Marketing
Postavite oglas
Kontakt
Pratite promene cene putem maila
- Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
126-150 od 4609 rezultata
Režim promene aktivan!
Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje
Slikarstvo 19. i 20. veka u Istorijskom muzeju Srbije: katalog zbirke / Tijana Jovanović Češka Beograd 2021. Mek povez sa klapnama, ćirilica, bogato ilustrovano, veliki format (27 cm), 328 strana. Knjiga je nekorišćena (nova). S obzirom na to da je Likovna zbirka Istorijskog muzeja Srbije jedna vrlo kompleksna, raznorodna zbirka koja broji oko 4.000 umetničkih dela: skulptura, slika u tehnici ulja, akrila, tempere, gvaša, akvarela, crteža, ali i grafičkih radova, parcijalno prikazivanje i publikovanje Zbirke nameće se kao jedino moguće. Umetnički radovi u Zbirci odvojeni su po vrstama i tehnikama, kao celine koje se zasebno obrađuju, naučno i stručno istražuju i katalogiziraju, pošto različiti muzejski predmeti zahtevaju specifičan tretman kako u pogledu obrade, tako i u pogledu čuvanja i prezentacije. Kataloška obrada muzejske zbirke, ili u ovom slučaju samo dela Likovne zbirke, predstavlja trenutni presek stanja i uvid u bezbroj informacija koje se odnose pre svega na broj, izgled, opis i stanje predmeta u zbirci. Njima su obuhvaćene sve osnovne karakteristike muzejskog predmeta, koje su propisane načinom obrade i inventarisanjem muzejske građe, a koje su do tog trenutka istražene i dostupne javnosti. Realizacijom Kataloga srpskog slikarstva 19. i 20. veka u Istorijskom muzeju Srbije u isto vreme želimo da istaknemo i sve posebnosti prikupljanja, obrade i prezentacije umetničkih dela u Istorijskom muzeju Srbije u odnosu na druge umetničke muzeje i njihove politike akvizicija. Da ukažemo na izuzetnu širinu interesovanja i za manje poznate umetnike, ličnosti i teme koje su ređe obrađivane, a koje su deo naše istorije, ne samo slikarstva već i kulture, nauke, tehnike, privatnog života i svakodnevice. Sadržaj: Povodom kataloga Istorijat Zbirke Likovna zbirka Istorijskog muzeja Srbije Hronologija razvoja srpske umetnosti u 19. i 20. veku sa osvrtom na plansko popunjavanje Likovne zbirke Istorijskog muzeja Srbije Serbian Paintings of the 19th and 20th centuries in the Historical Museum of Serbia KATALOG Aleksić Nikola Aleksić Stevan Baruh Bora Beković Vatroslav Beložanski Stanislav Staša Bes Johan (Boss Johann) Besarabić Milan Bijelić Jovan Bodnarov Stevan Bradić Kosta Vagner Ferdinand (Wagner Ferdinand) Vajland Fridrih (WaiIand Friedrich) Vasić Milan Vaske Vasmut Hajnrih (Wasmuth Heinrich) Veličković Vladimir Vidak Milovan Volčanecki Vsevolod Vujković Ilija Vukanović Beta Vuković Siniša Vučetić Paskoje Paško Gašić Radoman Gvozdenović Miloš Glavurtić Miro Golubović Miloš Grandauer Jozef (Grandauer Josef) Guljevič Vsevolod Konstantinovič Dimitrijević Vojislav Vojo Drenovac Radovan Duvnjak Ljubomir Ljubo Đurić Miodrag Dado Eškićević Vasilije Vasa Zokić Lazar Ivanjicki Olga Olja Ilić Boža Ilić Đorđe Isailović (Isajlović) Jovan, Mlađi Jakšić Arsenije Jovanović Aleksandar Birilj Jovanović Danica Jovanović Dragoslav (Dušan) Jorgovan