CRVENI HORIZONT Avangarda i revolucija u Jugoslaviji 1919–1932 - Dejan Sretenović Izdavač: KUDA.ORG Novi Sad Godina izdanja: 2020. Povez: broš Broj strana: 212 Pismo: latinica Stanje: vrlo dobro Knjiga Crveni horizont. Avangarda i revolucija u Jugoslaviji 1919 – 1932. prva je studija koja se bavi jugoslovenskim avangardama iz perspektive istorije levih političkih ideja. Budući da su jugoslovenske avangarde po političkom opredeljenju pripadale radikalnoj levici, da su estetsku revoluciju smatrale sastavnim delom socijalne revolucije, knjiga istražuje moduse ispoljavanja ideja marksizma i anarhizma u programima i delatnostima avangardi, u rasponu od ekspresionizma, preko zenitizma, dadaizma, konstruktivizma i hipnizma, do nadrealizma. Politike jugoslovenskih avangardi razmatraju se u kontekstu evropskih avangardnih tokova i idejnih borbi na levom kulturnom frontu, kao i u svetlu razvoja marksističke estetike i odnosa organizovanog komunizma prema modernoj umetnosti. Knjiga je struktuirana u formi istorijsko-teorijskog narativa, polazeći od tumačenja avangarde i komunizma kao dva velika epska narativa dvadesetog veka koji pripovedaju o pobunama, snovima, sukobima, pobedama i porazima onih koji su želeli da radikalno promene društvo i umetnost svoje epohe. Knjiga značajno doprinosi nastupajućoj dekadi u kojoj se obeležava 100 godina od svih značajnih izvornih umetničko istorijskih avangardi, a koje su neumitno uticale na karakter praksi koje su bile predmet rada i analize umetničkih kolektiva u okviru dugoročnog istraživačkog projekta Umetnička organizacija. Projekat analizira fenomen umetničkog (samo)organizovanja i relacije untar umetničkih grupa i kolektiva u postjugoslovenskoj regiji u poslednjih pedesetih godina, i načini na koje je ona uticala na profil i kvalitet njihove umetničke produkcije.

„Aleksandrijski sindrom 4 : ogledi i kritike o savremenoj srpskoj prozi“, Mihajlo Pantić Izdavač: Prosveta, Beograd Br. strana: 207 Dimenzije: 20 cm Povez: mek Knjiga je u odličnom stanju!

Odlično očuvano Pečatiran drugi list Iz sadržaja: ● Barbara Kenig – „Darivani” ● Lorens Ferlingeti – „Otvorenih očiju, otvorenog srca” ● Haruki Murakami – „Spori brod za Kinu” ● Imre Oravec – „Septembar 1972” ● Erberto Elder – „Koraci u krug” ● Oskar V. de L. Miloš – „Pesme” ● Petar Vujičić – „Čitajući poeziju Oskara V. de L. Miloša” ● Martin Hajdeger – „Iz iskustva mišljenja” ● Vilijam Sarojan – „Moje srce u brdima” ● Tristan Cara – „Približni čovek” ● Iber Žuen – „Predgovor Približnom čovjeku” {KTJ30.016}

У књизи огледа Завети и преиспитивања Душко Бабић даје своје виђење идентитетске вертикале српске књижевности од њених почетака до данас, посматрајући саоднос заветне и критичке свести у њеном трајању. Као главну одредницу осмовековног трајања српске књижевности Бабић види њену усмереност на историју и судбину народне заједницве, у кључу заветног разумевања човека, народа, постојања. Са тог извора српска књига увек је црпела своје најважније теме, идеје и покретачке импулсе. Упоредо са енергијом заветности, у српској књижевности деловала је и супротна, корективна енергија критичке свести, која је родољубље чувала да не постане самољубље. У том светлу, Бабић тумачи Његоша, Кочића, Андрића, Црњанског, Ћосића, Данојлића, Радуловића, народну књижевност… Страна: 280

