2x) Preklopljivi delovi u donjoj korpi (6x) Uklonjivi držač za noževe u trećoj korpi Varijabilna korpica za pribor za jelo u donjoj korpi Odlagalište za šoljice sa prednjim delom od mekog silikona u gornjoj korpi (2x) Odlagalište za šoljice u donjoj korpi (2x) PiezoTouchControl Upravljanje s vrha TimeLight Elektronski prikaz preostalog vremena u minutima Zvučni signal na kraju pranja Mogućnost kasnijeg uključivanja: 1 - 24 h Sistem zaštite čaša Uključuje levak za sipanje soli Uključuje i ploču za zaštitu od pare Dimenzije aparata (VxŠxD): 81.5 x 59.8 x 55 cm Prava potrošača u skladu sa zakonom o zaštiti potrošača.

Stanje kao na fotografijma, u donjem delu iskrzan i malo po sredini gde je savijan 49cm x 69cm Retko u ponudi !!! Vrata ostaju otvorena je jugoslavenski crno-bijeli igrani film snimljen 1959. godine u režiji Františeka Čapa po scenariju Vladimira Paskaljevića. Protagonist, čiji lik tumači Rade Vergović, je Petar, maloljetni delinkvent koji bježi iz popravnog doma te, nastojeći pronaći utočište, odgovara na oglas porodice koja traži unuka nestalog u Drugom svjetskom ratu. Radnja prikazuje kako njegove planove da ih prevari i opljačka poremeti to što prvi put u životu bude dočekan ljubavlju i pažnjom, kao i to da se zaljubio u svoju `sestru`, čiji lik tumači Milena Dravić. Vrata ostaju otvorena su kasnijim kritičarima postala zanimljiva zbog sadržaja koji se smatrao `subverzivnim` za tadašnje stadnarde jugoslavenske kinematografije, pri čemu se prije svega navodi motiv incesta, isto kao što dio kritičara u nekim scenama pronalazi homoerotski sadržaj.[1] Široj javnosti je, međutim, daleko poznatiji po tome što je u njemu tada mlada i relativno nepoznata Milena Dravić prvi put tumačila glavnu žensku ulogu, a što joj je omogućilo da sljedeće decenije postane najveća zvijezda jugoslavenske kinematografije. Godine 2014. je u Trebinju, koje je služilo kao jedna od lokacija filma, film prikazan na 2. Trebinjskom filmskom festivalu, čime je svečano obilježena 55. obljetnica rada Milene Dravić, koja je bila posebni gost. Režija František Čap Producent Bosna film Scenario Vladimir Paskaljević Uloge Rade Vergović Teodora Arsenović Milena Dravić Dušan Janićijević Montaža Marija Fuks Datum(i) premijere 1959 Trajanje 100 min. Zemlja SFR Jugoslavija Jezik srpskohrvatski Originalan filmski plakat Kinema Sarajevo

U dobrom stanju! Ima ispisano nesto obicnom olovkom, nista strasno! Il portiere di notte (u prijevodu Noćni portir), u međunarodnoj distribuciji poznat pod engleskim naslovom The Night Porter, je italijanski igrani film snimljen 1974. u režiji Lilliane Cavani. Po žanru je drama, a radnja mu je smještena u Beč krajem 1950-ih. Naslovni protagonist, koga tumači Dirk Bogarde, je portir u jednom tamošnjem hotelu koji je za vrijeme drugog svjetskog rata bio SS-oficir u koncentracionom logoru, a koga sreće jedna od gošći (čiji lik tumači Charlotte Rampling), koja je u istom logoru za vrijeme rata bila zatvorenica i koja s njim obnavlja bizarnu sadomazohističku vezu. Noćni portir se smatra jednim od najpoznatijih djela u filmografiji Bogardea, Rampling i Lilliane Cavani, ali i jednim od najkontroverznijih filmova svog vremena. Kritičari su bili duboko podijeljeni na one koji su film optuživali za senzacionalizam i eksploataciju stradanja u Holokaustu, te na one koji su Cavani hvalili zbog ozbiljnog nastojanja da se obrade dotadašnje tabu-teme kao što su Stockholmski sindrom, alternativni oblici seksualnosti. Scena u kojoj polugola Rampling imitira Marlene Dietrich se smatra jednom od najpoznatijih u svjetskoj kinematografiji 1970-ih. Režija Liliana Cavani Producent Robert Gordon Edwards Esa De Simone Scenario Liliana Cavani Uloge Dirk Bogarde Charlotte Rampling Philippe Leroy Gabriele Ferzetti Isa Miranda Muzika Daniele Paris Fotografija Alfio Contini Distribucija The Criterion Collection Datum(i) premijere 3. april 1974 (Francuska) 1. oktobar 1974 (SAD) Trajanje 118 min. Zemlja Italija Jezik engleski italijanski Liliana Cavani (rođena 12. siječnja 1933., Carpi, Italija) [1] talijanska je filmska redateljica i scenaristica. Pripada generaciji talijanskih filmaša iz Emilije-Romagne koja je istaknuta sedamdesetih godina, uključujući Bernarda Bertoluccija, Pier Paola Pasolinija i Marca Bellocchia. Cavani je postala međunarodno poznata nakon uspjeha u igranom filmu iz 1974. Il portiere di notte (Noćni portir). Njezini filmovi imaju povijesnih problema. [2] Uz igrane filmove i dokumentarne filmove, režirala je i operu. Filmski plakat

Stanje kao na fotografijma 49cm x 69cm Sodoma i Gomora - u Sjedinjenim Državama poznati kao Posljednji dani Sodome i Gomore - epski je film DeLuxe Color iz 1962. godine koji se labavo temelji na biblijskom čitanju Sodome i Gomore. Film je bio francusko-talijansko-američka koprodukcija koju su napravili Pathé, SGC i Titanus. Režirao ga je Robert Aldrich, a producirali Maurizio Lodi-Fe, Goffredo Lombardo i Joseph E. Levine. Scenarij su napisali Giorgio Prosperi i Hugo Butler, a glazbenu notu skladao je Miklós Rózsa. Directed by Robert Aldrich Written by Giorgio Prosperi Hugo Butler Produced by Joseph E. Levine Maurizio Lodi-Fe Goffredo Lombardo Starring Stewart Granger Pier Angeli Anouk Aimée Stanley Baker Rossana Podestà Cinematography Alfio Contini Silvano Ippoliti Cyril J. Knowles Mario Montuori Edited by Mario Serandrei Peter Tanner Music by Miklós Rózsa Production companies Pathé SGC Titanus Distributed by 20th Century Fox Release date 4 October 1962 (Italy) 23 January 1963 (US) Running time 154 minutes Countries Italy France United States Language English Budget $4.5 million[1] Box office $2.5 million (US/ Canada)[2][3] 1,614,441 admissions (France) Stewart Granger as Lot Anouk Aimée as Queen Bera Pier Angeli as Ildith, Lot`s wife Stanley Baker as Prince Astaroth Rossana Podestà as Shuah Rik Battaglia as Melchior Giacomo Rossi-Stuart as Ishmael Scilla Gabel as Tamar Anthony Steffen as The Captain (as Antonio de Teffi) Gabriele Tinti as Lieutenant Enzo Fiermonte as Eber Daniele Vargas as Segur Claudia Mori as Maleb Feodor Chaliapin Jr. as Alabias Mitsuko Takara as Orphea Massimo Pietrobon as Isaac Mimmo Palmara as Arlok Liana Del Balzo as Rich Hebrew woman Francesco Tensi as 1st old man Andrea Tagliabue as Eber`s son Alice Kessler as Dancer Ellen Kessler as Dancer Originalan filmski plakat AdriaFilm

Bosch ugradni frižider KIV86NSE0 Serija 2 Uređaj sa eko protokom vazduha: Optimalna cirkulacija vazduha i konstantna temperatura u rashladnom delu. LED osvetljenje: Ravnomerno i bez blještanja osvetljava frižider tokom celog životnog veka aparata. Automatsko super zamrzavanje: Optimalno za brže zamrzavanje manje količine hrane, istovremeno štiteći zamrznute namirnice od odmrzavanja, zahvaljujući detekciji povećanja temperature i automatskom snižavanju temperature. Fioka za zamrznute namirnice BigBox: Kako za slaganje posuda za čuvanje, tako i za veće zamrznute namirnice. Elektronsko rukovanje i podešavanje temperature sa LED prikazom: Da Tehnologija hlađenja: Low Frost Super hlađenje: Da Akustički signal upozorenja kod otvorenih vrata: Da Automatsko otapanje frižidera: Da Ukupan kapacitet uređaja (l): 267 Ukupan kapacitet frižidera (l): 183 l Broj površina za odlaganje od sigurnosnog stakla: 4 Od toga podesivih po visini: 3 Broj polica za odlaganje na vratima: 3 Kapacitet zamrzivača (l): 84 l Kapacitet zamrzavanja (kg/24h) : 4.2 kg Čuvanje kod kvara električne energije (h): 9 Broj providnih fioka za zamrzavanje: 3 Pribor: 3 x posuda za jaja, 1 x posuda za ledene kocke Napon: 220 - 240 V Klimatska klasa: SN-ST Smer otvaranja vrata: Desno, promenljivo Šarke: Klizna Spreda nogice podesive po visini, pozadi točkići Dimenzije (V x Š x D): 177 x 54 x 55 cm Ugradne dimenzije (V x Š x D): 177.5 x 56 x 55 cm Prava potrošača u skladu sa zakonom o zaštiti potrošača. * Inelektronik nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda, ali ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. * Sve cene su sa uračunatim PDV-om. Proizvod je iskljucivo namenjen kućnoj upotrebi i nije predviđen za profesionalnu upotrebu, osim ako to nije posebno naglašeno na samom proizvodu.

