istraživanje korena, praksa današnje crkve Da li zaista imamo crkvu "po Svetom pismu"? Knjiga je nastala kao istraživanje korena praksa dosadašnje crkve. Autori svoje tvrdnje podupiru mnogobrojnim istorijskim dokazima, posebno navodeći u podložnim napomenama gde su počeci sadašnje hrišćanske prakse. Oni nam lagano otkrivaju problem koji su nastali time što je crkva počela da deluje kao poslovna organizacija, a ne kao živi organizam, kakvim je i stvorena... Čitaj dalje

U ovoj knjizi se ogovori o jednom od najsmelijih pokušaja samoanalize u koje se jedan veliki umetnik upustio! U prvoj polovini našeg veka, koji u tom pogledu podseća na najznačajnije epohe formiranja evropske umetnosti, njegovi najistaknutiji predstavnici trude se da shvate sopstvene metode. Ejzenštejn, kome je ova knjiga posvećena, bio je jedan od najneustrašivijih predstavnika umetničke avangarde, između ostalog i po načinu na koji je pokušavao da pojmi sopstveni eksperiment. Čitaj dalje

šta se moze nauciti iz ruske kulture i sta to ona ima da ponudi nama i vremenu u kojem zivimo? Na srecu, ruske kulturne studije imaju bogatu istoriju. U nju spadaju dela Nikolaja Berdjajeva, Pavela Miljukova, Georgija Vernadskog, Vladimira Vejdla, Georgija Florovskog, Dmitrija Cizevskog, Dzejmsa Bilingtona, Mihaila Bahtina i Dmitrija Lihacova (koji ima tekst u ovoj knjizi i povezuje nas sa prethodnom tradicijom), i u novije vreme Alena Bezansona, Jurija Lotmana, Kirila Emersona, Katerine Klark, Borisa Grojsa, Mihaila Epštejna, Irine Paperno, Borisa Uspenskog i Dzefrija Hoskinsa - u kojima su materijal i smernice koji nam pomažu da odgovorimo na takva pitanja. Uprkos širokoj lepezi pristupa, koja se menjala vremenom i reagujuci na istorijski i socijalni kontekst, ovi i ostali analiticari kulture najčešce se oslanjaju, delimicno ili u celosti, na određene osnovne polazne tačke. Polazne tačke su: jezičko poreklo kulture, njena geografska lociranost, njena povezanost sa religijom i ideologijom i njen narodni etos na širokoj osnovi. Estetički tekstovi, naravno, sadrže i drugačija gledanja na kulturu koja su takođe na raspolaganju kako istoriji tako i kasnijem korišćenju od strane onih koji proučavaju kulturu ali koja imaju materijalno trajanje u svojim sredstvima prenošenja. Čitaj dalje