Jovanović Mara Jovanović Milan Jovanović (Todor) Miloš Jovanović Pavle Paja Josić Mladen Kajtez Slobodan Kikerec Ferdinand Ferdo (Quiquerez Ferdinand) Klemenčič Dore Maj Kljaković Jozo Knežević Uroš Kovačević Božidar Boža Kovačević Branko Kormon Fernand (Cormon Fernand Anne-Piestre) Krajinović Branko Kreković Kristijan Krivokapić Kosta Krstić Đorđe Krstić Čedomir Kukić Jovan Kumar Stane Kurnik Majda Lađević Milan Lakić Aleksandar Mali František Franta Mandić Svetislav Marković Milija Miklavc Ivan Milinković J. Miloš Milinov Žarko Miličević Kosta Milovanović Milan Milovanović Mihailo Milojević Nikola Miljan Niko Mirković Branislav Brana Mišković Dušan Momčilović Rafailo (Georgije) Mujadžić Omer Murat Marko Nastasijević Živorad Pavlović Diar Ljiljana (Pavlović Dear Lilya) Parać Dalibor Petrović Arsenije Petrović Dragan Pavle Pomorišac Vasa Popović Jovan Popović Ljubomir Ljuba Popović Miodrag Mića Predić Uroš Prodanović Božidar Boža Radenković Borivoje K. Radonić Novak Radumilo Milan Meca Ranosović Petar Ranos Rauh Jozef (Rauch Johann Joseph) Samojlov Grigorije Ivanovič Samurović Svetozar Skot Žorž (Scott Georges Bertin) Sosnovski Arsenije Petrovič Stanković Milić — Milić od Mačve Stanojević Veljko Stevanović Borivoje Bora Stevanović Živojin S. Stevanović Predrag Stefanović Zdravković Jelena Stojčević Stojan Strala Svetislav Teodorović Đurđe Timčišin Petar Pero Todorović Stevan Tošković Uroš Truhelka Ćiro Ćirić Milorad Milan Hakman Konstantin Kosta Cvijetinović Aleksandar Cmelić Milan Čortanović Pavle Švrakić Todor Šejka Leonid Trofimovič Šeloumov Afanasij Ivanovič Nepoznati autori Skraćenice Ličnosti i teme prikazane na slikama Literatura Registar ličnih imena
ART E DOSSIER 47 Giugno 1990. Izdavač: Giunti editore, Firenca 1990. Mek povez, 48 + 32 stranice, 29X21cm Dobro očuvano - Off Side, urednički dodatak Trinaest umetnika za svet: Accardi, Adami, Barni, Ceroli, Consagra, Del Pezzo, De Paoli, Dorazio, Nespolo, Possenti, Pozzati, Tadini, Tommasi Ferroni g23
Kao ni jedna druga grana popularne kulture Hip-hop je opsednut svojom istorijom, do te mere da se često artefakti hip-hopa (pesme, plesovi, crteži...) u velikoj meri sastoje od pregleda, reciklaže, reinterpretacije i reaproprijacije komadića tradicije, istorije, mitologije. Sa druge strane, u hip-hopu ništa nije kako izgleda, a tamo gde nema dovoljno misterije, mistifikacija buja. Knjiga je nova, nekorišćena, 493 strana, broš povez
Murano posuda u ljubičastoj boji, bez vidljive oznake proizvođača/autora, ručni rad, unikat, posuda skulptura. Retro, vintidž, frutijera, Art glass. Za voće, povrće, slatkiše, nakit, šminku, cveće ili bilo šta drugo. Nedostaci: jedna tačka na rubu veličine 3 mm, rubna ogrebotina 1 mm x 2,5 cm, par sitnijih zanemarljivih ogrebotina. Greške nastale pri izradi: posuda stoji/oslanja se na tri tačke umesto na sve 4 i može se dovesti u ravan manjom silinkoskom podloškom, jedno manje udubljenje u staklu. Stanje kao na fotografijama. Za sva dodatna pojašnjenja i fotografije predmeta pre eventualne kupovine slobodno me kontaktirajte putem kupindo/limundo poruke.