Đovani Bokačo (ital. Giovanni Boccaccio; Čertaldo, 1313 — Čertaldo, 1375), italijanski književnik, humanista. Učestvovao aktivno u političkom i kulturnom životu firentinske Komune. Đovani Bokačo, jedan od najznačajnijih pisaca humanizma, rođen je 1313. godine, najverovatnije u Čertaldu, kao vanbračno dete imućnog trgovca Bokačina di Kelina. Mladost je proveo u Napulju, gde se školovao i započeo svoj književni razvoj. Kada se pojavila crna kuga 1348. godine, Bokačo se nalazio u Firenci. Od kuge su umrli njegov otac i maćeha, i tada je Bokačo ostao na čelu roditeljskog doma. Nakon 1348. godine, književna slava i društveni položaj počeli su da mu donose različita priznanja od firentinske Komune. Pisac se tokom sledeće decenije bavio raznim zvaničnim, diplomatskim poslovima. Veoma veliki uticaj na Bokačov duhovni razvoj i književni rad imao je Petrarka, sa kojim se Bokačo upoznao 1350. godine u Firenci, i sa kojim je ostao prijatelj do kraja života. Propast zavere u decembru 1360. godine, u koju su bile umešane ličnosti veoma bliske Bokaču izmenila je političke odnose unutar firentinske Komune. U tom periodu Bokačo je udaljen od javnih obaveza. Razočaran prevarama i intrigama u gradskom političkom životu pisac se povukao u Čertaldo, gde je učio i meditirao. U novoj fazi političke napetosti, Bokačo je dobio nova javna zaduženja. Od velike važnosti bila je njegova poslanička misija, od avgusta do novembra 1365. godine, koja je papi Urbanu V donela podršku Firence za povratak papskog dvora u Rim. U proleće 1371. godine vratio se u Čertaldo sa svog poslednjeg putovanja u Napulj, i tu je živeo u oskudici, bolestan, među svojim knjigama. Godine 1373. firentinska Komuna ga je pozvala da u crkvi San Stefano di Badija javno čita i tumači Danteovu Komediju. Umro je u Čertaldu 21. decembra 1375. godine. Duh Napulja, kao i život koji je tamo vodio sasvim je odgovarao Bokačovim ljudskim, intelektualnim i stvaralačkim težnjama. Kretao se u krugovima učenih ljudi i otmenog sveta. Bilo mu je omogućeno da koristi veliku kraljevsku biblioteku, u kojoj je zadovoljavao svoja široka interesovanja u vezi sa književnošću, astrologijom, mitologijom i drugim područjima. U takvoj društvenoj i kulturnoj sredini, kojoj je obeležje davala hedonistička i aristokratska literatura, Bokačo je započeo intenzivnu književnu aktivnost, kako na latinskom, tako i na narodnom jeziku. Ipak, usredsredio se na dela na narodnom jeziku namenjena dvorskoj sredini u kojima je obradio niz motiva u vezi sa sopstvenom ličnošću. Bokačo, poput Petrarke i Dantea doživljava kao najznačajniji događaj u formiranju sebe kao književnika susret sa ženom, koja će ostati njegova jedina prava i nikad zaboravljena ljubav. I danas je nejasno da li je ova velika Bokačova ljubav samo plod mašte i literarne konvencije ili realan doživljaj presudan u razvoju pisca. Bokačova Fijameta je, kako on sam tvrdi, bila nezakonita ćerka Roberta Anžujskog. Ako se izostave razne Rime, prvo delo koje je Bokačo sastavio bio je kraći spev, Dijanin lov, mala poema od osamnaest pevanja u tercinama. Delo evropske slave iz napuljskog perioda jeste roman u prozi, u pet knjiga, Filokolo. Bokačo je u ovom delu proširio, u književnosti već poznatu temu o doživljajima dvoje mladih ljubavnika, Florija i Bjanćifiore. Herojski, dvorski i viteški pogled ima osnovnu ulogu u Teseidi, poemi u oktavama u dvanaest knjiga, posvećenih Fijameti. Firenca je, nasuprot Napulju bila sredina praktičnog, trgovačkog, politikom i borbama angažovanog grada. Bokačo je nastavio sa svojom književnom delatnošću u drugačijem književnom podneblju. On sada piše dela u kojima spaja dvorsku sredinu, u kojoj se prethodnih godina kretao, sa ambijentom grada i njegovom bogatom tradicijom. U delu Elegija gospođe Fijamete žena nije prikazana kao predmet obožavanja, već kao subjekat koji pripoveda o svojoj ljubavnoj patnji. Najzrelije Bokačovo pesničko ostvarenje u firentinskom periodu je Fijezolanska priča o nimfama, mala poema u 473 oktave, odraz poštovanja pisca prema firentinskoj tradiciji. U Dekameronu, remek delu oblikovanom najverovatnije između 1348. i 1351. godine, Bokačo je uspeo da prikaže život u svoj njegovoj punoći i da stvori predstavu svestrane, bogate slike o ljudima, najrazličitijih iskustava i tipova. Dekameron je zbirka od sto novela, vešto osmišljene, precizne strukture, koja najavljuje Bokača kao jednog od najznačajnijih nosilaca humanističkih ideja. Sedam devojaka i tri mladića sreću se u Crkvi Svete Marije Novele, stvaraju dogovor u kome će priča postati spasonosna sila koja pobeđuje smrt. Postoje mišljenja da su sedam devojaka Bokačove ljubavnice – od Pampineje, koju je prvu voleo, do Elize, koju je voleo kada je pisao delo. Međutim, Pampineja je bujna, Fijameta je raspevana, Emilija je laskavica, Laureta Petrarkina Laura, Neifila ponovo zaljubljena, i Eliza Vergilijeva Didona. Bar tako tvrdi de Sanktis. Devojaka ima koliko i dana u nedelji, planeta na nebu, teoloških vrlina (slobodnih veština). Broj tri, koliko ima mladića, simbolizuje muško načelo i sveto trojstvo. Panfilo sav ljubav prepostavlja se da predstavlja nevernog Bokača, Filostrato pobeđen ljubavlju, predstavlja Bokača odgurnutog. Dioneo, na kraju je jedan od piščevih potpisa, te je ovaj pripovedač razvratnih priča na kraju dana, verovatno sam autor. Pripovedanje novela samo je deo njihove aktivnosti, i oni od toga prave ritual – ceremoniju krunisanja, zadavanje teme i pravila pripovedanja. Maglovit okvir govori o još nekim njihovim stalnim aktivnostima kao što su šetnje. Poruka Dekamerona je možda, budimo velikodušni da bi tako ovekovečili svoje kratke živote. Pripovedanje je podeljeno na četiri teme. Prva slobodna (1 dan), druga o fortuni (2 dana), o amoru (četiri dana) i o velikodušnosti (1 dan). Bokačo nije želeo da stil okvira puno odudara od stila novela pa je uveo i prelaze. Asketski duh koji vladao srednjovekovljem postavio je vrhunac savršenstva u ekstazu. Danteova alegorijska bića odraz su zamagljene vizije sveta, želje da se nešto kaže po ugledu na teokratsku literaturu, legende, misterije, vizije i alegorije. Nasuprot takvom svetu postoji početkom 14. veka živa trubadurska tradicija koja na svet gleda mnogo vedrije, postoje novele – priče o događajima od velikog značaja koji nam se dopadaju kao istiniti. Ipak, nepolodnost dela koja su prethodila Dekameronu je nespecifičnost situacije, opštost likova, i to je polje na kome će Bokačo, učenjak, poznavalac, Dantea i klasike, začeti svoj literarni svet. Oskudan, protokolaran okvir Dekamerona on ispunjava individualiziranim pričama, u kojima glavnu ulogu igraju dve pojave – ljubav i inteligencija. U odnosu na njih se čitav svet ponovo procenjuje. Duh humanizma po čijim je stavovima i pesnik živeo, nameće mu da istakne u svom delu trijumf razuma i duha, prirodnog nagona, nad misticizmom klera. Dekameronom Bokačo uzdiže zemaljski život iz blata, a književni rod novele iz niskih u srednje staleže. NJegovo oružje je vesela karikatura. Kako ona funkcioniše? Karikatura je realno prikazivanje predmeta uz isticanje njegove slabe i smešne strane, i upravo je to sredstvo poslužilo Bokaču da stvori svoj novi svet – koji je prirodan, a ne duhovan. Unutrašnji duhovni život pun misterije i fanatizma koji nalazimo kod Dantea – ovde je potisnut nagonom – silovitom reakcijom na sopstvenu suprotnost. U tom svetu Bog i proviđenje su samo imenovani, dok svetom i ljudskim sudbinama upravlja slepi slučaj – Fortuna, koja se može pobediti samo uz pomoć inteligencije. Natprirodnog nema, može se pojaviti samo kao šala i prevara, dok se Bajka javlja samo u dve novele poslednjeg dana u pričama o čarobnom vrtu i velikodušnosti. Legenda je izložena parodiji, viteški ideali se hvale, ali u sklopu renesansnog zanosa zaštite prirodnog ponošanja, lične inicijative i domišljatosti. Zbog takvih karakteristika Bokačovo je delo nazvano LJudskom komedijom, čistoj suprotnosti Božanstvenoj Komediji, a ovaj termin upotrebljava i De Sanktis. Ovo definiše poetski svet u kome je telo suprotstavjleno strogosti klera, u kome profani svet karikira svoje gospodare. Zlobno društvo neznalica se suprotstavlja inteligentnom društvu. Komični motiv Dekamerona proističe iz inteligentnog, a ne moralnog sveta. Lukavi duh stalno trijumfiuje nad neukim. Takav pogled prema intelektu dolazi iz kulta lepe forme, lepe reči i najezde antičkog nasleđa koji dolaze posle Dantea. Umetnike interesuje lepa odeća stvarnosti, a u proučavanju ih vodi erudicija. Javlja se naturalizam i realizam praktičnog života. Ali Bokačov svet nije čisto realističan. Pre svega zato što njegov cilj nije da predstavi precizno svet kakav jeste, već da pronađe čudesne i izuzetne slučajeve i da ih predstavi na duhovit način. Novele su samo prividno, površno raspoređene na teme i lelujaju od krajnosti do krajnosti; tragično i komični, visoko i nisko, mešaju se kao odraz šireg pogleda na svet. Autor i slušalac su superiorni nad pričom – nalaze se visoko iznad nje, nepredvidivi, posmatraju svoj predmet kritički, zabavljaju se i naslađuju njime na elegantan način. Vrsta čudesnoga koja iz toga izvire je sasvim nova – ljudska dela u hiru slučaja koja pobeđuju pretpostavke razuma. Zato De Sanktis Dekameron naziva i Karavanom mašte u kome su ljudi oslobođeni svih veza naočigled smrti – pozornica ljudskih dela kojima upravlja slučaj. Pošto je interes Dekamorona u neobičnosti uzroka i posledica događaja, moralno je potpuno uklonjeno – vrlina je takođe književna – prerađena iz viteških romana i svetovne literature. Gospoda pokazuju svoju vrlinu time što se ne služe zlo svojom silom već se pokazuju darežljivi i uslužni. Vrlina tako više nema teološki i mističan karakter – i stvara se osećaj vedrine. Srećne i tužne priče plivaju u lepom okviru sve utopljene u tu vedrinu. Opisi, razgovori i refleksije razblažuju i rasplinjuju svaku tugu i kob – negativnee, ali i pozitivne emocije postaju sasvim površne. Uslovljen istorijskim okolnostima (pobedom gibelina, miru, povratku antičkom nasleđu) intelekt se razmnožio, stvorio svoju klasu (humaniste) i tako se izdvojio od ostatka sveta. Siguran znak učenosti u tom soju postalo je smejanje grešnom, neukom svetu. Čak i propovednici više nisu bili sumorni već su nastojali da dosetkama, ogovaranjima i šalama zabave slušaoce. Zato i Bokačo sebi dozvoljava da u Dekameronu svetovni ljudi prilikom ispovesti (Ćapeleto) magarče glupe i tupe sveštenike. Ali šta to vidimo u prelazu, Bokačovom izumu – Pamfilo počinje pripovetku da će se raditi o tome da svaku stvar treba raditi u ime Boga, jer on uzima u obzir čistotu molioca, a ne njegovo neznanje, niti to što je možda u paklu. Zatim se ocrtava čovek koji uživa u grehu, koji sa zadovoljstvom i svesno čini zlo. U Burgundiji se ponaša drugačije, kao ljubazan i blag. Zelenaši se, kad Ćapeleto oboli, brinu da im njegova smrt u njohovoj kuće ne naškodi za posao, jer su Italijanski zelenaši. Iako bi ga otac pustio sa ispovesti brže, matorom Italijanu je stalo da što više slaže, jer u laži uživa, a ovo mu je poslednja. Jednom sam ljunuo u božijem hramu kaže na kraju Ćapeleto, a sveštenik mu odgovara, nema veze svi mi tamo pljujemo po ceo dan. Čak i prevaranti su zgranuti i razveseljeni Ćapeletovim bezočnim laganjem. Pošto je Ćapeleto postao svetac Bokačo zaključuje, da nije važno kakvom se svecu molimo dok god je naša misao čista i iskrena. Iako je pripovedač u ovoj priči moralno neopredeljen zbog štoga što ne procenjuje svetsku pravdu, već svoje mogućnosti, i odnos sa bogom – on postavlja jednu komičnu situaciju – oduševljenog fratra i lažljivog Ćapeleta – i iz rušenja jedne od misterija hrišćanstva – poslednje ispovesti – navir komika. U istom maniru, čuda svetaca (Martelino, Fra Alberto) prikazana su sa komičnom vesečošću. U priči o Martlinu tri lakrdijaša dolaze da vide umrlog sveca Ariga. Da bi ušli u puni crkvu, Martelino se pravi oduzetim. Štos bi mu upalio ali ga je neko prepoznao i onda su ga tukli. Da bi ga spasili, prijatelji ga optužuju za krađu, od čega se on brani, ali je barem spašen od batina zbog glume hendikepiranosti. Svu trojicu spašav i nagrađuje uslužni Sandro, predstavnik plemićke vrline. Priča o Martelinu je zabavna priča, bez oštre poente, koja se igra sa motivom svetosti. Još bezobraznija je priča o Fra Albertu koji je ubedio ženu da se u nju zaljubio Anđeo Gavrilo. Niko ne potencira da je važno to što je on loše završio – važna je priča, koja je prijatna, fluentna i drži pažnju. Tako i Pampineja počinje priču – želi da ispriča novelu koja će sve da nasmeje, ali da se ne udalji suviše od teme pripovedanja. Priča je takođe o prevarantu koji postaje sveštenik preselivši se iz Imole u Veneciju. U ovoj priči Fra Laberto zastupa intelekt, koji se zlo služi svojom moći nad priglupim svetom. Iz toga takođe izbija vrcava komika, posebno kada joj kaže da ga je anđeo prebio i zatražio da se izvini što je kudio njenu lepotu – Lizeta se toliko nadula od uzbuđenja da joj košulja nije prekrivala zadnjicu. Namere fra Alberta su potpuno telesne, ali i smešne. Tu dolazi do onog momenta koji Auerbah navodi kao primer za Bokačovo tretiranje stvarnosti razgovor glupe Lizete i neke žene oko Arhanđela Gavrila, vrhunac komičnog u ovoj noveli. Sa psihološkom rafiniranošću on oslikava prijino ustezanje i tobož verovanje Lizeti da bi joj ona ispričala celu priču. Posle toga su mnoge peripetije – skakanje u kanal Grande, svetkovina na kojoj se Alberto prerušava u divljeg čoveka da bi pobegao od devera. Život predstavljen u Dekameronu je velika slika sveta nad kojom se dižu Danteove paklene Malebolge. Kulturan i uglađen svet u njemu je refleks viteških romana (Federico degli Albriđi). U tom svetu. Utisak je da se u novelama nalazimo u površnom i lakomislenom svetu, okrenutom ka spolja, ka uživanju, sudbinama nošenim tamo-`vamo vihorovima slučaja i sreće. Kultura u prvom cvatu, ruga se nekulturi nižih slojeva. Osnovni karakter koji daje radost Dekameronovim prizorima je priprostost neukih ljudi. Pripovedači Bokača su renesansni ljudi – oni provode veseo ali pristojan život, zazivaju Boga, i poštuju Vrkvu i religiozne forme – međutim oni se smeju glupanima i lukavcima bez težnje da svet isprave u moralnom smislu, ili da ga reformišu – nalik Kralju Liru na krahu Šekspirove drame, kada drži Kordeliju u naručju, mrtvu. Ta neposrednost smrti je kuga, kod Bokača. Radosnoj atmosferi pripovedaka umnogome doprinosi njihov okvir – jer su i njihovim pripovdačima one samo sredstvo da se vreme provede ugodno, i da se ne misli na svakodnevne opasnosti. Ono što ih čini zanimljivim jeste Bokačova umetnost lokalizacije – pričanja priče kao da je jedinstvena, kao da se odigrala samo jedan put. Bio je poznat po tome da je do preciznosti hirurga obrađivao predanja sve dok ne bi bile samo njegove priče. (Paklena devojka V, 8). Tu Bokačo priča jednu običnu priču o tome kako žena precenjuje svoju lepotu i kudi druge, ali zbog načina pričanja, pametne dosetke njenog strica i još nekih detalja, priča izgleda kao da se dogodila samo jednom u Čelatiku. (Shvatila je Freskove istinite reči onako kako bi ih razumela ovca) Bokačove inovacije u formi novele bile su uvođenje individualnih crta karaktera, umesto opštih tipova, uvođenje ambivalentnih likova, ograničavanje dajstva Fortune... NJegova kompoziciona struktura sa druge strane pratila je ranu novelističku tradiciju, sa tom specifičnošću što je Bokačova zbližavala razne žanrovske izvore. Bokačova shema u najvećem broju pripovedaka izgleda ovako: 1) Motivacija ili priprema situacije 2) Izlaz iz situacije pomoću aktivne samoinicijativnosti 3) Humanistička lekcija iz morala Uz to, postoje i nerešive situacije sa tragičnim krajem, izuzetni slučajevi i bajke (radnje sa karakterom iskušenja). Dešava se da postoje i složenije strukture – da zadovoljenje želje jednog lika vodi šteti drugog; ili sintagmatska serija sa dva toka – sticanje onoga što se želi i izbegavanje nastale pretnje. Bokačova sredstva, su, za razliku od legendi, retorička, a ne čisto narodska. On polaže veliki deo uživanja na dramski efekat rasprava i argumentacija. Kada se koristi vulgarizmima on to čini da ocrta npr. posustajanje duše u ženi (madam Lizeta razgovara sa prijom). Sočnost kratkih novela je u zaključku, baš kao i kod soneta. Taj zaključak je često nenadan i u suprotnosti je sa premisama – te izreke, dosetke, epigrame i šale stvorila je škola trubadura ili «vesele nauke». Međutim, zabavna karikatura je Bokačov zanat, a poenta je uopštena, zabavna stvar koja proizilazi iz raskošnog zapleta situacija i misli.