Biografske skice mog književnog života i mišljenja - Biographia Literaria – biblija moderne kritike Nećemo pogrešiti ukoliko kažemo da istorija kritičke misli započinje Gorgijom, u V veku pre nove ere, Besedom o mrtvima i delom koje je danas izgubljeno –O nebitku ili o prirodi. Ovako posmatrano dolazimo do početka kritičke misli i uspostavljanja kontinuiranog obrasca književne kritike koji se u XIX veku potvrđuje delom Biographia Literaria (1817). Prema rečima samog autora, ovo delo je žanrovski mnogo više od biografije i predstavlja pokušaj izlaganja njegovih „načela o politici, religiji i filozofiji“ i primene tih načela na pitanja o „prirodi pesničke dikcije“ i o „stvarnom karakteru pesnika“. Služeći se biografskom metodom, njen autor nastoji da reši neka od fundamentalnih filozofskih pitanja i da dostignuta rešenja primeni na književnost. Njegova biografija se, u tom smislu, ne bavi prevashodno događajima, nego se više temelji na istoriji razvoja jednog pesničkog uma. Interesantno je da reč visualise (vizuelizacija) nije postojala sve dok je 1817. godine nije skovao S. T. Kolridž u svojoj filozofskoj ispovesti i tako označio ono čime će se teorija književnosti dobrim svojim delom baviti u XX i XXI veku. Za one čitaoce koji su imali dovoljno snage da prate nezaustavljivi ritam Kolridžove misli, ovo je jedno od kapitalnih dela engleske, a zasigurno i svetske književne kritike. Danas se ono naziva „centralnim dokumentom“ engleske književne istorije i „biblijom moderne kritike“. Prema rečima I. A. Ričardsa ono predstavlja „skladište zanemarene mudrosti u kojem ima više nagoveštaja u pravcu teorije poezije nego u svemu ostalom što je napisano o tom predmetu“. Zato se Kolridž, s pravom, može svrstati među velikane poput Aristotela, Longina, Horacija i Boaloa. Nakon dve stotine godina, srpska književnost po prvi put ima priliku da svojim čitaocima predstavi delo o kome se dan-danas govori i piše, ne samo u akademskim zajednicama već i u krugovima ljudi koji neguju literarni ukus, od Džefrija Čosera do Vilijama Šekspira i od Džona Miltona do Henrija Vodsvorta. "Delo Biographia Literaria S. T. Kolridža u 19. veku uspostavlja jedan pravac kritičkog razmišljanja o književnosti koji će dobiti maha u 20. veku. Njegova misao je razgranata. Ono što je u prvi mah uočljivo jeste kritički stav i razvoj kritičkog promišljanja o umetničkom stvaranju. Kolridž je započeo priču koja ima i filozofski aspekt, koji nije samo proučavanje filozofskih premisa, teza i ideja, već jedan nov vid proučavanja savremene teorijske i književne misli. Kritika i filozofija se spajaju i ulaze u pesnička i prozna dela. Ne možemo danas povući jasnu liniju između filozofskog i umetničkog u jednom književnom delu a da se, pritom, ne osvrnemo na ovo Kolridžovo neizmerno važno delo." - prof. dr Milena Vladić Jovanov Čitaj dalje

“Smisao filozofskog života ne iscrpljuje se jedino u govoru i pisanju, već i u delovanju u zajednici, u društvu.

Na preko 650 strana velikog formata, sa registrima i ilustracijama u koloru, objavljeno je novo, redigovano izdanje istorijskog i teološkog pregleda Vaseljenskih sabora, od onog Prvog u Nikeji 325.godine do Sedmog Sabora 787. godine. Kartašov je "glasoviti ruski pravoslavni istoričar, biblista i bogoslov" (1875-1960). Njegovu biografiju i opširnu bibliografiju napisao je Episkop Atanasije (Jevtić). "Po svojoj specijalnosti bio je istoričar Crkve-opšte i Ruske...Opširna znanja, tananost analiza, i glavno umeće da oseti samu "suštinu" izučavanih istorijskih pojava, karakteristični su za A. Vladimiroviča, a iza svega toga stajala je njegova duboka i živa religioznost, puls koji je svagda kucao u A. V. jednako i bez ikakvih kolebanja"-napisao je Protojerej V. Zjenjkovski, pisac Istorije ruske filozofije. Čitaj dalje

Mitologija, strogo uzevši, obuhvata neverovatne događaje u koje jedan narod veruje, kao i religiozna učenja koja iz tih događaja proizilaze. U okviru knjige Mitologija i religija Kelta pročitajte o karakteristikama i uzrocima mita, načinima njihovog širenja, zatim o indoevropskim narodima i njihovim mitovima... Saznaćete puno toga o Keltima i njihovim osobinama, keltskoj religiji i obredima. Čitaj dalje

Izabrana dela Svetog vladike Nikolaja Velimirovića sadrže sledeća dela: Omilije, Reči o svečoveku, Niče i Dostojevski, Religija Njegoševa i Šekspir Svečovek. Nikolaj Velimirović objavio je veliki broj književnih dela duhovne sadržine. Ostao je nedokučiva veličina, duhovni stub i uporište, najgenijalniji srpski besednik i bogoslov, najveći srpski crkveni pisac i mislilac. Zbog izuzetne duhovne snage, rečitosti i velike mudrosti nazvan je “najplemnitijim vladikom XX veka”. Posle smrti, mošti vladike Nikolaja prenete su u manastir Lelić kod Valjeva. Čitaj dalje