Kombinovana tehnika Retko Posveta umetnika 1987 Svetislav Feđa Pešić rođen je u Beogradu, 12. novembra 1936. godine, gde je i završio srednju školu i Akademiju primenjenih umetnosti. Diplomirao je 1967. godine. Kolektivno izlagao na raznim bijenalima i grupnim izložbama. Nema slikarske tehnika koja je Pešiću strana i nema konkretnog materijala koga on ne bi mogao pretvoriti u sliku. Za izložbu koja je pred nama odlučio se za reljefne kolaže u drvetu, akvarele, klasične kolaže i slike na platnu, kombiovana tehnika (ulje, pigment, gvaš, tempera). Od svega što ima mogao je izdvojiti samo jedan mali deo iz svoga imponzantnog zbira i izložiti u, po obimu, skromnom izložbenom prostoru. Izlažući tako malo, a radeći tako mnogo, skoro četrdeset godina, slikar ima osećaj da je daleko od pogleda javnosti pa kaže: „Radim za neka druga dolazeća umna bića iz kosmosa“. Očigledno je da ta „umna bića„ ne dolaze i slikar ih u svim svojim slikama traži i rekonstruiše, slično Diogenu koji je sa fenjerom tražio čoveka. Pešić traži čoveka iz slike u sliku kao da je najusamljeniji čovek na svetu. Konstrukcije su takvog oblika i sadržaja da se gledaocu može učiniti da ih autor ne stvara već da ih razara. I taj utisak ne bi morao biti pogrešan. Ali ruke, koje su prisutne i dominantne na većini njegovhi slika, odaju želju za kontaktom, a njihova bespomoćnost pokazuje da kontakta nema. Zato što nema ljudskog kontakta i istinskog razumevanja slikar kaže: „Ne mogu da naslikam sliku koja bi bila tako ružna koliko je sam život odvratan. U odnosu na život moje su slike beskrajno čedne“. Motivi ruku i krsta najčešće se prožimaju i ponavljaju, tako da se može reći da je tema raspeća glavna slikareva preokupacija. Ova tema je ključni izraz slikareve ambivalencije. To je istorijska tačka ukrštanja dobra i zla, kada se žrtvuje pravednik da bi se iskorenila nepravda. Slikar se ne miri sa činjenicom da se za pravdu moraju žrtvovati najbolji ljudi, iz prostog razloga što njih ima sve manje. Slikar kaže: „Ostali su samo lopovi, budale i podlaci“. Najveći broj Pešićevih likovnih figura koje se razlažu ili slažu, lebde u beskonačnom plavetnilu kao u nadzemaljskom kraljevstvu ili u sterilnoj belini koja, prema verovanju mnogih naroda, služi za teranje zlih duhova i nesreće. Upotrebom ovih protivrečnih boja slika, takodje, izražava svoja ambivalentna stanja. Dok belina cepa i razdvaja, plavetnilo izražava težnju za prijateljstvo, višim vrednostima i nadrealnom metafizikom. Tako se slikar i verbalno iskazuje tvrdeći da je „slika izraz moći i nemoći autora“, da je ona „slikareva lepota i muka“. A najveća muka ovog slikara je potraga za odgovorom na pitanje: „Kako naslikati misao?“ Drugim rečima, kako na likovni način prikazati nešto što nema lik, što je nevidljivo. A ovo je osnovno pitanje aktuelnog slikarstva uopšte. Pešić je, prema tome, moderan slikar, i pri tumačenju njegovih slika ne treba tražiti rešenje u vidljivom svetu već samo pomoću čiste refleksije. Zato je tumačenje ove vrste slikarstva teže i važnije od samih slika. One bez tumačenja ostaju zbunjujuće šarenolike površine, više neprijatne nego prijatne. One su i za samoga slikara tajna i zato ga najčešće bez naziva, a ako ga i ima to je pridodata slobodna asocijacija kao. „Njih dve ili njih dvoje izučavaju umetnost sladostrašća na sunčanoj strani“. I ovde, dakle, pri sklapanju naziva, slikar ostaje u dilemi. Razapet izmedju dva svoja bazična motiva, koji se isljučuju naš autor se vrti kao u začaranom krugu. Varira tehnike, materijale, formate, elemente i sklopove svojih figura, ali tema je uvek ista – raspeće. I čovek je uvek isti – zbir elemenata, a nikada-sinteza. Ako se nešto sintezira na Pešićevim slikama to je jedino - žensko telo. Samo ono ponekad, kao glatka i lepa površina, izroni iz buvljaka mehaničkih elemenata, ali sa glavom monstruma ili bez nje. A slikar u svojim pesmama, koje ponekad piše, kaže: „Ja sam čudo u ponoru strasti...ja sam samovanje, život iskona u kriku slobode, okovan vama, ja se gušim.