Žargon, najnovija studija dr Ranka Bugarskog, sa lingvističkog stanovišta opisuje fenomen po kome je naslovljena, zbog čega je, u odnosu na druge koje je uglavnom zanimao sociološki pristup, jedinstvena. Dr Bugarski je i u prethodnim analizama nauke o jeziku otkrivao njene neistražene nivoe i time je lingvistiku, o kojoj se misli da je hermetična, učinio pristupačnom i životnom. Čitaj dalje

"Tu spasonosnu prevaru, to izbegavanje, tu izvanrednu varku koja omogućava da se čuje jezik koji je izvan moći u veličanstvenosti neprestane revolucije ljudskog govora, ja nazivam književnošću." - Rolan Bart Pristupno predavanje na Kolež de Fransu, održano 7. januara 1977. godine. Čitaj dalje

Obzidana narodnim telom, stolećima je naša narodna duša mucala i mučila se tražeći jezik kojim bi, odzborila svoje bolove, svoje tuge, svoje čežnje i svoje molitve. I našla je svoj jezik, našla u Vladici Nikolaju. Kroz njega naša mucava duša promenila se u ridanje, kako ne vide naše oko, u rečite molitve kakve ne ču naše uho On je bogoposlani ognjeni jezik, koji stoji nad našom dušom i ona se plameno i strasno ispoveda "Trosunčanom Vladiki svetova". On je stil, blagodatno - raskošni stil naše duše. On govori; nikada u nas nije tako govorio čovek. On se moli; nikada se u nas nije tako rečito molio čovek. On ima dar reči, jer ima dar sveosećanja, dar žalostivosti, dar sveljubavi, dar molitve. Do njega, mi smo bili očajni: utrnula je hristočežnjivost naše duše sasušila se i zamrla. Od njega - mi smo ustreperili radošću: hristočežnjivost naše duše oživela je u njemu, vaskrsla i podmladila se. Plamena hristočežnjivost Rastkova uselila se u njega i razbuktala u ogroman požar: i on gori u tom požaru, gori na žrtvu vsesoženija za vsjeh i vsja. Zato je on postao naš optimizam, naš optimizam u mračne dane naše očajne sadašnjice. Čitaj dalje

MI, Pripadnici Naše Nacije, Jedine i Najveće, Svakako Najbolje, propatili smo, jadni smo, nesrećni smo. Niko nije propatio poput nas! Mi smo svakako najviše propatili. Ko drukčije kaže, kleveće i laže. Ko drugo priča, ili je izdajnik (dakle, domicilna ništarija) ili strani plaćenik (judeomasonokatolikoamerikano-homoseksualnozapadnoevropljanin – izabrati deo po želji). Da li vam je ovo poznato? Lokalnih publikacija (mahom žute štampe, štampe koja je toliko žuta da je skoro crna) u kojima se srpski martirijum forsira preko svake granice trpeljivosti ima kao pleve. Dovoljno je otvoriti kojekakve geopolitičke pečate i nasumice izabrati stranu za čitanje – na svakoj se nalazi po neki Srbin koji „pati“. Jadan narod! Sve jad do jada. Neki su i skovali pesmu (Jadan narod / još jadnije duše / kad mu jezik, pismo / kvare, ruše!). Neki prosto urlaju po raznoraznim javnim i manje javnim glasilima kako je narod „jadan“. Jadni mi, jadni mi. Kukumavkanje, žalopojke i tugaljivo jadikovanje su prerekvizit za naciju. Nacija mora da pati da bi postojala. Svi moraju da pate kako bi se stvorio lažni osećaj kolektivnosti. „Nacija je predstavljena kao perenitet diskriminacije i persekucije“, kako bi potom sa lakoćom bilo opravdano diskriminisati druge. „Velika prednost mita o paćeništvu da pojačava identitet granica moralnim značajem: oni koji su potlačeni su moralno superiorniji od svojih tlačitelja,“[1] pisao je Kolste. U prevodu: govorimo o istom onome što je Niče nazvao „moralom robova“. Nacija pravi od ljudi poslušne robove. Nacionalista je samo čovek koji ni ne zna da je intelektualni rob, intelektualno vlasnitšvo elita koje mu serviraju pseudonauku. Da, nacionalist je rob. Ponizni, poslušni rob nacije. Nacija je naša…i mi smo nacijini. Eto još jedne verzije. Nacija, tako, pati na svoj sopstveni način. Svima ostalima je dobro, ali nama nije, jerbo smo mi propatili. A ako je ipak i neko drugi propatio, mi smo zasigurno propatili više od njih! Nesumnjivo! Ovaj poremećeni uzus misli dolazi i u individualnim pakovanjima. Dobro se sećam jednog predavanja u Italiji, naime, jedna starija profesorka obznanila je svoj stav: „Razumem ja žrtve silovanja, naravno, strašno je to, ali ne može da se poredi sa onime kako smo mi propatili u Drugom svetskom ratu; žrtve silovanja makar prežive“. To je taj maraton patnje u kojem se nacije i etniciteti takmiče u tome koje jadniji. Čitaj dalje