Zbirka rasprava posvećenih srpskoj heraldici, nastajala tokom dve decenije autorovog pasioniranog bavljenja ovom materijom. Upućeni čitalac, ali i brojni radoznalci, pronaći će u njima pregršt zanimljivih podataka o grbovima kao specifičnim belezima naše prošlosti... Čitaj dalje

Sabrani razgovori koje je poslednjih decenija prošlog veka Miloš Jevtić, urednik kultne radio emisije i značajni kulturni poslenik , vodio sa 19 naših istaknutih slavista. U knjizi, čitalac će u obliku intervjua, sem zanimljivih biografija, u izuzetnim svedočanstvima, puno saznati o duhu jednog vremena, i ličnostima koje su ga stvarale. U drugoj po redu knjizi ovakve vrste, živom rečju svoje biografije ispisuju sledeći slavisti: Slobodan Ž. Marković (1928), Vladeta Vuković (1928–2003), Slobodan Vitanović (1928–2007), Bogdan Terzić (1928), Vaso Milinčević (1928), Slavko Leovac (1929–1997), Jovan Jerković (1929), Milivoje Jovanović (1930–2007), Predrag Palavestra (1930), Ivo Tartalja (1930), Božidar Kovaček (1930–2007), Aleksandar Mladenović (1930–2010), Svetozar Koljević (1930), Živojin Stanojčić (1930), Egon Fekete (1931–2009), Drago Ćupić (1932–2010), Jovan Deretić (1934–2002), Miroslav Egerić (1934) i Nada Milošević Ðorđević (1934). Čitaj dalje

Dvanaesta knjiga dr Ljubiše Stojanovića ,,Prosvetljenje” na 728 strana verno opisuje ceo istraživački razvojni period autora, od prvih dana 1986. do maja 2012. Pored ostalih, knjiga sadrži sledeća poglavlja: Funkcionisanje duhovnih energija, Stvaralac, Prosvetljenje, Vremenski prozor, Bili smo u Raju, Tačka prosvetljenja, Tačka transmutacije, Kontakti sa drugim civilizacijama, Rad u kosmosu itd. Sastoji se iz šest delova: 1. Bioenergija (1986-1993), 2. Energetski Oblak (1994-2007), 3. Prosvetljenje (2007-2009), 4. Olimp (2009-2010), 5. Univerzal (2010-2012), 6. Zadaci u kosmosu (2010-2012). Ljubiša Stojanović (1935-2014) Duhovni istraživač i autor u svetu jedinstvenih knjiga čiji je celokupan sadržaj dobijao u dubokoj meditaciji. Podučavao je i prenosio Sveta znanja do kojih je došao višedecenijskim istraživanjem duhovnosti i upoznao ljude sa suptilnim energijama kosmosa kao jedinim pravim putem za razvoj čovečanstva u duhovnoj i materijalnoj sferi. Ljubiša Stojanović po obrazovanju doktor energoinformacionih nauka u Moskvi, magistar ekonomskih nauka i diplomirani elektrotehnički inženjer. Od 1986. godine se potpuno posvetio isceljenju i istraživanju duhovnih energija, nepoznatih nauci. Osnivač je Energetske duhovne medicine koja je, kao jedna od 18 alternativnih metoda, priznata od naučne medicine Pravilnikom objavljenim u Službenom listu Republike Srbije. Ljubiša Stojanović je bio pronalazač, u svetu jedinstvene, linije samostalnih isceljujućih, zaštitinih i razvojnih proizvoda Energetske duhovne medicine koji deluju večito: privezaka, tableta, krema, isceljujuće video kasete. Bio je osnivač i direktor isceljujuće-istraživačkog centra energetske medicine „Ljubiša Stojanović“ u Novom Sadu. Njegove seminare iz isceljenja završilo je preko 2000 osoba. Dvadeset godina je vodio je seminar „Put ka prosvetljenju“ u Novom Sadu, Beogradu i Subotici, a njegovi učenici ogranke u Kranju, Skoplju, Banja Luci, Bečeju, Somboru, Nišu, Užicu, Čačku, Sremskoj Mitrovici, Zrenjaninu… Jedno vreme je držao isti seminar u Americi. Napisao je 15 knjiga: Bioenergija – svet bez bolesti (pisana sa bratom Branislavom), 1987; Bioenergija – tehnike isceljenja čakrama, 1989; Zakoni bioenergije, 1991; Isceljenje, 1995; Mesta moći, 1998; Sveta znanja, 2000; Čvorovanje (pisana sa Slobodanom Neninom), 2001; Razgovori s Teslom, 2002; Znanja iz onostranog, 2003; Aura, 2004; Čovek – poreklo i budućnost, 2007; Prosvetljenje, 2012; Kultura energetskog načina življenja i ekologija svesti 2013; Duhovnost starih civilizacija 2013. i Energije kosmosa 2014. Čitaj dalje