“ Ove stihove navodimo zbog toga da bi pokazali da slikareva ambivalencija nije nikakva poza. Ona je činjenica koja je došla do izražaja u njegovim slikama kao i u pesmama koje je napisao, a dolazi do izraza i u svemu što o svojim slikama govori – njihovom značenju, porukama, njihovoj vrednosti, originalnosti, motivima i sličnom. I kritičari koji su analizovali Pešićeva dela, ne samo da ih vide različito već su često i neodlučni. Za njegova dela kažu da su „lavirint“ i da „izmiču interpretaciji“ (Miro Glavurtić, „komplikovana fenomenologija“, „tajanstvena“ (Djordje Kadijević), „zagonetni spletovi linija i oblika“ (Sreto Bošnjak), „provala bezglasnih krikova“ (Jovan Despotović). Unutarnji motivi Svetislava Fedje Pešića, sukobljeni na život ili smrt, stvaraju višeznačne i protivrečne simbole koji više skrivaju nego što otkrivaju. Bez tumačenja oni će ostati izvan interesa običnih gledalaca. Sa ovakvim slikama umetnik sam mora da izadje pred lice javnosti sa svojom poetikom. Ne treba da zazire od dekodiranja, od otkrivanja svojih poruka, dilema i motiva jer su oni (ovi poslednji), manje ili više u svima nama. Zato izjave slikara, navedene ovde, mogu da budu početak takve saradnje izmedju kritike, autora i publike. Pešićev stvaralački proces, sa malim stepenom sublimacije, iskazuje neposrednu projekciju negativnih naboja, skoro čistu eksternalizaciju dva sukobljena motiva. Eksternalizacija ove vrste, svakako prija autoru jer smanjuje tenzije, ali gledalac se oseća neprijatno i mučno. Sa više sublimacije likovna dela S. F. Pešića izgubila bi na žestini, ali bi dobila u stepenu privlačnosti i omogućila svestraniji i intimniji kontakt sa publikom. Jer umetnosti bez publike ostaje da čeka „umna bića iz kosmosa“ koja, možda, nikada neće ni doći. Iskorak iz začaranog kruga usamljenog i u sebe zagledanog čoveka, Pešić pravi sa najnovijom serijom slika reljefnih kolaža u drvetu. Na njima nema rastočenih i razapetih figura već se na svakoj od njih oseća „osmišljeni lirizam“ (Kosta Bogdanović) i čovekov stvaralački duh u celini. Gledajući samo njih mogao bi se napraviti pogrešan o uravnoteženosti sigurnosti civilizovanog i urbanizovanog ljudskog roda. Medjutim, ove slike treba gledati zajedno sa svim drugim radovima našeg autora, i tek tada možemo dobiti pravu meru racionalnosti i iracionalnosti savremenog čoveka i pravu vrednost iskrene i opominjujuće poruke Pešićevog stvaralačkog dela. 7. i 12. II 2001 Beograd Prof. dr. Vladislav Panić, psiholog Avangarda
Lepo očuvano Izlozba grafika, skulptura i slika 1990 Retko! Uvod Nađa Ivanji-Švab, Irina Subotić. Tiraž 400. Description: [24] str. : ilustr. ; 22 x 22 cm. Responsibility: urednik kataloga Gordana Kaljalović TV u ateljeu : izložba grafika, skulptura i slika : 25. januar - 10. februar 1990. g. Author: Gordana Kaljalović-Odanović; Nađa Ivanji-Švab; Irina Subotić Publisher: Beograd : Dom JNA, [1990]
Istorija cene
Naziv oglasa
Početna cena
Najveća cena
Najniža cena
Nema podataka o istoriji cene
Pretraga: " "
Uspešno ste zapratili pretragu.
Sve zapraćene pretrage možete videti u
korisničkom panelu.