Knjiga „Bajramijje – melamijje – Hamzevijje" na temelju faktografskih i istorijskih podataka o samom bratstvu hamzevija kao i prikazom hamzevijskog učenja, daje odgovore na mnoga pitanja, ali i otvara prostor za nova pitanja i drugačije viđenje hamzevija nego što je to do sada bilo uobičajeno. Čitaj dalje

Meditacije na aramejske reči Isusa.

Knjiga u kojoj su sabrana svakodnevna pitanja i odgovori sa kojima se jedna žena susreće.

Muzej umetnosti je otelotvorenje kulturne istorije. Bilo da se u njemu čuvaju dela jednnog umetnika ili mnogo njih, biseri jednog umetničkog pravca ili čitavog razdoblja, umetnički muzej nesumnjivo odražava način na koji pripadnici neke kulture vide sebe i svet koji ih okružuje. Čitaj dalje

Ova knjiga u glavnim crtama daje opštu istoriju predstava o Satani i demonskim silama, koje su se kao plod kolektivne mašte utkale u istoriju i duhovnost čoveka, od jevrejskih izvora, preko jevanđelja do velikog doba "đavolovog prisustva" u svetu. Na stranicama ovog istraživanja pratimo istoriju zla, užasa, tajnih strahova, u brojnim ljudskim kulturama, od plemenskog nivoa, preko starog Irana, civilizacija Maja i Acteka, do tajanstvenih događaja u evropskim manastirima. Pomoću prikaza brojnih legendi uviđamo kako je Satana, gospodar ljudskog vremena, svuda izgradio opasno sredstvo kolektivnog oslobađanja od odgovornosti. Zlo koje se pripisuje prirodi i istoriji uvek ostaje van racionalnog objašnjenja. Zato je čovek mnogo puta odustajao od nastojanja da pobedi zlo, a izmišljanje Satane poslužilo je za umirivanje lažne savesti. No, đavo ne pripada samo sahranjenim mitološkim svetovima i legendama. On se i danas opasno doziva u pamćenje, te rizikujemo da ponovo odbacimo stečeno iskustvo iz istorije. "Ðavo se čita poput romana zbog živosti kojom pripoveda o oblicima, istoriji i doživljajima Satane." Corriere della Sera Čitaj dalje

Potku Zlatne grane čini mit o vladavini sveštenih kraljeva u šumi posvećenoj Dijani, na obali jezera Nemi, u albijskim brdima u Italiji. Da bi zauzeo mesto sveštenog kralja, kandidat je morao da sa vrha jednog drveta odlomi granu imele (''zlatnu granu'') i da ubije svog prethodnika. Zbog toga je Dijanin sveštenik živeo u stalnom strahu od sledećeg pretendenta na njegov položaj i sa isukanim mačem čuvao drvo na kome je bila kobna grana imele. Frejzer je sebi postavio zadatak da odgovori na dva pitanja: ''Najpre, zašto je Dijanin sveštenik sa obala Nemija, šumski kralj, morao da ubije svog prethodnika? Zatim, zašto je morao, pre no što će ga ubiti, da sa izvesnog drveta odlomi granu koju su stari poistovećivali sa Vergilijevom zlatnom granom?'' Da bi odgovorio na ova pitanja, Frejzer je napisao jednu od najvećih studija o magiji i religiji. Čitaj dalje

Praktični priručnik pomoću koga će te veoma lako savladati osnove arapskog jezika.

Knjiga najvećeg reformatora srpskog jezika sadrži prikupljene opise života i običaja srpskog naroda, žitija poznatih Srba (u Vukovo vreme), srpsko vojevanje na Dahije kao i narave i običaje u Crnoj Gori. Čitaj dalje

U srpskom narodu postoji veliki broj narodnih pesama, priča i legendi vezanih za ime Svetog Ðorđa, a neretko je i motiv ili tema u umetničkoj književnosti. Svetog Ðorđa slave svi pravoslavni narodi, omiljen je u Siriji, Jermeniji i Etiopiji, poštuju ga rimokatolički narodi, naročito Poljaci i Mađari, a to je i veliki praznik Roma, kao i zaštinik Engleske i njene prestonice Londona. Knjiga, ekskluzivno izdanje, sadrži puno podataka iz života Svetog Ðorđa i o značaju njegovog kulta kroz prostor i vreme, uz mnogo kolornih ilustracija. Čitaj dalje

Kapitalno delo o srpskim manastirima bogato opremljeno fotografijama u boji, u velikom formatu i tvrdom povezu sa lusuznom zaštitnom kutijom.