Уз Св. Владику Николаја (Велимировића), Свети Ава Јустин (Поповић) Ћелијски представља најзначајније име и дело српске теолошке мисли и речи – не само у 20. веку. Овај подвижник, професор и својеврсни херој свога доба, свестрано је и целог живота мислио и писао о вери. Из његовом обимног дела одабране су оне мисли – О Богу, човеку, љубави, смрти, бесмртности, души, греху, кајању, нади, слободи, Србији – и свему о чему човек мисли откако мисли, а које могу да стоје независно од дела из којег су извучене у свом аутентичном облику. Књига садржи и Регистар – појмова на које се односе Јустинове мисли, да би читалац лакше дошао до мисли о траженом појму. Изабрао Драган Лакићевић Штампано с благословом Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија Čitaj dalje

"Prvo što nam u Vinaverovim tekstovima pada u oči svakako je sama njegova ličnost! On je imao strast "konačnog ispoljavanja" o kojoj je pisao u eseju "Šekspirova minðuša" i, u paničnoj žurbi da se domisli i izrazi dokraja, nije se brinuo za granicu izmeðu usmene i pismene retorike, izmeðu privatnog i opšteg; pisao je onako kako je govorio, govorio onako kako su misli dolazile. Raznovrstan i ambiciozan, argumentovan i neobavezno familijaran, patetičan i ironičan, oduševljen i polemičan, Vinaver je imao još jedan pozorišni dar – dar dramatizacije. Ako pažljivo čitamo njegove tekstove, primetićemo u njima pozornicu na koju Vinaver izvodi Baha i Vijona, Rablea i Šekspira, Lazu Kostića i Valerija, Rastka Petrovića i Ajnštajna, i ne samo njih; za njega je i naš jezik, koji je umeo da analizira lucidnije od svih, bio živo biće i ličnost u patetičnoj božanstvenoj komediji." - Jovan Hristić Čitaj dalje

Sastavljanje zbirke radova cija je svrha da pruzi opšti pogled na tako kompleksnu oblast kao što je kultura jedne moderne nacionalne države prožeto je mnogim problemima,a svaka opštija procena može biti samo delimicna. Složenost pojma „moderna italijanska kultura" moguće je shvatiti ne samo kroz pojedine dodirne tačke u pojedinim poglavljima već i kroz raznovrsne zaključke stručnjaka koji kao posebna otkrića izbijaju u čitavom njihovom sklopu... Čitaj dalje

"Kulturna istorija Srba" predstavlja sveobuhvatnu sintezu osnovnih znanja iz istorije i drugih grana kulture srpskoga naroda, ali i predložak za razumevanje kulturno-istorijske pozadine književnosti u pojedinim razdobljima. Reč je o jedinstvenoj knjizi od neprocenjivog značaja za istoriju srpske kulture i književnosti, koja je po prvi put od svog objavljivanja potkrepljena velikim brojem slika i fotografija spomenika kulture, manastira, fresaka, kompozicija i mnogih drugih značajnih tekovina viševekovne kulturne istorije Srba. U knjizi se opisuju osobenosti geografskog prostora, dolazak Starih Slovena na Balkan, srpska kultura u ranom srednjem veku, formiranje srpske političke i kulturne individualnosti, kao i zadužbinarstvo i zidanje manastira, ali i uticaj Vizantije na srpsku kulturu. Jovan Deretić je u svom delu opisao i početke prava, arhitekture, slikarstva i književnosti, kao i najznačajnije manastire i crkve, narodnu religiju i osobenosti srpske kulture od doba kralja Milutina, preko poznog srednjeg veka, turskih osvajanja, građanske kulture, sve do međuratnog razdoblja i savremene kulture do druge polovine 20. veka. Čitaj dalje