Serija 6 PerfectDry: Rezultati savršenog sušenja uz uštedu električne energije – čak i sa posuđem koje se teško suši. Pametan program: Individualno prilagođava ciklus pranja i sušenja na osnovu vaših povratnih informacija Korpe Max Flex: Fleksibilno i stabilno raspoređivanje sudova, uz superiorne performanse klizanja. Treća korpa sa dodatnim prostorom: Dodatna korpa za pribor za jelo pruža vam više mogućnosti prilikom ubacivanja posuđa. Silence Pro: Izuzetno tiha mašina za sudove koja radi na 40 dB. AquaStop: Bosch garancija za oštećenja nastala izlivanjem vode – tokom celog radnog veka uređaja. Klasa energetske efikasnosti: B Potrošnja energije: 64 kWh (na 100 ciklusa u programu Eco 50 C) Potrošnja vode: 9 l (po ciklusu u programu Eco 50 C) Kapacitet pranja: 13 kompleta Trajanje programa: 3:35 (h:min) (program Eco 50 C) Jačina buke: 40 dB(A) re 1 pW Klasa emisije buke: B Jačina buke (tihi program): 39 dB(A) re 1 pW Program: Eco 50, Auto 45-65, Intelligent, Intensive 70, Kratko 60, Glass 40, Silence 50, Favourite, Pretpranje Posebne funkcije: Home Connect, Extra Dry, Intensive Zone, Speed on demand - VarioSpeed Plus, Machine Care Dodatne funkcije preko aplikacije Home Connect: HygienePlus, Silence on demand Zeolith® sušenje Toplotni menjač Dozirni asistent EcoSilence Drive inverter motor Automatsko prepoznavanje sredstva za čišćenje Filtrirni sistem samočišćenja sa troslojnim talasastim sistemom filtriranja Unutrašnjost od nerđajućeg čelika Max Flex korpe sa preklopnim etažerima označenim crvenom bojom Extra Clean Zone Extra Space treća korpa Rackmatic - po visini podesiva gornja korpa (2 stepena) Easy Slide sistem izvlačenja na gornji korpi Točkovi sa malim trenjem na donjoj korpi Obojene zaštitne trake protiv klizanja na gornjoj korpi Graničnik Rack Stopper koji sprečava klizanje donje korpe Preklopljivi delovi u gornjoj korpi (2x) Preklopljivi delovi u donjoj korpi (6x) Uklonjivi držač za noževe u trećoj korpi Varijabilna korpica za pribor za jelo u donjoj korpi Odlagalište za šoljice sa prednjim delom od mekog silikona u gornjoj korpi (2x) Odlagalište za šoljice u donjoj korpi (2x) PiezoTouchControl Upravljanje s vrha EmotionLight TimeLight Elektronski prikaz preostalog vremena u minutima Zvučni signal na kraju pranja Mogućnost kasnijeg uključivanja: 1 - 24 h Sistem zaštite čaša Uključuje levak za sipanje soli Uključuje i ploču za zaštitu od pare Dimenzije aparata (VxŠxD): 81.5 x 59.8 x 55 cm Prava potrošača u skladu sa zakonom o zaštiti potrošača.

Bosch ugradna sudomašina SMI4HDS53E Serija 4 Pametna mašina za pranje sudova sa dodatnim prostorom za sudove koje je teško smestiti. Funkcija ExtraDry: Opcija za izuzetno temeljno sušenje sudova koji se naročito teško suše. Korpe Max Flex: Fleksibilno i stabilno raspoređivanje sudova, uz superiorne performanse klizanja. Treća korpa sa dodatnim prostorom: Dodatna korpa za pribor za jelo pruža vam više mogućnosti prilikom ubacivanja posuđa. Silence Plus: Izvanredno tiha mašina za sudove koja radi na 42 dB. Home Connect: Kućni aparati sa funkcijom pametnog povezivanja za jednostavniji svakodnevni život. AquaStop: Bosch garancija za oštećenja nastala izlivanjem vode – tokom celog radnog veka uređaja. Klasa energetske efikasnosti: D Potrošnja energije: 84 kWh (na 100 ciklusa u programu Eco 50 °C) Potrošnja vode: 9 l (po ciklusu u programu Eco 50 °C) Kapacitet pranja: 13 kompleta Trajanje programa: 4:30 (h:min) (program Eco 50 °C) Jačina buke: 42 dB(A) re 1 pW Klasa emisije buke: B Jačina buke (tihi program): 41 dB(A) re 1 pW Programi: Eco 50 °C, Auto 45-65 °C, Intenzivno 70 °C, 1h 65 °C, Tihi program 50 °C, Favourite, Pretpranje Posebne funkcije: Home Connect, Extra Dry, Half Load, Speed on demand - VarioSpeed Plus, Machine Care Dodatne funkcije preko aplikacije Home Connect: HygienePlus, Silence on demand Toplotni menjač Dozirni asistent EcoSilence Drive inverter motor Automatsko prepoznavanje sredstva za čišćenje Filtrirni sistem samočišćenja sa troslojnim talasastim sistemom filtriranja Unutrašnjost od nerđajućeg čelika Max Flex korpe sa preklopnim etažerima označenim crvenom bojom Extra Clean Zone Extra Space treća korpa Rackmatic - po visini podesiva gornja korpa (2 stepena) Easy Slide sistem izvlačenja na gornji korpi Točkovi sa malim trenjem na donjoj korpi Obojene zaštitne trake protiv klizanja na gornjoj korpi Graničnik Rack Stopper koji sprečava klizanje donje korpe Preklopljivi delovi u gornjoj korpi (2x) Preklopljivi delovi u donjoj korpi (6x) Uklonjivi držač za noževe u trećoj korpi Varijabilna korpica za pribor za jelo u donjoj korpi Odlagalište za šoljice sa prednjim delom od mekog silikona u gornjoj korpi (2x) Odlagalište za šoljice u donjoj korpi (2x) Elektronski prikaz preostalog vremena u minutima Mogućnost kasnijeg uključivanja: 1 - 24 h Zaključavanje podešavanja pred decom Sistem zaštite čaša Uključuje levak za sipanje soli Uključuje i ploču za zaštitu od pare Dimenzije aparata (VxŠxD): 81.5 x 59.8 x 57.3 cm Prava potrošača u skladu sa zakonom o zaštiti potrošača. * Inelektronik nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda, ali ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. * Sve cene su sa uračunatim PDV-om. Proizvod je iskljucivo namenjen kućnoj upotrebi i nije predviđen za profesionalnu upotrebu, osim ako to nije posebno naglašeno na samom proizvodu.

Bosch ugradna sudomašina SMV6EDX00E Serija 6 EfficientDry: Unapređene performanse sušenja zahvaljujući automatskom otvaranju vrata. Korpe Max Flex: Fleksibilno i stabilno raspoređivanje sudova, uz superiorne performanse klizanja. Treća korpa sa dodatnim prostorom: Dodatna korpa za pribor za jelo pruža vam više mogućnosti prilikom ubacivanja posuđa. Silence Plus: Izvanredno tiha mašina za sudove koja radi na 42 dB. Home Connect: Kućni aparati sa funkcijom pametnog povezivanja za jednostavniji svakodnevni život. AquaStop: Bosch garancija za oštećenja nastala izlivanjem vode – tokom celog radnog veka uređaja. Klasa energetske efikasnosti: B Potrošnja energije: 64 kWh (na 100 ciklusa u programu Eco 50 °C) Potrošnja vode: 9 l (po ciklusu u programu Eco 50 °C) Kapacitet pranja: 13 kompleta Trajanje programa: 3:35 (h:min) (program Eco 50 °C) Jačina buke: 42 dB(A) re 1 pW Klasa emisije buke: B Jačina buke (tihi program): 41 dB(A) re 1 pW Eco 50 °C, Auto 45-65 °C, Intenzivno 70 °C, 1h 65 °C, Quick 45 °C, Glass 40 °C, Silence 50 °C, Favourite, Pretpranje Posebne funkcije: Home Connect, EfficientDry, Intensive Zone, Speed on demand - VarioSpeed Plus, Machine Care Dodatne funkcije preko aplikacije Home Connect: HygienePlus, Silence on demand EfficientDry i toplotni menjač Dozirni asistent EcoSilence Drive inverter motor Automatsko prepoznavanje sredstva za čišćenje Filtrirni sistem samočišćenja sa troslojnim talasastim sistemom filtriranja Unutrašnjost od nerđajućeg čelika Max Flex korpe sa preklopnim etažerima označenim crvenom bojom Extra Clean Zone Extra Space treća korpa Rackmatic - po visini podesiva gornja korpa (2 stepena) Easy Slide sistem izvlačenja na gornji korpi Točkovi sa malim trenjem na donjoj korpi Obojene zaštitne trake protiv klizanja na gornjoj korpi Graničnik Rack Stopper koji sprečava klizanje donje korpe Preklopljivi delovi u gornjoj korpi (2x) Preklopljivi delovi u donjoj korpi (6x) Uklonjivi držač za noževe u trećoj korpi Varijabilna korpica za pribor za jelo u donjoj korpi Odlagalište za šoljice sa prednjim delom od mekog silikona u gornjoj korpi (2x) Odlagalište za šoljice u donjoj korpi (2x) PiezoTouchControl Upravljanje s vrha TimeLight Elektronski prikaz preostalog vremena u minutima Zvučni signal na kraju pranja Mogućnost kasnijeg uključivanja: 1 - 24 h Sistem zaštite čaša Uključuje levak za sipanje soli Uključuje i ploču za zaštitu od pare Dimenzije aparata (VxŠxD): 81.5 x 59.8 x 55 cm Prava potrošača u skladu sa zakonom o zaštiti potrošača. * Inelektronik nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda, ali ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. * Sve cene su sa uračunatim PDV-om. Proizvod je iskljucivo namenjen kućnoj upotrebi i nije predviđen za profesionalnu upotrebu, osim ako to nije posebno naglašeno na samom proizvodu.

Kraljevina Srbija (1913) Originalni Potpis Ljubomira Jovanovića na dokumentu, u funkciji Ministra prosvete i crkvenih poslova. Љубомир Јовановић (Котор, 2/14. фебруар 1865 — Београд, 10. фебруар 1928) је био српски историчар и политичар. Био је редовни професор Универзитета у Београду од оснивања 1905. године, академик СКА, министар просвете, министар унутрашњих дела, члан Државног савета. Као министар унутрашњих послова учествовао је у прогону Драгутина Димитријевића Аписа и Црне руке на Солунском процесу због наводног атентата на регента Александра. Пред крај живота постао је близак краљу Александру и велики ривал Николе Пашића, због чега је искључен из Народне радикалне странке. Биографија Рођен је 1865. године у Котору. Пореклом је из Рисна, одакле се његов отац Лазар Јовов преселио у Котор. После учествовања у Кривошијском устанку (1881—1882) прешао је са Данилом Живаљевићем и другим омладинцима у Србију, где су касније били међу оснивачима часописа Коло. Првих осам редовних професора Београдског универзитета, 1905. године: Седе, слева Јован Жујовић, Сима Лозанић, Јован Цвијић, Михаило Петровић Алас; стоје, слева Андра Стевановић, Драгољуб Павловић, Милић Радовановић и Љубомир Јовановић. Приликом оснивања Српске књижевне задруге 1892. године изабран је за секретара, Стојан Новаковић за председника, а Јован Јовановић Змај за потпредседника. За дописног члана Српске краљевске академије изабран је 1890, а за редовног 1900. године. У периоду 1901-1903 био је управник Народне библиотеке Србије. Приликом оснивања Универзитета у Београду 1905. године био је међу првих 8 редовних професора који су бирали цео остали наставни кадар. Заједно са професором Љубомиром Ковачевићем написао је „Историју српског народа“ (у две књиге, 1893. и 1894) за период до 1020. године. Био је један од чланова „Централног револуционарног тајног одбора у Београду“. Заједно је са Голубом Јанићем и Јосифом Студићем основао удружење „Српска браћа“ 23. јануара 1905. Друштво је деловало до 1918. и његов председник је све време био Голуб Јанић. Био је један од оснивача „Српског књижевничког друштва“ 26. маја 1905. како се тада звало Удружење књижевника Србије. Био је министар унутрашњих послова Краљевине Србије 1909-11 и 1914-18, министар просвете, члан Државног савета. Као министар унутрашњих послова учествовао је у прогону Драгутина Димитријевића Аписа и Црне руке на Солунском процесу због наводног атентата на регента Александра. Приликом проглашења Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1. децембра 1918. био је један од шест чланова одбора, као представник Владе Краљевине Србије, који је требало да утврди начин како да се уједињење прогласи. Представници Владе Србије били су још и Стојан Протић и Момчило Нинчић, а представници Народног вијећа Анте Павелић, Светозар Прибићевић и Јосип Смодлака. Пред крај живота постао је велики Пашићев ривал и помогао је краљу Александру у Пашићевом сменивању 1926. Пашићева струја је била привремено успешна тако што је успела да искључи Јовановића из Главног одбора. Kao na fotografijama.