Ima potpise prethodnih vlasnika i podvlačenja olovkom. S

Miroljub Jevtić: ISLAM U DELU IVE ANDRIĆA mek povez, 319 strana, autorsko izdanje - Beograd 2000. Vrlo dobro očuvana knjiga bez posvete ili podvlačenja isl. Sadržaj je na dodatnim slikama. Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Ovo je najjeftiniji primerak na sajtu na dan postavljanja! POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta ------------------------------ 17102019

Autor : Mari KRIGER Izdavač : Nolit - Beograd ; 1982.god. Stanje : Veoma dobro(4)

Petar Đorđić STAROSLOVENSKI JEZIK Autor: Petar Đorđević Izdavač: Matica srpska Godina izdanja: 1975 Broj strana: 278 Format: 24 x 17cm Povez: Tvrdi povez Opis i stanje: Sadržaj na slikama, veoma dobro očuvano Tags: Lingvistika 24.10.2023

Naslov Gojko Tešić : razgovori, besede, utopije, silabusi, bibliografija / priredio Zoran Jeremić Tekući naslov Međaj Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2021 Izdavanje i proizvodnja Užice : Narodna biblioteka Užice, 2021 (Užice : Grafičar) Fizički opis 365 str. : ilustr. ; 24 cm Drugi autori - osoba Jeremić, Zoran, 1965- = Jeremić, Zoran, 1965- Zbirka Međaj, ISSN 0351-5451 ; 119 (Broš.) Napomene Tiraž 300. Predmetne odrednice Tešić, Gojko, 1951- -- Intervjui Tešić, Gojko, 1951- -- Bibliografije Srpska književnost Gojko Tesic - Razgovori, Besede, Utopije, Silabusi, Bibliografija Gojko Tešić (Lještansko, 28. avgust 1951) srpski je istoričar književnosti, književni kritičar, antologičar, urednik i univerzitetski profesor u penziji. Najveći je avangardolog srpske (i jugoslovenske) književne istorije i izuzetno zaslužan za očuvanje i reinterpretaciju dela i života pisaca srpske avangardne književnosti, u najvećoj meri Stanislava Vinavera i Radeta Drainca, ali i Grigorija Božovića, Stanislava Krakova, Dragiše Vasića, Todora Manojlovića, Miloša Crnjanskog. Rođen je u porodici Milenije i Milenka Tešića u Lještanskom kod Bajine Bašte i odrastao je uz dve rođene sestre, Milesu i Milenu. Iz prvog braka ima ćerku Ivu Tešić. Živi u Beogradu. Osnovnu školu je završio u Kostojevićima (1958–1966, dobitnik Diplome „Vuk Karadžić”), gimnaziju u Titovom Užicu (1966–1970, dobitnik Diplome „Svetozar Marković”). Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu – na grupi za jugoslovensku i opštu književnost (1970–1976). Postdiplomske studije završio je na istom fakultetu odbranom magistarskog rada „Polemike o avangardi u srpskoj književnosti dvadesetih godina” (1985, mentor prof. dr Miloš I. Bandić). Disertaciju „Srpska književna avangarda (1902–1934) – književnoistorijski kontekst” odbranio je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu 17. novembra 2004. godine (mentor prof. dr Slavko Gordić). Karijera Bavi se književnoistorijskim, književnokritičkim i uredničkim radom od 1972. godine objavljujući u sledećim listovima i časopisima: Književna istorija, Razvitak, Književna reč, Književna kritika, Književnost, Književne novine, Politika, Borba, Polja, Savremenik, Koraci, Ulaznica, Povelja, Gradac, Delo, Književni magazin, Književni glasnik itd. i u institutskim zbornicima. Urednik Bio je