Pratite promene cene putem maila
- Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
26-50 od 1349 rezultata
Režim promene aktivan!
Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje
Knjiga je dobro očuvana,malo okrzana u donjem levom uglu(kao na slici). ,,Mанастир Светог Николаја - Павловац налази се у космајском селу Кораћици. Добио је име по селу Павловци у чијем атару се налазио до 1690. године када су и село и Манастир уништени од стране Турске војске. Налази се на јужној падини Космаја у данашњем селу Кораћице. Припада шумадијској епархији. Представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја. Подигнут је по наредби деспота Стефана Лазаревића, а манастир су изградили ученици Рада Боровића (Рада неимара) који је био деспотов дворски архитекта. У манастиру је српски деспот Стефан Високи 21. новембра 1425. године издао `разрешницу` неколицини дубровачких трговаца, који су били његови цариници. Манастир је у рушевинама био око 280 година. Обновљен је у другој половини 16. века. За време Турака у другој половини 16. века у турским пописима убележен је манастир Павловац под Космајем, са четири монаха. У Павловцу је патријарх Арсеније Црнојевић служио једну од последњих литургија пред прелазак са народом у Угарску 1690. године. Међутим, братство манастира није могло напустити овај Божји дом па су их Турци све убили а манастир спалили и разорили. Њихове мошти налазе се у темељу цркве посебно обележени. У 19. веку код космајског села Кораћице налазила се стара црквина Павловац. Били су то остаци порушеног српског православног манастира Павловца. О обнови се размишљало 1935. Манастир је обновљен 1967. године. Грађен је од ломљеног камена и живог креча. Систематска археолошка истраживања извршена су 1973-1974. године. Манастирски комплекс састоји се од цркве, манастирског конака на јужној страни и вероватно летњиковца деспота Стефана Лазаревића, на северној страни од цркве. Манастир је посвећен Светом Николи, и то је храмовна слава. Сава Петровић је био монах манастира од 2007. до 2010. Зановљен је манастир 1990. године, а сада је у њему једини монах, настојатељ Гаврило. Град Београд је 1990. године даровао азбестни монтажни објекат, који је функционисао као привремени конак.
BIBLIJA ili SVETO PISMO Staroga i Novoga zavjeta Knjiga je odlično očuvana kao nova, nije čitana Preveo Stari zavjet Đura Daničić Novi Zavjet preveo Vuk Stefanović Karadžić Izdavač: Preporod, Beograd Broj strana: 807, 267. Dimenzije: 21 cm Pismo: ćirilica Povez: tvrd
Iz zaostavštine vladike Venijamina Izdavač: Eparhija braničevska, Požarevac Biblioteka Naši episkopi, knjiga 3 Priredio: Protođakon Zlatko Matić Povez: tvrd, sa zlatotiskom Broj strana: 254 Ilustrovano. Pečatirana, odlično očuvana. Treći episkop obnovljene eparhije Braničevske, Venijamin (Taušanović), jedan je od arhijereja SPC o kome se vrlo malo zna, čiji su život i delo ponajmanje proučavani, a koji, sa druge strane, zaslužuje posebnu pažnju istoričara Crkve i teologa. Stolovao je na tronu braničevskih vladika u izuzetno turbulentnom istorijskom periodu, od 1934. do 1952. godine, tako da se mnoge prekretnice točka vremena jasno ogledaju u njegovom arhipastirskom radu, u njegovom životu, ali i u životu Braničevske eparhije. Na pisanje obimne i stručne studije pozvani su, pre svega, eksperti istorije SPC, tako da je osnovni cilj ove uvodne reči i samog izdavanja knjige samo želja da probude interesovanje za ovog značajnog srpskog jerarha i da ponude adekvatan arhivski materijal budućim istraživačima. S A D R Ž A J: Protođakon Zlatko Matić: Vladika braničevski Venijamin (Taušanović) - Vaskršnja poslanica (1939) - Poslanica na Nedelju pravoslavlja (1940) - Pismo mitropolitu Josifu (2.2.1942.) - Pismo mitropolitu Josifu (15.4.1942.) - Fragmenti, zapisi i sećanja: 12. novembar 1945. - 13. januar 1947. (K-82)