Stanje kao na fotografijma 49cm x 69cm Masakr u Rimu (talijanski: Rappresaglia) je talijanski ratni dramski film iz 1973. godine koji je režirao George Pan Cosmatos [1] o masakru u Ardeatinu koji se dogodio u ardeatinskim špiljama u Rimu, 24. ožujka 1944. godine, a Nijemci su ga počinili kao odmazdu nad partizanima. napad na SS policijsku pukovniju Bozen. [2] Film je zasnovan na knjizi Roberta Katza `Smrt u Rimu` iz 1967. godine. [3] Talijanski sud izrekao je producentu Carlu Pontiju i redatelju Cosmatosu šestomjesečnu uvjetnu kaznu za njihov film za koji je tvrdio da Papa Pio XII zna i nije učinio ništa po pogubljenju talijanskih talaca od strane Nijemaca. Optužbe su na kraju odbačene u žalbenom postupku. [4] Imena žrtava prikazana su u završnoj špici, za razliku od uloga i članova posade. Directed by George P. Cosmatos Written by Robert Katz (book) George P. Cosmatos Produced by Carlo Ponti Starring Richard Burton Marcello Mastroianni Cinematography Marcello Gatti Edited by Françoise Bonnot Music by Ennio Morricone Release date 4 October 1973 Running time 110 minutes Country Italy Language English Richard Burton as SS-Obersturmbannführer Herbert Kappler John Steiner as SS-Standartenführer Eugen Dollmann Anthony Steel as SS-Sturmbannführer Dr. Borante Domizlaff Brook Williams as SS-Hauptsturmführer Erich Priebke Dennis Burgess as SS-Sturmbannführer Hellmuth Dobbrick Anthony Dawson as SS-Brigadeführer Wilhelm Harster Luftwaffe officers Peter Vaughan as Field Marshal Albert Kesselring Leo McKern as Luftwaffe General Kurt Mälzer Italian fascists Guidarino Guidi as Interior Minister Guido Buffarini Guidi Renzo Montagnani as Police Chief `Questore` Pietro Caruso Vatican officials Marcello Mastroianni as Father Pietro Antonelli Robert Harris as Father Pancrazio Other characters Giancarlo Prete as Paolo Delia Boccardo as Elena Renzo Palmer as Giorgio Duilio Del Prete as Partisan Originalan filmski plakat Croatia Film

Kartice Jugio (Yu-Gi-Oh!). Cena je za 1 karticu sa spiska dole. Zajednicki opis za ovu gomilu: Kartice su na spanskom! Imam i jos neke druge,ne na englskom,vec na drugim jezicima (na arapskom,japanskom). Nazad: U gornjem levom cosku ne pise nista,a u donjem `Yu Gu Oh! Trading Card Game`.Ivice (i da kazem cela pozadina) su u jarko narandzastoj boji. Napred: Ima zastitnu foliju,koja se presijava (vide se `zvezde`,kad se pod odredjenim uglom stavi ka svetlu).Attribute je na engleskom/spanskom. Opste stanje: Desna ruka - OK (odlicno),ali je na obe kartice neki pametnjakovic napisao 2 iksa (XX) na gornjoj ivici,plus pise Bane u onom srednjem crnom delu Obelisk - pohaban i malo prelomljen vertikalno (vidi se samo nazad,ne i napred). U ponudi su kartice (ime i u zagradi attribute): Obelisk El Atormentador (God) Brazo derecho del Maestro (Oscuro) ***** Slikana je cela gomila (grupa),a takodje i jedna kartica (tj. njeno lice i nalicje),karakteristicna/prosecna za celu ovu gomilu primera radi (mozda je ta vec prodata,proverite spisak),da bi mogli da uporedite da li je to to izdanje koje vam treba (posto izgleda postoji vise razlicitih izdanja;zato i imam vise ovakvih grupa/gomila,pogledajte moje ostale ponude ovih kartica).Otprilike,kako ona izgleda,tako i vecina drugih kartica iz ove grupe izgleda (sto se tice ocuvanosti i izgleda - gde je sta i kako napisano). Naslov ponude je formiran da kazem na osnovu pozadine kartice,da bi mogli koliko-toliko da se orijentisete medju svima njima (ima oko 25 razlicitih grupa kartica). Ono sto sam primetio da malo vise odstupa od zajednickog opisa,to sam i naveo posle naziva te kartice.Imam preko 1000 (ako ne i par hiljada) razlicitih kartica,nemojte mi zameriti ako sam slucajno preskocio u opisu neku crticu ili tackicu (manu),ne mogu sve da vidim,moguce su neke omaske (nenamerne).Mozda sam i ja napravio neku typing mistake u imenu,raspao sam se od kucanja (vec danima em sortiram em prekucavam imena ovih kartica),ne zamerite. Ako posle naziva kartice pise npr. `x2` (ili x3,x4,x5...) to znaci da imam dva,tri,cetiri... takva ista primerka,u slucaju da vam treba vise istih kartica. Takodje,ne razumem se u to sta je original,a sta nije (ni iz kog deka su kartice).Jedino mogu da opisem ono sto vidim (kako izgleda kartica) i to je to.Pa mozete iskoristiti to moje neznanje (tj. ovakvu povoljnu ponudu) ako mislite da je ovo original. U svakom slucaju,ovo dobro dodje za zabavu/igru sa prijateljima.Ne morate da kupujete neke kartice koje su po par stotina dinara,kad su ovde MNOGO jeftinije. Iskoristite to!

BATES, ELLIOT & CO - Četiri dezertna tanjira (1874) Dimenzije Prečnik: 20 cm Visina: 2 cm Ukupna težina: 1430 g Sitni tragovi pribora na dnu tanjira. Glazura na svim tanjirima je sitno ispucala, većim delom i potamnila, manje na licu, više na naličju - svaki je tanjir posebno prikazan na kolaž-slikama, s lica i naličja. Žig na dnu, štampan plavim (jedan tanjir nema štampani žig): Crtež nagog keramičara koji kleči pri radu 1790 (u postolju, godina kada je Joseph Stubbs osnovao fabriku “Dale Hall Works”u Longsportu, Stoke-on-Tent ) Žig je uvela kompanija “Bates, Elliot & Co” u periodu 1870-1875 godine, tada vlasnik fabrike “Dale Hall Works”u Longsportu, Stoke-on-Tent. Prema podglazurno utisnutim oznakama, jedan tanjir proizeden je u januaru 1874. (oznaka 1/74), jedan u februaru 1874. (2/74) i dva u maju 1874 (5/74). Fabriku “Dale Hall Works”, u Logsportu, u blizini Barslem (Barzlem), u području Stoke-on-Tent (Stouk-on-Tent) koje je bilo centar engleske keramičarske industrije, osnovao je Joseph Stubbs (Džozef Stabs) 1790. godine. Nakon povlačenja iz posla 1829. Godine, Stubbs je umro 1836. godine. Oko 1843. godine fabriku je preuzela kompanja “T J & J Mayer” tri brata Mayer (Mejer): Thomasa (Tomas), Johna (Džon) i Joshue (Džošua) Mayer. Proizvodili su kvalitetni višebojnu keramiku, koja je svojila medalju na britanskoj izložbi 1851. godine. 1855. godine kompaniji se pridružio Liddle Elliot (Lidl Eliot), i fabrika je radila pod imenom “Mayer Bros (braća Mejer) & Elliot” do 1858. godine, kada je u kompaniji ostao samo Joshua Mayer, a ime promenjeno u “Mayer & Elliot”. 1862. godine se i Joshua Mayer povukao iz posla, a Elliot je nastavio posao zajedno sa sinom Thomasom (Tomas) Elliotom: “Liddle Elliot & Son.” Kada je Liddle Elliot umro 1869. godine, u kompaniji ga je zamenio William Bates (Vilijem Bejts). Ime je promenjeno u „Bates, Elliot & Co“ a asortiman je proširen i fabrika je, pored keramičkog posuđa, proizvodila i sanitarni, fotografski, apotekarski i parfimerijski pribor. Elliot je napustio kompaniju 1875. godine, a zamenio ga je John Walker (Džon Voker). Sada se kompanija zvala “Bates, Walker & Co“. 1878. godine partnerima se pridružio James Gildea (Džejms Gildej). 1881. godine Bates je napustio posao a Gildea i Walker su nastavili zajedno, pod imenom “Gildea & Walker”. 1885. godine povukao se i Walker, a Gildea je nastavio posao sam. Fabrika je radila do 1888. godine. Prodaju se bez držača za tanjire. (118/31-40/129pod/-kp/1213)

Bosch ugradna sudomašina SMV6ZDX16E Serija 6 PerfectDry: Rezultati savršenog sušenja uz uštedu električne energije – čak i sa posuđem koje se teško suši. Pametan program: Individualno prilagođava ciklus pranja i sušenja na osnovu vaših povratnih informacija Korpe Max Flex: Fleksibilno i stabilno raspoređivanje sudova, uz superiorne performanse klizanja. Treća korpa sa dodatnim prostorom: Dodatna korpa za pribor za jelo pruža vam više mogućnosti prilikom ubacivanja posuđa. Silence Pro: Izuzetno tiha mašina za sudove koja radi na 40 dB. AquaStop: Bosch garancija za oštećenja nastala izlivanjem vode – tokom celog radnog veka uređaja. Klasa energetske efikasnosti: B Potrošnja energije: 64 kWh (na 100 ciklusa u programu Eco 50 °C) Potrošnja vode: 9 l (po ciklusu u programu Eco 50 °C) Kapacitet pranja: 13 kompleta Trajanje programa: 3:35 (h:min) (program Eco 50 °C) Jačina buke: 40 dB(A) re 1 pW Klasa emisije buke: B Jačina buke (tihi program): 39 dB(A) re 1 pW Program: Eco 50, Auto 45-65, Intelligent, Intensive 70, Kratko 60, Glass 40, Silence 50, Favourite, Pretpranje Posebne funkcije: Home Connect, Extra Dry, Intensive Zone, Speed on demand - VarioSpeed Plus, Machine Care Dodatne funkcije preko aplikacije Home Connect: HygienePlus, Silence on demand Zeolith® sušenje Toplotni menjač Dozirni asistent EcoSilence Drive inverter motor Automatsko prepoznavanje sredstva za čišćenje Filtrirni sistem samočišćenja sa troslojnim talasastim sistemom filtriranja Unutrašnjost od nerđajućeg čelika Max Flex korpe sa preklopnim etažerima označenim crvenom bojom Extra Clean Zone Extra Space treća korpa Rackmatic - po visini podesiva gornja korpa (2 stepena) Easy Slide sistem izvlačenja na gornji korpi Točkovi sa malim trenjem na donjoj korpi Obojene zaštitne trake protiv klizanja na gornjoj korpi Graničnik Rack Stopper koji sprečava klizanje donje korpe Preklopljivi delovi u gornjoj korpi (2x) Preklopljivi delovi u donjoj korpi (6x) Uklonjivi držač za noževe u trećoj korpi Varijabilna korpica za pribor za jelo u donjoj korpi Odlagalište za šoljice sa prednjim delom od mekog silikona u gornjoj korpi (2x) Odlagalište za šoljice u donjoj korpi (2x) PiezoTouchControl Upravljanje s vrha EmotionLight TimeLight Elektronski prikaz preostalog vremena u minutima Zvučni signal na kraju pranja Mogućnost kasnijeg uključivanja: 1 - 24 h Sistem zaštite čaša Uključuje levak za sipanje soli Uključuje i ploču za zaštitu od pare Dimenzije aparata (VxŠxD): 81.5 x 59.8 x 55 cm Prava potrošača u skladu sa zakonom o zaštiti potrošača. * Inelektronik nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda, ali ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. * Sve cene su sa uračunatim PDV-om. Proizvod je iskljucivo namenjen kućnoj upotrebi i nije predviđen za profesionalnu upotrebu, osim ako to nije posebno naglašeno na samom proizvodu.