urednik Književne reči od 1977. do 1980, a od 1980. do 1984. godine glavni i odgovorni urednik (sa izrazito demokratskom, polemičkom/kritičkom i međunarodnom orijentacijom). Kratko vreme bio je u redakciji časopisa Književnost (1986–1987). Pokrenuo je i uredio samo dva broja književne revije Itaka (1995, 1997 – izdavači Kredibel banka i Čigoja štampa), potom reviju Avangarda (1997, 2000, 2003 – izdavači Kredibel banka i Čigoja štampa) i Almanah Vinaver (1997 – izdavači Kredibel banka i Čigoja štampa), književnu reviju Alfa (izdavač Narodna knjiga, 2001) i zapaženu publikaciju povodom stogodišnjice rođenja Miroslava Krleže Pečat o Krleži Danas (1993). U Fondaciji „Stanislav Vinaver” osnovao je i uređivao naučnu publikaciju Vinaverovo ogledalo (2016–2020). Bio je urednik Biblioteke „Albatros” (IP „Filip Višnjić” 1993–1994). U Narodnoj knjizi je 1995. pokrenuo i do 2005. uređivao književnoteorijsku i književnoistorijsku Biblioteku „Pojmovnik” (objavljeno preko 50 naslova – proglašena za najbolje uređivanu biblioteku na Drugom milenijumskom sajmu knjiga 2002, potom za izdavački poduhvat godine na Salonu knjige u Novom Sadu, 2003), „Kontekst” (potom: „Novi kontekst”), „Slovenska književna misao”, zatim beletrističke biblioteke „Kraj veka”, „Alfa” (produkcija savremene srpske književnosti, uredio preko 50 naslova proze, poezije i eseja), „Slučaj”, „Trezor”, „Moderna tradicija”, „Bibliosfera”, „Napuklo ogledalo” itd. U izdavačkoj kući „Otkrovenje” pokrenuo je biblioteke „Tekst”, „Avangarda” i „Postojbina”, a kod Čigoja štampe biblioteke „Skladište” i „Rez”. Veliki broj autora koje je objavio u navedenim bibliotekama dobio je najznačajnija književna priznanja (NIN-ovu nagradu, Andrićevu nagradu, Nagradu „Isidora Sekulić”, Nagradu „Đorđe Jovanović”, Nagradu „Vukove zadužbine”, Vitalovu nagradu, Nagradu „Sreten Marić”, Nagradu „Radomir Konstantinović” itd.). Osnivač je „Vinaverove biblioteke” u okviru Fondacije „Stanislav Vinaver” u Šapcu (2017–2020) u okviru koje je pokrenuo nekoliko kolekcija („Vinaverovo ogledalo”, „Avangardologija”, „Biće i jezik”, „Vinaveriana”). Naučni i akademski rad Bio je zaposlen u Institutu za književnost od 1. februara 1977. godine; od 1. septembra 1980. do 30. septembra 1984. radio je u Književnoj omladini Srbije na mestu glavnog i odgovornog urednika lista Književna reč, a od 1. oktobra 1984. vraća se u Institut, gde je radio u zvanju višeg naučnog saradnika do 15. januara 2008. godine. Kao saradnik Instituta dva puta je boravio na naučnom usavršavanju u Moskvi (1982) i u Parizu (1988. i 1989). Bio je stipendista Geteovog instituta (Frajburg, 1988). Od 1. januara 2006. do 15. januara 2008. godine bio je rukovodilac projekta „Savremene književne teorije i njihova primena: nove diskursivne prakse književnoteorijskih proučavanja”. Bio je honorarni urednik u IP „Narodna knjiga” od 1995. do 2005. godine. Bio je zaposlen u Službenom glasniku kao urednik biblioteke „Književne nauke, umetnost, kultura” (pokrenuo je i uređivao 27 kolekcija) od 15. januara 2008. do 1. marta 2010. godine. Od januara 2005. na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu predavao je Srpsku književnost 20. veka, Međuratnu srpsku književnost i Književnost srpske avangarde na osnovnim studijama (Katedra za srpsku književnost) – od 29. marta 2006. do 24. decembra 2010. bio je u zvanju vanrednog profesora, a od 24. decembra 2010. do penzionisanja bio je u zvanju redovnog profesora na istom fakultetu. Pored nekoliko tematskih kurseva, bio je predavač na kursu Međuratna srpska književnost, umesto kog je osnovao predmet Književnost srpske avangarde, a na master studijama utemeljio je predmet Avangardne, neoavangardne i eksperimentalne tendencije u srpskoj književnosti XX veka. U zimskom semestru 2009/2010. bio je gostujući profesor po pozivu na Filozofskom fakultetu u Zagrebu – Katedra za južnoslavensku filologiju (održavši tematski kurs Srpska književna avangarda u južnoslavenskom kontekstu). Penzionisan je 2018. godine.[1] „Prof. Tešić je, međutim, inicijalno odavao sasvim drugačiji utisak, kojem sam u početku i sam robovao. Mnogi će reći: predavanja su bila jednolična, što će reći iskomunicirana istim glasom, iste intonacije, bez dramatičnosti. Šokiraćemo se mi iz iste generacije kada budemo ušli u krug naučnih skupova i kada budemo videli koliko je vatren, bučan i agresivan govornik Gojko Tešić, sve naravno u plemenitom smislu; vatren i agresivan u smislu ljubavi prema Vinaveru, na primer, a ne prema nekakvoj zločinačkoj političkoj ideologiji, sa čime se vatreni govornici nepravedno isključivo povezuju. Ako ste čuli fazone posle neke tuče na javnom mestu o tome kako se „sigurno nisu pobili oko književnosti“, prof. Tešić je vrlo lako mogao biti junak upravo takve priče. Takva na prvu loptu percepirana monotonost bila je samo donekle istinita. Prof. Tešić je istina na FFUNS došao kasno u svojoj karijeri naučnika, urednika, kritičara i priređivača, nenaviknut na devedesetominutna predavanja klincima. Ali vraćam se na njegova možda nehotična, no u mom poznavanju i shvatanju potpuno svesna i kreativna metodička rešenja: njegova navodna retorska „jednoličnost“ nije bila nesvesni refleks manjka iskustva iza predavačke katedre, već svesna odluka. Dužnost predavača, kako ju je shvatao prof. Tešić, bila je – u skladu sa, vraćam se ponovo, idealom humanističke nauke koji individualne iskre lucidnosti i kritičkog odnosa čak i prema jezgrenim, tvrdim elementima naučnog gradiva ne samo da dopušta, nego u najboljem slučaju i ohrabruje – da predaje samo ono što se da smatrati objektivnim, to jest, ono što je za prosečnog dvadesetogodišnjaka dozlaboga smarajuće: istoriografiju, izdavačke poduhvate i hronologiju, kritičke refleksije i opaske, polemike i polemičke odgovore, istorijat verzija teksta, zapise govora i od zvaničnih svedoka potvrđene izjave. Sve ostalo, o čemu se može diskutovati ili o čemu se može oblikovati lični stav i utisak, ostavljeno je stoprocentno studentima samim, da čitaju kako mogu.” – Miloš Jocić, SILABUSI PROF. TEŠIĆA Institut za književnost i umetnost objavio je 2021. zbornik Avangarda i komentari: međunarodni naučni zbornik radova u čast prof. Gojka Tešića[mrtva veza], koji su uredili Igor Perišić i Vladan Bajčeta. Ostale