Knjiga je nastala na osnovu razgovora vođenih u serijalu Agape, Studija "B". U knjizi "Agape 1" su razgovori o braku, ljubavi, ličnosti, porodici, vaspitanju, ženi, muškarcu, bolesti, samoubistvu, narkomaniji. Agape je u ranom hrišćanstvu bila trpeza na kojoj je svako bio dobro došao. Čitaj dalje

Iako dugo nije smatran za prvog srpskog književnika, ovo izdanje "Sabranih dela Svetog Save", to apsolutno dokazuje. Priuštite sebi knjigu koju ste oduvek želeli.

Trajna vrednost Kaporove proze je u razvitku od urbanog buntovnika do svedoka nacionalne tragedije. Knjiga koja baca novo svetlo na poznatog i omiljenog pisca. "Višestrani činilac identiteta postavljen je u samu osnovu pripovedne poetike Mome Kapora. Kod njegovih mladih likova, navedeni je činilac prisutan kao drama tegobnog smeštanja u socijalno određene okvire, pri čemu su književnost i umetnost zamena za nedostajuće iskustvo. Isto tako, likovi dospeli u srednje godine nastoje da evokacijom prošlog vremena, detinjstva i rane mladosti, povrate poljuljanu unutrašnju stabilnost. Kaporovi likovi prelaze dugu putanju odrastanja i zrenja sučeljeni s raznovrsnim identitetskim izazovima. Najpre posežu za osloncem u generacijskom, potom u porodičnom i predačkom, nacionalnom identitetu – naročito u prozama s tematikom Sarajeva i rata u Bosni i Hercegovini potkraj HH veka. Proza Mome Kapora iznutra je rasla do osećanja doživljene večnosti i nađenog najdubljeg uporišta i najdonjeg kamena, od promenljivog i krhkog individualnog identiteta do priključenja postojanoj milenijumskoj obitelji, zajednici sadašnjih i bivših." - Dragan Hamović Čitaj dalje

Do dana današnjeg je proučavanje glasina bilo praćeno njihovim negativnim vrednovanjem: glasina je nužno netačna, izmišljena ili iracionalna. Stoga se uvek jadikovalo zbog postojanja glasina, na njih se gledalo kao na privremeno udaljavanje od istine, nalet ludila. Neki su čak u povećanju broja sredstava javnog informisanja videli priliku da se obračuna sa glasinama: televizija, radio i štampa bi mogli da ukinu razlog postojanja glasina. Mi smou ovoj knjizi pokazali da je to negativno vrednovanje neodrživo. S jedne strane, ono je razumevanje glasina dovelo u ćorsokak: većina karakteristika ovog fenomena je ostala neobjašnjena i opisana kao patološka. S druge strane, čini se da je takvo poimanje pre svega podstaknuto moralisanjem i dogmatizmom. U suštini, postoji samo jedan način da se spreče glasine: zabraniti ljudima da pričaju. Očito nastojanje da u opticaju budu isključivo pouzdane glasine, vodi pravo ka kontroli informacija, a onda i kontroli slobode govora: mediji bi tako postali jedini dozvoljeni izvor informisanja. Tada bi postojale samo zvanične informacije.To nas dovodi do same suštine postojanja glasina. Glasina nije nužno »lažna«, ali je zato nužno nezvanična. Skrajnuta i ponekad u opoziciji, ona osporava zvaničnu nudeći drugačiju stvarnost. Zato je masovni mediji nisu istisnuli. Čitaj dalje