Kao na slikama Retko Lepo je i za uramiti kada se rasklopi Piperi Pozivnice Zmajevo Пипери су једно од српских племена[1][2][3][4][5][6] која припадају групи брђанских племена у данашњој Црној Гори.[1] Пипери као племе и историјски регион, обухватају област коју чини троугао између река Зете и Мораче, северно од данашње Подгорице. Тачан почетак настанка Пипера остаје и данас непознат. Први пут се спомињу у Млетачким списима средином 15. века, а као брдско племе у правом смислу те речи, попут Куча и Бјелопавлића, формирани око 16. века. Историја и прошлост племена је веома бурна, праћена многобројним биткама са Османлијама, те се за њих са правом сматра да су једно од најратоборнијих српских племена. Ту традицију су наставили и за време Другог светског рата, када велики број Пипера је учествовао у борбама против Сила Осовина, а треба посебно истаћи Тринаестојулски устанак у коме је доста команданата било управо из Пипера. Етимологија Реч `Пипер` потиче од латинске речи `piper` што значи `бибер`. Коришћење те речи се проширило из централне Италије у друге крајеве. Разлог томе јесте трговина Римљана са другим крајевима, па се јавља и у језику којим су говорили Романи, односно стари Власи у Далмацији у периоду Римског царства, а и у другим језицима попут грчког. Од исте основе, реч се нашла и у модерним данашњим језицима, попут немачког и албанског језика.[7] Осим тога, реч се налази и у старословенском језику у форми `пипру`.[8][9] Одатле, она је у форми `пипру`-`пипер` била веома рано заступљена код Јужних Словена на Балкану.[7] Постоји већи број топонима на Балкану, који имају у основи реч пипер. У Бугарској се код Дупнице и Бистрице налази место Пиперево, јужније од Софије, док је код Перника место Пиперка. У Бугарској се налази и место Пиперково је између Плевена и Руса. У Северној Македонији постоје места Пиперево, између Штипа, Струмице и Кавадарца, као и истоимено место североисточно од Струмице, те и место Пиперка на тромеђи Северне Македоније, Бугарске и Грчке.[7] Није јасно да ли су у вези, или ако јесу, каквој, ови топоними са племеном Пипера, али постоје предања из племена Пипера или сродних братстава која говоре о доласку из старе Србије. Код Срба се током прошлости то име појављивало, па су у повељама црногорског владара Ивана Црнојевића Цетињском манастиру из 1485. и 1489. године споменути Михаило Пипер и Вук Пиперовић, а за њих није сигурно да ли су у вези са братством Пипера из Брда око којег је настало племе Пипера.[7] Такође, у области где је Доброско село у северном делу Горњег Цеклина, постојала је област Пиперовина и у Доброској жупи село Пипери, одакле су претходно споменуте личности.[10] Историчар Ристо Ковијанић наводи у которским документима и Николу Остојину Пипера из 1445. године који је споменут да је из Зете, а вероватно се ради управо о претходном селу.[10] Он такође наводи да се у которским документима из 1398. године се може наћи и помен Радослава Михаилова Пипера, а у дубровачким изворима из 1285. године и Владо Пипер, али да је непознато јесу ли они у сродству са претходним особама, мада оставља то за могућност због блискости локација појављивања.[10] Оно што се зна, јесте да се ради о личностима Пиперима сродним онима или из самог Горњег Цеклина. Осим тога, у српским народним песмама се среће име Пиперевка, у Херцеговини се може срести презиме Пиперац, а у Босни и место Пипери (Лопаре).[7] На основу свега наведеног, могу се поставити два разматрања како је племе добило име Пипери, а и како се лично име Пипер појавило у тим крајевима. Прво разматрање јесте да је име племена добијено од старих Влаха који су тамо живели пре доласка Словена у те крајеве. Овакву позицију заступају историчари попут Бранислава Ђурђева, који свој став базирају на чињеници да је реч пипер пореклом латинска реч, те да је могла бити добијена од старих Влаха.[2] Та теорија је према етнологу Јовану Ердељановићу мање вероватна зато што у нису забележени никакви топоними, нити лична имена везана за реч пипер, код староседелаца. Додатно, у албанском језику који је доста речи преузео од старих Влаха и латинског, а и код Албанаца уопште нема никаквог географског топонима, нити имена од те основе или у тој форми у средњем веку.[7] По другом разматрању које заступају историчари и етнолози попут Ердељановића, лично име Пипер је већ постојало код Јужних Словена, наслеђено из старословенског, те је као име дошло у област племена Пипера доласком Словена, што је због горе наведених ствари према Ердељановићу чини највероватнијом.[7] Име племена или места је вероватно добијено из тог личног имена.[7] Територија Кањон Мораче недалеко од Подгорице Пипери као једно од брђанских племена и као историјски регион, обухватају област коју чини троугао између река Зете и Мораче, северно од данашње Подгорице. Територија највише иде уз Морачу, те се са источне стране Мораче граничи са суседним племенима Братоножићима и Кучима, на северу са племеном Ровци, на западу са Бјелопавлићима, а на југу ка Спужу и Подгорици. Од области и већих насеља могу се истаћи Сеоца, Завала, Стијена, Радовче, Потпеће, Свиба, Радећа, Рогами, Црнци, Баћи, Ријека, Ожеге, Близна, Мрке и друга. То су углавном била стална или полустална насеља, која су последица слободнијег начина живота и зато су доста разбијеног типа. Код Пипера, појам `кућа` је означавао не само један дом или како се често назива и `дим` (огњиште), већ некад и више домова груписаних у једном мањем месту.[11] Међу природним целинама се истиче област названа Пиперска гора која се може поделити на јужни део између села Радовча и села Расловића и северни део који иде у планине. Њен спомен се налази и у народним песмама записаним у Његошевом делу Огледало српско. Пиперска гора је кречњачки красни предео са разноврсним појавама краста и пространим стеновитим површинама. Јужнији део ка Зети има више зеленила са шумарцима и виноградима.[11] Уређење и организација Као и код осталих племена, код Пипера мање самоуправне јединице јесу катуни и села.[2][12] Ипак, у периоду 15. века, постојала је на територији Пипера и Лушка жупа, коју су формирали Лужани,[2][10] старо српско становништво словенског порекла у том делу и који припадају старијем слоју Пипера.[13] Она је споменута и у делу Летопис Попа Дукљанина као једна од девет жупа на територији Зете.[2] Што се тиче катуна, они су настали под утицајем географије и номадског начина живота, а наслеђени од староседелаца Влаха. Може се рећи да су се они у 15. веку потпуно утопили у сеоску организацију, те 1485. године област Пипера уопште не разликује много од кнежине у данашњој Србији која је у то време такође почела да се развија.[2] Родовска структура у то време није била развијена, и тек нешто касније се почиње да се јавља и започиње процес сложен процес саплемењавања и формирања правих племена у каснијем смислу те речи.[2] Порекло племенске организације Постоје различити видови на то зашто су се формирала српска племена као таква, односно да ли је то преузето из самих Словена који су дошли у те просторе, или је племенска организација из 16. века више последица преузимања формације од несловенског становништва. Из раније српске историографије, етнолози попут Јована Ердељановића су сматрали да је на формирање такве племенске организације највише утицало становништво словенског порекла који су као племена дошли на Балкан. Племена су била формирана, како због тога, тако и због природних одлика терена због којег је било повољније сточарство и формирање мањих организација. Та организација се током времена изгубила захваљујући формираним средњовековним српским државама, да би се касније приликом пада тих држава та организација поново вратила, али у измењеној форми у виду данашњих племена.[14] Слично виђење има и познати српски научник и утемељивач српске географије Јован Цвијић.[4] Ипак, он указује на то да племена која су споменута у млетачким документима са почетак 15. века, међу којима и Пипери, нису иста као племена након турских освајања, већ да је ипак дошло до одређених промена захваљујући српским досељеницима из различитих крајева, као и другачијих услова.[4] Та стара племена су се претворила у језгра за новија, чиме су се на њих додала и многобројна братства досељеника. Некад је то новије становништво, било околно или досељено другде, постало већина, па су се нека мања племена попут Крича утопила у већа, попут Дробњака. Са друге стране, некада су та старија племена имала снажније језгро које је успело да се одржи, те је име племена остало сачувано и после, као што је био случај код Пипера.[4] Иако првобитне племенске организације у виду оне код старих племена попут Лужана, готово да нема у периоду 15. века ван територија Црне Горе и Херцеговине, ипак постоје изузеци попут Брсјака и других словенских племена спомињаним на простору данашње Северне Македоније. На овај начин, Ердељановић закључује да су већи утицај ипак имали Словени и да је племенска организација настала крајем 16. века њихова.[4] Са друге стране, историчари попут Бранислава Ђурђева сматрају да је племенска организација из 16. века па надаље, више последица утицаја старих Влаха и катуна по којима су били познати. Словенима, који су због терена били принуђени да се баве сточарством, је лакше било да приме већ постојећи вид организације који су имали стари Власи. Осим тога, споменута племена из млетачких докумената 15. века нису права племена у смислу организације, већ она то постају касније.[2] За ово су везана и питања за етнички идентитет, на који су племена као организације имала доста утицаја. Кључно за то јесте када су стари Власи престали да буду етничка категорија и утопили се у српски корпус, односно да ли је до тога дошло још за време Немањићке државе или раније, или је до тога дошло управо у време османских освајања и формирања племенске организације каква су имала српска брдска племена из тог периода па надаље. О овоме ће бити више речи даље у чланку. Племенска организација код Пипера За почетак формирања племена Пипера од великог значаја су пописи из 15. века, а међу њима и споменути турски дефтери из 1485. и 1497. године. Праћењем тих пописа, види се да одлике жупске организације почињу да се губе крајем 15. века и да благо теже ка катунској, за време османских освајања. Ово се дешавало и поред тога што се организација нахије Пипера под Османлијама у почетку окретала ка сеоској. Може се рећи да се катунска организација у том периоду, донекле, утопила у сеоску. Пре 1455. године, и стари Пипери Лужани и стари Пипери влашког порекла имају веома мале разлике, како у територијалној организацији, тако и у социолошким категорији, јер су обе групе потпале под лушком организацијом. По пописима из тог периода, види се да су Лужани били доминантни у селима Копиљ, Црнци и Сеоца. Лушка жупа која је била доминантна до 1455. године, већ 1460. године прима одлике катуна, а ипак 1485. године постоје још увек јасно истакнута села и недовољно развијена родовска организација. Ово је од посебног значаја, јер је, по социолошкој категорији, односно доминантном занату сточарству, ова област сматра влашком нахијом. Из дефтера из 1485. године, спомињу се домаће спахије, хришћани, које су Османлије оставили да убирају порез у својим селима. Те спахије су Божидар Вукотин, Радул Вукашинов и Вук Ђурђев. У дефтеру из 1497. године, ствари се мењају. Прво што се истиче јесте доста већи број становника, што говори да се радило о придошлом становништву, односно новијем слоју Пипера у народу познат као Лутовци, који је дошао из Братоножића. Из њихових личних имена која су доминантно српска или православна у српској верзији, као и српског језика, може се закључити да се ради о носиоцима српског идентитета.[2] Поједина села која су била пуста, попут Лушке жупе која је као таква, уписана 1485. године као празна, сада су поново постала пуна. Територијална организација се изменила, па су поједина места и области које су 1485. године пописане одвојено, сада су припојене Пиперима. Тако се катун Бушати (не треба мешати са истоименим код Скадра) из долине Зете, код Подгорице, нашао на рубном подручју у оквиру области Пипера. Села и катуни који се у том дефтеру спомињу, су Лушка жупа, Дрезга, Добрико, Мрке, Златичиште, Бјелице, Дуга, Брестица, Ријечица, Страхалићи, Морачица, Букумири, Бушати, Радушев до и Дреновица. Из ова два дефтера се види да су крајем 15. века биле сједињене територије Братоножића и Пипера. На то указује и спомињање у њима пиперског војводе Милице Ђуркова, који је био из Лутова.[2] Како се из дефтера из 1485. године организација огледа у слабљењу жупе, 1497. године у добијању катуна, тако се 1570. године бележи формирана племенска управа какву знамо. У дефтеру за Скадарски санџак из 1570. године се види да су Пипери попримили родовски облик организације. У њему стоји да је раја масовно одбила да се попише, а да су кнезови пристали да плаћају одсјечком. Споменута су села Гојсалићи, Ђурковица, Мрке, Црнци, Петровићи, Николићи, Павличићи, Гостићи и друга.[2] Управа од 16. века па надаље, је била слична је оној код Куча. Поред војводе, племеном су управљали главари из снажнијих братстава, а некада су имали и кнежеве до 19. века. Титула кнеза је више била у форми титуле, него стварне власти. Највећу власт у племену је имала скупштина или збор, који се састајао на Бјелоглаву код села Радећа, код више пута обнављане цркве Св. Николе. Збор се сазивао тако што би главари у сваком селу из мале пушке пуцали у вис и узвикнули `Ко је Пипер, на Бјелоглав!`. Тамо су се решавала питања о ратовању, мирењу завађених припадника племена, решавању проблема везаних за крађе и остало. Такође, већа братства су имала своја зборна места или сједнике на којима су се састајали ради решавања питања везаних за њихово братство, а некад и зарад свечаности и забаве.[12] Историја Пипери као племе имају дугу историју. Праћењем њихове историје се може видети како су се иначе српска племена формирала, односно како се долазило до племенске организације. Оно по чему Пипери донекле одступају од појединих других племена јесте терен на коме је била формирана Лушка жупа, то јест, жупска формација је била доста снажно присутна. Она је обухватала већински становништво словенског порекла, али је утопила донекле у ратаре и становништво несловенског порекла. Османским освајањима простора те и доласком новијег слоја становништва, нестаје лушка жупа и почиње прелаз ка катунима, а након тога ка племенској организацији.[2] По пописима се још и у то време види да доминирају српска и хришћанска имена, док других има у траговима, да је говорни језик био српски, а једина вера забележена још и у 15. веку је била српска православна, како код старијег, тако и код придошлог слоја становништва код кога је то било и израженије.[2][12] Као племе, Пипери су се показали као веома ратоборни што се види по њиховом учешћу у многим биткама. Узрок овога су били веома тешки услови живота, жеља за слободом и нетрпељивост према османској управи ових крајева. Касније, преласком у новије државе, Црну Гору, а касније Југославију, племенска организација губи на значају и полако нестаје. Предплеменски период и прелазак на племенску организацију Рушевине старог града Дукље код Рогама у Пиперима, Подгорица Што се тиче периода пре и у време доласка Словена на Балкан, а тиме и Срба, око 6. и 7. века, оно што је сигурно јесте то да су на овим просторима живели староседеоци који су били илирско-романско становништво, називано Власима. О томе сведоче многи топоними, који су пред-словенског порекла, а преузети су од језика који се у тим крајевима говорио, а то укључује и латински и задржали се и до данас: Матаруге, Рогаме, Баћи, Мажђап, Дука, Бањаестра (познато код Пипера и као Бољесестра) и други.[1][2] Ко су били ти староседеоци сведоче и топоними попут Влашке Драче код Стијене, а и на основу извора и података о тим крајевима лако се закључује да се ради о народу које су Словени назвали Власима.[1] Влашке термине и топониме су преузели Срби из крајева Дукље, а самим тиме и у Пиперима, али и Албанци ка Скадру који је у близини и северној Албанији уопште. Тако се мали број топонима са ових простора, попут назива села Рогами, у мало измењеној форми могу наћи у мањем броју и у околним деловима, као и данашњој северној Албанији. Оно што треба имати у виду јесте то да се у близини Пипера налазио стари град Дукља, односно Диоклеја, што објашњава порекло тих топонима.[1] Ипак, терен и мали број тих топонима указује на то да Влаха уопште није било много у тим крајевима, те да су они за време доласка Словена били слабо насељени.[1] Што се тиче старих Срба који су долазили у те крајеве за време насељавања Срба на Балкан, јасно је да нису дошли у једном великом таласу, већ су насељавали те крајеве постепено. О њиховом присуству сведочи велики број словенских топонима, везаних за насеља за која се зна да су доста стара и првобитно припадала старијем слоју Пипера, а међу којима су Потпећ, Завала, Свиба, Радећа, Близна и друга. Такође, о њима сведочи и споменута формирана Лушка жупа.[1] Слојеви словенског и несловенског порекла Власи су се током времена у територијама српских држава постепено утапали у српску културу и асимиловали се са већинским становништвом словенског порекла. Након тога, Власи нестају као страни етнички идентитет. Ова појава је била присутна и код других балканских народа, попут Бугара. Када је дошло до нестанка влашког идентитета као страног етничког елемента, зависи од области и територије, као и других фактора, али о томе постоје различита мишљења. Док је углавном заступљено мишљење у српској историографији, као код Јована Ердељановића[1], Јована Цвијића, Бранислава Ђурђева и других, да је до тога дошло веома рано у време управе Немањића или чак и пре, постоје и мишљења попут Симе Ћирковића да се то десило тек у време или након османских освајања простора Балкана.[15] По првом виђењу доста заступљеном у српској и делу западне историографије, термин Влах се постепено у многим областима пренео са етничког, на социолошку категорију у виду сточара још у време владавине Немањића. То се десило због потпуног утапања старих Влаха у српску културу, односно прихватањем језика и имена, као и обичаја, а и српске православне вере, по чему су изгубили главне карактеристике страног етничког елемента по чему би се разликовали од околине.[1][2][15][16] По Ћирковићевом виђењу, а и у једном делу западне историографије, Влах је остао као етничка одредница и поред утапања у српску културу за време Немањића, још увек је био страни етнички елемент због другог сталешког положаја (сточари). Тиме је био издвојен од Срба који су углавном били ратари. Овиме Власи, иако остају издвојени, ипак због исте културе нису више етничка група у правом смислу. Тако је било све док османска освајања нису задесила просторе и урушила тадашњи феудални систем и увела свој који се више фокусирао на веру, чиме је дошло до стапања православних Влаха у Србе. То је довело до већих промена укључујући и формирања племенске организације из 15. и 16. века чиме су се Власи брзо изгубили као страни етнички елемент и измешали са словенским становништвом, прихватајући српски. Ово је текло различитим током у зависности од простора на коме се дешавало и утицаја разноврсних елемената попут цркве која је тада била носилац културе, сегрегације словенског и несловенског становништва и слично. То није било ограничено само на Србе, већ и друге словенске балканске народе.[15] Ипак,ово постаје донекле проблематично када се из ове перспективе посматрају мали простори попут Брда и Зете на територији данашње Црне Горе. Ту је такво издвајање било теже, и те се асимилација вероватно десила раније још у крајем периода управе Немањића.[2] Такође, огроман број топонима у Пиперима је доминантно словенског порекла, што сведочи о томе да је српски идентитет био укорењен у тим просторима пре Османских освајања.[1] Осим тога, у време Немањића се развија српски феудални састав у коме је Власима препуштено сточарство, као и други послови те је свако ко би се бавио тиме био влах по сталежу. Такође, када су првобитно били издвојена етничка група у раном средњем веку, не треба заборавити и чињеницу да је до тог стапања могло доћи само ако је у тим просторима било већинских Словена у које се несловенско становништво могло утопити, као и да је то текло различитим периодима на различитим просторима. У сваком случају, било да се то десило у време српских средњовековних држава или у време османских освајања тих простора у 15. веку па надаље, Власи су се као страни етнички елемент утопили у суседно словенско становништво чиме престају бити други етнички елемент. Од тада, термин `Влах` се на српским просторима користи као синоним за Србе.[2][15][16] Словенско становништво ових крајева чинили су Лужани. Они су представљали бројно старије српско становништво које се касније постепеним слабљењем српске управе и нестанком жупске формације утопило у околно становништво и формирало племена попут Пипера и Бјелопавлића.[1][2][10] Код Пипера, асимиловањем старих Влаха од стране старих Срба настаје старији слој Пипера.[1][2] Та асимилација се десила рано захваљујући већ формираном српском идентитету, јаком српском културном утицају и позицији усред Зете, као и присутности бројнијег становништва словенског порекла, као и формиране лушке жупе, а о њој сведоче пописи из 15. века и раније, и топоними где се види да су становници великом већином носиоци српског, односно словенског идентитета.[1][2] Катуни у Горњој Зети средином XV века - простор Пипера, Лужана и Рогама ће касније чинити племе Пипера Рани помени Пипера Пипери се први пут спомињу у Млетачким документима почетком 15. века. Тада још нису формирали племенску организацију какву познајемо из каснијег периода. Према Константину Јиречеку, Пипери се спомињу први пут 1416. године у Скадарском земљишнику.[17] Историчар Бранислав Ђурђев је указао да је то непосредан спомен, те да се ради о досељенику из Пипера у скадарској области.[2] Један од спомена јесте из 1455. године у српском православном манастиру Врањина, између Млечана са Стефаном Црнојевићем и народом горње Зете који је прихватио његову управу.[10] Ту се осим Куча спомињу и Пипери под тим именом, а један од захтева упућеним Млечанима и Стефану Црнојевићу је био да им свештенство не може бити католичко, него да им се остави православно.[3][18] На основу тога, закључује се да су Пипери још у то време били православци.[14] Први спомен Пипера код Дубровчана јесте онај из 1444. године у коме су споменули напад Пипера, Бјелопавлића и Васојевића, под вођством два Бјелопавлића Радосава Димитровића и Радоње Ружића, убили и опљачкали једног Дубровачког трговца.[10] Нажалост, због недостатака историјских списа из ранијих периода, остаје непознато када су се Пипери као племе тачно формирали.[14] Ипак, оно што јесте познато је да се одлике племенске организације стичу крајем 15. века и негде у току 16. века Пипери постају потпуно формирано племе.[2] Крајем 15. века, територије Пипера заузимају Османлије. Према Ђурђеву, Пипери још увек нису попримили пуну племенску организацију какву познајемо у 16. веку. Тада је на месту Пипера и Братоножића формирана Пиперска нахија. Становништво се делило по томе ко им је казнец, словенска титула коју носи особа задужена за прикупљање пореза и дажбина, што се може видети из пописа 1497. године.[2] Према Ердељановићу, Пипери још увек нису били обједињена територија, али са тиме се не слаже Ђурђев који указује да су 1485. године Пипери према историјским изворима из тог периода, попут турских дефтера, већ били сједињена територија која је обухватала и територију Братоножића.[2] Крајем 15. и почетком 16. века почиње насељавање српских досељеника у Пипере из других крајева, чиме се стари Пипери као братство, односно старији слој са братствима попут старих Пипера, Мугоша, Лужана и других, утапају у новији или делом истискују. Тако се формира многобројнији новији слој Пипера који надјачава старији. Ти досељеници углавном имају по народном предању заједничко порекло, о чему ће бити речи у делу код родова.[2][19] У турским дефтерима од 15. века па надаље, се види да је говорни језик у тој области српски, а да доминирају поред хришћанских, и српска имена и веома мало оних несловенског порекла, а вера српска православна. Из њих се види и да је досељено становништво имало доминантно имена словенског порекла или православна у словенској верзији. У споменутом турском дефтеру из 1497. године се спомињу следеће личности као казнеци или спахије у својим селима: Божидар, син Вукотин; Божидар, син Дабижинов; Ђуро, син Лекин; Петар, син Ников; Радич, син Гомњенов; Нико, син Радешинов; Пешко, син Радешинов; Радич, син Рашков; Радул, син Вукашинов; Дабко, син Вукашинов; Вук, син Ђурђев; Ђуро, син Лијев (Илијев); Радич, син Лазаров; Никац, син Пајшин; Вук, син Никин.[2] Племенски период до Првог светског рата Већ током 16. века започињу местимични сукоби између Пипера и Османлија, а један је опеван и у песми Пиперски бој са Тахир-Пашом. Разлог тих борби је био одбијање плаћања харача од стране Пипера.[12][20] У периоду 16. века, Пипери у потпуности добијају одлике племенског уређења.[2] Као што је већ речено, у великом делу српске и једном делу западне историографије установљено је да је, већ тада становништво несловенског порекла добило српски идентитет. Ово је јасно на основу доминантних српских личних имена и језику из споменутих османских дефтера крајем 15. века. По виђењу Ћирковића, захваљујући бољим условима за сточарство и већ формираним катунима, као и османској управи, до потпуног мешања становништва словенског и несловенског порекла долази тек у време самог формирања племена.[2][15] Треба навести и да се у дефтеру Скадарског санџака из 1570. године је забележено да је раја у Пиперима масовно одбила да се попише.[2] Спаљивање моштију Светог Саве на Врачару 1595. године, испровоцирало је православне Србе широм Османског царства. Појачана је активност ускока из Аустрије, а у периоду 1596. и 1597. године, на подручју данашње Црне Горе и Херцеговине избија устанак Срба под вођством војводе Грдана из данашњег Никшића. Побуна је избила у Бјелопавлићима и проширила се на стару Херцеговину, где су јој се придружила многа племена попут Дробњака, Пивљана и других.[21] Због овога и због погрешно пренесене вести да је османски султан Мехмед III погинуо у битки код Егера 1596. године, према Млечанину Лазару Соранцу (Lazzaro Soranzo), у побуну улазе и Пипери, Кучи, те и католички Клименти.[22] Два српска калуђера упућена у Рим 1597. год. излагала су на папској курији српску прошлост, те су предлагали папи да пошаље војску са којом би кренули у ослобађање Срба на простору данашње Црне Горе, као и да постави Србима једног човека, хришћанина, који би управљао њима. Како устанак није био добро организован, те је више представљао низ местимичних побуна и сукоба, као и због недостатка помоћи из хришћанских земаља, Османлије су га веома лако угушиле.[23] Ипак, после овога побуне Срба не престају. Године 1609, против Османлија избијају побуне у северној Албанији, чиме се придружују и суседна српска племена Пипери, Кучи и Бјелопавлићи, али и он, и поред одређених неуспеха Османлија, бива брзо угушен.[21][24] Због поновних побуна Пипера, Бјелопавлића и других Брђана, Османлије сакупљају велику војску од 40,000 људи и нападају споменута племена, приликом чега су она тешко страдала.[21][24] Ипак, ни овај напад није успео да у потпуности умири Пипере и друге Брђане, те су они спорадично дизали побуне све до периода пред Кандијски рат половином 17. века.[24] Говорећи о Србима, као народу који живи од Арбаније до Дунава, споменути Лазар Соранцо 1599. године наводи за племена у Зети да су српска, а међу њима набраја Пипере, Куче, Бјелопавлиће и племена на подручју Плава, али и католичке Клименте.[25][26] Више детаља о самим племенима даје Которанин Маријан Болица (Mariano Bolizza), који 1614. године у свом документу Извештај и опис Скадарског санџака наводи Пипере као српско православно племе, чији вођа је Радослав Божидаров.[2][27] У току периода под османском окупацијом, осим сукоба са Османлијама, умели су да се дешавају и мањи окршаји између и унутар самих српских племена.[4] Године 1658, под утицајем Млетачке републике, Пипери, Кучи, Васојевићи, Братоножићи, Клименти, Хоти и Груда формирају такозвани Алај Барјак, односно савез тих седморо племена са Млетачком републиком против Османског царства.[28] Нешто касније, побуне против Османлија избијају у Пиперима, Ровцима, Бјелопавлићима, Братоножићима, Кучима и Васојевићима.[29] Млечани пружају подршку Црногорцима и Брђанима и касније, све док их Османлије нису поразиле и избациле из Старе Црне Горе.[24] У то време, скадарски паша Сулејман средином јула 1691. године, скупа знатну војску и напада Пипере и Бјелопавлиће, али се напад завршава поразом пашине војске.[24] Током 18. и 19. века, Пипери као једно од најратоборнијих брдских племена, воде многобројне битке против Османлија. У историји је познато више битака у којима су учествовали Пипери против турских везира међу којима су битке: против Осман-паше 1732, против Махмут-паше 1788, против Махмут-паше, битка на Мартинићима 1796, против Тахир-паше, око 1810. Због тога су опевани у бројним народним епским песама, међу којима су неке и у Његошевом делу Огледало српско. У писму послатом Русима из 1789. године које су саставили представници брдских племена, међу којима су били и Пипери, записано је да су сви они Брђани и српски кланови, односно племена, са православном вероисповести. Ово је био у складу са тадашњим виђењем, по чему су се Брђани раздвајали од Црногораца са подручја старе Црне Горе.[30] Машан Божовић Након битке на Мартинићима из 1796. године, Пипери и Бјелопавлићи улазе у састав Црне Горе. Касније, 1847. године долазе у жесток сукоб са Данилом због његовог сламања племенске аутономије, те су у јулу 1854. године Пипери, Кучи и Бјелопавлићи себе прогласили независност. Ипак, књаз Данило је успео да угуши њихову побуну.[31] Упоредо са борбама у Србији за време Првог српског устанка, брдска племена су започела нападе на Османлије на територији данашње Црне Горе. Због активног учешћа, многе племенске војводе су добиле од вожда Карађорђа Петровића барјаке. Међу њима су биле и Пипери Тодор Перишин Аћимић и Токо Павићев Божовић са Стијене.[32] У књажевини Црној Гори, Пипери су имали своје сенаторе попут чувеног Јола Пилетића. Активно су учествовали у војсци те земље и заузимали добре положаје. У то време, велики српски правник из Цавтата Валтазар Богишић је обилазио брдска племена са циљем да прикупи информације о правним обичајима које би му служиле за доношење његовог Општега имовинског законика за Црну Гору из 1888. године. Његов информатор у Пиперима је био сенатор Јоле Пилетић.[33] У периоду до 19. века, али и надаље, због веома лоших економских услова и сталних сукоба са Османлијама, доста Пипера се расељава у Србију и Босну. Неке од тих исељених породица су дале познате личности и војне заповеднике, међу којима је и Узун Мирко Апостоловић коме су се преци управо из Пипера доселили у Руднички крај, а касније у околину Београда.[34][35] Такође, по предању Рајића из Гледића и из Гуче, рођацима Рајића из Страгара, позната породица Рајић која се у Шумадију доселила из Нове Вароши, је претходно дошла из Пипера веома рано, још током 17. века. Од њих, конкретно Рајића из Страгара, потичу Танаско Рајић, Карађорђев барјактар из Првог српског устанка и командант у Другом српском устанку, као и познати српски песник Велимир Рајић из 19. века.[36] Средином 18. века се из Пипера у Шумадију досељавају преци данашњих Вујића из Липовца, потомци Дмитра Петровића Пипера, одакле је и чувени гуслар Живан Вујић (20. век).[36] Јоле Пилетић Мијајло Вучинић Међуратни период и Други светски рат У периоду до Првог светског рата, дали су већи број истакнутих личности попут Мијајла Вучинића[37] који је био дивизијар, гувернер, војвода и судија, Машана Божовића који је био председник општине Цетиње, и Јола Пилетића, сердара и народног хероја, који је због сукоба са црногорским краљем Николом I Петровић напустио Црну Гору и отишао у Ниш. Пред крај Првог светског рата, након Подгоричке скупштине, у Црној Гори избија Божићна побуна. То је био сукоб између ткз. Бјелаша, присталица уједињења Црне Горе са Србијом под влашћу династије Карађорђевића и Зеленаша који су били противници таквог уједињења. Како су Пипери били веома окренути војсци и династији Петровић, велики број Пипера се нашао на страни Зеленаша. Након престанка побуне, већи део њих ће постати присталице Комунистичке партије.[38] За ширење подршке Комунистичкој партији у периоду 1927. године и даље у, Пиперима био је одговоран будући народни херој, Иван Милутиновић.[39] Што се тиче периода Краљевине Југославије, сем политичара и војних лица, Пипери су имали и своје чланове у спорту. Међу њима је и фудбалер Милан Бецић, који је играо за клубове по Југославији и репрезентацију Југославије, а затим играо за клубове по Француској и Швајцарској.[40] За време Другог светског рата, велики број Пипера је учествовао у борбама против Сила Осовина, где треба посебно истаћи Тринаестојулски устанак у коме је доста команданата било управо из Пипера. Већи број Пипера је подржавао Партизане.[41] Мањи број је припадао Југословенској војсци у отаџбини, углавном уз четнике Баје Станишића. Дешавало се да се исте породице поделе у ове две групације. Пипери су дали велики број истакнутих припадника Народноослободилачке борбе и народних хероја попут Ивана Милутиновића, Арса и Блаже Јовановића, Саве Брковића, Владимира Владе Ћетковића и многих других. Неки од њих, попут Божа Љумовића, су касније прихватили Резолуцију Информбироа, након чега су завршили на Голом отоку,[42] док је Арсо Јовановић, први начелник Генералштаба Југословенске армије након њеног прихватања покушао да побегне у Румунију те је убијен на граници.[43] Међу комунистима треба истаћи и Др Вукашина Марковића, учесник Октобарске револуције и близак сарадник и пријатељ Владимира Лењина. Рођен је у Стијенама Пиперским 1874. године.[44] На челу припадника Југословенске војске у отаџбини у Пиперима је био Јовица Бољевић, а међу њима треба истаћи Саво Божовића, Милована Бешића, Павла Бешића који је био бивши председник општине и Ђорђија Бецића, пешадијског капетана Пипера, који је са Бајом Станишићем и генералом Блажом Ђукановићем погинуо на Острогу у нападу Партизана 1943. године.[45][46] Пиперска братства и родови Пипере чине многобројна братства са разгранатим родовима. Као што је већ речено, Пипери се могу поделити на старији слој мешовито словенско-влашког порекла и новији бројнији слој придошао из Братоножића, са којима су Пипери веома блиски.[2][19] И поред мањег броја старовлашких топонима, у свим пописима масовно преовладавају словенска имена.[2][19] Као што је споменуто, постоји могућност да су лично име Пипер(и) донели Јужни Словени који су дошли у те крајеве, јер је код њих то име било распрострањено, а код староседелаца тада није забележено. Племе као формација се јавља тек после доласка Срба у те крајеве.[19] Елементи племена се јављају формирањем катуна у време када су Османлије заузеле те просторе, а потпуне одлике родовске организације и после племена се јављају у 16. веку.[2] Постоје различита народна предања о настанку Пипера. По једној верзији, оснивач племена је особа по имену војвода Пипо, брат Васојев, оснивача Васојевића.[19][47] Код појединих племена, предање говори да је тај заједнички њихов предак дошао из Херцеговине.[47] Постоје многобројне верзије овог предања, у коме се често укључују и друга племена попут Озринића који су од Озра, брата Пиповог, а дешава се да су у та предања укључена и поједина албанска племена попут Хота и Краснића. И она такође имају предања о заједничком пореклу, али укључују потпуно друга племена и имена, а упућују и на потпуно друго порекло тог претка.[47] Ипак, ова народна предања су веома непоуздана, а могуће је да се ради о измешаним предањима старијег становништва тих крајева.[47] Између осталог, поједина генетска истраживања су утврдила да већина ових предања суштински нису могућа, самим тиме и нетачна, те да се радило о накнадном орођавању породица из тих крајева, током периода саплемењавања.[47] Споменути старији слој чине стари Срби Лужани и друге групе, као и групе старовлашког порекла које су асимиловане и у 15. веку потпуно стопљене са Србима.[13] Међу њима су стари Пипери, Рогамљани, споменути Лужани, Мрке, Новичани, Мугоше и други. Током 15. века су на том подручју они јасно формирани у катуне, али у виду дружина, из којих ће се касније ф