stručne aktivnosti Organizovao je Međunarodni naučni skup „Književno i prevodilačko delo Stanislava Vinavera” i uredio istoimeni zbornik radova (1985). Bio je rukovodilac projekta „Savremene književne teorije i njihova primena” (2006–2008). Inicirao je osnivanje Fondacije „Stanislav Vinaver” u Šapcu (2016. godine – u okviru koje je utemeljio književno-umetničku i naučnu manifestaciju „Vinaverovi dani evropske kulture u Šapcu”, potom Istraživačko-izdavački centar – odnosno „Vinaverovu biblioteku”). U proteklih 30 godina svojim javnim delovanjem bio je izrazito opoziciono orijentisan iako nije bio stranački angažovan od trenutka kada je demonstrativno napustio članstvo SKJ (1984) – tekstove polemičko-pamfletske sadržine objavljivao je u Književnoj reči, Vremenu, Književnim novinama, Borbi, NIN-u, Demokratiji, Stavu, u Politici (pre 1992. godine) itd. Dokument o njegovom intelektualnom i stvaralačkom angažmanu neosporno je evidentan u stotinu brojeva Književne reči koju je uređivao od 1980. do 1984. godine. Ovaj list je u to vreme imao i veoma veliku međunarodnu reputaciju (o čemu postoje pisani tragovi u listovima u SAD, Nemačkoj, Švajcarskoj, Francuskoj, Poljskoj, Mađarskoj itd.). Članstva Bio je član Udruženja književnika Srbije (do novembra 1996). Član je Srpskog književnog društva i PEN centra. Bio je predsednik Upravnog odbora SKD (2006–2007) i predsednik Upravnog odbora Narodne biblioteke Srbije (2013–2014). Bio je član Saveta za očuvanje misaonog nasleđa Radomira Konstantinovića. Bio je član sledećih žirija: NIN-ove nagrade, Andrićeve nagrade, Nagrade „Isidora Sekulić”, Disove nagrade, Nagrade „Meša Selimović”, Nagrade „Đorđe Jovanović”, Nagrade „Todor Manojlović”, Nagrade „Račanska povelja”, Njegoševe nagrade, Nagrade „Milutin Uskoković”, Nagrade „Laza Lazarević”, Nagrade „Sreten Marić”, i Nagrade „Radomir Konstantinović”. U Kredibel banci utemeljio je Nagradu „Stanislav Vinaver” (dodeljivana je od 1992. do 1995. godine). Za priređivačke jedinstvene autorske projekte Gojka Tešića izdavači su bili dobitnici prestižnih nagrada na Sajmovima knjiga u Beogradu i Novom Sadu: hrestomatija Zli volševbnici. Polemike i pamfleti u srpskoj književnosti 1917–1943 (1983 – izdavači Slovo ljubve, Beogradska knjiga i Matica srpska), „Dela Rada Drainca” u 10 knjiga (1998–1999 – izdavač Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Srbije – izdavački poduhvat 1999; izdavački poduhvat je i na Leskovačkom sajmu knjiga iste godine). „Dela Stanislava Vinavera” u 18 knjiga – izdavački Službeni glasnik i Zavod za udžbenike: 2012. i 2015. godine; prvih 9 knjiga izdavački poduhvat 2012. godine; komplet 18 knjiga na 21. Međunarodnom salonu knjige u Novom Sadu – specijalna nagrada 2015. godine).[1] Pored brojnih nagrada koje su dobili autori čije je knjige uredio, Gojko Tešić je dobio nagrade za biblioteke koje je osnovao i uređivao: za „Pojmovnik” nagradu na Salonu knjige u Novom Sadu 2003. godine, potom „Nagradu za najbolju ediciju” na 11. Međunarodnom podgoričkom sajmu knjiga i obrazovanja, za ediciju „Književne nauke” u izdavačkoj kući Službeni glasnik, 2016. godine. MG67