Ova enciklopedija je sastavljena prema delima svetitelja Ignjatija Brjančaninova. Životno delo svetitelja Ignjatija sastojalo se u izlaganju učenja drevnih hrišćanskih otaca-pustinjaka na način razumljiv našem nemoćnom i duhovno raslabljenom vremenu. Za savremenog hrišćanina svetitelj Ignjatije je opitni tumač svetootačkih dela i mudri duhovni nastavnik. U ovoj knjizi pravoslavni čitalac može da nađe pouke i savete za sva nasušna pitanja duhovnog života. Čitaj dalje

Čitaoci ove neobične i veoma podsticajne knjige, "Reči pod lupom", zbornika radova o leksici srpskog jezika, imaće priliku da pročitaju seriju od trideset šest tekstova saradnika Instituta za srpski jezik SANU (kao i njihovog mentora, dr Rajne Dragićević, profesora Filološkog fakulteta Beogradskog univerziteta, istovremeno i urednika ove knjige), koji su prilagođeni širokoj publici. Većina ovih tekstova objavljena je u „Politici”, 2015. i 2016. godine, u okviru akcije „Sačuvajmo srpski jezik”, koju je pokrenuo „Politikin” lektor i novinar Gradimir Aničić, a neki se prvi put objavljuju. Autori tekstova su: Neđo Jošić, Marija Đinđić, Marijana Bogdanović, Danijela Radonjić, Nataša Milanov, Slobodan Novokmet, Jovana Jovanović, Dragana Cvijović, Milica Stojanović, Vesna Nikolić, Ana Milenković, Milena Jakić i Vanja Miljković.Osnovna poruka ove dragocene knjige jeste da reči koje svakodnevno koristimo i koje su zabeležene u Rečniku SANU, rečnicima Matice srpske i drugim rečnicima otkrivaju sliku sveta i sistem vrednosti govornika srpskog jezika. Čitaj dalje

Knjiga je dostupna u okviru knjige ZEN BUDIZAM. Daisec Teitaro Suzuki najveći je znalac zen budizma i autor preko stotinu knjiga i radova na ovu temu. Rođen je 1871. godine u Japanu i umro je u Tokiju 1966. u svojoj 95. godini. Započeo je svoju karijeru kao nastavnik engleskog jezika, a izučavao je zen kao budistički učenik u velikom čuvenom zen manastiru i Kamakuri. Čitaj dalje

Hungbo Sjun bio je jedan od čuvenih majstora i učitelja zena iz vremena kineske dinastije Tang. Živeo je u prvoj polovini IX veka i njegov uticaj na razvoj zena u Kini bio je ogroman i dalekosežan. Ova zbirka beseda, razgovora i anegdota, koje je zabeležio njegov učenik Pej Sjenguo, predstavlja sve što je od Hungboa sačuvano. Prvi put prevedena na srpski jezik, ona ovdašnjem čitaocu pruža priliku da se iz prve ruke, sa verodostojnog izvora, upozna sa duhom i temeljnim učenjima zen budizma i da stekne uvid u neiscrpno bogatstvo istočnjačke misli. Čitaj dalje

Eugen Herigel, nemački profesor koji je podučavao filozofiju na Univerzitetu u Tokiju između dva rata, jedan je od Zapadnjaka koji su duboko i lično prodrli u teoriju i praksu zen budizma. U nastojanju da postane zen mistik, on je, tokom šest godina, podvrgnuo sebe rigoroznoj disciplini obuke kod zen učitelja. Ova knjiga predstavlja njegovu studiju o satoriju - istinskoj spoznaji na putu zena. Čitaj dalje