Radost će mi biti, dragi hodočasniče, ako ti ova knjižica bar djelomično predoči povijest i značaj Dragotinskog svetišta, a još više, pripomogne li ona bar malo da se okoristiš duhovnim dobrima koja ti Gospa nuđa u svom Dragotinskom svetištu. - Ivan Zirdum Čitaj dalje

Vilijem Džordž Aston (William George Aston, 9. april 1841 – 1911), bio je konzul u ambasadi Velike Britanije u Japanu (Tokio, Hjogo, Nagasaki, 1864?84 i 1886?89) i Koreji (1884?85). Svojim istraživanjima i knjigama umnogome je doprineo razvoju japanologije 19. veka. Napisao je prvu, modernu gramatiku japanskog jezika – „Kratka gramatika japanskog jezika“ (1869), „Gramatika japanskog pisanog jezika“ (1872), „Gramatika japanskog govornog jezika“ (1888). Objavio je i dela „Hronike Japana“ (1896), „Istorija japanske književnosti“ (1899), „Šinto – put bogova“ (1905). Njegova kolekcija knjiga o Japanu, sada u posedu biblioteke Univerziteta u Kenbridžu, broji 9.500 knjiga. Takođe, prvi je preveo delo „Nihongi – Istorija Japana“. U delu „Šintoizam – drevna religija Japana“ (1907), Aston daje sažet pregled razvoja japanske autohtone religije, njenih mitova, božanstava, sveštenstva, obreda i običaja. Čitaj dalje

U istoriji srpskog naroda, njegove crkve i duhovnosti, posebno mesto zauzima sveti vladika Nikolaj Velimirović, episkop žički i ohridski, duhovni otac i prosvetitelj Srba, čovek čije je delo bilo daleko iznad vremena u kome je živeo, a ideje i misli putokazi srpskom narodu u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Čitaj dalje

Neobična povest o kulturnom i književnom životu prestonice i drami pretrajavanja srpske knjige kroz iskušenja istorije. Kako se srpska knjiga trajala uprkos paljenjima, bombardovanjima i krađama? Istorija prestonice kakvu do sada niste čitali! Kratka povest književnog Beograda. "O Beograd se svi otimaju, i mnogo od onoga što nam do juče bejaše tama ili magleno slućenje danas se projavljuje u svoj svojoj tajnovitoj jasnoći; u jasnoj, pa ipak nerastumačivoj i lepoj tajanstvenosti. Zdat da na divovskom raskršću puteva i svetova bude svetionik i spomenik, bio je i ostao, jeste i (sva je prilika) ostaće, u tuđoj i u srpskoj svesti, u istoriji i u pesmi: grad-tvrđava, kuća svetih ratova, grad-hram, grad-iznenađenje, grad-san – grad, što stoji." - Jovan Pejčić Čitaj dalje

Knji­ga sa­dr­ži sle­de­ća po­gla­vlja: Iz­me­đu ra­ja i đu­briš­ta. Tu­ga po­vrt­nja­ka, Uvod u se­mi­o­ti­ku đu­briš­ta, O ime­ni­ma na zi­do­vi­ma, Se­mi­o­ti­ka pi­jan­če­nja, Ša­pu­ta­nja i kri­ci u da­ča­ma i Su­per­kar­ket. Uvod u re­to­ri­ku po­troš­nje. Čitaj dalje

