Razglednice skeniram tako da imate uvid u njihovo stanje-putovala

Kao na slikama.

Razni novi opanci , cena za ceo lot.

emajl 23x9mm

Memorijalni novčić, motiv kriptovalute, bitcoin. Nov, metalan, u kutijici, prečnik 4cm, vrlo lepo odrađen.

Краусов број Y# 82 Држава Јапан Период Хирохито (Шова) (1950 - 1989) Врста кованице Прометне кованице Апоен 100 јена Година Yr. 61 (1986) - 昭和六十一年 Владар Хирохито Састав Бакар-Никл Врста ивице Храпава Облик Округла Сврставање Одликовање (0°) Тежина (g) 4.8 Пречник (mm) 22.6 Дебљина (mm) 1.7

☆ Roman Coin CRISPUS CAESAR AE3 Siscia Mint VOT V 299-326AD - Kovanica je iz moje skromne kolekcije,lep komad. - Postavljene slike su originalne, bez fotošopa i odgovaraju stanju. - Obratite pažnju na postavljenim slikama, jer na većini imate dimenziju i težinu. - Nisam stručnjak za procenu i oznaku očuvanosti, morao sam neku oznaku ubaciti... - Kod mene je zavedena pod gore navedenim nazivom, ipak nova provera nije na odmet... - Većinu kovanica je moguće još ulepšati preciznim čišćenjem. ☆ Preuzimanje i plaćanje po dogovoru, a u slučaju slanja Vama je dostava BESPLATNA. ▪︎ Pogledajte i druge moje oglase, osim kovanica ima, ili će biti i drugih predmeta. ☆ Molio bi da se svi pridržavamo Kupindo pravila. Hvala

Ranko Mandić - Jugoslovenski katalog metalnog novca, Beograd 1988. Mek povez, 250 strana. Korice su kao na fotografijama. Unutrašnjost- na nekih 15-20 posto stranica povremeno ima sitnih podvlačenja i zaokruživanja (videti primere na fotografijama). Uz katalog ide i cenovnik.

Ulje na platnu Tri cveta, prelepo umetnicko delo. Slika je uramljena u jako lep ram, dimenzije slike sa ramom 49 x 39. Privatna kolekcija.

Linorezi DOGOVOR-za male novce ulepsajte svoje zidove ili obradujte nekog poklonom za slavu , rodjendan. . . dimenzije 20x28cm, radjeni 1980-1985 autora Mome Mirkovica, kolekcija se nalazi i u Aleksincu u Zavicajnom muzeju, ovo su fotografije prvog otiska 2024g. II/2 stampano prvi put posle 40 godina, moze po narudzbini, u drugoj boji , sve zajedno, pojedinacno, po zelji. . . U kolekciji je 10 linoreza + 2 van te kolekcije kao i 2 stara otiska iz 1954g. devojka i gitara. Posedujem i Vece linoreze zgrade opstine i gimnazije u Aleksincu i druge. . .

stara livena pec za sredjivanje oko 25 kg sa vidljivim ostecenjima gornji deo otisli sarafi ,nezgodna za transport..

FAO set 1970-1976. Sutjeska - Neretav set iz 1983. Vuk Karadzic 100 dinara 1987. 40 godina pobede 100 dinara 1985. Samit Nesvrstanih 1989. 5000 dinara