Banat nije zadata književna tema, niti se u dvadesetom veku sabornom i difuznom, mare zadaće koje se dopadaju svima! Ovde je reč o zavereničkoj pripadnosti, o utišanom obliku nepoznate rasvete, o šifri prepoznavanja, o aksanima i otvorenim vokalima koji se, zacelo, na prostranom atlasu banatskom mogu naći posvuda, a na rubovima osobito. Stoga je, može biti, imao pravo Miloš Crnjanski kada je izgovorio kako je "pesma Banaćana, široka kao ravnica, lagana kao ugojena stoka što hrani kao žito" i koja se "orila cele jeseni, uveče, iz jedne habzburške venerične bolnice". Tišina je uvek u Banatu, i njena trpeljiva priroda bez sumnje je posledica surove kontinentalne klime, pomanjkanja vertikala koje nikako ne mogu da budu zamenjene ludajom, poslednjim činom pogleda preko grava, uznosito i oholo. Geografija duha je stvar gotovo zaumna: Pred nama je pesnička, sasvim svetska a naša ANTOLOGIJA koju grade devet naših nezaobilaznih pesnika dvadesetopg veka : Todor Manojlović, Žarko Vasiljević, Miloš Crnjanski, Dušan Vasiljev, Bogdan Čiplić, Vasko popa, Miroslav Antić, Vujica Rešin Tucić, Vojislav Despotov. Dvadeseti vek isto ima svoje mene, svoje epohe i svoje predrasude. Ima i banatske književne centre, ljubomorno pažene, ne uvek mažene, neprekidno. Nije o tome reč. Opredeljenje za intimnu, ličnu kartu književnog Banata, dale su fizionomije devet pisaca koji već uveliko jesu klasika. I kojih, isto, već odavno nema među nama. Čitaj dalje

Svi znamo koliko je naša zemlja obdarena rudnim bogatstvom, prirodnim pogodnostima, šumama, rekama, aromatičnim biljem i sličnim lepotama, a o jednom bogatstvu naše zemlje, pa i Balkana uopšte, međutim, nerado govorimo! Reč je o obilju najrazličitijih neobičnih bića koja su bila proglašena vilinskim, demonskim, pa čak i izmišljenim i nepotojećim. To su stanovnici voda i šuma, planina i pustara ali i naših kuća. Ima ih strašnih i zlonamernih, ali i ljupkih i dobronamernih. Pojedina od ovih bića su osobenost naših krajeva, dok enka naseljavaju čitav svet. Uprkos ovakvom raskošnom obilju ta su bića obavijena velom tajne. U školama deca uče da takva stvorenja ne postoje i da su ona proizvod neznanja i praznoverja. U tome samo donekle ima istine, pošto su narodna verovanja u ale i bauke zadržala mnoge tragove zbilje. Namera ove knjige upravo je to da objektivnom naučnom analizom osvetli te tragove istine i da raznakne tranice naših saznanja o neobičnim stanovnicima Balkana. Čitaj dalje

Nesumnjivo jedаn od nаjznаčаjnijih i nаjаutentičnijih predstаvnikа "mlаde srpske proze" i generаcije "аleksаndrijske pаrаdigme" u srpskoj književnosti u poslednje dve decenije prošlog vekа – Milenko Pаjić, u svom novom romаnu Očevinа ispituje sve poetičke i recepcijske osobine pisаnjа i čitаnjа. Čitaj dalje

kultura, ustanove, razvoj, politika Katoličko društvo – knjiga koja čitaocu nudi gotova znanja o suštini katoličke vere, tokovima i magistralnim pravcima katoličanstva; o katoličkim društvima i društvenim odnosima u katoličanstvu. Čitaj dalje

Ovaj udžbenik obrađuje dva smera u poznavanju harmonije - teorisjki i stilsko istorijski. U prvom produbljuje pogleda na pojam, pretpostavke i sistem tonaliteta, kao i razvojni put koji je doveo do afirmacije tonaliteta. U drugom delu obrađeni su putevi kojima se sistem tonaliteta širio u stvaralaštvu romantičara, pa i razlozi krize u poznijoj fazi. Treći deo knjige je posvećen harmoniji XX veka. Čitaj dalje