Bosch ugradna sudomašina SMV4HDX53E Serija proizvoda: 4 Funkcija ExtraDry: Opcija za izuzetno temeljno sušenje sudova koji se naročito teško suše. Korpe Max Flex: Fleksibilno i stabilno raspoređivanje sudova, uz superiorne performanse klizanja. Treća korpa sa dodatnim prostorom: Dodatna korpa za pribor za jelo pruža vam više mogućnosti prilikom ubacivanja posuđa. Silence Plus: Izvanredno tiha mašina za sudove koja radi na 42 dB. Home Connect: Kućni aparati sa funkcijom pametnog povezivanja za jednostavniji svakodnevni život. AquaStop: Bosch garancija za oštećenja nastala izlivanjem vode – tokom celog radnog veka uređaja. Klasa energetske efikasnosti: D (A-G) Potrošnja energije: 84 kWh (na 100 ciklusa u programu Eco 50 °C) Potrošnja vode: 9 l (po ciklusu u programu Eco 50 °C) Kapacitet pranja: 13 kompleta Trajanje programa: 4:30 (h:min) (program Eco 50 °C) Jačina buke: 42 dB(A) re 1 pW Klasa emisije buke: B Jačina buke (tihi program): 41 dB(A) re 1 pW Programi: Eco 50 °C, Auto 45-65 °C, Intenzivno 70 °C, 1h 65 °C, Tihi program 50 °C, Omiljeni, Pretpranje Posebne funkcije: Home Connect, Extra Dry, Half Load, Speed on demand - VarioSpeed Plus, Machine Care Dodatne funkcije preko aplikacije Home Connect: HygienePlus, Silence on demand Toplotni menjač: Da Aqua-Sensor: Da Dozirni asistent: Da Motor: EcoSilence Drive inverter motor Automatsko prepoznavanje sredstva za čišćenje: Da Filtrirni sistem samočišćenja sa troslojnim talasastim sistemom filtriranja: Da Materijal unutrašnjosti: Nerđajući čelik Max Flex korpe: Da, sa preklopnim etažerima označenim crvenom bojom Extra Clean Zone: Da Extra Space treća korpa: Da Rackmatic - po visini podesiva gornja korpa (2 stepena): Da Easy Slide sistem izvlačenja na gornjoj korpi: Da Točkovi sa malim trenjem na donjoj korpi: Da Obojene zaštitne trake protiv klizanja na gornjoj korpi: Da Graničnik Rack Stopper koji sprečava klizanje donje korpe: Da Preklopljivi delovi u gornjoj korpi: Da (2x) Preklopljivi delovi u donjoj korpi: Da (6x) Uklonjivi držač za noževe u trećoj korpi: Da Varijabilna korpica za pribor za jelo u donjoj korpi: Da Odlagalište za šoljice sa prednjim delom od mekog silikona u gornjoj korpi: Da (2x) Odlagalište za šoljice u donjoj korpi: Da (2x) Upravljanje s vrha: Da InfoLight: Da Elektronski prikaz preostalog vremena u minutima: Da Zvučni signal na kraju pranja: Da Mogućnost kasnijeg uključivanja: 1 - 24 h Sistem zaštite čaša: Da Levak za sipanje soli: Da Ploča za zaštitu od pare: Da Dimenzije aparata (VxŠxD): 81.5 x 59.8 x 55 cm Prava potrošača u skladu sa zakonom o zaštiti potrošača. * Inelektronik nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda, ali ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. * Sve cene su sa uračunatim PDV-om. Proizvod je iskljucivo namenjen kućnoj upotrebi i nije predviđen za profesionalnu upotrebu, osim ako to nije posebno naglašeno na samom proizvodu.