1982.Jugoslavija-Evropa CEPT-MNH

Gold Bond prazna

1975.Jugoslavija-Olimpijada-doplatna marka MNH

1985.Jugoslavija-Smučarski skokovi na Planici MNH

Vlaho Bukovac Mlada umjetnica 1914. UMJETNIČKA GALERIJA DUBROVNIK godina orijentaciono 2000. Влахо Буковац С Википедије, слободне енциклопедије Датум рођења 4. јул 1855. Место рођења Цавтат Аустроугарска Датум смрти 23. април 1922. (66 год.) Место смрти Праг Чехословачка Потпис Vlaho bukovac signature.png Влахо Буковац (итал. Biagio Faggioni; Цавтат, 4. јул 1855 — Праг, 23. април 1922) је био српски[1][2] сликар[3], академик, члан САНУ. Садржај 1 Биографија 2 Академик 3 Галерија 4 Референце 5 Литература 6 Спољашње везе Биографија У младости је пловио, а затим лутао по Северној и Јужној Америци. У Сан Франциску је почео аматерски да слика, а 1876. године вратио се кући. По узору на мецену Меду Пуцића који га је уз Штросмајерову помоћ одводи и Париз, словенизује своје презиме Faggioni у Буковац. Студира на École des Beaux-Arts у класи Александра Кабанела (Alexandre Cabanel) и још као ђак излаже Црногорку на обрани на париском Салону. У париској фази (1877—1893) уз представике академизма Буковац је стално присутан и често награђиван у Салону. Црногорски кнез Никола га је одвео из Париза у Црну Гору, на Цетиње.[4] Након тема из црногорског живота, следи циклус актова и велики успех сликом La grande Iza (Salon 1882.). Касније као реномирани портретист искључиво је излагао портрете (Млада Патрицијка, Laura le Doux, Штросмајер). Истовремено прожет импресионистичким струјањима свог времена слика (Из Фонтенблоа, Пејзаж с Монмартра, Пријеко). Након париских успеха, ушао је међу енглеску аристократију, за коју је насликао више `одличних` портрета.[5] Од 1880. године радио је на српском двору Обреновића у Београду када се потписује ћирилицом. Врло је добро још први пут примљен на двору, о чему је и писао у својим мемоарима (Мој живот), па је портретисао и Обреновиће, али и Карађорђевиће. Доласком у Загреб 1893. године постаје, целе следеће деценије (до 1903. године), централна личност у уметничком животу града. Окупља младе уметнике и књижевнике, подстиче оснивање атељеа, Уметничког павиљона. Буковчево деловање у Загребу, где је предавао на Ликовној академији, означава почетак новог раздобља у уметности. Те 1893. године насликао је у Загребу портрет покојног грофа Јанка Драшковића, оснивача Матице Хрватске.[6] Када је 1897. године, од загребачког `Друштва уметности`, иступањем неких чланова створено ново ту се нашао и Влахо. Он је тада постао председник, новог `Друштва хрватских уметника`.[7] Јавност Београда имала је прилику да се упозна са његовим сликарством на Првој југословенског уметничкој изложби 1904. године. Он је био аутор познате историјске слике `Благовештенски сабор 1861. године` (српски црквено-народни сабор у Карловцима) , коју је загребачки трговац Петар Николић умножио као литографију и продавао.[8] Од 1903. године постаје професор сликања на Академији ликовних уметности у Прагу где почиње да живи и где разрађује препознатљиви поентилистички стил сликања, са кратким, испрекиданим потезима четке и ситним или крупнијим тачкастим мрљама. У лето 1901. године `дворски сликар`[9] је завршио у Смедереву, портрете краља Александра Обреновића и краљице Драге.[10] Урадио је крајем 1901. године велику слику `Карневал`, на којој се налази око седамдесет особа. Тај рад је поклонио Друштву `Епидаур` у Цавтату.[11] у Бечу је фебруара 1903. године имао у Салону Евгенија Артина, велику самосталну изложбу, са 41 сликом. Портрет Буковца из 1922. Због неких `афера` Буковац је био принуђен да напусти Загреб 1903. године. Било је то време бурних догађаја у Загребу, услед хрватско-српског неспоразума. Његов испражњен атеље је откупио загребачки трговац уметнинама Лађевић, и понудио сликару Урошу Предићу да се ту усели. Али Банаћанин се скрасио код брата у Београду.[12] Од 1903. године до смрти живи у Прагу, где је био професор на Ликовној академији и управник-ректор исте.[13] У овој сликаровој последњој, прашкој, фази слика у поентилистичком стилу. Када 1882. године на позив краља Милана Обреновића, а заправо по жељи краљице Наталије да јој баш он уради портрет, Буковац напушта Француску и у књизи пише како се представио краљици: `Ја нијесам Француз, ја сам родом из Дубровника, односно из Цавтата, мој је језик српски, наиме тај исти, којим се говори у Београду.` О његовом националном одушевљењу док је боравио у Србији сведоче његове речи: `Топио сам се од милине, слушајући у тако отменом кругу свој матерњи језик, тај слатки и красни језик, од ког се у туђини бијах готово сасвим одвикао! Био сам поносан што је то мој народ — храбар и бистар народ, који је, ето, у име Бога, закорачио на пут слободе и цивилизације.` Академик Почетком 1884. године изабран је за дописног члана Српског ученог друштва, а 1892. године и за почасног члана Српске краљевске академије. Дописник је Академије уметности од фебруара 1905,[13] а 1919. године постаје почасни члан Југославенске академије наука и уметности. Непосредно пре своје смрти 1922. године урадио је портрет Југословенског краља Александра I Карађорђевића. Умро је по повратку у Праг; тамо је остало много његових радова. Био је ожењен Јелицом, која се јавља више пута као његов модел. Његов најстарији син `Ага`, је такође од стране оца био портретисан 1903. године[14] Написао је аутобиографију `Moj живот` коју је 1925. године у Београду објавила Српска књижевна задруга. У родном Цавтату, у његовој родној кући отворен је тридесетих година 20. века `Буковчев музеј`, њему посвећен.[15] Његове кћерке Јелица и Иванка су такође сликале, живеле су у Прагу, а Јелица Буковац-Радосављевић је 1940. прешла у Београд.[16]

Belgrade, Que Les Turcs Nomment Biograd XVIII vek kolorisani bakrorez Vojni muzej Beograd Snimio: Dragoslav Elezović godina nepoznata

Vrlo lepo očuvano.

Vrlo lepo očuvano.

Vrlo lepo očuvano.

Vrlo lepo očuvano.

Vrlo lepo očuvano.

Vrlo lepo očuvano.

Vrlo lepo očuvano.