Enciklopedija svetske drame, odnosno enciklopedija najvažnijih pozorišnih komada svetske drame, obuhvata oko četiri i po hiljade naslova komada svetskog i domaćeg teatra, složenih abecednim redom, te preko hiljadu sto autora od Eshila do danas. Oko hiljadu petsto najznačajnijih komada prepričano je u kratkim sinopsisima i propraćeno komentarima. U zaglavljima sinopsisa navedeni su originalni naslovi, imena autora u izvornom obliku, zemlja i godina nastanka, broj lica i činova, kao i žanrovske odrednice… I tom - Enciklopedija svetske drame, od Eshila do danas A-N Enciklopedija svetske drame, odnosno enciklopedija najvažnijih pozorišnih komada svetske drame, obuhvata oko četiri i po hiljade naslova komada svetskog i domaćeg teatra, složenih abecednim redom, te preko hiljadu sto autora od Eshila do danas. Oko hiljadu petsto najznačajnijih komada prepričano je u kratkim sinopsisima i propraćeno komentarima. U zaglavljima sinopsisa navedeni su originalni naslovi, imena autora u izvornom obliku, zemlja i godina nastanka, broj lica i činova, kao i žanrovske odrednice. U komentarima koji prate sinopsise dati su sledeći podaci: prva izvođenja, literarni izvori, stilske odlike, recepcija, nagrade, ekranizacije i sl. Svaki sinopsis i prateći komentar integrisani su u zaseban članak. Oko sto najvažnijih komada obrađeno je detaljnije, a među njima su uglavnom antičke tragedije i Aristofanove komedije, većina Šekspirovih komada i najznačajniji komadi savremenog teatra, kao što su Majka Hrabrost, Čekajući Godoa, Šest lica traže pisca itd. Pod terminom „pozorišni komad“ podrazumeva se dramski tekst čija je svrha da ga glumci uživo izvedu na pozornici. Ova definicija obično ne uključuje pozorišne adaptacije romana, radio-drame i filmske scenarije, osim ukoliko su od izuzetnog značaja (npr. Golubnjača, Majstor i Magarita) ili ukoliko je slava adaptiranih scenskih verzija nadmašila slavu originala. Izuzetak čine muzičke drame, komadi tzv. kineske opere (npr. Sneg usred leta) ili savremeni mjuzikli, koji su u XX veku postali sinonim komercijalnog angloameričkog teatra. Takva dela su, ako su uvršćena u Enciklopediju, uglavnom samo pomenuta, a samo izuzetno, zbog svog značaja, obrađena kao posebni članci (npr. Kosa, Isus Hrist superstar). II tom - Enciklopedija svetske drame - od Eshila do danas NJ-Ž Rukopis Enciklopedije svetske drame, prvobitnog naslova Priručnik svetske drame, i u znatno kraćoj verziji, bio je pre više od četrdeset godina ponuđen Pozorišnom muzeju Srbije, u doba kada je predsednik Muzeja bio dr Petar Volk. Budući da Muzej nije imao sredstava da realizuje taj projekat, koji je tada ocenjen kao izuzetno značajan za srpsku pozorišnu kulturu, dr Volk je pokušao da zainteresuje pozorišta da učestvuju u njegovoj realizaciji… Nažalost, odziv pozorišta je bio skroman, te se taj pokušaj završio neuspešno. Dr Volk se kasnije okrenuo filmu i teoriji filma, a redakturu i recenziju projekta preuzeo je Jovan Ćirilov, koji je od smrti autora Nikole Milića 2000, sa Nikolinim sinom Bojanom Milićem restruktuirao Priručnik insistirajući na ažuriranju, sveobuhvatnosti te enciklopedijskom aparatu i karakteru dela, te na savremenijem nazivu Vodič kroz svetsku dramu. Od 2005. u ulozi redaktora u projekat se uključio i Feliks Pašić, koji je svoju poslednju godinu života skoro isključivo posvetio radu na ovom delu. Napokon, zahvaljujući Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije, koje je pomoglo realizaciju ovog projekta, stekli su se uslovi za njegovo objavljivanje. Tom prilikom Vodič je preimenovan u Enciklopediju. Sa ovim projektom upoznata je većina pozorišnih teoretičara i stvaralaca Srbije, posebno starije generacije, uz složnu ocenu o izuzetnoj vrednosti dela… Konačno objavljivanje ovog kapitalnog dela predstavlja događaj od prvorazrednog značaja za srpsku pozorišnu i kulturu u celini. Dr Petar Volk Čitaj dalje

Knjiga iz Sabranih dela Vuka Stefanovića Karadžića iz 1972. godine. U pitanju je korišćeni primerak u besprekornom stanju.