Bosch ugradna ploča sa aspiratorom PIE611B15E Serie 4 Tehničke informacije Dizajn: Bez okvira Brzina: PowerBoost funkcija za sve ploče za kuvanje Komfor: 4 indukcione zone za kuvanje TouchSelect: izbor željene zone za kuvanje i jednostavno podešavanje željenog nivoa jačine Digitalni displej TopControl Elektronski programski sat sa funkcijom isključivanja i podsetnikom za svaku ploču za kuvanje ReStart funkcija QuickStart funkcija Zone za kuvanje: Zone za kuvanje: 1 x Ø 210 mm, 2.2 kW (maks. snaga 3.7 kW); 1 x Ø 150 mm, 1.4 kW (maks. snaga 2.2 kW); 1 x Ø 150 mm, 1.4 kW (maks. snaga 2.2 kW);1 x Ø 210 mm, 2.2 kW (maks. snaga 3.7 kW) Podešavanje snage: 17 stepena Okolina+bezbednost: Digitalni dvostepeni indikator preostale toplote za svaku ploču za kuvanje Glavni prekidač Registrovanje veličine dna posude PowerManagement funkcija Sigurnosno isključivanje Sigurnosna brava koja štiti decu Zaštita od brisanja Dimenzije: Dimenzije (VxŠxD): 223 x 592 x 522 mm Ugradne dimenzije (VxŠxD): 223 mm x 560 mm x 490 mm Moguća je ugradnja u ormar od 60 cm. Min. debljina pulta: 16 mm Priključni kabl: 110 cm Priključna snaga: 7.4 Uključuje i kabl Ugradni „downdraft” sistem za ventilaciju Indukciona ploča za kuvanje sa potpuno ugradnim „downdraft” ekstraktorom visokih performansi. Za konfiguracije za odvod vazduha putem cevi ili odvod vazduha sa recirkulacijom (uključujući diferencirane softverske režime). Obavezan dodatni pribor koji je potreban za montažu: - HEZ9VEDU0 za odvod vazduha putem cevi - HEZ9VRPD0 za recirkulaciju u potpunosti putem cevi i delimično putem cevi sa cleanAir filterima protiv neprijatnih mirisa. Početni komplet HEZ9VRUD0 za recirkulaciju bez cevi sa cleanAir filterima protiv neprijatnih mirisa. - HEZ9VEDU0 za odvod vazduha putem cevi HEZ9VRPD0 za recirkulaciju u potpunosti putem cevi i delimično putem cevi sa cleanAir filterima protiv neprijatnih mirisa. Početni komplet HEZ9VRUD0 za recirkulaciju bez cevi sa cleanAir filterima protiv neprijatnih mirisa. Ispunjavajući estetske kriterijume, ulaz za vazduh ugrađen je u potpunosti u ravni sa pločom, a sistem poseduje pokretni element od staklokeramike koji je otporan na toplotu, za slobodno kretanje i postavljanje posuđa. Sistem ventilacije sa 3 elektronski kontrolisana nivoa snage ventilatora i 1 pojačanim / intenzivnim nivoom snage ventilatora (sa automatskim vraćanjem) TouchSelect: izbor željene zone za kuvanje i jednostavno podešavanje željenog nivoa jačine prema korisničkom interfejsu: - Automatsko uključivanje sistema za ventilaciju prilikom upotrebe zone za kuvanje. - Automatsko odloženo gašenje nakon kuvanja da bi se uklonili ostaci neprijatnog mirisa (na specifičnom nivou za veoma tih rad ventilatora, 12 minuta prilikom odvoda vazduha putem cevi, 30 minuta prilikom odvoda vazduha sa recirkulacijom, može se isključiti ručno). - Potpuna ručna kontrola putem TouchSelect: izbor željene zone za kuvanje i jednostavno podešavanje željenog nivoa jačine interfejsa. Visoke performanse, tih ventilator baziran na energetski efikasnoj tehnologiji bez četkica. Visoke stope odvoda vazduha pri veoma niskom nivou buke uz prijatne frekvencije zvukova koji se stvaraju u psihoakustički i aerodinamički optimizovanoj unutrašnjosti sa zatvorenim, skrivenim ventilatorom. Visoka otpornost na pad pritiska čak i kod dužih i složenijih sistema cevi. Filter za masnoću i jedinica za prikupljanje tečnosti lako se uklanjaju i jednostavno čiste: - Praktično uklanjanje jedinice jednom rukom pomoću pokretne staklokeramičke drške. - Veliki ugradni filteri za masnoću od nerđajućeg čelika visokih performansi sa 12 slojeva za filtriranje i jednim crnim gornjim slojem za bolju estetsku usaglašenost. Efikasnost u filtriranju masnoća iznosi 94. - Svi delovi jedinice jednostavno se čiste, otporni su na toplotu i mogu se prati u mašini za pranje sudova. - (Gornja) jedinica za prikupljanje tečnosti kapaciteta 200 ml služi za prikupljanje tečnosti koja se slučajno prosipa ili kondenzacije koja se stvara prilikom kuvanja. - Snažan sistem za odvod tečnosti koja se prosipa, a premašuje 200 ml. - Bezbednosni odeljak za prikupljanje tečnosti sa dodatnih 700 ml kapaciteta za malo ozbiljnije neočekivane situacije. Može se prati u mašini za pranje sudova. Jednostavan pristup i lako uklanjanje sa donje strane. - Ukupan kapacitet za prikupljanje tečnosti iznosi 900ml (200ml + 700ml). - Vodonepropusni sistem ventilatora. - Praktično uklanjanje jedinice jednom rukom pomoću staklokeramičke drške. - Veliki ugradni filteri za masnoću od nerđajućeg čelika visokih performansi sa 12 slojeva za filtriranje i jednim crnim gornjim slojem za bolju estetsku usaglašenost. Efikasnost u filtriranju masnoća iznosi 94. -Svi delovi jedinice jednostavno se čiste, otporni su na toplotu i mogu se prati u mašini za pranje sudova. - (Gornja) jedinica za prikupljanje tečnosti kapaciteta 200 ml služi za prikupljanje tečnosti koja se slučajno prosipa ili kondenzacije koja se stvara prilikom kuvanja. - Snažan sistem za odvod tečnosti koja se prosipa, a premašuje 200 ml. -Bezbednosni odeljak za prikupljanje tečnosti sa dodatnih 700 ml kapaciteta za malo ozbiljnije neočekivane situacije. Može se prati u mašini za pranje sudova. Jednostavan pristup i lako uklanjanje sa donje strane. -Ukupan kapacitet za prikupljanje tečnosti iznosi 900 ml (200 ml + 700 ml). - Vodonepropusni sistem ventilatora. Performanse sistema za ventilaciju: - Performanse odvoda vazduha u konfiguraciji za odvod vazduha putem cevi (u skladu sa standardom EN 61591): min. pri postavci za normalan rad 332 , maks. pri postavci za normalan rad 500, maks. pri postavci za pojačan/intenzivan rad 575. - Performanse odvoda vazduha u konfiguraciji za odvod vazduha sa recirkulacijom (u skladu sa standardom EN 61591): min. pri postavci za normalan rad 327 , maks. pri postavci za normalan rad 500 , maks. pri postavci za pojačan/intenzivan rad 565. - Nivo zvučne snage u konfiguraciji za odvod vazduha putem cevi (nivo zvučne snage u skladu sa standardom EN 60704-3): min. pri postavci za normalan rad 60 re 1 pW, maks. pri postavci za normalan rad 68 re 1 pW, maks. pri postavci za pojačan/intenzivan rad 72 re 1 pW. - Nivo zvučne snage u konfiguraciji za odvod vazduha sa recirkulacijom (nivo zvučne snage u skladu sa standardom EN 60704-3): min. pri postavci za normalan rad 58 re 1 pW, maks. pri postavci za normalan rad 68 re 1 pW, maks. pri postavci za pojačan/intenzivan rad 70 re 1 pW. - Efikasnost filtera za masnoću (u skladu sa standardom EN 61591) iznosi 94. Svi podaci o performansama su preliminarni i zasnovani su na najnovijim rezultatima testiranja naprednih prototipova i biće ažurirani rezultatima testiranja finalnih proizvoda. - Performanse odvoda vazduha u konfiguraciji za odvod vazduha putem cevi (u skladu sa standardom EN 61591): min. pri postavci za normalan rad 332 , maks. pri postavci za normalan rad 500 , maks. pri postavci za pojačan/intenzivan rad 575 . - Performanse odvoda vazduha u konfiguraciji za odvod vazduha sa recirkulacijom (u skladu sa standardom EN 61591): min. pri postavci za normalan rad 327 , maks. pri postavci za normalan rad 500 , maks. pri postavci za pojačan/intenzivan rad 565. - Nivo zvučne snage u konfiguraciji za odvod vazduha putem cevi (nivo zvučne snage u skladu sa standardom EN 60704-3): min. pri postavci za normalan rad 60 re 1 pW, maks. pri postavci za normalan rad 68 re 1 pW, maks. pri postavci za pojačan/intenzivan rad 72 re 1 pW. - Nivo zvučne snage u konfiguraciji za odvod vazduha sa recirkulacijom (nivo zvučne snage u skladu sa standardom EN 60704-3): min. pri postavci za normalan rad 58 re 1 pW, maks. pri postavci za normalan rad 68 re 1 pW, maks. pri postavci za pojačan/intenzivan rad 70 re 1 pW. -Efikasnost filtera za masnoću (u skladu sa standardom EN 61591) iznosi 94. Svi podaci o performansama su preliminarni i zasnovani su na najnovijim rezultatima testiranja naprednih prototipova i biće ažurirani rezultatima testiranja finalnih proizvoda. Podaci o potrošnji energije i energetskoj efikasnosti (u skladu sa Uredbom (EU) br. 65/2014): - Klasa energetske efikasnosti: B (u rasponu klasa energetske efikasnosti od A+++ do D). - Klasa efikasnosti kretanja fluida: B . - Prosečna potrošnja energije: 55 godišnje. - Klasa efikasnosti filtriranja masnoće: B . - Minimalna i maksimalna jačina buke pri postavci za normalan rad: 60 & 68 . - Klasa energetske efikasnosti: B (u rasponu klasa energetske efikasnosti od A+++ do D). - Klasa efikasnosti kretanja fluida: B . - Prosečna potrošnja energije/godišnje: 55 . - Klasa efikasnosti filtriranja masnoće: B . - Minimalna i maksimalna jačina buke pri postavci za normalan rad: 60 & 68 . 2 x 2 kompleta direktno ugradnih cleanAir filtera protiv neprijatnih mirisa visokih performansi (u konfiguraciji za recirkulaciju). - Optimizovano smanjenje neprijatnih mirisa prilikom pripreme namirnica sa složenim molekulima neprijatnog mirisa (npr. riba). - Velika površina filtera sa visokim performansama u pogledu smanjenja neprijatnih mirisa. - Radni vek od 360 sati prilikom kuvanja (neregenerativan). - Filteri za smanjenje buke uz optimizovanu psihoakustiku. - Jednostavan pristup i lako uklanjanje sa gornje strane. - Prikaz zasićenosti cleanAir filtera protiv neprijatnih mirisa putem obaveštenja na korisničkom interfejsu i putem aplikacije Home Connect koja poseduje praktičnu opciju za ponovnu narudžbinu dopunskih filtera (komplet dopunskih cleanAir filtera HEZ9VRCR0). Za konfiguraciju za odvod vazduha putem cevi: 2 x 2 kompleta direktno ugradnih akustičkih filtera za smanjenje buke sa visokim performansama za značajno smanjenje buke i znatno poboljšanje psihoakustike. -Optimizovano smanjenje neprijatnih mirisa prilikom pripreme namirnica sa složenim molekulima neprijatnog mirisa (npr. riba). - Velika površina filtera sa visokim performansama u pogledu smanjenja neprijatnih mirisa. - Radni vek od 360 sati prilikom kuvanja (neregenerativan). - Filteri za smanjenje buke uz optimizovanu psihoakustiku - Jednostavan pristup i lako uklanjanje sa gornje strane. - Komplet dopunskih cleanAir filtera HEZ9VRCR0. Za konfiguraciju za odvod vazduha putem cevi: 2 x 2 kompleta direktno ugradnih akustičkih filtera za smanjenje buke sa visokim performansama za značajno smanjenje buke i znatno poboljšanje psihoakustike. Napomene o prostornom planiranju i montaži Za konfiguracije za odvod vazduha putem cevi ili odvod vazduha sa recirkulacijom (uključujući diferencirane softverske režime). Obavezan dodatni pribor koji je potreban za montažu: - HEZ9VEDU0 za odvod vazduha putem cevi. - HEZ9VRPD0 za recirkulaciju u potpunosti putem cevi i delimično putem cevi sa cleanAir filterima protiv neprijatnih mirisa. Početni komplet HEZ9VRUD0 za recirkulaciju bez cevi sa cleanAir filterima protiv neprijatnih mirisa. - HEZ9VEDU0 za odvod vazduha putem cevi. - HEZ9VRPD0 za recirkulaciju u potpunosti putem cevi i delimično putem cevi sa cleanAir filterima protiv neprijatnih mirisa. Početni komplet HEZ9VRUD0 za recirkulaciju bez cevi sa cleanAir filterima protiv neprijatnih mirisa. Predlozi za prostorno planiranje: - Montaža je moguća u vidu ostrvskih i zidnih konfiguracija. - Proizvod je testiran metodom igličastog plamena (u skladu sa standardom IEC 60695-5-11), spada u V2 klasu zapaljivosti (u skladu sa standardom UL94) i B1 klasu zapaljivosti građevinskih materijala (DIN 4102-1). Početni komplet HEZ9VRUD0 za recirkulaciju bez cevi takođe je u skladu sa ovim standardima. - Maksimalna dubina do koje se uređaj može spustiti ispod stakla iznosi 223 mm za uređaje koji se montiraju sa gornje strane i 227 mm za uređaje koji se montiraju u ravni. - Uređaj mora biti lako dostupan sa donje strane (npr. zbog pristupa nižem bezbednosnom odeljku za prikupljanje tečnosti). - Ispod ploče za kuvanje sa ugrađenim „ downdraft” sistemom za ventilaciju nije neophodno da postoji izdignut pod. Fioke i/ili police podnog kuhinjskog elementa moraju biti uklonive. Zadnji panel podnog kuhinjskog elementa ne mora biti uklonjen - potreban je samo izrez za izlazni otvor za vazduh (dimenzije i položaj izreza možete preuzeti iz uputstva za montažu). - Početni komplet „priključi i koristi” HEZ9VRUD0 za recirkulaciju bez cevi zahteva vertikalni otvor od najmanje 25 mm iza zadnjeg panela elementa. Za idealne performanse preporučuje se otvor od 50 mm. - Minimalna debljina radne površine za uređaje koji se montiraju sa gornje strane u istom nivou pomoću standardnog sistema za montažu iznosi 16 mm. Montaža na tanjim radnim površinama takođe je moguća pomoću rezervnog dela: artikal 626792. - Ukupna težina uređaja je 26 kg - nosivost i stabilnost, naročito u slučaju veoma tankih radnih površina, mora biti podržana odgovarajućim podkonstrukcijama. Ukupna težina uređaja i specifikacije u pogledu strukturalne celovitosti koje navodi proizvođač radne površine moraju biti uzete u obzir. - Početni komplet „priključi i koristi” HEZ9VRUD0 za recirkulaciju bez cevi omogućava jednostavnu i brzu montažu na svim radnim površinama dubine ≥60cm. Za instalacije sa cevima - za odvod vazduha putem cevi (HEZ9VEDU0) kao i za recirkulaciju u potpunosti putem cevi i delimično putem cevi (HEZ9VRPD0) - potrebna dubina radne površine je ≥70 cm. - Za montažu odvoda vazduha za recirkulaciju delimično putem cevi i bez cevi, otvor za povratni protok vazduha veličine ≥400 cm2 mora da se nalazi u oblasti podnožja kuhinjskog elementa. Otvor se može realizovati preko izlaznih rešetki, lameliranih rešetki ili blago skraćenog podnožja kuhinjskog elementa u zavisnosti od asortimana proizvođača kuhinjskih elemenata. - Izlaznom otvoru za vazduh sa zadnje strane uređaja direktno se može pristupiti elementom muškog ruba ravne cevi (DN 150). - Ventilator otporan na pad pritiska omogućava duži i složeniji sistem cevi do 8 m sa tri luka od 90°, dok zadržava dovoljno performansi. - Prilikom montaže aspiratora za odvod vazduha putem cevi i kamina sa dimnjakom, napajanje uređaja zahteva odgovarajući bezbednosni prekidač. To nije potrebno za konfiguracije za odvod vazduha sa recirkulacijom. - Za konfiguraciju za odvod vazduha putem cevi potrebno je montirati nepovratnu klapnu (ili zaštitnik od povratnog toka) sa maksimalnim pritiskom otvaranja od 65 Pa. - Montaža je moguća u vidu ostrvskih i zidnih konfiguracija. - Proizvod je testiran metodom igličastog plamena (u skladu sa standardom IEC 60695-5-11), spada u V2 klasu zapaljivosti (u skladu sa standardom UL94) i B1 klasu zapaljivosti građevinskih materijala (DIN 4102-1). Početni komplet HEZ9VRUD0 za recirkulaciju bez cevi takođe je u skladu sa ovim standardima. - Maksimalna dubina do koje se uređaj može spustiti ispod stakla iznosi 223 mm za uređaje koji se montiraju sa gornje strane i 227 mm za uređaje koji se montiraju u ravni. - Uređaj mora biti lako dostupan sa donje strane (npr. zbog pristupa nižem bezbednosnom odeljku za prikupljanje tečnosti). - Ispod ploče za kuvanje sa ugrađenim „ downdraft” sistemom za ventilaciju nije neophodno da postoji izdignut pod. Fioke i/ili police podnog kuhinjskog elementa moraju biti uklonive. Zadnji panel podnog kuhinjskog elementa ne mora biti uklonjen - potreban je samo izrez za izlazni otvor za vazduh (dimenzije i položaj izreza možete preuzeti iz uputstva za montažu). - Početni komplet „priključi i koristi” HEZ9VRUD0 za recirkulaciju bez cevi zahteva vertikalni otvor od najmanje 25 mm iza zadnjeg panela elementa. Za idealne performanse preporučuje se otvor od 50 mm. - Minimalna debljina radne površine za uređaje koji se montiraju sa gornje strane u istom nivou pomoću standardnog sistema za montažu iznosi 16 mm. Montaža na tanjim radnim površinama takođe je moguća pomoću rezervnog dela: artikal 626792. - Ukupna težina uređaja je 26 kg - nosivost i stabilnost, naročito u slučaju veoma tankih radnih površina, mora biti podržana odgovarajućim podkonstrukcijama. Ukupna težina uređaja i specifikacije u pogledu strukturalne celovitosti koje navodi proizvođač radne površine moraju biti uzete u obzir. - Početni komplet „priključi i koristi” HEZ9VRUD0 za recirkulaciju bez cevi omogućava jednostavnu i brzu montažu na svim radnim površinama dubine ≥60cm. Za instalacije sa cevima - za odvod vazduha putem cevi (HEZ9VEDU0) kao i za recirkulaciju u potpunosti putem cevi i delimično putem cevi (HEZ9VRPD0) - potrebna dubina radne površine je ≥70 cm. - Za montažu odvoda vazduha za recirkulaciju delimično putem cevi i bez cevi, otvor za povratni protok vazduha veličine ≥400 cm2 mora da se nalazi u oblasti podnožja kuhinjskog elementa. Otvor se može realizovati preko izlaznih rešetki, lameliranih rešetki ili blago skraćenog podnožja kuhinjskog elementa u zavisnosti od asortimana proizvođača kuhinjskih elemenata. - Izlaznom otvoru za vazduh sa zadnje strane uređaja direktno se može pristupiti elementom muškog ruba ravne cevi (DN 150). - Ventilator otporan na pad pritiska omogućava duži i složeniji sistem cevi do 8 m sa tri luka od 90°, dok zadržava dovoljno performansi. -Prilikom montaže aspiratora za odvod vazduha putem cevi i kamina sa dimnjakom, napajanje uređaja zahteva odgovarajući bezbednosni prekidač. To nije potrebno za konfiguracije za odvod vazduha sa recirkulacijom - Za konfiguraciju za odvod vazduha putem cevi potrebno je montirati nepovratnu klapnu (ili zaštitnik od povratnog toka) sa maksimalnim pritiskom otvaranja od 65 Pa. * Inelektronik nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda, ali ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. * Sve cene su sa uračunatim PDV-om. Proizvod je iskljucivo namenjen kućnoj upotrebi i nije predviđen za profesionalnu upotrebu, osim ako to nije posebno naglašeno na samom proizvodu.