"Često je bilo govora o Vinaveru "polihistoru" i "sveznadaru"! Dok, po nekakvom pravilu, slični mitovi časom padnu u vodu, legenda o Vinaveru odoleva. A zašto se i ne bismo divili nečemu što je divotno i čudesno! Voleti matematiku, muziku i "mistiku", prevesti dvadeset knjiga s nekoliko jezika, znati modernu fiziku i lingvistiku podjednako, biti prisan, štaviše – familijaran, s klasičnom i modernom svetskom književnošću i umetnošću, pisati književnu kritiku, "kritiku jezika" i književnu istoriju, pisati o slikarstvu, teatru, vezovima, duborezima, radiju, filmu, stripu, baletu, i u svakoj pomenutoj oblasti i drugim, nepomenutim, oblastima i strastima biti nadahnut i samosvojan, prepoznatljiv a nepredvidljiv, suvereno učen i suvereno nedoktrinaran, zanesen i lucidan istovremeno, u dosluhu s novim ili na svoj, vinaverovski način različit i neizmenjiv – takav duh, zamah i sluh biva zamisliv tek post festum, s Vinaverom i u Vinaveru." - Slavko Gordić Čitaj dalje

Priče o piscima i gradu koji su voleli. "Ko je jednom ugledao jasne obrise grada, iznad srebrnastih traka Save i Dunava, nikada ih neće zaboraviti..." - Miloš Crnjanski Kroz priče o intimnim i stvaralačkim sudbinama dvadeset četiri pisca ispričana je istorija Beograda kao grada velikih književnika. Povezanost pisaca sa Beogradom i trajnost njihovog uticaja na identitet grada iskazana je koliko obimnom faktografijom i pripovedanjem o životu i radu pisaca toliko i pažljivim odabirom izvoda iz dela kojima se završava svako poglavlje: proznih odlomaka i stihova posvećenih Beogradu koji otkrivaju autentičnost doživljaja grada u kojem je autor ispunio svoju sudbinu. Kao obiman izvor biobibliografskih detalja, Književni vodič kroz Beograd dragocen je svim izučavaocima srpske književnosti i istorije, kako učenicima i studentima tako i stručnjacima. Budući da sadrži i precizne mape i nekoliko stotina fotografija i topografskih odrednica, predstavlja izvanredan vodič za kretanje kroz savremeni Beograd i upoznavanje s njegovom književnom i kulturnom istorijom. Posebnu vrednost Vodiča čine tačke ukrštanja, odnosno mesta susreta pisaca u beogradskom vremenu i prostoru koja su istaknuta u posebnoj mapi (institucije, kafane, parkovi, šetališta, obale...) Izdvaja se i jedinstven poduhvat mapiranja Novog groblja na kojem su se završile životne staze pisaca, čime je poštovaocima beogradskih književnika omogućeno da posete njihova utočišta. Reprezentativan dokument o Beogradu kao gradu velikih pisaca, izvanredan spoj književno-istorijskog pregleda i vodiča kroz Beograd koji obuhvata vreme od Dositeja Obradovića do danas. Dositej Obradović • Đura Jakšić • Jovan Jovanović Zmaj • Stevan Sremac • Janko Veselinović • Branislav Nušić • Borisav Stanković • Isidora Sekulić • Milica Jakovljević Mirjam • Stanislav Vinaver • Ivo Andrić • Miloš Crnjanski • Rastko Petrović • Branko Ćopić • Dobrica Ćosić • Dušan Radović • Slobodan Marković • Milorad Pavić • Aleksandar Popović • Borislav Pekić • Svetlana Velmar-Janković • Branko Miljković • Danilo Kiš • Momo Kapor Čitaj dalje