Retka

Dobro očuvana knjiga… K205

Charles Simic: Essays on the Poetry (Under Discussion) Paperback – March 26, 2008, by Bruce Weigl (Editor) Publisher: ‎ University of Michigan Press (March 26, 2008) Language: ‎ English Paperback: ‎ 240 pages Item Weight : ‎ 11 ounces Dimensions: ‎ 5.5 x 0.7 x 8.5 inches Charles Simic, recently named Poet Laureate of the United States, is one of America`s most popular---and enigmatic---contemporary poets. Set apart from his contemporaries by a particularly inclusive and worldly vision, his is a poetic voice singular in our time for its quality of empathy, for its imagination-enriched logic, and for its deep and abiding clarity. In Charles Simic: Essays on the Poetry the perspectives of a range of critics, poets, and scholars (including James Atlas, William Matthews, Liam Rector, Helen Vendler and Diane Wakoski, among others) are brought together in an attempt to offer an appraisal of his art. The book traces the critical reception to Simic’s poetry, beginning with the earliest responses, and reveals a constantly changing image of the relationship between the poet and his work. Essays and book reviews from sometimes radically different points of view address the body of Simic’s verse and attempt to delineate the aesthetic from which his art emerges. Charles Simic: Essays on the Poetry concludes with an extended interview and a selection of Simic’s autobiographical writings. Books by Charles Simic available from the University of Michigan Press: Memory Piano The Metaphysician in the Dark A Fly in the Soup: Memoirs Orphan Factory: Essays and Memoirs The Unemployed Fortune-Teller: Essays and Memoirs Wonderful Words, Silent Truth: Essays on Poetry and a Memoir The Uncertain Certainty: Interviews, Essays, and Notes on Poetry Bruce Weigl is author of thirteen collections of poetry, most recently Declension in the Village of Chung Luong, editor of three collections of critical essays, and translator of three books of poetry from the Vietnamese and two from the Romanian. In 2006 he was awarded the Lannan Literary Award for Poetry. A volume in the Under Discussion series. From the Back Cover The book begins with the earliest responses to Simic`s poetry and traces the last twenty five years of critical reception, revealing a constantly changing image of the relationship between the poet and his work. The collection`s essays and book reviews address the full body of Simic`s verse from sometimes radically different points of view and attempt to delineate the aesthetic from which his art emerges. About the Author Bruce Weigl is author of thirteen collections of poetry, most recently Declension in the Village of Chung Luong, editor of three collections of critical essays, and translator of three books of poetry from the Vietnamese and two from the Romanian. In 2006 he was awarded the Lannan Literary Award for Poetry. Čarls Simić (Beograd, 1938), američki pesnik i esejista srpskog porekla. Jedan je od najznačajnijih savremenih svetskih pesnika i esejista. Najvažnije knjige pesama: Raščinjavajući tišinu (1971), Povratak mestu osvetljenom čašom mleka (1974), Haronova kosmologija (1977), Klasične igre iz balske dvorane (1980), Oštrine (1982), Beskrajna tuga (1986), Svet se ne završava (1989), Knjiga bogova i đavola (1990), Hotel Nesanica (1992), Venčanje u paklu (1994), Šetnja sa crnom mačkom (1996), Jackstraws (1999), Noćni izlet (2001), Moja nema pratnja (2005), Ta sitnica (2008), Majstor prerušavanja (2010). Najznačajnije knjige eseja: Alhemija sitničarnice (1993, 2008), Nezaposleni vidovnjak (1999), Metafizičar u mraku (2003). Najvažnije nagrade: Nagrada Makarturove fondacije, Pulicerova nagrada, Nagrada “Edgar Alan Po”, Nagrada Američke akademije, Međunarodna Grifinova nagrada za poeziju, Nagrada “Valas Stivens”, Nagrada Poeta Laureatus Kongresne biblioteke u Vašingtonu, Nagrada Srpskog PEN centra za prevođenje srpske književnosti, Medalja “Robert Frost” za životno delo u poeziji, Nagrada Vilček za umetnost i humanistiku. Na engleski jezik preveo je knjige pesama Vaska Pope, Ivana V. Lalića, Ljubomira Simovića, Milorada Pavića, Branka Miljkovića, Novice Tadića, Radmile Lazić, kao i tri antologije moderne srpske poezije. Stalni je kritičar New York Review of books. Predavao je književnost na Univerzitetu Nju Hempšir. Živi u Stafordu, Nju Hempšir. U izdanju Arhipelaga objavljeni su knjiga eseja Čarlsa Simića Alhemija sitničarnice (2008) i knjiga izabranih i novih pesama Iščekujući presudu (2010). Ima inventarski pečat, inače dobro očuvano. KC

Nolit 1966 327 strana odlična očuvanost

ODLICNO OCUVANO,299 STRANICA

Narodna knjiga/ Alfa, 1995. Manji format, 120 strana. Nekorišćena knjiga, listovi po boku neznatno uprljani od stajanja na polici - zanemarljivo.

biblioteka grada Beograda tvrd povez,867 strana Korice malo oštećene, unutrašnjost nije.