Bosch ugradna sudomašina SMV6EDX57E Potpuno ugradna mašina Serie 6 Boja: bela Kapacitet pranja: 13 kompleta Energetska klasa: D Širina: 60 cm Potrošnja energije: 0,92/262 kWh Potrošnja vode: 9,5/2660 l Klasa efikasnosti sušenja: A Dužina programa Eco 50: 275 min Jačina buke: 42 dB Jačina buke (tihi program): 39 dB Home Connect 8 programa: - Eco 50 °C - Auto 45-65 °C - Intenzivno 70 °C - Kratko 65 °C - Quick 45 °C - Glass 40 °C - Silence 50 °C - Favourite Pretpranje 4 posebnih funkcija: Home Connect, EfficientDry, Intensive Zone, Speed on demand - VarioSpeed Plus Machine Care Silence on demand (putem aplikacije Home Connect) Tehnologija čiščenja/senzorika: - EfficientDry i toplotni menjač - AquaSensor, Senzor punjenja - dozirni asistent - EcoSilence Drive inverter motor - automatsko prepoznavanje sredstva za čišćenje - filtrirni sistem samočišćenja sa troslojnim talasastim sistemom filtriranja - unutrašnjost od nerđajućeg čelika Prikaz/upravljanje: - PiezoTouchControl - upravljanje s vrha - TimeLight - elektronski prikaz preostalog vremena u minutima - mogućnost kasnijeg uključivanja: 1 - 24 h Sistem korpi - Max Flex korpe sa preklopnim etažerima označenim crvenom bojom - Extra Clean Zone - Extra Space treća korpa - Easy Slide sistem izvlačenja na gornji korpi - točkovi sa malim trenjem na donjoj korpi i 3. nivou za postavljanje sudova - obojene zaštitne trake protiv klizanja na gornjoj korpi - graničnik Rack Stopper koji sprečava klizanje donje korpe - Rackmatic - po visini podesiva gornja korpa (2 stepena) - preklopljivi delovi u gornjoj korpi (2x) - preklopljivi delovi u donjoj korpi (6x) - uklonjivi držač za noževe u trećoj korpi - varijabilna korpica za pribor za jelo u donjoj korpi - odlagalište za šoljice sa prednjim delom od mekog silikona u gornjoj korpi (2x) - odlagalište za šoljice u donjoj korpi (2x) Sigurnost: - AquaStop: Bosch garancija za oštećenja nastala izlivanjem vode – tokom celog radnog veka uređaja.* - sistem zaštite čaša - uključujući levak za sipanje soli - uključuje i ploču za zaštitu od pare Priključna snaga: 2,4 kW Dužina priključnog kabla: 175 cm Dužina cevi: 165 cm Dužina cevi za odvođenje: 190 cm Dimenzije aparata (VxŠxD): 81,5 x 59,8 x 55 cm Neto težina: 43,330 kg * Inelektronik nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda, ali ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. * Sve cene su sa uračunatim PDV-om. Proizvod je iskljucivo namenjen kućnoj upotrebi i nije predviđen za profesionalnu upotrebu, osim ako to nije posebno naglašeno na samom proizvodu.