Autor romana LJUBAVNIK LEDI ČETERLI, koji je izmenio englesku knjizevnost i ovde, ustajući protiv svakog puritanizma, kritički istražuje, između ljubavi i svireposti, završni biblijski tekst Otkrivenje Jovanovo. Duboki pogled u religijsku duhovnost. Čitaj dalje

"Niko nije tiše govorio a da se dalje čuo; niko s manje reči nije rekao više, niko nije lakše hodio zemljom a da je ostavljao dublje tragove; niko nije bio manjeg rasta a da se video s veće daljine! Otuda, ni više ljudi ni veće tišine nego na njegovom pogrebu!" - Matija Bećković Čitaj dalje

U analizama pojedinih tekstova ili pesničkih zbirki, Vučković se pokazao kao pouzdan tumač, dobro obavešten, jasne i precizne misli, nenametljiv i teorijski dobro pripremljen. Umeće tumačenja poezije skoro da je ravno umetnosti, posebno poezije koja je poput avangardne, pledirala da bude nova, drugačija, šokantna, demokratska, univerzalna i koja je bila - uza sve to - protivurečna "sama sobom" i skoro uvek u koliziji sa pesničkim programima. Čitaj dalje

Osam besmrtnika predstavljaju izuzetno značajne figure u taoističkoj mitologiji. Oni su po predanju dostigli besmrtnost sledeći Tao, ili Put, ličnim primerom otelovljujući ideale ljudskog vladanja u svetu i običnom narodu pružajući smernice na putu ka spoznaji. Dodaci: Besmrtni Tao, Zapis u hramu u rodnom mestu Lao Cea, Lao Ceov Tao. Čitaj dalje

Pred čitaocima srpskog govornog područja pojavljuje se knjiga "Naša crkva i naša deca", autora Sofije Kulomzine, jednog od najboljih pravoslavnih pedagoga i psihologa danas. Pod bogoslovskim i duhovnim nadzorom uglednih pravoslavnih teologa Aleksandar Šmemana, Jovana Majendorfa i Tomasa Hopka nastalo je ovo delo. U svojoj knjizi Naša crkva i naša deca razotkriva metode pravoslavnog vaspitanja i obrazovanja i to kako u porodici, tako i u školi i Crkvi. Čitaj dalje

* Deset Božijih zapovesti * Blaženstva * Oče Naš * Simbol vere

Delo ŽIČKI DIVAN je još jedna u nizu knjiga danas, verovatno, najcenjenijeg, najomiljenijeg, najpopularnijeg i najčitanijeg srpskog psihoterapeuta i religioznog mislioca, akademika Vladete Jerotića. Izazvan pitanjima izuzetnog i uglednog sagovornika, prof. dr Boška Bojovića, Vladeta Jerotić promišlja i daje odgovore na mnoga aktuelna pitanja koja muče savremenog čoveka: Crkva i država, Crkva i društvo, Vera i ličnost, Crkva u svetu, Vera i kultura, O ženi i društvu, Modernitetu i toleranciji. Čitaj dalje

Ova knjižica predstavlja svojevrsni kraći presek sufi tradicije, kao najpoetičnije i najmističnije tradicije islama, a verujemo da može biti zanimljiva svim čitaocima, bez obzira na njihovu veroispovest, filozofska ubeđenja i slično. Sačinjavaju je: - Deset sufi misli - Sufi priče - Etape puta ka Bogu Čitaj dalje

Antikvarni primerak knjige u vrlo dobrom stanju, delovi teksta su podvučeni.