Da se pitamo o neizrecivom u poeziji Dušana Matića, povoda za to nalazimo maltene u svakoj njegovoj pesmi. Od onih najranijih pa do najdocnijih stihova Matić iskazuje, kao jedno od prvih, ali i trajnih, zato najdubljih, osećanja i saznanja: da nije sve rečeno, da ono najglavnije i najvažnije nije zapisano u knjigama, da se ono najbitnije ne otkriva našem pogledu; mnoga pitanja ostaju bez odgovora, saznanje nam je nepouzdano, istina se ne poseduje (pogotovu ne jednom za svagda); osećanja su nam nesigurna, misao nam izmiče, a reči su „trošne“, „škrte“, „lomne“ – „smrtne“, pa je pesniku teško da izrekne i ono znano, a kamoli neznano; i ono što je po sebi razumljivo, a kamoli tajnu koju naš pesnik oseća u svemu: u dalekom i bliskom, u nevidljivom i vidljivom – tajnu koja ga privlači više nego išta drugo, koju bi da izrekne a ne da s njom u sebi ćuti – što mu je, inače, dato kao čoveku, ali ne i kao pesniku. Pesnik i ćutanje mora da iskaže rečima. Šta je to neizrecivo pred čim se Matićeva pesma stalno nalazi? Zašto je nešto neizrecivo i može li se ono izricati, ipak, i kako? Jer Matićeva pesma o čemu peva ako ne o onom što je privlači i uznemirava, a to je tajna za koju bi pesnik dao tajnu svaku… Čitaj dalje

Još pre postanja sveta, Djeva Marija je bila preizabrana po Tajanstvenom Promislu Presvete Trojice da posluži spasenju roda ljudskoga. Kao iskra iskupljenja, zasijala je Prečista Djeva još u vreme ono kada su naši praroditelji, prestupivši zapovest Tvorca svojega, sa strahom i trepetom slušali strašnu presudu Pravednoga Sudije; i baš tada zasijalo je blagodatno obećanje Njegove blagosti prema palom stvorenju: „Seme žene satreće glavu zmije“, bil je to prvo božanstveno obećanje koje će se razotkrivati u svim potonjim događajima sa sve većom izvesnošću kako se bude približavalo predodređeno vreme… Čitaj dalje

Hemingvej, koji ostaje kao nepresušna autoritativna figura i inspiracija budućim generacijama pisaca koje slede njegov istančan stil prividno jednostavne proze…

Bog naš, došao je ovde među nas, da nas opet dovede u prvobitno stanje, kakve nas je stvorio. On je sve učinio da ga govek može razumeti. On je mogao da spase čovečanski rod i na drugi način, ali čovek kada je pao, sam je poremetio sav svoj unutrašnji umni aparat i onesposobio se za dobro. Potpao je pod vlast duhova zlobe, dragovoljno im se preda u njihovu vlast i zarobljeništvo. Zlo koje postoji, Bog nije stvorio. Zlo je od umnih, mislienih duhova koji su otpali od ljubavi Božije, koji su se okrenuli prema svojoj ličnosti i ostali nepokorni; i koji su počeli umovati svoje umovanje. Ali ma koliko se svaka umna sila, koja nije sjedinjena sa Izvorom Života, trudila da nešto učini dobro i govori, sve te dobre reči i sve štoona radi oslovljeno je smradom paklenim, jer je jedini Bog – Izvor mira i radosti, ljubavi i pravde i dobrote. Sva stvorena bića su ograničena, a ono što je ograničeno nije savršeno, nego je stvorenim bićima dato da se usavršavaju. Međutim stvorena bića su pala. Prvo nisu sačuvali svoje dostojanstvo neki Anđeli, pa posle zbog zavisti tih palih duhova, pali su i naši praroditelji Adam i Eva. I u nama se isto urodila ta osobina – paklena zavist. Zavist ne preza ni od čega, i Bogu u lice stalono govori protivno, svuda i na svakom mestu… Čitaj dalje