„Monaške zajednice na Svetoj Gori igraju centralnu ulogu u pravoslavnom hrišćanstvu. Grejem Spik je najpre napisao izvanredan prikaz njihove hiljadugodišnje istorije (Obnova u Raju), a sada nam predstavlja, i to na način kako pre njega to nije učinjeno, kako je atonsko monaštvo u različitim oblicima bilo neposredno uključeno u istoriju Pravoslavlja širom sveta. Otuda je ovo zaista jedinstvena i u bedljiva knjiga.” - Endrju Laut „Knjiga engleskog vizantologa i publiciste Grejema Spika „Sveta Gora” među narodima oslikava neverovatnu ulogu Svetogoraca u širenju pravoslavnog monaštva istočnom Evropom, a u novije vreme i šire, na Zapad. Ona nas upućuje u živote izuzetnih i svetih ljudi, koji su najpre i sami bili privučeni glasom o Svetoj Gori i koje je vodila neugasla žeđ da upiju duh njene mudrosti i prožive njenu molitvu. Potom su se, preobraženi u dubini svoga bića, vraćali u spoljašnji svet, gde su nadahnuto sejali plodove svojih podviga i učenja. U izvanrednoj demonstraciji onoga što danas nazivamo „mekom moći“ na delu, ovi ljudi su preneli duhovnu kulturu, kao i sliku o Svetoj Gori Atonskoj, u sve krajeve Balkanskog poluostrva, u Ukrajinu, na krajnji sever Rusije, preko Sibira i Beringovog moreuza do Severne Amerike, i u skorije vreme na Zapad. Njihovo svedočenje vere u Hrista je dinamično i iskreno. To je najveći dar Atosa svetu žednom duhove hrane i rukovođenja. Sveta Gora među narodima je jasno pisana, sa osloncem na izvore, kao pravo naučno štivo, a istovremeno čitljivim i razumljivim stilom. Ona nam otvara nove poglede i predstavlja važnu dopunu našem znanju o Svetoj Gori.” - mitr. Kalist Čitaj dalje

Vladeta Janković (1940, Beograd) radni vek je proveo kao profesor antičke književnosti i evropske drame na Beogradskom univerzitetu. Jedno vreme je služio kao naš ambasador u Velikoj Britaniji i zatim u Vatikanu. Objavio je više stručnih i nekoliko popularnih knjiga, bavio se prevođenjem, a na televiziji je godinama radio seriju kulturno-istorijskih programa „Mitovi i legende“. Na Svetu Goru i u Hilandar redovno dolazi pune četiri decenije i duboko je za njih vezan. U nastojanju da u domovini proširi znanja o našim svetinjama, sa prijateljima i stručnjacima osnovao je Društvo prijatelja Svete Gore Atonske, koje je tokom trideset godina postojanja organizovalo preko 200 predavanja i izdalo više knjiga, uključujući i deset tomova međunarodno priznate edicije „Kazivanja o Svetoj Gori“. Profesor Janković je i danas čest hilandarski poklonik i nastoji da za Manastir čini sve što može i ume, godinama je član Državne komisije za Hilandar, predsednik je Društva prijatelja Svete Gore Atonske, a za ovu knjigu kaže da je njegovo skromno uzdarje i „mali prinos“ obnovi posle požara. Uvođenje u Hilandar je izuzetna i znalački napisana knjiga koja će služiti na korist svima, bez obzira da li uz nju započinju imaginarno, ili im ona pomaže tokom realnog putovanja u „carstvo bez krune“, na Svetu Goru Atonsku, u manastir Hilandar. Delo profesora Vladete Jankovića, obogaćeno sa preko 400 biranih ilustracija, čitaocu pruža zadovoljstvo koje se prelazi u jednom dahu i kome će se on ponovo vratiti, kao što se i poklonici uvek vraćaju Hilandaru. Čitaj dalje

Knjiga Agape Antologija 6 sadrži 12 razgovora o najznačajnijim rediteljima u istoriji filma. S profesorom Markom Babcem razgovarali smo o umetnosti Bergmana, Felinija, Tarkovskog, Čaplina, Bunjuela, Rifenštal, Petrovića, Zvjaginceva. Čitaoci mogu da pročitaju i intervjue koje je Aleksandar Gajšek radio s najvećim rediteljima današnjice kao što su Mihalkov i Sokurov. Prava poslastica za čitalačku publiku je i antologijski razgovor Vladete Jerotića i Emira Kusturice na temu stvaralaštva. Čitaj dalje