Prvo kolo edicije "Nemanjićki manastiri" od 10 knjiga, čije je objavljivanje planirano tokom 2011-e godine obuhvatilo bi, najstarije i danas, uglavnom, najugroženije bisere srpske kulturne i crkvene baštine na Kosovu i Metohiji i Raškoj oblasti... Pored Dečana i Gračanice, Banjsku, Svete Arhanđele kod Prizrena, Sopoćane, Hilandar, Žiču, Moraču, Studenicu i Mileševu. Čitaj dalje

"Katiheze svetoga Jovana Zlatousta prvi put se objavljuju na srpskom jeziku i bez sumnje izazivaju veliku radost! O snazi njegovih beseda blaženi Teodorit Kirski kaže: "I danas potocima svoga učenja ovlažava čitavu vaseljenu." Narod je u "masama vrvio u crkvu" da čuje Zlatousta kako tumači Sveto pismo, potom je davao savete o istinama hrišćanskog života, iskorenjivao je poroke i sujeverja a naglašavao je veliku blagost i premudrost Božiju. Zlatoustove besede činile su ogroman utisak na prisutne, koji ne samo da nisu ostali ravnodušni nego su celim bićem bivali potreseni ne krijući plač, glasno ridanje i vapaje, pa i burna odobravanja i pljesak. Slava o njemu širila se nadaleko, tako da je blaženi Jeronim u svom delu "De viris illustribus" naglasio da Zlatousti rečima, u jarkim bojama oslikava; neophodnost, uzvišenost i nepokolebivost hrišćanskog pogleda na život – pogleda gde se najveće muke i patnje pretvaraju u korisnost jer bude savest u dostizanju važnosti života. Sveti Jovan Zlatousti predao je Gospodu svoju dušu rečima:"Slava Bogu za sve!"" - Iz predgovora protojereja stavrofora dr Dragomira Sanda Čitaj dalje

Zbornik misli velikana srpske duhovnosti koje nose svetosavsku mudrost i veličajnu tišinu hilandarskih skitova, monaško bogospoznanje i posvećenost. "Zli razgovori: Koje su dve zle stvari o kojima ljudi najradije razgovaraju? Tuđi greh i svoja pobeda!" - Vladika Nikolaj Čitaj dalje

Prvo kolo edicije "Nemanjićki manastiri"od 10 knjiga, čije je objavljivanje planirano tokom 2011-e godine obuhvatilo bi, najstarije i danas, uglavnom, najugroženije bisere srpske kulturne i crkvene baštine na Kosovu i Metohiji i Raškoj oblasti: pored Dečana i Gračanice, Banjsku, Svete Arhanđele kod Prizrena, Sopoćane, Hilandar, Žiču, Moraču, Studenicu i Mileševu. Čitaj dalje

Lunarni kalendar razrađen i objašnjen do detalja za sve one proučavaoce mitova, religija, drevnih kultova i dr.

Ova knjiga sadrži tematski srodne tekstove nastale tokom poslednje dve godine, posle objavljivanja u ovoj ediciji autorove prethodne knjige: Lica jezika - sociolingvističke teme. Naslov ove zbirke ogleda odražava izvestan kontinuitet sa tom ranijom knjigom: obimom i strukturom podudarne, one imaju podjednak broj poglavlja podeljenih u tri slično naslovljena bloka, od kojih je poslednji u oba slučaja bibliografskog karaktera. Sadržaj: Prvi deo: O JEZIKU I IDENTITETU (Etnicitet i nacionalizam u jeziku; Jezik i granice na jugoslovenskom tlu; Jezičke politike u državama naslednicama bivše Jugoslavije; Prebrojavanje jezika na Balkanu: neobična aritmetika srpskohrvatskog; Restandardizacija srpskohrvatskog u svetlu sociolingvističke teorije). Drugi deo: O RAZNIM LICIMA JEZIKA (Značenje višejezičnosti i višekulturnosti u evropskoj Godini jezikâ; Tragom''svetog trojstva'': jezik, nacija, država ...; S kojim jezikom u XXI vek; Sunovrat govora mržnje; Povratak govora mržnje?; Govor nove vlasti; Verbalna patologija; Dve reči u jednoj: leksičke skrivalice; Otkrivamo nove skrivalice; Novi primeri žargonizacije). Treći deo: BIBLIOGRAFSKI PRILOZI; Selektivna bibliografija jugoslovenske sociolingvistike 2000-2001. Čitaj dalje

Sveti Vasilije Ostroški utkao se u život našeg naroda prije svega kao svetitelj i čudotvorac. Njegov značaj je prema tome na prvom mjestu harizmatički i sa tog aspekta treba prvenstveno proučavati njegovo prisustvo u duhovnom životu srpskog naroda u toku protekla tri vijeka Čitaj dalje