Nova,nekorištena knjiga. Izdanje SKD Prosvjeta Zagreb 2014. Tvrdi povez,format 24 cm,471 strana,ćirilica. Sadržaj pogledajte na slici 2

Veliša Joksimović KNJIŽEVNO DELO ČEDE POPOVIĆA Smederevo, 2008. Udžbenički format, 218 strana. Lepo očuvana, na predlistu je posveta autora. Čedomir Popović

Zbornik radova.Posveta na predlistu.272str;24cm. K94

Stilistikom kroz beletristiku Miloš Kovačević Izdavac: Društvo za srpski jezik i književnost Srbije Beograd, 2022. Meki povez 193 str.

Odlično stanje

odlično očuvana gorski vijenac kliz

Dr Milosav Babovic - Dostojevski kod Srba Graficki zavod, Titograd, 1961. Tvrd povez, 523 strane, posveta autora. RETKO!

Predrag Palavestra Knjiga o Andriću Meki povez Izdavač Bigz / Srpska književna zadruga Предраг Палавестра (Сарајево, 14. јун 1930 — 19. август 2014) био је српски књижевник, историчар књижевности и редовни члан Српске академије наука и уметности[1] и Академије наука и уметности Босне и Херцеговине. Биографија Рођен је у Сарајеву 1930. године. У Београду је завршио Филолошки факултет на коме је докторирао 1964.[1] Као књижевни критичар је писао за лист Политику, био је уредник „Књижевних новина“ и часописа „Савременик“.[1] Радио је као директор Института за књижевност и уметност у Београду.[1] Два пута је изабран за председника Међународног ПЕН центра Србије. Члан је Крунског савета и Управног одбора Фонда Краљевског Дома Карађорђевића. У чланство Српске академије наука и уметности је примљен 7. маја 1981, када је изабран за дописног члана.[1] За редовног члана је изабран 15. децембра 1988. На мјесто секретара Одељења језика и књижевности САНУ је први пут изабран 26. априла 1994, а пононо изабран 28. маја 1998. и 23. априла 2002.[1] Његова књига „Послератна српска књижевност 1945—1970“ је прећутно забрањена и једним делом тиража и запаљена.[2] Преминуо је у Београду 19. августа 2014. године, у 84. години живота. Дјела Књижевне теме (1958) Књижевност Младе Босне (1965, два издања) Токови традиције (1971) Послератна српска књижевност 1945—1970 (1972, друго издање 2012) Догма и утопија Димитрија Митриновића: почеци српске књижевне авангарде (1977) Критика и авангарда у модерној српској књижевности (1979) Скривени песник: Иво Андрић (1981) Критичка књижевност (1983) Наслеђе српског модернизма (1985) Историја модерне српске књижевности — златно доба 1892-1918. (1986, два издања) Књижевност као критика идеологије (1991) Књига о Андрићу (1992) Књижевност и јавна реч (1994) Критичке расправе (1995) Јеврејски писци у српској књижевности (1998) Историја српског ПЕН—а (2006)

odlično stanje časopis Polja Novi Sad 1990 broj 381 Žan Bodrijar, Fransoa Liotar, Milorad Belančić, Kazimir Maljevič, Ješa Denegri, Susret Zveva i Džojsa, Stanislas Džojs, Džejms Džojs, postmoderni intelektualac obrad savić, Sava Damjanov istorija jedne recepcije, Đorđe Marković Koder, andrea zlatar